| опријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија П |
| осподару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија </hi> или <hi> чит |
| лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан |
| отац Калистрат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и |
| а ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим рас |
| ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, |
| возденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо поша |
| ом низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у о |
| } Његов момак стајао је одмах иза њега, а манастирски стражар за њим.</p> <p>Миливоје, полу нап |
| {S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са С |
| га к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти о |
| танијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да |
| о брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две кова |
| <p>— Живи су нам остали и отац и мајка, а ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без |
| > <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља п |
| адског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, с |
| оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака |
| стити.{S} Полуде, раздраже непријатеља, а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да |
| и мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробо |
| ма, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало |
| власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо свој |
| је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чист |
| пише у најстаријим и најбољим изводима, а изговарам како је сад овде обичај.</p> <p>— Знам оче |
| шта не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати наредбе о свему што треба да раде.{ |
| железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, |
| оја су с цркава поскидана, па полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S |
| лаван султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, |
| им оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} При погребу и је |
| еновић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пут |
| ова и Ђурђева на Крушевцу 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опста |
| ту је остао и после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Има |
| ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закач |
| S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} Султан |
| била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Ј |
| у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав ј |
| избећи не може.{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи сул |
| ана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора |
| ријарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се ов |
| м Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Смедерево по послу оца Калистрата!{S} Ота |
| <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче |
| да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и потону у дубоке |
| ојводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекив |
| тето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим људима.{S} Плочник, ис |
| Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила |
| сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радоз |
| коња и приђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху < |
| али из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови |
| аље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастреб, зграб |
| а њима је на једном коњу натоварен лов, а тројица момака иду за њима, такође на коњима.{S} Друг |
| ога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> |
| {S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем |
| ли се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко |
| м.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланх |
| н седе и наслони се на јастуке уза зид, а она му задеваше цвеће за копоран и за појас и у безаз |
| едно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање н |
| ладе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на вршење л |
| ња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту |
| они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потп |
| е био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су |
| сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Ј |
| ила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да ту |
| от је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци |
| који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући се, помал |
| ност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе |
| е личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са ста |
| > <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 1442, после бо |
| он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору |
| томоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци |
| {S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру нашао и п |
| шту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по т |
| ражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каж |
| <p>Пошто су стално одрицали код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни з |
| на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличније од људи зап |
| ампале као сад, него су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, |
| е наједанпут и мати и сестра разболеле, а сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи. |
| познатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи |
| еновићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гости |
| хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> |
| атником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу стрељања, пободено било |
| апад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смело |
| чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је |
| давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, сокол |
| молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.</p> <p>Манастир Св |
| ораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</ |
| манастиру су звонила звона на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две |
| оружје накрај краја зарђа и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не |
| У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> |
| звољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и |
| и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић |
| куће, жељна срца!{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту. |
| осла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим в |
| чела.{S} Коња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у о |
| земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буд |
| куд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега. |
| старца, коме се очи и сузама заводнише, а старац њега загрли и очински пољуби у чело и у образе |
| "> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изговарамо.{S} У те се ствари, синко, ника |
| Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} |
| врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} |
| е ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са с |
| рга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, д |
| ења су оправљали или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром. |
| а кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја |
| ао ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у ниш |
| ђ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се бр |
| му ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био гл |
| и што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и |
| ушница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} |
| лушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај |
| и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци. |
| живо су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Кали |
| деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека? |
| се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем ти.{S} То ће |
| исера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито зад |
| ени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушност и једна |
| доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том раз |
| есу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p |
| аније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад |
| људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за своје село из |
| е кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p>Како је често раз |
| гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у погледу који се на прозоре отварао час на |
| аоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти |
| же своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и |
| {S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— |
| војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пош |
| <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S} На лицу им сину сунце среће и задо |
| ед су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу пр |
| да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по том отиде к султанову стану у Софији.</p> |
| најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му |
| ује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде |
| рвих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили |
| е он неће пристати на оно што ја желим, а ја се никад нећу моћи сагласити с оним што би он мога |
| ма кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шт |
| ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, |
| ека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отво |
| је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији |
| е сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркава пекли су се јагањци и играло је |
| чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш како је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— |
| били испуњени танким провидним платном, а на средини је, међу собама с једне и с друге стране, |
| м.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} |
| ије могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толик |
| верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у |
| веље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} |
| ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима п |
| а Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши |
| Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, устежеш се.{S} Послушај још мало за старо |
| е опет код куће.{S} Некуд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Т |
| било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војева |
| че спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци никако не могаху потиснути хришћане из својих з |
| } На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би г |
| оме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опомен |
| а ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад сп |
| S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај ј |
| Отац Калистрат је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао |
| ко, није ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав |
| а Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да |
| Онда је цар <pb n="229" /> хтео онако, а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и |
| слим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не мог |
| црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, |
| вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све |
| p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, ко |
| одјекивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{ |
| евојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тражи, тај, знаш, нити може утећи, нити се |
| офији.</p> <p>Није много по том прошло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију пр |
| еног непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај |
| ве три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне |
| а косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} А |
| Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> |
| > Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред гла |
| ачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, |
| и знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српск |
| шао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити |
| ирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беш |
| стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавало се по нарочитим склоништима, |
| бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гв |
| мах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манаст |
| и.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да |
| ори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Кали |
| еновић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе. |
| урски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како |
| оме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само п |
| оменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није о |
| знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркви сам Богоро |
| а била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је |
| ј који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга |
| чни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света |
| е сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде.</p> <p>— Имате ли живе родитеље? упита тр |
| p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигур |
| тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху ц |
| ланини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било нико |
| гош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.< |
| ан.{S} Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} |
| гли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судови |
| оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни ножа имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио |
| а обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, |
| едну услугу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио так |
| и продати због трава које по њој расту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ће |
| селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећ |
| е Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова мило |
| ељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, зауз |
| и се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> мало по мало путове и пл |
| } Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи |
| народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта |
| вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на |
| Јесам, честити судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} |
| о једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела |
| руј!{S} Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, |
| не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} |
| јима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те |
| друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> |
| оли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га н |
| или није могао.</p> <p>— Није могао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и с |
| о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по свима српским манастир |
| је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је |
| тију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обав |
| р се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а |
| последњи останак од свога нараштаја.{S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекид |
| а у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја |
| Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> |
| ило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат |
| p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели |
| Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегава |
| И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драг |
| лао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би |
| у се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, заиста, ходио као осветник, као заточник правд |
| као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене ко |
| од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При кра |
| > <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак |
| енију Плетикосићеву,</p> <p>— Јесте.{S} А она ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила |
| теља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све др |
| викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— |
| оје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јо |
| ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора се вршити. |
| сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши с |
| здам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам у мајку.</p> <p>И Миља поче купити |
| постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помис |
| ити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиск |
| сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер |
| приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог в |
| — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош м |
| таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиља |
| ку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мрш |
| чена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> |
| е чвршћи ред и сигурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Дра |
| !“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да с |
| природа за то; он се за то спремио.{S} А ја што ћу?{S} Отац ми је од рана охронуо и ослабео.{S |
| и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда |
| на мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Ни |
| еш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши нај |
| се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима он |
| оју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на пана |
| лугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разл |
| власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи п |
| ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам |
| Они иду султану по његовом захтеву.{S} А куда ће их он одредити, не зна се.</p> <p>— То је све |
| изнања његова искрена служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живо |
| ко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу |
| е пријатеље, није уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу |
| и, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њи |
| S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли |
| олика мука манастирима и калуђерима?{S} А после, они су, синко, непостојани, несложни.{S} Кад и |
| он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће |
| неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо |
| то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријате |
| оје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Кру |
| а се очекивати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклон |
| И поздравио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос |
| а му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оста |
| , научили свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти ск |
| имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Казано ј |
| раотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша |
| лтанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице |
| и како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{ |
| што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Кал |
| е, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавн |
| ла да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У |
| овори она.{S} Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове |
| о је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p |
| стајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ј |
| али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али |
| а своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска оданост својој светој |
| пуштати, тај је прави освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да |
| ба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимају |
| ав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и |
| /p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о исто |
| на, и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} |
| опала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њ |
| ник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош пот |
| е Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Тр |
| м све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати |
| ругим никада не уме ока од земље подићи а сад се толико рашћеретала, охо, ово сунашце хоће мени |
| >, којом су се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војшт |
| ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Тур |
| к, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно |
| С пажњом су читали како је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кум |
| е у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадиј |
| властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио |
| а нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп б |
| удили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтен |
| траховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А споља и из села непрестано јечаше јека:{S} Турци, Тур |
| милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи савез са сул |
| штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml:lang="de"> Bad Nauhei |
| вићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија се не могаше прегледати од силнога народа.</p> < |
| ам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мал |
| одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здел |
| здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозден |
| нији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, к |
| Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је и |
| >Отац Калистрат се пожури низа стубе на авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти с |
| бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале т |
| али су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред с |
| тницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном |
| е се на манастирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је |
| овића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па траж |
| чне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стр |
| еновић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самоков |
| {S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно место пок |
| ао своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, а |
| Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је |
| макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на |
| ађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за |
| ла за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан |
| Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа |
| ара српска држава није била основана на административној централизацији и на једнакости права к |
| властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округлим скупоценим огртачем, и пасао свој ма |
| де непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало земља мењала св |
| е у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана је у пијанци ударила капља, па је ост |
| а Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, зао |
| а.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па |
| , и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих |
| силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаш |
| е и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спр |
| а.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једн |
| је су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га за |
| деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш |
| се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посин |
| {S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа |
| шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хва |
| људску. „На оружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко |
| је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, |
| и онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Ми |
| ка врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се |
| о сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочек |
| ади да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и |
| ој нема равне под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше |
| рски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Прегов |
| ао.{S} Један старији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са |
| ако ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којад |
| ља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих сутра чека то исто |
| пре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако |
| S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то р |
| , на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шт |
| еду, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је |
| не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од |
| јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb |
| Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар |
| ставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако ми |
| мо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те п |
| а киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин |
| није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да жи |
| као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те |
| оста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио. |
| а добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се |
| њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће кућ |
| ије могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нап |
| и кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми каквој.{S} Осим тога казна са |
| кога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачк |
| султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} Срце ми се цепа кад |
| ти што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властелич |
| вовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у колико је он налазио |
| акедонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш о |
| е мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа |
| и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом ме |
| , ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би бил |
| ом била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божј |
| лу.{S} Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Л |
| ти своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као |
| идиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увес |
| ед ствари, ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и оп |
| рестајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимс |
| можемо.{S} Ја мислим увек косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама |
| који су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију |
| тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Та |
| маља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако сад мирно испунимо уговор, па останемо и сами на ми |
| , са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од п |
| к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S |
| ма најподеснија за показани задатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би |
| зирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће |
| аше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шали |
| о без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се пр |
| Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да угов |
| деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, не |
| ; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морам |
| — Хоћеш ли казати, поче онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити б |
| би; западни хришћани нису ни за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за наве |
| не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја би |
| и радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, не |
| вете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262 |
| снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, си |
| ост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у наро |
| , празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам ј |
| свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил- |
| ира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може примити у нашу кућу Стаменија, свршено ј |
| же бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком. |
| ко то? упита султан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо |
| арода и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чи |
| то коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака? упита млађи Калис |
| одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, |
| го <hi> рат </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Он |
| и и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> |
| Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано |
| е ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на стра |
| ада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријат |
| на Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је |
| ро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турск |
| а, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војс |
| де чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S |
| ако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према |
| от калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању |
| S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се прод |
| У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео |
| које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, |
| о каткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога бра |
| дељени <pb n="104" /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одр |
| показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонасл |
| м начином ништа не можете учинити.{S} И ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да |
| и којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало |
| ожју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта |
| и извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они п |
| ?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онд |
| нце, или ако је киша; ако је топло, или ако је хладно.{S} Па онда она највећа неизвесност: <pb |
| неверницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За |
| есе своје напаћене земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар |
| ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима |
| о особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушност |
| ј се познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ак |
| стирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Ме |
| е буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, рани |
| су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави |
| , пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели |
| —54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мехмеду није требало много од |
| о ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим плановим |
| повезати овом мирисавом травком.{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у ког |
| а света, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Кал |
| силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с пажњом чит |
| ом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и на издајнике својих непријате |
| егде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници цар |
| зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако |
| ија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја с |
| потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету |
| приликом, читао <title><hi> Живот цара Александра Македонца. </hi></title></p> <pb n="14" /> < |
| је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци с |
| а тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Д |
| ом и Турке звали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и |
| етен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода онога света, и по том смрт његова.< |
| ене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} З |
| крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем и кратка Александрова похода он |
| ександровом.{S} По том су редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава |
| мрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни ко |
| тао, а Којадин слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</ |
| итоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По том су редом пратили Александрово |
| Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост |
| обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или л |
| непобеднога Александра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је |
| два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} |
| у лову, приликом одмора, читао књигу о Александру Македонском.</p> <pb n="20" /> <p>— Султаниј |
| S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му |
| S} Исто су тако с пажњом читали како су Александру, кад је као младић ступио на престо, војводе |
| а варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него се пову |
| Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" /> осећања, |
| ти.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим зн |
| ат.</p> <p>— Ја сам увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе |
| и.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање о |
| бегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време сп |
| а девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар |
| а их је једнако подупирала и оправљала, али у одбрани нимало попуштала није.</p> <p>Султан је М |
| са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела ника |
| окаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како |
| лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађив |
| > <p>Оптуженици су са засуканим рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се |
| зуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао о књигама, и питао Којадин |
| ахаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту тајну запрепашћења, стра |
| је није поменуо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је доб |
| леда задовољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч сул |
| ки, одупирао свима својим противницима, али како су се, најпосле, противници сви сложили и дигл |
| } Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одго |
| ни је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> |
| одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p |
| еву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас |
| н о томе има неки план и нешто разбира, али мени ништа не казује.</p> <p>— Ако се не може прими |
| смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србиј |
| споте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се |
| ци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> < |
| Није мала спрам простих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и нез |
| буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила од једног |
| ого дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ |
| ебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и зебње, кој |
| ио је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци |
| оворе султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању |
| а те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу ј |
| својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дван |
| на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебр |
| ирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, |
| сно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с т |
| или није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са |
| частог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било ок |
| то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> |
| би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} |
| тина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо влас |
| не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су се тицали кућног и породи |
| ри деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не могу сложити рачуни српске политике ник |
| , рече она, окретала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казив |
| .</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратница |
| Калистрату.{S} Њему су се јако свиделе, али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода. |
| је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том ис |
| праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што |
| хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{S} Још мало, па |
| га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, |
| а он је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна са |
| м.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те |
| дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски |
| четку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет били уступ |
| султан показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће о |
| Пође ли с Турском, сигурна је од папе, али народну заставу мора спустити.{S} Треће нема ништа. |
| ладаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И |
| штен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из |
| погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је |
| од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо. |
| униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојеви |
| амо у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих бил |
| полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, |
| идови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, које су се могле за ча |
| власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума <pb n="47" /> и кли |
| а то наједанпут?{S} Он сам себе питаше, али на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био д |
| агош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше ш |
| да <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не м |
| то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахи |
| судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао |
| но упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим ту |
| на сељака.{S} Сукоби су лако искакали, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сва |
| косићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је |
| отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с к |
| .{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на домаћу во |
| град.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било |
| .{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту |
| ерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије |
| добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одговорити.</p |
| онело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „ |
| осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S |
| ој.{S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на |
| ој је учинио сваку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, мо |
| .{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S |
| оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држе |
| ио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да н |
| стима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, сво |
| нез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p> |
| ер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „ |
| о је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} |
| ном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница не |
| деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно с |
| ницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњачио примером.{S} Сваки |
| пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим прек |
| урци на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не |
| згубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај начин који је могућан.{S} Кад то |
| на Косову.{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Дан |
| } Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слав |
| тан Мехмед почне наново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с вели |
| рани пропагандом католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се устан |
| а.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царств |
| ношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће |
| <p>— Не мислим на то, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Бо |
| м ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</ |
| p> <p>Пастирче само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну сте |
| је отац име и значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у |
| га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било уда |
| је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</ |
| та Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не пла |
| .{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се казала, покретало је и |
| — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p> |
| бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани н |
| ?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још немамо одговора.{S} Не може ли нам у томе, какв |
| /p> <p>— Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" / |
| ијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да |
| а их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} |
| је сад.{S} Стид ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да ус |
| на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да |
| Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат.{S} Освећуј неправд |
| Плочник, истина, није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој |
| о била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти такав отпор наилазила свуда где се наш |
| евојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој |
| као свака светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта |
| ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> час |
| ачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{ |
| р; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од руке, пошто то у ствари нису.{S} |
| кле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће Србија кад је у злој кожи?{S} Удружи ли се с |
| ету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотств |
| е да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, т |
| с бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих |
| шта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје зе |
| атили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је вр |
| лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све |
| случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последиц |
| у.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S} Њено сазревање, њена озб |
| Њу је султан Мехмед сматрао као своју, али му је сад сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да |
| намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у |
| елики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у То |
| нко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, беја |
| а?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимало развеселиле.</p> <p>— Шта |
| ала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам и нашу.{S} Што ми помињеш султана, сигуран сам |
| нам шта накрај крајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље |
| током обртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и |
| сцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопи |
| штован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с |
| га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори |
| дни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја |
| </p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у г |
| ристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај краје |
| ове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за оп |
| /p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на о |
| </p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Док |
| ека чим је очи склопио султан Мурат II, али је познао шта то управо значи тек кад је зло у само |
| од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на распо |
| љна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора н |
| и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе. |
| први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора гово |
| лико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} |
| благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам |
| ничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто морало учинити, јер је опсадничка вој |
| е воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш |
| о туда, кад сам ишао на Скендербега.{S} Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко |
| отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста с |
| бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да |
| сподара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога д |
| есте, и хвала му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично нема |
| у су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, |
| а од себе.{S} Жељна сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> |
| тајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се стаде питати кад је у |
| на њ може поуздати као на себе сама.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по |
| на сусрет својим старим родитељима.{S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са |
| иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од сваче |
| ао да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не с |
| е молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{ |
| ем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да |
| авио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши |
| о на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с ј |
| м?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га |
| S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нов |
| ори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храб |
| куд је отпутовао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мис |
| заповести осим оне које ми се свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n=" |
| х на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову вра |
| ја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећа |
| ојска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипа |
| калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења |
| користити за овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду |
| ујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крмет |
| ћи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинит |
| еду треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погод |
| м очима шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна ц |
| и слушам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} О |
| епше одмара на оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује |
| Турци су се томе с почетка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо покази |
| , па ма шта чинили наши непријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а д |
| звршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не умејаше смислити.{S} |
| , како обично раде западни хришћани.{S} Али, опет, хвала теби, синко, ти си славно извршио што |
| положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни хришћани ни сад, ето |
| бљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори |
| ?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зеб |
| синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило само за цара Стефана.{S} После |
| , да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, |
| ву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војск |
| о, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисл |
| ишта, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим д |
| кава пропало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И т |
| ст Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— |
| и му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{ |
| ругојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваља |
| — Ти чини шта знаш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи |
| дији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судиј |
| ам оче Калистрате, и сам тако чиним.{S} Али ми се тако слатко учинило твоје усмено превођење, д |
| ице, ти знаш колико ја за лов марим.{S} Али ме је много интересовала она земља.{S} Први пут сам |
| ило мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није имао.{S} У томе тренут |
| јвиђенијом и најбогатијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће |
| Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да саз |
| одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очекујемо и шта за те у исти |
| јој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприступна за захвалност и за нежност |
| оју је понеко и из Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, |
| .{S} Ти имаш у свему и свакад право.{S} Али шта ћемо с овим јадним народом?{S} Шта ће од њега б |
| и у Азији, заокругли Турско Царство.{S} Али је од свију тих планова истицао првих дана напред с |
| тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, |
| њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Д |
| општити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака к |
| био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Свој |
| а оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар |
| едно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако |
| дали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, ал |
| /p> <p>— То и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Царигра |
| е осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо |
| ке би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу ос |
| <p>— Знам, синко, мислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима н |
| златом искићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене об |
| да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниј |
| пушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих врата и улака |
| Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Није опет код кућ |
| ду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ст |
| се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саста |
| о окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је |
| сумње, нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан |
| лик на њ у своме животу и поступању.{S} Али ниједног од њих није он толико ценио колико два мла |
| својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се |
| Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни |
| на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор |
| е бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаћ |
| вић никако није марио за тај правац.{S} Али у тај мах јави се стари отац Панкратије, калуђер ца |
| исам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица!{S} Кад на то помисли |
| и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба |
| ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и |
| ало.{S} Зар могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се |
| реме, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се он рањенику, јеси ли ти си |
| Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја тако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозден |
| бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако о |
| им не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба |
| ди споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно п |
| се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је |
| гове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али католици, одговори отац Калистрат.{S} Ти њих, синко |
| То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не заборави трпљивост, не заборави |
| реха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, |
| еспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено з |
| ничим увредио ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га |
| а ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и жи |
| уговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још нисам све казао, настави он, а ти румениш, у |
| време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасв |
| ару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S |
| душевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не |
| рговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и |
| ао што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи с |
| били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекају.</p> <p>— Ја з |
| замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један |
| у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим |
| — Хвала ти на том разликовању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родит |
| зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика свагда показала да су, на |
| } Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господ |
| с оним руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S |
| ојом женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} |
| рање, миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на п |
| о пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко не |
| огодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео гр |
| а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред крај јула узнемирење обузе и Топлицу.{S} Свану |
| а је јучерашњи умор на Којадину.</p> <p>Али покрај свега тога, сама његова појава наново развес |
| да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је |
| његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем с |
| овачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред |
| у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху |
| } Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављ |
| Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпр |
| свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидо |
| аслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је |
| купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећ |
| га народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се |
| прегледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе на |
| огородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} М |
| е Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђер |
| у којој је Немањино подружје Ана, света Анастасија, установила женски манастир.{S} Моја је жеља |
| ла у храму своје прародитељке, Немањине Анастасије.{S} По том се повукла на одмор у спремљене з |
| рехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистра |
| послужити.{S} Судбина и срећа, ти чудни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као |
| свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нем |
| ста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драг |
| чећи такође своју свечану <pb n="60" /> антерију и мећући на се свој златом искићени зубун и св |
| удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, деспот |
| мо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> <p>— Камо да мо |
| арају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султан |
| а авлију пред рањеника.</p> <p>— Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} |
| ео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и |
| , и. нарочито, различите апокрифе.{S} И апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна свети |
| апокрифе из Светога Писма оба завета, и апокрифна светитељска житија читао је у сласт.{S} Манас |
| би се то противило предањима словенских апостола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, на |
| , јербо су оне предање наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува |
| наших словенских апостола, а оно што су апостоли оставили, само се чува као свака светиња.</p> |
| вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И |
| српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као огањ живи.</p> <p>Пред једном раскр |
| ве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која се помињу при Александрову вас |
| се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нис |
| хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су |
| Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Пр |
| хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку |
| најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{ |
| .</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n= |
| манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је |
| великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је ра |
| жји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате |
| сподин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастира Светог Николе у |
| пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита Калистрата, нашега општег и много цењеног |
| е скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храм |
| а.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У П |
| очио и куцаше се својом купом с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше |
| ларнијем и најчувенијем онде међу њима, архимандриту манастира Светога Николе, Калистрату.</p> |
| у редом пратили Александрово покоравање Атине, Рима и осталих царстава по Европи, причу о славн |
| пред посланике.</p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у |
| ше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по |
| а стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет којим се још служио папа Никола V.</p> <p>Усл |
| ече онај с распореним носом као с неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља |
| ђује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну медљаниц |
| ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ал |
| Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се |
| ком султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</p> <p>— Зашто синко |
| ог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ уз |
| вили; остали смо непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори |
| лар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на |
| се из нараштаја у нараштај овим послом бавили знали су многе начине којима се ове дивље грабљи |
| ем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, бла |
| зачки халат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украша |
| После узећа Цариграда, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржа |
| о којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега с |
| иноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пред |
| нашем.{S} Ораси најкрупнији и најмекши, бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и т |
| љ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи т |
| чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све |
| онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весел |
| анастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које с |
| е хришћанским победама на Смедереву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се |
| тпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је |
| једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куман |
| онице и на манастиру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним |
| на Шишатоваца из манастира Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манасти |
| рског здања, окренутог планини и речици Бањској.{S} Увек се ту чуло шуштање речице кроз самоћу |
| у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жичи.{S} Кад се |
| , и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Свето |
| путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} Недавно је отац Кали |
| да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично разрачуна са западом те да види има ли сми |
| х граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав ј |
| е.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Нишаву.{S |
| го не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја |
| анаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је припадало властелин |
| Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</ |
| бору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, п |
| Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде |
| тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше |
| месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отп |
| отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он сам толико пу |
| хнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју |
| омоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су моје новости.{S} Ј |
| ла, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Он |
| аја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити |
| м с ким ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и |
| ом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека |
| Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило изми |
| стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их там |
| ти Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S |
| ни наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго |
| а га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усијане кугле.{S} Многобројни топови |
| ог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дан |
| коњу.{S} Млади момци су у трку коњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не п |
| мље.{S} Топовске кугле и камење које се бацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је раскли |
| више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{ |
| к клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамниц |
| ске, па трке пешачке, па прескакање, па бацање камена с рамена.{S} Сва се омладина из околине б |
| едала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у отвореном црвен |
| љаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Ал |
| бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, |
| Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 2 |
| .{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина |
| а тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири к |
| ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе уживао.{S} Седећи у хладу и одмарајући се, к |
| нање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне гост |
| <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако у |
| оћу исплести из тадашње тешке кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равноду |
| p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она в |
| , Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начино |
| а.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не |
| е мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвали |
| а испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа |
| га учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је наш |
| смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте за |
| од лаког изненађења.{S} Откуда тако сад баш, кад сам и ја управо на те мислила?{S} Нимало се ни |
| — Имаш право, за то је лако.{S} Мени је баш мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далек |
| жасава Миља, његова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога |
| Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити н |
| на, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Ту |
| свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доб |
| тац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у стол |
| х стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезник |
| , за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У сул |
| од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} |
| м.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Угарск |
| ед се находио у Цариграду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа |
| час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без |
| ом ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. |
| никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за љу |
| /p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближ |
| обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућива |
| ада није излазио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру |
| на том месту збила маја месеца, кад су баш руже у напун цветале.{S} Онда је тамо, иза оног руж |
| S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у |
| собици на мекани одморник, па продужи у башти започето пребирање цвећа.</p> <p>Њене су мисли ро |
| ници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих к |
| аспитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих црк |
| оску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почел |
| рухо.{S} С таквом се свечаношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епи |
| стелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко |
| ро се ранило у цркву на јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца |
| 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь опеть Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу |
| о таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан |
| Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; радовали су |
| хнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било |
| Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозден |
| ио на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, |
| е могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозден |
| ка Крушевцу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињан |
| ед главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад с |
| њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њим |
| еновић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке м |
| дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гв |
| ла два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљ |
| ком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио |
| ојасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамил |
| а што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну |
| је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због царице Маре, и неке земље |
| остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су п |
| бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одр |
| цу, и онде пред њом оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на је |
| турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињани |
| м турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва |
| је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе пр |
| Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољ |
| асницу на носу.{S} Он је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар н |
| вио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпо |
| набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе |
| часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са |
| S} Цео моравски пут у Србији преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре |
| Срби подлегли.{S} Несрећан тај сукоб и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбун |
| ци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја о |
| за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У т |
| њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му ни |
| и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Каква је и колика мука |
| ично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебе |
| е за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво џарање штапом, да се |
| ади Србија, прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега б |
| ту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега с |
| аштевима и са златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговар |
| а себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак хартије, од којега ј |
| тога су млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају |
| ржећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне с |
| м ни он ништа није могао, него је морао бежати из Египта у Македонију.</p> <p>— Ето, рече Којад |
| ново сркну медљанице.</p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— На |
| весним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом |
| "205" /> <p>— Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј м |
| о стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{ |
| иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за т |
| радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чу |
| сркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако |
| и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи |
| а из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— С |
| вац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао му д |
| игде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? |
| S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то |
| и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове ве |
| зна села, празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та |
| и гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у |
| оше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и |
| оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да о |
| ас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слободно, доби |
| и у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером |
| о ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју |
| на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су |
| је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он |
| ухватио нас у ропство турски насилник, без рата, без ичега, усред мира, одговараше момчић слоб |
| покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност нов |
| му поверени <pb n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилн |
| би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу |
| Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме |
| ом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да |
| ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поме |
| све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у |
| S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости |
| > војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад |
| растао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто ј |
| ега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вам |
| градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n="202" /> значил |
| се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Кап |
| изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзир |
| ришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен калуђер, старац Панкратије, који |
| сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Калистрат.{S} Што си пио, па |
| оће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. |
| воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, његов |
| ести.{S} Најоштрије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухва |
| в научених птица, соколова и крагуја, и без паса — то су од насељеника одређиване нарочите поро |
| ном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је о |
| јама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасн |
| ах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да по |
| све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S} С тога је пр |
| рије казне употребиће се без поговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправ |
| ље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чи |
| ом погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и ве |
| ко он од једном, као мађијама, остаје и без жене, и без кћери, и без синова, без игде икога.{S} |
| ан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да |
| и борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог плана.{S} Јован Капистрански се у тај мах |
| у приђе један човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рад |
| воје плетиво.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо и |
| е.{S} Једна зима се још могла на миру и без Турака провести у питомој Топлици.</p> <p>Од како с |
| је издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен |
| веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, о |
| , све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Калистр |
| ој лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и без па |
| цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу њихову.{S |
| чи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и тр |
| !{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Ко |
| ти, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави са |
| трата. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помо |
| ом.{S} Мило ми је једино што не одлазим без замене и што иза мене имам на коме оставити манасти |
| и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади пом |
| b n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мртва носи |
| па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, |
| властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> <p>Отац Кал |
| када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисл |
| Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да жи |
| поштеније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми |
| заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уш |
| одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђењ |
| {S} А нараштаји пролазе као лишће, само без зимскога прекида.{S} Онда кад један ишчезава с позо |
| е вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа |
| амо по изузетку.{S} Једноничио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија мана |
| } И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, одговори отац Кал |
| ш за то желим.{S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што о |
| већег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених |
| к остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена |
| ече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{ |
| м неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи р |
| то суђеник?“, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред |
| адеваше цвеће за копоран и за појас и у безазленој шали замршиваше му косу ружицама и цвећем.</ |
| и; срце јој се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>П |
| .{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно пр |
| им разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, |
| ет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Ко |
| ије.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у |
| рашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су |
| узи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто у |
| <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, |
| p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш |
| бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше |
| отеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта |
| и тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, |
| собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S |
| глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да |
| искати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем |
| видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше б |
| а задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свак |
| дмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да И |
| сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздравље од честитога цара да помо |
| еђу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У тај исти мах султан Мехме |
| Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну служ |
| властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела |
| му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држа |
| је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, |
| им одговор овога часа, одговори Ибрахим-беј и сам потресен.{S} Али ти знаш шта ми од тебе очеку |
| обро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино р |
| Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> <p>— Јеси ли чуо, честити б |
| /p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете. |
| озденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На |
| head>XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне |
| мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не за |
| чити се?... упита чисто зачуђен Ибрахим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S |
| ке из маја месеца сада се сетио Ибрахим-беј.{S} Само што је није поменуо у својим наговештајима |
| прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом својом источњачком углађеношћу молити |
| днеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> |
| беђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-б |
| агдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских |
| гова љубимица, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште. |
| e> <p> Српски летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јави |
| ан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљан |
| да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у в |
| оже бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} |
| султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је |
| у.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у на |
| узели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и остали, |
| а ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа изд |
| ђе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других десп |
| дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не заборави још нешто.{S} Она рука која те ј |
| ице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру разних понуда за послуж |
| тијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако д |
| образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султан |
| Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све с |
| знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који |
| родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста |
| на за њу, јер он што је радио с Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје |
| ли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" /> и о |
| зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, по нашим обичајима то је теже. |
| ео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на |
| p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} |
| ти душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, к |
| >На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену свилену чал |
| тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци |
| је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких меснатих образа |
| рбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је повелико село које је |
| вор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топли |
| ијерејску службу у цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета бо |
| рица.</p> <p>У манастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И |
| ви у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за по |
| Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топлици, на запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, |
| е населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, известивши се о њеној добро |
| е била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозд |
| луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу |
| постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео а |
| а и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о ку |
| а дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић |
| Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник.{S} Одред те |
| ви се одмах крену к југу пут Плочника и Беле Цркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденов |
| има на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак цариц |
| властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, |
| : једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; |
| n="47" /> и клисура у Копаонику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари где |
| јих је младост претворила се у успомену беле косе; ту су се потезали терети, или су се момци ме |
| ло човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} |
| и боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у |
| p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се п |
| пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По т |
| а војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради |
| ан црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег и мотраше на покрете онога парченцета убруса што |
| адао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је мангал ра |
| спуштао низа страну, а пред њима су се белеле куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у к |
| ипао их је југов снег, те су се под њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене н |
| о је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподесн |
| а, ради потпуне сигурности, и ако су те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене. |
| ај пољуби.</p> <pb n="28" /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне |
| тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби Александрове македонске вој |
| пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, пет шест троногих ниских столица, позната оруђа |
| ме дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет < |
| дговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај ман |
| и и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази вел |
| пре панађура код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у |
| <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим п |
| /p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. |
| страт, игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо врат |
| /p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људ |
| ада је изабрао манастир Светог Николе у Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе свом |
| књигама.{S} У манастиру Светог Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере препис |
| непрестано у манастиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупациј |
| и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одм |
| от Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му ду |
| хмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на ре |
| 448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да |
| данде ћемо на ноћиште у једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Бел |
| к висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хазди |
| ред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле |
| ира Лавре прошао <pb n="147" /> је кроз Белу Цркву и кроз манастир Светога Николе и показао те |
| .{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо остати |
| .{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их је обрадовао; само што је срце бил |
| аве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, коли |
| е водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с је |
| ти.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат мо |
| поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један улак са |
| жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цркву, а сад, кад сам на служби код царице, у цркв |
| достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позвао у свој дом, |
| с царским почастима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на |
| мпано у Модерној Штампарији „Пијемонт“, Београд 1913. </p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <di |
| овај призор, сви претрнуше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибиња |
| граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарским рукама, то му је трн у оку.{S} Све ћ |
| њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио мило |
| шта царица ради и како живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица М |
| амошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји ил |
| поту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1456 зауставио је процес и забавио султана М |
| S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукл |
| реди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> |
| ј град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново г |
| идина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се |
| ојска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се |
| а султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико |
| рђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћан |
| око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београ |
| омбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} |
| јску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, ако је истина, заист |
| ролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро п |
| нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећа, синко, није у томе |
| оворило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се ипак би |
| рес.{S} Султану се после Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира |
| с однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградс |
| е потпуно користи том приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних |
| ити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} |
| ријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај опет оп |
| уха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугл |
| може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> ту |
| ехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле |
| е имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са својом војском |
| ране и ратних потреба и тако становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град |
| а видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до поло |
| опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима |
| S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју ни |
| ир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу |
| раја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, |
| има.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без д |
| тан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску оба |
| гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили оружје и другу во |
| шљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрет |
| из целога царства и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с |
| ва скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он п |
| Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском |
| ају с њима.{S} У тај мах удари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с |
| сет и пет хиљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом |
| које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су предста |
| одине по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима није одмагао.{S} Хришћани су |
| даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на Угарској.{S} Између турских и угарских гр |
| четком јуна 1456 сва се та сила слеже к Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега |
| е није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехме |
| ором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дри |
| о с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а ос |
| Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и ње |
| уђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <foreign xml:l |
| ме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сили и толиком оружју.{S} |
| по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану |
| имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на ко |
| пођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у нароч |
| зато, Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег |
| а не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од по |
| че.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио беседу, сви, по реду старештва, прођоше поред њега да м |
| га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како на красним коњима јаш |
| S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно дог |
| живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео К |
| ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у |
| мамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к дво |
| ја је, пре неколико недеља, с невиђеним бесом јурила из целога царства и с целога истока пут Бе |
| жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш неш |
| ога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и п |
| је била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учин |
| ме се служило пиће онима који су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су п |
| ом и погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен јед |
| а Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У См |
| новића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу |
| м стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, к |
| возденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од П |
| .</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казивали како се отуд од југоза |
| отац, мајка му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да |
| ечано примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с |
| ах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими беху, с камилама и с камиларима који ће камиле терати, |
| е продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши уда |
| двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће пред на |
| кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећој прекр |
| рат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— Али, оче |
| побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућута кад му |
| ест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Ново |
| ране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— |
| агим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху |
| {S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није мог |
| коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не могућ |
| јадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески са |
| pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој нар |
| не војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септембра 1454 распис свему хришћанству д |
| дину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, |
| ом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника |
| ne unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше |
| свој ружичњак.{S} Лепа као уписана, она беше најлепша ружица у томе ружичњаку.{S} Обилазила је |
| {S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало |
| е султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека п |
| од овога разговора.</p> <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево ј |
| сподара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 1454 закључио општи саве |
| ји је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом купом с њим и с архиманд |
| ехотично му не испуштајући руку како је беше прихватила.{S} Али шта јој је?{S} И нехотице се ст |
| p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам |
| против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот |
| се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манастирски момак мотраше на |
| ив и уморан.</p> <p>Народ што се још не беше разишао склепта се сместа око њега.</p> <p>— Шта ј |
| седала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Мест |
| ом Којадином, Миља се једно после подне беше упутила к чесми, како се то место звало.{S} Ишла ј |
| еличанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народно |
| рад.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе ту |
| је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Кали |
| ош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о |
| м крају панађура, у једној лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао |
| Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> <p>— Народ и цркву морамо |
| д су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш десп |
| >XV.</head> <p>Наш познаник Ибрахим-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гла |
| одби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га уста |
| чким караваном од триста коња, који тек беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се |
| еву, на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош ос |
| о, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{ |
| в Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у |
| >Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, ен |
| о.{S} Његова одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замен |
| је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним појасом, а на себи је имао црвену д |
| корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске ми |
| азивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа |
| к Ибрахим-беј.</p> <p>Новембарско јутро беше једва свануло.{S} На пољу је уз северозапад падао |
| е било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S |
| о путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, народе, удри неве |
| } С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним плаветнилом н |
| Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље |
| у, њихове синове и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показива |
| ки био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти |
| Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је |
| и одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњил |
| а у скупоцену свилену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} |
| јахаше један коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога |
| рсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу |
| онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S |
| Султан Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници него |
| ило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с |
| то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим |
| вима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што |
| ободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнав |
| о и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њих |
| преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни реч |
| путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{S} |
| и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад ми |
| страт.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи |
| атио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама |
| ито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле |
| судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим и |
| озденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О |
| ао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није б |
| е и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-б |
| као, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш о |
| а има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрат |
| во, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу д |
| ље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао време |
| али на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S |
| е према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог б |
| Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и |
| ихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, так |
| бија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике ко |
| бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њега |
| е Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним ил |
| у од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи ве |
| Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чуј |
| нко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима |
| на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађиј |
| S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратр |
| ј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут |
| унима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он је |
| омремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би |
| препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су |
| S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно |
| за женидбу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали д |
| Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> <p>— Несрећ |
| и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне |
| ављање празника најтеже падало.{S} Сада би увек ишла на архијерејску службу у цркву Св. Николе |
| и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мен |
| ти шта ће се спремати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова. |
| а бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то |
| а.{S} За тим је следовало и остало, еда би се од свуда очистили и поуклањали трагови зимњега бл |
| бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Н |
| деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у |
| ишао о празницима кад и народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповск |
| .{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић |
| не подигнемо сви против Турака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p> |
| ће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то сул |
| реба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје |
| , одговори отац Калистрат, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се са |
| и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је |
| ета, и по том смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистр |
| ена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Вл |
| <p>— Не знам, одговори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми |
| еле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор |
| ику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће о |
| есеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то |
| а у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагорично (Куманово) и оданде се упутила п |
| у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на |
| раше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p |
| лазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или морали заноћити.{S} И коњушница се налазил |
| о свој извод, из кога је преписивао, па би изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} |
| арске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стра |
| не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени |
| води у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} |
| нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, о |
| сне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући |
| ај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта |
| а ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} В |
| шио тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успроти |
| ати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гво |
| служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} |
| би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— К |
| д за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите |
| вију користи које је она обећавала, кад би, ње ради, остао, тако од часа, лишен и куће, и пород |
| ни?{S} Никад се она није снебивала, кад би с киме сама седела; није се снебивала ни сад, седећи |
| несташне кокошке чепале по књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, |
| шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путов |
| у најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опр |
| један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад |
| ола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта м |
| ута бацан у тамницу, али је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за |
| ину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао. |
| еодређене мисли и пријатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у о |
| ан сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси |
| и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања |
| аровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се |
| ти жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то |
| та је узрок, те ту лепу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико друг |
| во и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале |
| рописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предс |
| каква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би |
| луђера и шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гусл |
| Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застав |
| је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мал |
| n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписа |
| упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у примор |
| .{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни |
| рцима; њено свагдашње нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоки |
| н од преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита |
| Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у своје село и у свој стари об |
| луђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би њен ред прошао и кад би се, као сад, на одмор у свој |
| коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној нос |
| поче крстити, као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно сво |
| радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о п |
| ата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је п |
| баштинску цркву покрај куле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било |
| тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звон |
| се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, ко |
| за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао жи |
| ним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би с |
| ли старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, |
| спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је |
| ојадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или настављао читање каквог започето |
| Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градов |
| у кућну потребу служила сухарцима, које би сама по шуми купила и ломила.{S} За ту је шуму она у |
| {S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале.{S} Тражио |
| ожај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика |
| којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам |
| ваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна тур |
| кли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Н |
| еба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потв |
| ти.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилније |
| ојадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио |
| овода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења бил |
| од јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, удара |
| пу приповетку, кад би се она писала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он |
| а Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништ |
| вог, тако одличног у сваком погледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то |
| и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора |
| ене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше |
| о ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манасти |
| забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наред |
| амо отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{ |
| овића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима послови |
| иче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</ |
| с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића |
| едну ружицу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он с |
| ко схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p |
| до гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том |
| S} Ту је одгонетљај.{S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} К |
| мен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и она се ипа |
| благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе остав |
| е он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао се и од самога помисла на |
| урцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И |
| а то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на с |
| могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још |
| {S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и о |
| ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то је упућивао људе свештеницима или ма |
| пор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели нава |
| о од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практ |
| S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изаз |
| вања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али су у Уг |
| } Не треба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркв |
| тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њ |
| S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помогао. <pb n=" |
| а виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан сав |
| ли на то у мом народу ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готов |
| гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису бог |
| те од њега не би ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који |
| Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде |
| нске столице, и — то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p> |
| што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко не би имао својих присталица и овамо; кад се само не би ми |
| ојих присталица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под цар |
| њему.{S} Према оцу Калистрату он то не би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{ |
| та, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како си ти свршио.</p> <p>— Опрос |
| ање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу |
| {S} У нашем случају, на прилику, зар не би оне оштро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно |
| ложни и неумешни?{S} Кад нико од нас не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p |
| штро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је |
| не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег |
| И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени |
| дравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у |
| деновићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико је у срцу своме м |
| вој околини.</p> <p>— Срећа моја, иначе би ме Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је |
| мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту |
| милије би се склониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској в |
| другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруара 1455).{S} |
| им или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, |
| их подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће |
| изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и Топлице у сваком |
| т према непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знају |
| било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту играле су се све вите |
| оји су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастир |
| одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или се |
| " /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... упита чисто |
| оговора и без оклевања против оних који би се ухватили у неисправности или у непослушности.{S} |
| реме дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у стајаће празнично рухо, пове |
| менију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденови |
| ше нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, к |
| и су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтел |
| олико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начином отвориле владичанске |
| аћој служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, ко |
| што би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу по |
| е та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположење старешини, да о |
| госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најсвечаније рухо.{S} С та |
| S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чи |
| товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заосталом месту галер |
| им би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило р |
| ла крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибињанином, а заборављаш |
| би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као |
| аношћу ишло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркв |
| око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискоч |
| а прогутати и понека погрешка, по којој би неко прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија с |
| и, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под кожу подилазили.</p |
| вански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога коња и стајао спреман чекај |
| ао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <p |
| > чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајућ |
| међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S |
| интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике требало окренути у своју корист |
| .{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је постио с највећом тач |
| би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се |
| се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збе |
| нима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћ |
| сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичк |
| забраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се |
| ђењу, зазујале би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани оп |
| трату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква |
| ити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће |
| за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очи |
| корој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се само посту и молитви, само доброчинст |
| доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна |
| вало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде би превртао књиге, или |
| ликом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, па |
| е Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само в |
| ника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да и |
| уле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ пр |
| и примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом кој |
| Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто се кћери тиче.{S} |
| жице његове природе.{S} Овда онда, и он би на то помишљао, али од кад је то Стаменија за се каз |
| Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа |
| адића.{S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадин |
| ио Александар Македонац?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никад |
| .{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече |
| мој тој помисли.{S} Он би устао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва |
| била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место н |
| {S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађе |
| слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једн |
| је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа |
| му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што |
| обукао у стајаће празнично рухо, повео би соколаре, који су соколе носили на рукама по ловачко |
| га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистр |
| им забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и ра |
| и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Која |
| једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скинуо.{S} И ту је |
| рема нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и |
| ога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља з |
| мало разговарали, сели би у ћелији, ако би падала киша, или у хладу на пољу под орахом, ако би |
| ша, или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слу |
| и су у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, та |
| Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола |
| овори царица.{S} Могла би само онда ако би ми се указала прилика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одго |
| рницима не обраћају ни за што, осим ако би се што баш морало и избећи се не би могло.{S} За то |
| а и склањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завл |
| познатим путем опет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако ве |
| де свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније с |
| вницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што пре све војничке старешине и во |
| ве власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S |
| ба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један ст |
| и владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Францу |
| на била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} |
| , али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг |
| ом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам |
| медведа и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било |
| ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље |
| морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку |
| ца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се нај |
| времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гво |
| треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и о |
| само што ми немамо преписа.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Кал |
| .{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То |
| свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад |
| ш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, к |
| д не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла |
| нило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они |
| потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити |
| залудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућн |
| еновића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозд |
| на рукама по ловачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу |
| ру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу бил |
| да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта ј |
| о.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> |
| такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, њен разговор о неуда |
| Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не |
| ар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То |
| седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би сигурно имало утиска.{S} То би могло, зар, изазвати |
| лози и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синк |
| е људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српск |
| ије ништа.{S} Није он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи |
| скреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О то |
| У ствари могао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S |
| пољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби |
| нити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па |
| вакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански кр |
| арод поклати не можеш; заман је.{S} Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше бр |
| агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже н |
| много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке |
| утака код чесме.</p> <p>Поред свега што би се могло мислити поводом његовог знаменитог разговор |
| воме примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу |
| еле Цркве, из Прокупља, или из Ниша што би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди изм |
| да му његов млади пријатељ каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата |
| са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Србији, и радо би јој долаз |
| им тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и католичке хришћане узбудило, одуш |
| каже све што би из књига научио или што би сазнао од оца Калистрата у манастиру.{S} Исто тако б |
| се никад нећу моћи сагласити с оним што би он могао мени предлагати.{S} Рачун је свршен.{S} Рас |
| обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а |
| пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а није форма.{S} Писац ће б |
| , али јој је слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог ра |
| храном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да |
| и.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, |
| аву, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела |
| жевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стајао је застрвен |
| ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило предањима словенских апостола?</p> < |
| би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговарали, сели би у ћелији, ако би |
| Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша |
| {S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба д |
| ом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате приче о Александро |
| пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} |
| рошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би просто стављали новац на расположе |
| плаћали погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом род |
| на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако науче |
| за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки ма |
| о путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица.</p> <p>— С тога би се |
| шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за |
| од липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по књигама, кад би |
| за перовођу, и неколико људи, од којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта б |
| енопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} |
| е, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога је преписивао, па би изашао |
| цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препору |
| тији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, него су |
| врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улази |
| ође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јач |
| ли је, после, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био кри |
| отпуне телесне зрелости у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевно |
| ном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци |
| на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су |
| марио за западњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој ве |
| "290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он |
| е, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да |
| су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој се продавало ро |
| уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио |
| S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! з |
| медереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан |
| е, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће д |
| скинуо.{S} И ту је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други |
| осићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" |
| стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог |
| ем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностр |
| , међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама уна |
| а манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог планини и |
| рда постеља, застрвена неком поњавицом, била му је одморник.{S} Уз прозор се находио један сто |
| ма своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин |
| а.{S} У таквом је стању с почетком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу па |
| ница се налазила још једна на страни, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} К |
| простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} Момци су трчали да свако |
| насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада ни |
| нски превод.{S} С тога се онда та књига била прочула свуда.{S} За њу је чуо и Којадин, и како ј |
| е Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и |
| ени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисан |
| а у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за су |
| с моралном тежњом.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, п |
| били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кулача, оздо од камена а |
| учени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је б |
| или су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} |
| Тако је мислио и сељак, којему је тешка била само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, с |
| иста.{S} Али су и простом народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје |
| је, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће |
| и господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој држави бива |
| а доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да |
| новила женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којим |
| о приповедач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у ср |
| Мехмед то баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи грани |
| адина и сестре му Миље.{S} Како је Миља била непрестано уз мајку, она је и почела примати све ш |
| да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу |
| за иностранство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребн |
| ве.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојила од намештаја најпростијих ћелиј |
| а велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су власи до |
| нало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску |
| и Зонаре о историји, која су преведена била на словенски, животи Стефана Немање и Светога Саве |
| Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па |
| је вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ре |
| } О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло изв |
| мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{ |
| их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били тол |
| ле Топлице.{S} С тога су његова осећања била осећања целе Топлице; што је он мислио, оно је мис |
| ломити с њиме.{S} Против сваког ломљења била је и особита милост, којом је султан при ступању н |
| етао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султа |
| лу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на часној трпези |
| нин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст сло |
| је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена, јер он с њима о томе никада ниј |
| а.{S} Осим тога у ћелији оца Калистрата била је још једна полица с књигама.{S} И то је било све |
| вету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сереза, око Јежева, с ове стране Тахинс |
| дним у њу убоденим златником, натакнута била на једно копље, а према томе је копљу, у правцу ст |
| стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе |
| лика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила.{S} Стала |
| ткуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, исп |
| Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као |
| у манастиру Студеници.{S} И тамо су сад била једина његова путовања, све у нади да ће му се исп |
| о задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је манасти |
| етикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, |
| зном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су се крстили и молили |
| еђу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је |
| или одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна иста огорченост, свуда један исти сложан отп |
| је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био |
| госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром |
| рсном имену.</p> <p>Уврх софре, која је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве |
| јој кућицу украј једне шумице, која је била њена.{S} Под зиму би она умолила или погодила кога |
| е тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило |
| о са свим на своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} П |
| мена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој оседлан коњ Миливојев.{S} Миливо |
| , готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња порука старога Калистрата.{S} Млади игу |
| полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n= |
| тима, и прекрсти са на ново.{S} Рука је била поцрвенела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода |
| е мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозден |
| че пребирати што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном мило |
| о по које село у том крају.{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима |
| а да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин |
| ве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се |
| } Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Посадом су управљали Сиби |
| жа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Оси |
| исоким путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, што је могла слушати звук звона и уживат |
| госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији само за оца |
| сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гла |
| каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни |
| олитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била средњег, складног стаса, у расцветаној лепоти жене |
| сва околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је д |
| , ређајући по крилу красне ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{ |
| генција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из |
| но лаког источног ткива.{S} Коса јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него |
| пот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у |
| ском скидали халку са ступца, на ком је била окачена.{S} После су настале трке коњске, па трке |
| ђе у трпезарију под калпаком, на ком је била перјаница са челенком.{S} И он беше опасан златним |
| иру Св. Николе на ушћу Бањске, у ком је била епископија.{S} Народ је радосним клицима сусретао |
| гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је |
| .</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па је позније неко, по |
| е на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена пространа галерија |
| ашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом |
| е био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</ |
| сподској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто так |
| управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвоз |
| али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p>Псетанце Шанино које |
| збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Рајска лес |
| што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле н |
| м победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православљ |
| рилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те |
| летњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио м |
| старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад ни |
| >XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централизацији и на ј |
| аник Јован Капистрански.{S} Посада није била многобројна, и она беше сустала беспрекидном борбо |
| ива наша приповетка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Го |
| } Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су молили Бога да их опет бар |
| сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа |
| г јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање заврше |
| стане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви сад навалише на посао.{S} |
| с рамена.{S} Сва се омладина из околине била сакупила на те игре, и ту је, на потецишту, ишла в |
| ј искрености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње |
| је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала |
| адском путу.{S} Кад прегледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбар |
| ати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збеговима. |
| оју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико м |
| шило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S} Пос |
| киња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева својом отвореношћу |
| римицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозден |
| ужила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А |
| еман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочито је ле |
| ка све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Бе |
| у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен |
| доше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она изиђе пред коњаника и изве |
| иљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и |
| су дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одличн |
| и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњива.{S} Ако је неко прав у |
| е уводио у породицу.{S} А Миља је истом била задевојчила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо др |
| ата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у којима су му јављан |
| гло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи |
| Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али је и на исти |
| ерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У |
| то ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукам |
| к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ |
| ракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бринути |
| вало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} М |
| Према тој кобној слутњи која је у њему била и према његовој комбинаторској нарави, према велик |
| гарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и крвавим распр |
| алуђер с епитрахиљем.{S} Оба тужиоца су била такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривље |
| уме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта проти |
| спусти се на клупицу, која је поред њих била подигнута.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо ве |
| боте биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама с |
| .{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По то |
| ти са соколовима.</p> <pb n="106" /> <p>Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са мно |
| жале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих г |
| иво су се интересовале за ове ствари, а биле су испуњене превеликим поштовањем према оцу Калист |
| /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија |
| шаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку оче |
| а собом све опсадне справе које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути |
| г Николе у Белој Цркви у оца Калистрата биле су за калуђере преписаче одређене три ћелије, у ко |
| н каменом и циглом.{S} У њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраниј |
| ладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у около софе с узглавницима, кој |
| {S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељских удараца.{S} |
| нданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпо |
| која се садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним мест |
| ло пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су |
| ове Клисуре у Белу Цркву.{S} Куће су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухот |
| врши прописане работе, али су те работе биле многобројне, и тежа је од њих била господарска сам |
| е уз Нишаву.{S} Трговачке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друг |
| ворена.{S} Застирке су на часној трпези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ |
| од Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том о |
| оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како с |
| у прорачуњеност у понашању, нису нимало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стам |
| ри, а једну Миљи.{S} И Миља и сестра му биле су особито задовољне овим поклоном.</p> <p>Пошто с |
| се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у све |
| с је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад |
| тка требало.{S} Енглеска и Француска су биле још у међусобним задевицама и у међусобном неповер |
| неколико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се изм |
| ле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење оп |
| ="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> |
| рске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за |
| унавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напа |
| ело је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, ко |
| анастирске краве, телад, пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито сво |
| арочите уљарске меропашке куће, које су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би по |
| изабра једну клупу међу многима које су биле поређане око чесме, па седе и разви своје плетиво. |
| ком властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, као што је жетва, косидба, купљење |
| ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су биле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S |
| ељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама; великих здања ниј |
| било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> |
| на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву о |
| ј да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а околности се нису дале променити поред св |
| тру спремали, или се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С |
| есто народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јестива.{S} Манастиру се плаћа |
| мао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да |
| тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћани |
| ништа не умејаше смислити.{S} То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону |
| уди у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање пр |
| ли коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растоваривали сва |
| како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мачем и штитом.{S} Одевен |
| аваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна д |
| ну, у којега су, међу послугом његовом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовим |
| } Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако исто |
| заиста, <pb n="92" /> по светоме писму, били једнаки сви људи, и он се тако према њима понашао. |
| ку рата, кад су се кретали на Острвицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Но |
| према прилици, служила и као оружје.{S} Били су сви из Мораче, пастири морачкога манастира.{S} |
| млади као капља, обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и |
| ацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Ма |
| цима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзм |
| пе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и два три с |
| ља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на отку |
| S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери или свештеници, пошто је, у оно време, |
| </p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени |
| овника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су такође ту, на својим местима.{S} Ножари, трговц |
| опље усправљено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и н |
| браном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном |
| у хладњаке који су јој од зелена листа били спремљени као стан.{S} Пошто се парада свршила, <p |
| лавни противници Александра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности |
| ота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле Цркве били су понајвише слободни људи, или туђинци, често Грц |
| ли неки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци |
| деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехмед био |
| ајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли |
| у, о курјацима и о лисицама, који су се били намножили и ради којих је лов и наређен.{S} Млађи |
| одавали што је требало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто о |
| {S} Тражио је и откривао оне који су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао рад |
| > <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини |
| атили из лова, упита царица, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговар |
| о неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим |
| енија одрасли су, тако рећи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоно |
| шљива, чувани су у особитим ћуповима и били су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гво |
| сти били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати |
| о Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су |
| емном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав скл |
| >Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стамени |
| ана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које је отац Калистрат препоручивао њего |
| више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало |
| Турци су заиста једним одељењем ударили били од Лаба, и оне чете које је предводио Којадин имал |
| ба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, полако одг |
| Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посвед |
| иступише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упу |
| а, који су њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} |
| ртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске |
| су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека оп |
| а та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи. |
| ци којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није могао одржати |
| имали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоценим млетачким засторима.{S} У ист |
| чких кућа.{S} Они отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, ост |
| ике, столичице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> < |
| ом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућнос |
| и земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти с |
| чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак кој |
| свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољни!{S} |
| а тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којадин застаде, и племићска поносито |
| истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога и сматрали су да често случа |
| а Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасвим освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био м |
| би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и как |
| збије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно |
| са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала от |
| о дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети |
| лави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држа |
| гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигура |
| зи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у здравље домаћину |
| им гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Зна |
| и они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оч |
| гов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Г |
| } Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом несложн |
| одговараше младић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се м |
| ворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш з |
| не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S |
| ома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење да се |
| у их после Сегединског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и |
| идина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ дос |
| за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозде |
| испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била |
| дити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се |
| о властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био пр |
| ст; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној |
| не на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихов |
| ајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче или ћерамиде.{S} Куће су б |
| алуђери, разишли по народу.{S} И сви су били налик на њ у своме животу и поступању.{S} Али није |
| би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро.{S} Свуда је била једна ист |
| ива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се с |
| ражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј о |
| који су киптели на све стране и који су били против Турака.{S} Паде му на памет како ће жена ње |
| и туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом в |
| има или крагујима старали.{S} Соколи су били окићени прапорцима и имали су на ногама ногавице о |
| стрелама, мачем и штитом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пел |
| прими поуке у практици.{S} Одређени су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци |
| це, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана пос |
| овцима и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, |
| елинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњени танким провидним платном, а на средини је |
| ојасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} Жене и дев |
| ђе, трајали унутрашњи раздори; Немци су били несложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дет |
| се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друг |
| ead>III.</head> <p>Ниш и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године |
| астица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и |
| <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме властел |
| , који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, који су путовали даљ |
| може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна |
| неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред с |
| стелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве |
| ику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене су још две три софре |
| ова забава, ни сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разгов |
| у.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или ни |
| бро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим крајевима тада није |
| д Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још |
| урђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили послови панађура, да нису имали к |
| и је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и от |
| а и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb |
| ли добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и спремити |
| бистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би с |
| убља и распоредом послова у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно |
| ебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у ствари, мало је ко знао.{S} Један старији човек |
| ловачки умор.{S} Све што им је требало, било је сухо место на којем ће се опружити.{S} А то им |
| је зграда, за послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био ј |
| еном руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ерг |
| S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} |
| к усмено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовић |
| .{S} Никаква повода није <pb n="210" /> било, по коме би се могло ломити с њиме.{S} Против свак |
| ацало на зидове машинама <pb n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове г |
| м коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> |
| телад.{S} Једни су играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме |
| оле у Белој Цркви спремаше се сабор.{S} Било је пролеће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место би |
| овићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију |
| ам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су раз |
| {S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} А |
| , не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је ба |
| и цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар гот |
| ш с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ |
| време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави б |
| сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин |
| у реч и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим |
| нова, без игде икога.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она |
| и.{S} Лов са соколовима или с крагујима било је одликовање којим се није смео свак забављати.{S |
| аредбу о збеговима.{S} Народа по селима било је још не мало, забављена о својим сеоским послови |
| надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{S} Јабука је с ј |
| ца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помисли |
| страт себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству. |
| {S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали |
| ба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крај |
| само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему је тешка |
| непослушнима и према онима који би шта било погрешили.{S} С тога су млађи његови, знајући му н |
| ћем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и остале ју |
| ао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим ула |
| тарински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игум |
| за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плочама, а около је било више кл |
| S} Јадно робље, које је за жестоке жеге било прилегло у неком бедном хладу, осећаше немилостиво |
| аним двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{ |
| ромене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и |
| на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{ |
| и су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од онд |
| ало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињ |
| писаче одређене три ћелије, у којима је било увек свега што треба за преписивање: хартије, кале |
| путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу. |
| одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевним, у ком |
| и је и сад сетити се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној о |
| еред, наше самовољство.</p> <p>— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже |
| авлију.{S} Уз пут је чуо од људи шта је било на Самокову, како је Којадин рањен и како су многа |
| ао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S |
| Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под ко |
| који су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весе |
| ад на заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о д |
| к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка |
| с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима који остају.{S} Празне куће, жељна срца!{S} |
| b n="141" /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици |
| које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових |
| штиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се в |
| ине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{ |
| д је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Хајде, Јанко, твој је ред, про |
| ко смета свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и свак |
| ска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен вели |
| ене зле слутње за Србију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} З |
| ји властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање, за оне који су за то вештине имали. |
| е мирисе тих сухих трава.{S} Огњиште је било на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и |
| Краљ је помагао колико је могао, али је било насилника, на које је и њему тешко било ударити, и |
| и не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградск |
| је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} |
| што би требало.{S} На једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплин |
| очело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у м |
| роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} На згодним местим |
| У њему су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што ч |
| своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него свето |
| марио за забавну књижевност, у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома по |
| јску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на К |
| ено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у гради |
| Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно свештенство, калуђери из околних манас |
| нскога.</p> <p>— Мајко царице, и ово је било цара хришћанскога, па је сад наше.</p> <p>— У тебе |
| питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову |
| по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови с |
| ост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n |
| што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке куће су биле растурене п |
| о лепо покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у |
| веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци не |
| међу једног и другог места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и пр |
| опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе |
| је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наред |
| ча и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи |
| ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} |
| Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто |
| шио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на т |
| још једна полица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је ј |
| ади вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После повратка са Златице 14 |
| колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и осталих потчињених.{S} Од њих је |
| ад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на плани |
| своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више |
| о значење у срцима народним него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је |
| мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики ју |
| је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нарочито место, а остало којешта продавал |
| сим обичне пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких наро |
| д је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим |
| их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се сав његов старински углед избрисао као да |
| седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је стајала спрам њега, г |
| е био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пун |
| ио је скоро без прекида.{S} Одело му је било просто.{S} Ћелија манастирска, у којој је проводио |
| очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ уве |
| м и значајем своје породице, мило му је било што му је отац име и значај породице уздигао, али |
| пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на с |
| ином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату |
| што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће ка |
| н о многоме собом старао.{S} На њему је било свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћ |
| то би он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вр |
| е, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особ |
| пхе.{S} Отроци или робови, колико их је било, били су искључна својина њихових господара, онако |
| да су се одбранили само зато што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и |
| ила је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет г |
| до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <h |
| римиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било једино средство остало у самој Угарској и у њеној, |
| а.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренул |
| риповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоск |
| а њима заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не з |
| вео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за којега је она сазнала, да |
| опа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се војевању на Турке с |
| књиге и законе на изуст, и од њега није било човека који би сву пространу околину Беле Цркве и |
| изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе из његова подручја који су |
| стражарских коња.{S} Пошто никога није било, и нису му требали толики људи, нареди одмах да ос |
| машни.</p> <p>У тим крајевима тада није било много црквених имања.{S} Мало који од великих царс |
| осподару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и ос |
| но опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен застав |
| није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу се проговорише сви земаљски језици |
| >— Шта је било?</p> <p>— Питај шта није било.{S} Јутрос ми стиже калуђер од манастирског млина |
| недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одмах пао у турс |
| трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкоље |
| едњим часом. <pb n="218" /> Још се није било стишало у народу ни оно мучно расположење које се |
| ју је, јадницу, морио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се пока |
| зару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смис |
| омислити може.{S} Нејаком и слабом није било места покрај обесних насилника.{S} Сиромах и слаб |
| о онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мисл |
| ме, ето, ранише у руку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— |
| тког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камење које се ба |
| овако пали.{S} Машао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> |
| .{S} А тополиваца и тобџија каквих није било, и с кога краја их света није било?!{S} У Крушевцу |
| асака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било |
| ле топлих киша.</p> <p>Село се још није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула |
| ржао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, |
| оће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже |
| рите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{ |
| ити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија није био |
| је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} |
| говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су Словенима онде слова подарена, онај је |
| гову нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ |
| и му биле пуне суза.{S} Само му је лице било мирно као у светитеља.</p> <p>То беше игуман Калис |
| властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова ко |
| акође их је обрадовао; само што је срце било непрестано испуњено зебњом.{S} Нису знали колико ћ |
| иру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на скоро п |
| ани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са с |
| и испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки др |
| исури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом |
| што не промени? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одго |
| тако чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио |
| "156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач б |
| да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди |
| има сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И дес |
| истрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калуђер устаде, с |
| би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редо |
| или у хладу на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао |
| еба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} Исто то је било и спрам сељака и оста |
| дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се опирати; само би то на штету нашу било.{ |
| и и у покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, |
| е примеру.{S} Тражећи по књигама што би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Бо |
| ића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што |
| ољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао |
| погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запит |
| ли мањом сухотом, у којој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S |
| ивим рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{ |
| а они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и |
| се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи се, како ћу те прода |
| нгали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и |
| српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистр |
| ић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не |
| се скупила, нити се с оним што се ипак било скупило од овуд од онуд, смело и помишљати да се н |
| тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе |
| слутња цепала срце као што би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велик |
| ни све Србији и њима, макар шта са мном било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се |
| земљу.</p> <p>— То би онда с манастиром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Д |
| еба трчати.</p> <p>— А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и вел |
| колико и на себе.{S} Којадину је криво било и на своје родитеље.{S} Што се они мешају у тај по |
| ожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног п |
| а и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да |
| узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} |
| е дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— Ја ћу платити, то је све једно, оп |
| о бараташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су |
| шину тога турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га у |
| ици начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се |
| Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин |
| е су за скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину проп |
| било насилника, на које је и њему тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чи |
| омилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство необично помогне.{S} За кратк |
| о тога у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту понов |
| омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу |
| ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу |
| оном око Ситнице, па којој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари |
| знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског би |
| е је копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабук |
| обожну причу.{S} И онда је и њему јасно било за што њега толико запиткује и што га онако радо с |
| рио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Немањићима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Д |
| м смрт његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће |
| а могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити как |
| ногобројна послуга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, |
| д њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па |
| ће о Св. Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницам |
| за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} |
| дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што б |
| а се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Кр |
| и и слободњачких села није на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Из |
| ој мирис на угаљ.{S} На њему је у крају било калаисано бакарно лонче с медљаницом.{S} Ибрахим-б |
| је секирицу ухватио.{S} Месо с прстију било је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кос |
| најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име |
| о га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозде |
| ет се опирати; само би то на штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и |
| мио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Пут |
| о само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетик |
| који се за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с |
| брог старешину и при мањим манастирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одеље |
| та 1455.{S} На његово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под им |
| њишта.{S} У свима је, и онда као и сад, био најпростији намештај сеоских кућа: неколико лонаца |
| себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослу |
| е Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотим |
| била повољна.{S} Којадин је, по нарави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, |
| уше од ужаса.{S} Београд је, тако рећи, био у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јов |
| ељеник.{S} Истина је он, као насељеник, био прилично непокретан, ако само у потпуности врши про |
| то?</p> <p>— Ето, он је, како ти кажем, био налетљив, <pb n="194" /> па је на путу, идући у При |
| едном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које с |
| са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је непредвиђен, по личној заповести једнога турског |
| ц Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су ње |
| Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић ј |
| х жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак.{S} С тога је отац Калистрат, |
| м мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, |
| помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз |
| е у Белој Цркви, архимандрит Калистрат, био је један од људи, на које је и удаљена околина глед |
| дњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се то данас |
| телина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне |
| вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <r |
| дакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, н |
| ражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и м |
| могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је снажан, покрупан, плећат, лепе појаве кад обуче |
| {S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој |
| однесе је и спусти на часну трпезу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</ |
| од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слаб |
| а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде ви |
| м освојили Србију.</p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> |
| ме заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда |
| Александров био онај исти који је онда био противник и балканских хришћана.{S} С тога су се на |
| обратити у пашалуке, као што ју је онда био обратио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује |
| Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему не |
| лели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска н |
| ти.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је н |
| јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови љ |
| у да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако оштар, кад се тицало њихове службе и њ |
| преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тога ради се књижев |
| ко је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога |
| <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни су продавали разна ј |
| Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих |
| паша прав као што је и оцу његовом прав био.{S} Положајем се мењају мисли.</p> <p>— Има право в |
| великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту |
| ој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> народом, а око Немањиних цркав |
| иђе к руци оца Калистрата.</p> <p>— Жив био синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба обр |
| ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је |
| вали.{S} Тако је непријатељ Александров био онај исти који је онда био противник и балканских х |
| тварити.</p> <p>— А какав би то предлог био, упитаће царица радознало.</p> <p>— Кад би се преви |
| } За њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га мога |
| ени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо |
| огао предвидети.{S} Као што је Цариград био круна православним градовима и православним државам |
| ресовала она земља.{S} Први пут сам сад био онде.{S} И много ме је интересовало Црно Море, које |
| је царица Мара, којој је султан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су в |
| стока, и манастирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да ја |
| на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са свога ст |
| лику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, сул |
| ју, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у телесном у |
| и, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај ш |
| постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверење увућ |
| аву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко |
| ри морачкога манастира.{S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дуброва |
| и псе, и <hi> соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} |
| битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан Мехмед, којега онесвешћена и полу мртв |
| који је у рог трубио.{S} Преко коња је био превешен неки замотуљак.{S} То је била половина срн |
| омили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељ |
| каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Ка |
| о да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег сина, игумана, који је све то присво |
| атови оставили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више |
| анат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спрема |
| ти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Ниш |
| ="13" /> <p>Престолонаследник Мехмед је био леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непор |
| > <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео сл |
| е и прихвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> |
| али, али се нису лако лечили.{S} Суд је био турски, и на сваком том суду спахија је имао право. |
| зивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих се није одвајао.{S} У цркву и н |
| > <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јав |
| е, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе је он обранио; многога |
| ро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може |
| и у међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајал |
| е бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и и |
| су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су пор |
| говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела ј |
| на уђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> |
| ићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опом |
| е певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, не |
| вор међу Којадином и Стаменијом који је био пред полазак за лов, живо се коснуо срца Којадинова |
| отица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што с |
| ио је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На питање оца Кали |
| .{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј |
| е била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође биле ос |
| и извештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требал |
| енија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и |
| да било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и ми |
| стрела могла једва проћи.{S} Златник је био онога ко би кроз котур стрелом јабуку с копља скину |
| лом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али откад се по |
| или при погледу крста; звук звона им је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда ра |
| сили што им је требало, а постељу им је био спремио њихов ловачки умор.{S} Све што им је требал |
| поузданог породичног живота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега н |
| ви и према свему црквеноме.{S} Родом је био из студеничког прњавора, и онде је на његову рану м |
| љена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> султан Мурат, пренесе се и на |
| ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних план |
| ни могли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с |
| ло под царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његово |
| а истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ |
| граници с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, кој |
| и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује с |
| младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се повучена, замишљена нежнија природа.{S} Није м |
| старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео |
| и осећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе кр |
| Што се они мешају у тај посао?{S} Он је био такође поносит именом и значајем своје породице, ми |
| дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао в |
| и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем п |
| сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко |
| о.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" |
| деновићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и |
| су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и |
| како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главн |
| о учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{ |
| амо жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече го |
| ом у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калистрат се пожури низа стубе н |
| /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што |
| буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога |
| Мари још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гуса |
| корацима отиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} |
| .</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи |
| опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикн |
| да му је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, з |
| пио у телесном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у с |
| јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих с |
| друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време |
| елину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искрен и једнак, без икаква увијања |
| куће у Плочнику.{S} Јанко Плетикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Д |
| м руком а с окрвављеном џоком у коју је био одевен.{S} Очевидно је био рањен.</p> <p>Отац Калис |
| ро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се сл |
| оноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је била кула, |
| ени живот манастира Студенице.{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи |
| шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калуђер једнако ба |
| ли јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлучности, там |
| више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном он |
| о.{S} Такав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је |
| n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденови |
| е промене, али опет турски спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да |
| ек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи ратови остав |
| ости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби радио?</p> <p>— О |
| ова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није с |
| ш гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он ж |
| благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линиј |
| ве земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он |
| , макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је |
| веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} |
| ледњи час.</p> <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву н |
| м дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потп |
| непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесности.{S} Преврћући |
| и и свак у њ поуздати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто исп |
| а дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи |
| олитика мира и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за |
| Србије пристајао.{S} Али опет нико није био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властелич |
| а су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад наспрам својих ученика.{S} Чим је ко од млади |
| и сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Т |
| ио уговором.{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Сул |
| жу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопо |
| њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе |
| да, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте |
| вега што је Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па д |
| и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А |
| као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра |
| ота, с којим је био срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S |
| S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна слутња.{S} У међусобн |
| главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, |
| Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нар |
| свој кућерак и он, и ако је понајчешће био на путу.{S} У кућерку му је седео син Рајко, и ради |
| пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манастиру Св. Нико |
| ултан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота |
| на турске операције.{S} Наспрам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији |
| ин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истица |
| је и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се да |
| ло.{S} Узалуд му је било што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га |
| спот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Кал |
| га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на |
| ињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат поручио ку |
| } Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га |
| иђенијег онде и у околини коме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет. |
| а.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да изба |
| уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је н |
| о.</p> <pb n="95" /> <p>Намештај у соби био је са свим прост.{S} Тврда постеља, застрвена неком |
| савладали.</p> <p>Којадин је по нарави био са свим на своју мајку Круну, која је била скроз др |
| теоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. |
| пред само онај који је по извршењу први био на реду, а то је освајање Цариграда.{S} О Србији, к |
| тијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку |
| вља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла признања његова искрена служба на |
| И како ће он, који је толико хришћански био одгајен, који је знао све финоће хришћанске вере, д |
| еспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му |
| , у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли био задовољан с ловом?</p> <p>— Мајко царице, ти знаш к |
| и извршио.{S} Султан Мехмед је у ствари био заузео оно што је тражио уговором.{S} Нешто мало шт |
| е.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњак |
| љивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време |
| сла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{ |
| иких властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Ви |
| сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско мест |
| та, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n="289" /> је новим земљама |
| о?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> |
| то зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало вел |
| умевао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} |
| насељавани су рибари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и л |
| " /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заи |
| поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била нар |
| <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, ј |
| овце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо нека |
| такође присутна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусре |
| ложни и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несуг |
| } Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем з |
| преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на мо |
| дик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао ј |
| потврђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће о |
| арога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је свако |
| ару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да |
| его у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точани |
| била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који г |
| и само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушава |
| гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гусла |
| у манастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало |
| година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља пр |
| ање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа |
| и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра- |
| а је пред њим свак стрепио, јербо је он био целим својим животом и понашањем оличена верност и |
| {S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она бра |
| је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао |
| га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице |
| вама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, |
| ке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана |
| ош деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, |
| шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе |
| шта је читао у књигама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милој |
| орби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да |
| ру му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко бол |
| ред за путовођом.{S} Путовођа је обично био коњ с меденицом, који се први кретао и меденицом је |
| очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да И |
| им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кућ |
| дин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незг |
| и без његова учешћа.{S} Отац Калистрат био је у цркви, чим би звоно зазвонило.{S} Постове је п |
| скога језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Која |
| мерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према |
| ем села, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врх |
| ет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново обратити у паша |
| к се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан усн |
| стави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да |
| <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само |
| а на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде |
| у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се |
| јчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је |
| ин.{S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме |
| ре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали дес |
| и је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, кад б |
| и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S |
| ост и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је и Јанко Плетикоси |
| , у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао |
| ада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне |
| ан градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабу |
| ма још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, ве |
| ?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефа |
| и простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и в |
| зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} К |
| при средини улице.</p> <p>Његов тужилац био је некакав каматник из Прокупља, који је само новце |
| ац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а пог |
| Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је баш био изашао из цркве, па сеђаше и одмараше се у столици |
| ји је још било Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула на |
| историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различ |
| забављала <pb n="209" /> својим цвећем, бирајући с клупице на којој је седела руже око себе.{S} |
| ци и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су на |
| вари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а једну Миљи.{ |
| х шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако, п |
| ала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо били у овом у чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, |
| ака?{S} Онда би се с њима свршило, и ми бисмо били слободни.</p> <p>— Што смо сами међу собом н |
| азне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је на |
| х као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што м |
| а се журио <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред гради |
| ј седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволе |
| се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на в |
| јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па он |
| закуску и пиће; она је једнако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећ |
| енија Плетикосићева својом отвореношћу, бистрином и умешношћу у свачему.{S} Ништа јој није <pb |
| њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и на |
| ; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо изазивали |
| еба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управо, било у |
| овим јадним народом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примеро |
| ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет |
| а му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо било, кад би му она бил |
| ној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту |
| е из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Ка |
| обро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господ |
| ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило избегавање Стаменијино, |
| лагости, без којих на овој земљи правде бити не може.{S} Али су ми они много пута одговарали да |
| } О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Није, з |
| бар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељ |
| и.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило с |
| егове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут сад наслађава овим задовољством, пре |
| и.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо |
| није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онак |
| све мислио, није ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома |
| аше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то |
| деновићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смел |
| ити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем. |
| људи са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друг |
| ршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да |
| ара.</p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати |
| p>— Ту ти одобравам.{S} Ко зна?{S} Може бити истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од н |
| јемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја |
| ма са севера и са запада.</p> <p>— Може бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува |
| и кућа при самој планини.</p> <p>— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не |
| постао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се |
| пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гв |
| о будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мис |
| ога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанпут у сво |
| Смириће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.< |
| вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенит |
| двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људ |
| елико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео к |
| ике услуге све учинити.{S} Само не може бити свачије, што би особита царска милост једноме теби |
| ек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораш |
| Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су били пређе.{S} То се |
| на миру свршило што сабљом и крвљу може бити у сваки тренутак, кад се султану прохте.</p> <p>Уз |
| је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним |
| е Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и |
| кву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повик |
| какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице мајко, опро |
| разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које |
| енија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његова учешћа.{S} Отац Ка |
| ане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољн |
| говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио |
| веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с ј |
| {S} Устали сте на халу, којој не можете бити ни залогај; устали сте на силу, којој нема равне п |
| гледате пред собом положај којим можете бити задовољни.{S} Али ја сам незадовољан што западни х |
| .{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веро |
| рдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио |
| о тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита |
| ваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако с |
| свиде.{S} Али која ми се свиди, она ће бити извршена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспо |
| ластите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нест |
| по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара |
| иш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош поглед |
| свима тим пословима.</p> <p>— А шта ће бити од свега овога, оче Калистрате, кад ти склопиш очи |
| могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, |
| <p>— Тако је, синко?</p> <p>— Па шта ће бити онда од народа, кад му се погасе цркве и манастири |
| се какве ће прилике наступити ни шта ће бити.{S} А уговор, једанпут уговорен и потписан, мора с |
| ти.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи |
| {S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а |
| огодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко |
| озове престолонаследник Мехмед, који ће бити султан после њега.{S} За тим је издахнуо.{S} Цариц |
| добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требал |
| он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на н |
| , поче Којадин на ново мислити, како ће бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он |
| иш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и н |
| м ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ће бити, али је пресуда у твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са м |
| уда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то |
| ив је он сам, а није форма.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољ |
| но ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ће |
| рече старац, све ће се свршити.{S} Неће бити помена од нас малих и слабих.{S} Али ће остати срп |
| аничком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно да се ма |
| а скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз-беговић се непр |
| види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како вет |
| .{S} Ох, ала то лепо мирише!{S} Та неће бити лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има |
| е би осетио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијо |
| .</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар |
| онику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из онога краја у коме су рођени и у којем |
| ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тич |
| Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласн |
| од превисокога ти царства, хоћемо ли ми бити противници или пријатељи.</p> <pb n="264" /> <p>— |
| пите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не заборавиш овај мој савет.{S} |
| и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— У ствари могао би ми смета |
| ји се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога и онога света.</p> <p>Отац Калист |
| нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, оно ће јој се учинити.{S} Ј |
| мајко, опрости!{S} Ја нисам и не мислим бити као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова по |
| дати.{S} Нигде он није био и није могао бити заинтересован, по своме чисто испосничком начину ж |
| је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну |
| је имао право.{S} Свуда је онако морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда |
| рашке, на њу набацане.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, |
| ти када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С тога он нарочито није био уз оне, |
| теоској лепе промене, а лова није могло бити без на лов научених птица, соколова и крагуја, и б |
| цу.{S} Што у оца Калистрата не би могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, |
| в Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у мана |
| .{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивал |
| а Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а њег |
| вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одг |
| !{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, с |
| .{S} Хоће ли и посланици мога оца скоро бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, срп |
| рци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је |
| е с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била п |
| огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако |
| чешћа.</p> <p>— Твоје ће земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо |
| дан.{S} Још су молитве једино чиме могу бити од праве помоћи превисокоме ти царству.</p> <p>— Ц |
| маћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много чешћи случаји неголи убиства оца или матере, |
| сци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест до |
| а жена!</p> <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; |
| има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да |
| Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрав |
| ешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде б |
| удима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у то |
| градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то. |
| ибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био и сам султан |
| а Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци про |
| неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Ко |
| говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> |
| коме ти царству.</p> <p>— Царице мајко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, ка |
| еља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, |
| ј вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да |
| ожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n= |
| к мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је |
| о је мислио султан Мурат, отац његов, и биће му Халил-паша прав као што је и оцу његовом прав б |
| а на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Д |
| сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих |
| ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очев |
| овољством посматрао.{S} Ево и мене, еда бих ти могао што на помоћи бити.{S} Заповедај.</p> <p>— |
| ула и уништена била народна застава, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрест |
| опуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплак |
| ошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је честито превис |
| где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у њ |
| ле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“ |
| иђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} А |
| трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанствено |
| ица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо |
| се не би могло проћи само по то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги |
| инио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани |
| т, ја знам куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу с |
| ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тер |
| о је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година про |
| кој онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хри |
| става, ја бих се одметнуо у планину, па бих крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство |
| што не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољ |
| о се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био |
| нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сун |
| тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски |
| цу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим |
| ајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> < |
| и могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог Николе, с миром бих |
| авда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих |
| ва.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео казати?</p> <p>— Ето, оцу Калистрату слободно |
| p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— У |
| и си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти с |
| , али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ј |
| о да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би р |
| p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби не бих могао постати зет?{S} Ја сам је једном приликом вид |
| тене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећицу, па ид |
| ио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао |
| , одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога ко |
| ити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} У питању женидбе он неће пристати н |
| а ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја чинити што је чинио Александар Македонац?< |
| е, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао б |
| S} Ја се лично немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на вели |
| </p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси |
| , оче Калистрате, према цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у т |
| ли обхрвале.</p> <pb n="19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> |
| авио у манастиру Светог Николе, с миром бих пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промисли |
| ушманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} О, ја |
| је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове гд |
| {S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав и за оволике услуге све учини |
| да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим |
| го уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека |
| не.</p> <pb n="288" /> <p>Међу тим радо бих чула којим путем ти овде упућујеш хришћанске послов |
| Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој хар |
| а, рече она, ја те хоћу, и не знам како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родите |
| ај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на пр |
| браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о Нишу и о ономе што сам последњи пут там |
| одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа, што само стоји у мојој власти |
| , у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пу |
| м.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву |
| само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало |
| лим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Ка |
| људима сама наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањи |
| ршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и |
| сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p> <p>Пастирче само разрогачи о |
| онај љутито.{S} Ако не кажеш, сад ћу те бичем.</p> <p>И стаде тражити бич иза себе на седлу.</p |
| ва пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужил |
| властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је ишао о празници |
| озападних планина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Ј |
| и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарн |
| 10" /> почињао је од себе.{S} Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чу |
| дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна |
| иља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткости и стидљивости, којом се само могл |
| е.{S} Миљино срце стаде силније куцати, блага топлота нежне оданости разли се по руменим јој об |
| сељаком меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за сва |
| ни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S |
| вати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољуб |
| о лепо чело и један зрак од оне сунчане благе звезде, од њезина ока.</p> <p>Заигра му срце мили |
| ет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у својим намерама и мислима.{S} Главна |
| им руменим уснама и с оним збиљским али благим поносом који му млађано лице прекриљаваше.{S} Ми |
| решње ређаху се наобред по равници и по благим застранцима.{S} Место се бирало по потреби воћке |
| урђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, гд |
| "200" /> <p>— Хвала, оче Калистрате!{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} |
| се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и милост.</p> <p>— Али то, оче, није дост |
| брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и н |
| о то.{S} Ја бих од тебе искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло ран |
| њу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њих |
| да и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је л |
| им.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена |
| ој се јављао и који је живео у њезиноме благом подручју.{S} Није било бедника ни сиромаха, за к |
| и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божј |
| м и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме ти најлепше у |
| благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синко, али тешка срца, рече отац Калистрат. |
| } Ја нисам заповедао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, гос |
| ва породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје н |
| ала.{S} Кад се свршила молитва, она узе благослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквиц |
| једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, н |
| вали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Сва |
| С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родитеља.{S |
| вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници |
| е покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, п |
| недикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била |
| путнику и намернику.{S} С тога се само благослов сипао за царицу с уста сиромашких.{S} Нико ни |
| а очита неку молитвицу и рече: „Нека је благословено!“ Јанко такође одмах скочи и скиде његов к |
| а светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је поред њих |
| рат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p |
| S} Ти ћеш то њој лепше рећи.{S} Ако она благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја јед |
| >— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то сам те хтео молити, оче Калис |
| милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате!</p> <p>— Благосиљам, синк |
| арена, онај је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, |
| дна црномањаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозд |
| нко, не заборави трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S |
| зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за то на |
| <p>— Мајко царице, ти си ме увек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу од |
| воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милосрђа.</p> <p>— Мајко царице, ти си ме ув |
| менију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме дос |
| т опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљи правде бити не може.{ |
| у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи неш |
| м у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али ко зна шта је наша |
| а очистили и поуклањали трагови зимњега блата и нечисти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало вр |
| есу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље п |
| нице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џо |
| м, с књигом у руци, с крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; су |
| чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како му се б |
| аћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше цари |
| та ли нас сад чека?</p> <p>Јерина приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старају |
| да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потребу служила |
| Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друго и по |
| {S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља |
| ста.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Ме |
| ор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерин |
| озденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, |
| лија Петар се поклони, и приступивши му ближе поздрави се с њиме и пољуби и честита му славу.</ |
| е знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица Мара, којој је султан Мехме |
| н знао.{S} Њихова пратња размести се по ближим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они |
| и њихови чиновници и кадије, они ни из близа неће цркве, њихове повластице и њихова права и им |
| } Место је изабрано у самој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да с |
| из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се н |
| одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев десп |
| аћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице ч |
| астир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с овогодишњом жетво |
| ана на авлију и спремљена за точење.{S} Близу њих стајало је испечено једно теле и неколико пра |
| >Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко дода |
| о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин б |
| Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам |
| едајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећаји, |
| родних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад |
| о трговачким пословима и о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачк |
| да из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глав |
| ане кугле.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време но |
| ку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пр |
| радању и твојој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Го |
| моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека саслуша твоје молитве, нека испуни т |
| м што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, |
| пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме могу бити о |
| еваше <hi> Многаја љета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да |
| к теби и заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти ост |
| у и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници.{S} |
| </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други |
| верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ зна |
| милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозд |
| {S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео с |
| њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи |
| небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере правосл |
| Све нас чекају тешка искушења.{S} Нека Бог свакога подржи у тешким тренутцима који чекају свак |
| има који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин д |
| {S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> |
| </p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она |
| га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без |
| риге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је |
| ешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калис |
| се стресем.{S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се зам |
| с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с радошћу, а сад ћу поћи још |
| Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику љубав |
| био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којад |
| а нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љу |
| S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се т |
| ти као што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су м |
| ада?</p> <p>— Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпадне |
| , па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда |
| S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже пр |
| у знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог — и Плетикосић скиде калпак и прекрсти се — али ја |
| потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— |
| И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> < |
| синко, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, |
| да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно.{S} |
| гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико |
| од маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам |
| и морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има л |
| ажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему |
| Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни напустити.{S} Уздати се у правд |
| Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот ник |
| туживати на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је |
| љену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога ти, ко те за то пита?{S} Разговарај се збиљски.{S} |
| штете почињене, многе тековине за права Бога паљевини предате.{S} Силан је свет испропадао од ч |
| меја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста ј |
| што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад |
| 5" /> православних хришћана.{S} Јао, за Бога, има ли томе лека?</p> <p>— Такав је уговор.{S} Су |
| нски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да |
| ја се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— П |
| а није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао |
| моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет пови |
| некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те д |
| а и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском т |
| ђа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја |
| адио?</p> <p>— Оставио ме је, на правди Бога, слепа и саката, а ја му ништа нисам учинио, осим |
| ије била раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у ја |
| емљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твојим часним образом |
| дућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по дру |
| листрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад |
| ише никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачу |
| рата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се проз |
| лушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог |
| е мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпу |
| се некако на црно окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на доб |
| да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ његову, рече она свечано, праштајући се |
| илице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очекивали су ка |
| самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољ |
| м манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и ка |
| ниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> < |
| косић слушали су са жудном радозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српс |
| азати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу |
| а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да |
| нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, |
| вољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост в |
| и путујући из манастира у манастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давал |
| тикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему знатан и поштован човек, бејаше прет |
| како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом |
| и кад би се уморила, царица се носила у богато намештеној носиљци.{S} Тај је начин употребљен и |
| се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и |
| p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} П |
| .{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига, до којих |
| пасао сабљу и златни појас и огртао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца |
| Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ, синко!</p> <p>Старац припали св |
| ао што су ми били стари.{S} Нека ми Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми ст |
| S} Тога ради је сазван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан |
| атије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну |
| ма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљ |
| није манастирско село, али сам ја пред Богом одговоран за све хришћане у овој околини.</p> <p> |
| е српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвесрдније |
| правим пророком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће десп |
| ас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, ја сутра полазим у Србију.</p> <p>— Превис |
| рво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучна и несумњ |
| а јутрење.{S} Сва бденија, све службе и богомоље нису могле бити без оца Калистрата и без његов |
| ородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</p> <p>— Знам, знам, Стаменија!{S} Али бих ј |
| рац Панкратије, који је служио царичину богомољу и могао је бити на служби и за све друге потре |
| от Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај кра |
| одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за ко |
| нашега, свети Никола, и женски — света Богородица, у којој је Немањино подружје Ана, света Ана |
| ца Мара се устави у своме манастиру Св. Богородице код Беле Цркве.</p> <p>Прва ствар су јој бил |
| трата тако и калуђеричком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се пов |
| мој непосредној близини манастира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог |
| е нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Богородице, задужбина Стефана Немање, био је осиромашио |
| главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички влад |
| луђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богородице, на ушћу реке Косаонице код Беле Цркве у Топ |
| води дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички вла |
| зини.</p> <p>На уласку у манастир Свете Богородице чекала је царицу игуманија Анастасија, седин |
| алости и од пута.</p> <p>Манастир Свете Богородице био је тада пун калуђерица.</p> <p>У манасти |
| а, зазвонише звона и на манастиру Свете Богородице на ушћу Косаонице и на манастиру Св. Николе |
| д сам на служби код царице, у цркви сам Богородичиној.{S} Ти знаш колико је царица богомољна.</ |
| ијом.{S} Царица Мара, чим се населила у Богородичину Манастиру код Беле Цркве, узме Стаменију, |
| у, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Мило |
| а пред иконом и у сузама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и нео |
| што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на ме |
| , децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, |
| а отвореног, јавног хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази |
| иште.{S} Људи су се крстили и молили се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, по |
| но окреће.{S} Уздај се у Бога и моли се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} |
| иконом и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n |
| престајала мислити.</p> <p>Помоливши се Богу, као што рекосмо, <pb n="12" /> царица стаде на св |
| S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено |
| лече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још легнем ту, рече старац, све ћ |
| аницу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве једино чиме мо |
| , као кришом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и кал |
| Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Бел |
| и претекле кад се то оствари, поклонити Богу и служби његовој, сад је на ново понављала у храму |
| до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> |
| веселиле.</p> <p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манас |
| можеш на свашта наићи.{S} Чувај се, по Богу!{S} Људи има свакојаких, рећи ће му мајка.</p> <p> |
| то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p> <p>— Па било је на Самокову, с оне стране.{S} |
| јарх, против Цариграда!{S} За Бога и по Богу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо? |
| , да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди |
| е предао не непријатељу него Свевишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наи |
| ко се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица у току неколико месеци, јед |
| ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун |
| меропхом или отроком.{S} Његова блага, божанском милошћу напојена поука текла је за свакога по |
| најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч |
| И све сам прежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} |
| дне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помилуј!{S} |
| ахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!</p> <p> |
| а се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозд |
| ао деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џами |
| е само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспот |
| оже бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Али ја то поднети нећу моћи, нека ми Бог опрос |
| в с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осве |
| е он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} |
| аповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише |
| е у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не |
| а јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драг |
| брочинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећи се, смилуј се и |
| о и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде во |
| рад падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет пута, сахрани и помил |
| на Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, од |
| — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О каквим пл |
| ђу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах |
| {S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А |
| аро друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У ме |
| њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? рећи ће он, промени |
| е погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже |
| >— Зато што се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као д |
| кости, прекрсти се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето |
| наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p |
| S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, |
| а нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја бих с |
| зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу и сп |
| заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам зап |
| зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло |
| едњи остатак Цариградског Царства.{S} О Боже, преблаги творче, сахрани нас и помилуј!{S} Сахран |
| да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке неправде нема?“ узвик |
| знати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Кру |
| још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ј |
| о зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} См |
| и ће ући у Цариград; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хр |
| .</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути |
| евишњему Богу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерно |
| > <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је |
| они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже ус |
| а рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда |
| о века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко |
| да с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне |
| же знати оно што ће бити, што је само у Божијој руци?</p> <p>— И ја бих то мислио, али овај зна |
| право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, |
| а помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово го |
| вању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспот |
| деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мур |
| ашао се за оно што није било његово.{S} Божја казна постигла је за то Србе.</p> <p>— Срби морај |
| састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Ка |
| {S} Крепост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја п |
| оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> |
| треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> <p>— |
| кле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није |
| све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми |
| лања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а |
| вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши не |
| Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно |
| Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> |
| к живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима |
| ар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих |
| > <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и |
| друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> |
| ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је Божја и народна кућа, а није моја.{S} И ја судим мојим |
| жности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пр |
| прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се д |
| творена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку |
| ива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа К |
| /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, |
| и се и проговори „Помози Боже, и правдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду |
| > <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу |
| пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши о |
| за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Кали |
| Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по |
| ходио као осветник, као заточник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, |
| нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба |
| шкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку указа се и отац |
| дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се пре |
| Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Бо |
| ислим ја и на то.{S} Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступ |
| , стајаше лепа хиландарска икона Матере Божје.{S} Пред њоме је било наслужено кандило.{S} С дру |
| а и благоте, она погледа к икони Матере Божје.{S} Њојзи нешто необично стеже прси.{S} Нека чудн |
| откривено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} |
| S} Ја те љубим и не могу без тебе.{S} У Божје руке полажем ово осећање.{S} Што он одсуди, оно ћ |
| свету.{S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене ук |
| ротивнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу |
| свога села.{S} После повољног свршетка Божјега Суда окривљеник није имао <pb n="176" /> ником |
| Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити кад нестане б |
| је изговор остао за све, по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зет |
| ним правним расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим |
| Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте о |
| ћи га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Б |
| се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{ |
| ила крв.{S} Пристав проговори:</p> <p>— Божји Суд, је обелоданио твоју кривицу. <pb n="175" /> |
| рим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Божји.{S} Ништа ми милије не би могло бити, право да ти |
| м.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благослов.{S} Наш народ штује учитеља као и родит |
| ругога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која |
| и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су најви |
| одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазвонише на службу, и народ се |
| лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже |
| невоље, свакада отворена.{S} Кад си ти Божји осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош то |
| их предали, предали су нам их као закон Божји.{S} Како можемо, како бисмо ми ту што мењати могл |
| о за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су највише криви били.{S} Чим би н |
| књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали су н |
| и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С |
| гледаше збуњен, и по том рече:</p> <p>— Божјим Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за о |
| еднако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено н |
| бијом.</p> <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, мож |
| једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је и |
| } Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио |
| иновну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другој |
| лине.{S} Све је помрло — ја сам још, по Божјој милости, једини остао од ондашњега нараштаја.{S} |
| <p>— То је истина, синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и д |
| рат.{S} Ми радимо што треба, а све је у Божјој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем сл |
| цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђен, приђе к |
| рви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-б |
| Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност ца |
| све што ми радимо, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере н |
| с ревношћу испунио.{S} Уживао је милост Божју и опште поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дођ |
| годи?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, мора |
| ило је увек уздати се у несумњиву помоћ Божју.{S} С тога се у тешким заплетеним правним расправ |
| често случај заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или п |
| {S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стаменија ре |
| следицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Белој Цр |
| отровани и сматрали ову неминовну казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и |
| самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да |
| а Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци су били нападну |
| ка!{S} Сад му је црн петак.{S} Удри, не бој се, нико те неће на одговор позивати!“ Тако је глас |
| > <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у рам |
| Нису тешке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа |
| а препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он. |
| м; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С |
| тпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити ни |
| возденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој |
| S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су такође |
| им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најтеже је било онима к |
| >— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.< |
| станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и полов |
| Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</p> <p>Турци су заиста једним одељењ |
| </p> <p>— То је од последњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јан |
| ва, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— |
| } После повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот ј |
| е 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје м |
| уди онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегединског Мира 1444, пос |
| је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од пре неколико година, да се они измири |
| ако учините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста п |
| су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога ви |
| , као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити руке; он |
| , био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} |
| На трећој прекрасни ћилими у најживљим бојама.{S} Кад се посланици, клањајући се, приближише с |
| попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика |
| то су његови ученици.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понес |
| ...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, |
| ви служити одано, с пожртвовањем, па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих |
| то треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад би бил |
| ају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак сам |
| сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Пловдина у планинама. <pb n="249" /> До |
| /p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Оп |
| Опрости што морам казати.{S} Али се ја бојим оца твога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на ср |
| оту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничега.</p> <p>— Миљо, Миљо, рече он, али се ја б |
| p> <p>— Знам, знам све, али опет, ја се бојим.{S} Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не веруј |
| Миљо, рече он, али се ја бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што мора |
| кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари |
| је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама, којих је имао н |
| све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу и <pb n="277" /> стане |
| д се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут Цариграда.{S} Али ми је срце |
| ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у практици.{S} Одређени су били |
| ћи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, и на скоро се мог |
| ојсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војн |
| ухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије њего |
| врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо цар |
| стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} Служене |
| <pb n="153" /> левој руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није |
| душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S} Колико је та победа оснажила срца Тур |
| ви, о краљу Милутину, о цару Стефану, о боју Косовскоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гусла |
| ну, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом |
| о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о де |
| и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кне |
| , што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки д |
| ити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је |
| они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по н |
| у томе ружичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку пе |
| жичњаку.{S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} |
| нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах |
| почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га са |
| и судијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да з |
| и могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху ова привиђења.{S} Он се наг |
| .{S} Људи су ишли као опијени од туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта |
| p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S |
| >— Зле сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску |
| а.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати м |
| крстом на прсима, бледа, превела, чисто болесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на оч |
| ине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће |
| трат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се |
| сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито одазивала.{S} Манастир Свете Бо |
| би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада ч |
| ин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да |
| Силан је свет испропадао од чемера, од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="2 |
| Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} Седећи ц |
| е добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n |
| > поплавили?{S} Мехмеде, синко, срце ме боли кад на то само помислим.</p> <p>— Мајко царице, то |
| хтео молити, оче Калистрате!{S} Она је болна.{S} Ти ћеш сад к њој.{S} Ти ћеш то њој лепше рећи |
| излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса на крају јула, заједно са свој |
| е, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра да |
| пот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене руке, те умре уочи самог Божића исте |
| инов зет Михаило Силађи у јесен 1455, и боловао болешћу, од које ће, на послетку, и умрети.{S} |
| рве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе |
| мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} К |
| служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не п |
| се мора страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете |
| више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили |
| тога би се места, превисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђер |
| х народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме стању него ми који смо |
| о њеним осећајима, ни она не би тражила боље снахе од Стаменије, али у свима пословима који су |
| .{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунан |
| тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметало да |
| игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно зад |
| т Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде западни х |
| Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, |
| знану месту.{S} На њих се мисли, ако је боље јело спремљено, и пита се: како је њима; шта ли он |
| деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, оти |
| а онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и доша |
| н Турчин.{S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвоз |
| говори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворено око и у сакату руку, отац Калис |
| се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} |
| p>— Како ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овд |
| измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу ин |
| ао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59 |
| Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и м |
| у Беле Цркве и Топлице у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено од |
| а баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу и толику усрдну дв |
| имо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама нач |
| н младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке?{S} Не бисмо б |
| орокову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како т |
| а да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања |
| народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше |
| с на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа по |
| около.{S} Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да пот |
| } Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна за случај с наши |
| а стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при |
| ребало не само за цркву него и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељ |
| оредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупре |
| не куће, у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и |
| {S} Криво им је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско ца |
| } Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Бож |
| оловима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта власт |
| а по Србији.{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру ко |
| боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су с |
| рагоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том прилик |
| иком последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским кру |
| намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је ј |
| Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може |
| а бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хришћани беху мал |
| рци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош |
| ш.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се хришћани не могну одржати, него |
| Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се |
| е, и нек ти је Бог у помоћи!{S} Али сва борба не може ништа помоћи без суђена часа.{S} По мојем |
| у ствар, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Беог |
| а власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рук |
| > смрт нашли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико |
| шају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар се не може тако некако удесити, |
| Београда, и тако се мало по мало отвори борба с Турцима без нарочите намере и без нарочитог пла |
| орба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, синко, јербо није |
| тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католи |
| ојском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он са својима чекати султана Мехме |
| ти да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Многе |
| ску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко сла |
| ље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби међу интересима и уверењима, многи су се, за љуба |
| енције, под именом Каликста III, али он борби против Турака није могао да стави на расположење |
| а беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књигом. |
| нчева.{S} Многи знатни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међ |
| бројна, и она беше сустала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се пос |
| Два најглавнија и највештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сиб |
| рочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе своју заставу |
| погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{ |
| то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} Ту борбу треба прихватити обадвема рукама, свом снагом.{S} |
| Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску |
| в народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, н |
| застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су |
| тана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи |
| ао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Б |
| време боље него ико знали како се треба борити с Турцима, отишли су Богу на истину, сва тројица |
| није смео мрднути.{S} Кад су се њихови борци с јуначком кликом залетали на Турке, он није смео |
| ово је место, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, |
| вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} |
| стала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године |
| у ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и ових ружица, и још ћу све |
| ицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{ |
| и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то посвршавало |
| а, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живо |
| } Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна, која нам је најближа; неће или не може Угарска; |
| паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на с |
| и најбогатијих породица у Србији или у Босни.{S} Шта је он све мислио, није ни сам знао или, м |
| , која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а нос је био велики, |
| гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у сумрачку, очи би му биле пуне суза.{S} |
| дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је М |
| натих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим |
| к, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, к |
| и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, п |
| тко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по д |
| {S} Обилазила је цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто ј |
| даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју |
| 54 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова |
| ариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, г |
| ада, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што се и |
| и бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већма о |
| } Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> < |
| а великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао каткад |
| следњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац |
| а није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако м |
| о је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини |
| стири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S} Цркв |
| вак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су туђи људи имали |
| ме освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S |
| а један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с |
| Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми б |
| и, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји кој |
| <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се бију.{ |
| ин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек из |
| и, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; |
| е Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога |
| ћи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне вере, рад |
| риштину, некога напаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је треб |
| p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дуж |
| ј случај опет опије храброшћу и уздањем браниоце Београда, и тако се мало по мало отвори борба |
| али су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пу |
| ну српску земљу.</p> <p>— Па ми ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божи |
| и ћемо се бранити.</p> <p>— Како ћеш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно см |
| су били и људи који ће збегове чувати и бранити, а сељаци су сами из свакога села сваки за свој |
| " /> и под којим заповедником посести и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ва |
| урци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— |
| ложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први |
| е да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у |
| } Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="23 |
| ушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузим |
| Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине св |
| ђу Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало |
| у земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живет |
| арство.{S} Ови излети пружали су се и у Браничево и Кучево на оној страни Мораве.{S} Тако разбе |
| че Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти причао о |
| оме говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што би |
| узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје смерн |
| би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и прес |
| бу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да |
| арство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске протерати, па узети д |
| > <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли око стаса и кад јој на уснице |
| цвеће бокор по бокор и брала што је за брање певушећи неку песмицу.{S} Пошто је свршила обилаж |
| о што је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић |
| есмицу.{S} Пошто је свршила обилажење и брање, седе на једну клупицу и поче пребирати што је на |
| а Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур б |
| да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори |
| <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као капља, обој |
| на очи склопила, царица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најст |
| на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешт |
| ни, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бр |
| ерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један |
| м и озбиљним корацима уђе к њојзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, ч |
| још једнога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско |
| у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме го |
| ад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из визан |
| ве на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Дра |
| је у неколико знала за наклоност свога брата према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденов |
| ке.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и полити |
| аше трговац.</p> <p>Пред њу и пред њена брата стаде старац с белом брадом, који је хтео да их к |
| чаји неголи убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна вр |
| аше један сељак огорчено.</p> <p>„Ћути, брате, рече му онај с распореним носом.{S} Не знаш шта |
| жичнога џбуна украј којега је седела, и брати ружице.{S} Њено се лице смешило у слатком заносу |
| е смрти старога Калистрата, манастирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха К |
| е виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошав |
| ј хумци с њеним јуначким <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Бо |
| г разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно после подне беше упутил |
| глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца |
| Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у св |
| анко, а према теби сам искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се тол |
| ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде |
| хитро и мило скочи на сусрет суморноме брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Кој |
| иза његова оца, отићи ће његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је ост |
| ра Светога Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче р |
| вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекај |
| лепше ките ни у кога.{S} Знаће се у ког браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега заг |
| ило запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стамени |
| стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу |
| ара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манасти |
| тац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се |
| или слушао!{S} Старање свакога јутра за брашно, за хлеб, за месо, ако је мрс; посебно старање з |
| олико лонаца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и |
| човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Не |
| трат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још |
| ош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ранио манастирског стражара.</p> <p>— Ја?</p> |
| тражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и |
| ца и носећи пре подне отето манастирско брашно неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта |
| ањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у плани |
| естанце.</p> <p>— Охо, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље п |
| едно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном мес |
| пратњи султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступ |
| ији.{S} Беше то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда. |
| ља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се јо |
| м.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на ње |
| ци, као што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марково |
| — Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину д |
| Златици, као после славне одбране Новог Брда и боја на Крушевцу, западни хришћани ће скрстити р |
| е добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође |
| аца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад |
| не отпоче од једанпут и с опсадом Новог Брда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место |
| о треба, него поче само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и уз |
| војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на г |
| своји сад султан Мехмед, и опсаду Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и к |
| о.{S} Сељачке куће су биле растурене по брдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Круше |
| местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} С |
| ање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна |
| свуда један исти сложан отпор.{S} Ново Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали |
| и ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и пред |
| прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{ |
| то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гур |
| а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опса |
| еста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p> <p>Али пред |
| ли гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он к |
| ед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Али султан не одржи тај уговор |
| ојсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p> <p>Кад су се |
| ји је узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици су |
| м, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} |
| ошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетк |
| .{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нит |
| до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево |
| жну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут |
| вину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут к Београду; ишту Смедерево |
| 24 септембра, а неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочни |
| о ситницама у блиским рудницима у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама |
| лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поус |
| је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које |
| очној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу јој кућицу укр |
| S} О како ми је било кад ми се с једног брега показао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не |
| прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним |
| сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском пут |
| стима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда |
| мила, момак с ловачким рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на |
| е, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му |
| али.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису б |
| gn xml:lang="cu-Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје |
| .{S} Млади игуман Калистрат прими тешко бреме с пуном одлучношћу.{S} Он почне живо учити народ |
| а и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао над пределом око |
| </p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан |
| деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се и престати, како обично раде запа |
| о ради нова цека?</p> <p>— Много боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате |
| с не би помагао Турке, зар се не би они брже скрхали?</p> <p>— Али шта ћемо кад је практика сва |
| звикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је крас |
| а српску земљу, и одатле је мислила што брже путовати на сусрет својим старим родитељима.{S} Ал |
| Сибињанин искрсне изненада и потајно, а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главн |
| пи постељи која је за њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе |
| а момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те |
| /p> <p>Трговац проговори неколико речи, брзо <pb n="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S |
| је, један по један, понајвише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у прат |
| сно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и попови о |
| е се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да |
| је Стаменија разместила понуде, што је брзо ишло, јербо је она, са женама оданде из села, <pb |
| у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С |
| а неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="2 |
| То и нису биле његове ствари.{S} Он се брзо њих остави, и потону на ново у слатке маште, које |
| само разрогачи очи на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — г |
| ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири неде |
| ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, тако благо поступало. |
| земљу без икаква узрока и повода, тако брзо после обновљених и потврђених уговора.{S} Сав је н |
| Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још млада.{S} Те |
| ови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили |
| то њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испр |
| сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у прв |
| > се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се журио <hi>потецишту</hi>, или како |
| , одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к руци оца |
| ари и посада београдска са четрдесет на брзу руку опремљених лађа с леђа на Турке, и почну им ж |
| власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало |
| аћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али |
| окој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност |
| ршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="sub |
| ле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Непроспавана ноћ увеличавала је јучерашњи умо |
| посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња |
| а. — Хвала, оче Калистрате, сад сам без бриге за тај посао.</p> <p>— Нека нам је Бог у помоћи, |
| Шано, проговори он — казуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома |
| , врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу кој |
| и су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био над |
| се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да буде сре |
| ње деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би |
| ки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучним мислима. </p> </div> <di |
| н се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе у |
| е?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треба њему.{S} За остало, нарочи |
| његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турск |
| а нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у ком |
| икада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш как |
| то ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Турцима.{S} |
| ак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина |
| арочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштин |
| ну своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време |
| Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су више к |
| ослом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што |
| но што њему треба.{S} За остало није се бринуо нимало.{S} За мале ствари није никада подизао ви |
| рио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни |
| <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много р |
| села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И |
| > соколари </hi>, којима је био задатак бринути се о подизању и учењу соколова.{S} И сад се по |
| .</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњи |
| с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше у коњу |
| сти поред ње на празно место на клупи и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледа |
| кунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коња му одведоше |
| земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори |
| мни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, престолонаследник је Мехмед ве |
| и истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ва |
| зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S |
| одине давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се сок |
| рке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише све турске |
| оста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од нас и од наше мирољубивости зависи да за д |
| је је с неком чудном плашњом и стидљиво бројало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, М |
| ви нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј! |
| <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније људе у ондашњо |
| кве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био господа |
| у кућа и имања и о послу у рудницима, о броју радника и о продаји израђене руде.{S} Пошто је у |
| нај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланх |
| а путу којим се путовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара |
| прам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места бил |
| је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска |
| и је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоск |
| ла како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не мож |
| ост престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког |
| ту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султа |
| олитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се спр |
| њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује о |
| човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа-бег |
| овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није |
| та као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живот |
| оди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о |
| га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он |
| остиви, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између |
| препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад није.{S} После поврат |
| свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може |
| је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле с |
| ену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он сам себе пита |
| а.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас мол |
| ло да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је отац Калистрат свршио бе |
| бити примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примље |
| који чекају свакога од нас.{S} Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бо |
| носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> |
| жао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар н |
| вота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руц |
| n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуст |
| ност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање |
| ло и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете гор |
| ка ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје с |
| виђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: |
| Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Бо |
| рист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није сметал |
| ође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на вл |
| у, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кр |
| је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна вла |
| арице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда в |
| а.{S} Писац ће бити задовољан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n |
| ц?</p> <p>— Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благо |
| .{S} Очевине и имања он се одрекао; што буде остало иза његова оца, отићи ће његовој млађој бра |
| , пошто су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калист |
| <p>— То ти је.{S} Сад ће му бити што му буде судио игуман.{S} Манастирска је ствар; игуман суди |
| то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и о |
| а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату |
| крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, цар |
| јати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Ка |
| "171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} Ја |
| ти царство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас изв |
| и је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и |
| узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као шт |
| о, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш |
| пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не вер |
| према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у ста |
| тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У осталом зар мој отац није према теби |
| и.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у наши |
| маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој, буди нам милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратниц |
| ти оче.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну со |
| заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његовим и земаља његов |
| ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Уста |
| ведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти |
| уди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царски, одг |
| ван угарски сабор за Богојављење 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} |
| се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био ли |
| мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, завладало је |
| бране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не браним.{S} Све |
| милеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на |
| ељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учити |
| ну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и њих |
| аступи, састараће се начинима који онда буду могућни.{S} На послетку, све што ми радимо, ослања |
| становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у самој непо |
| Напред се погодити не може.{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађ |
| } Али то је искушење Божје.{S} Они који буду на местима нашим када то наступи, састараће се нач |
| могу сложити ни у чем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не |
| дивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио |
| одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре него што му се они и нада |
| оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о исто |
| ра страдањем и трпљењем задобијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере |
| штету нашу било.{S} Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Ту |
| ремену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрест |
| Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, |
| вратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска о |
| оцене се тичу опште политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису по |
| султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, у ком би могла одати се сам |
| старе кости и размишљао о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у |
| рагош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу казати; само Б |
| ио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је К |
| зати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти |
| сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} Сцена се та на том месту збила маја |
| а двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету. |
| један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, |
| бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазр |
| справан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајк |
| S} У младости је и Јанко Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се |
| ијатни осећаји, кад би се с њом састао, букнуше у једну одређену мисао, у одређену жељу — да му |
| е планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он пл |
| еисказане.{S} Све једнако народ одмећу, буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, н |
| друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се. |
| ља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мен |
| радића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту |
| ило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точе |
| Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега се пекмез кувао и ост |
| ко је мени тешко осећати се сам на овом бурном мору!</p> <p>— Ја сам сувише мала и незнатна, Пр |
| </head> <quote> <foreign xml:lang="cu"> Вь лҍто 6962 (1454) июлиі.л. прими царь Мехмедь-Бегь оп |
| им супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, ис |
| проговорише сви земаљски језици као на Вавилонској Кули.{S} То је трајало целе зиме 1455—56.{S |
| ија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај |
| тре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га суд |
| ти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прек |
| супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{ |
| јама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, с |
| за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међу тим, баш у томе ужив |
| ланина, носећи са собом мек, благ јужни ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског М |
| ебо.{S} Птице почињаху летати по топлом ваздуху.{S} Њихов цвркут и извијање учеставаше, јачаше |
| био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миљ |
| његовом имању у кући оца мога!{S} Он се вајкао по обичају простих људи, који су увек против сва |
| ако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мис |
| рицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или |
| , био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он борби против |
| ма <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А |
| и да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести ос |
| а се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша |
| госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, пит |
| господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим т |
| погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Ц |
| > <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Нар |
| ст вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више |
| а га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и управљати.{S} Али у нас се тако радило са |
| јутарње послужење и закуска изврши како ваља.{S} Момци су непрестано разносили закуску и пиће; |
| вим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности живети.< |
| није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа н |
| ромери очима простор кроз цркву који му ваља проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у |
| S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, особито ако би их више б |
| дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S |
| те него уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио |
| крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили |
| ли с Копаоника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе |
| тала беспрекидном борбом без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се од |
| био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на |
| каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам |
| дмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало напунити житом, све магацине одређеним потребама |
| у пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим удар |
| сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спремати за оба стола, еда би |
| дмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва |
| олико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо спази не само д |
| затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S} То је баш оно што је и султ |
| им потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{ |
| ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити |
| и Ресаву.{S} Пут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војс |
| ност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун осећања, и у стварима љ |
| да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— |
| могло бити таквих послова?</p> <p>— Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> |
| жи се, како ћу те продати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом |
| кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа |
| ити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опште |
| синко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јеса |
| от, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очу |
| е вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом просто.{S} Ја нисам заповедао, али најсвес |
| , госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разгово |
| та Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско колено...</p> <p>И Турчин се обазре као |
| ете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибра |
| м.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповедало.{S} Али нека вам је Богом прос |
| да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадин |
| т великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само |
| ност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити д |
| и и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите да тр |
| кати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздра |
| ; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покорене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без г |
| </p> <p>— Ја сам тада био мали.{S} Како вам је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него са |
| с на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите |
| а ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу вам рећи ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не |
| гришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га |
| у мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро |
| на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите уверени, ја се од тога нимало не |
| слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Г |
| вори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да |
| ма сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку |
| аше.</p> <p>— Божји благослов нек је на вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом |
| ављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу |
| тави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем. |
| агошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црномањаста лепотица, била је сушта благост и |
| ике својих непријатеља.{S} Којадин је с ванредним интересом слушао ову прекрасну причу, коју <p |
| а се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и црк |
| наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после то |
| ена, или љуто рањена звер народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И в |
| инило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с разних страна у све већим, пом |
| да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви једнога на |
| угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да |
| на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице, за насилнике, нарочито за све турске насилник |
| амо бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цр |
| оје је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто дру |
| о железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један |
| о и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других ј |
| S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан је ипа |
| а.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Косову наши рачуни гото |
| сле онога што је било на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати своји |
| едњих ратова, од боја <pb n="101" /> на Варни, од боја на Косову, од Јанкова сужањства у Ђурђа. |
| 444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињанина на Косову, |
| повратка са Златице 1442, после боја на Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначн |
| ну, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто са |
| оши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је стајала отворена, и ваљало ју је само узети.{S |
| ро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отворе |
| ог непријатеља.{S} Није много прошло, а варош Београд се очисти од Турака.</p> <p>Овај случај о |
| да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том момент |
| твори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} |
| ма, освоје спољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али |
| устише пред њом и почеше се повлачити у варош.{S} Турци јурну за њима, освоје спољна утврђења и |
| малаксали, и кад на спољна утврђења око вароши удари одморна турска сила, попустише пред њом и |
| је био са земљом сравњен.{S} Зидови око вароши били су порушени, шанчеви затрпани; варош је ста |
| д непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по сели |
| је био онда обичај у свима трговима или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су |
| ољна утврђења и продру и у варош.{S} На варошкој пијаци отвори се нова борба, али ни у њој се х |
| има који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека је ч |
| е.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је вољ |
| , али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која |
| ите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуше баш покрај султанови |
| баш замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова |
| ли да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којад |
| смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да |
| угујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли |
| и да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ак |
| ко су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли виде |
| овини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ос |
| коње сместе куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите |
| ином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите |
| е нас обоје, брат смо и сестра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога |
| одговори отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац |
| говори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S |
| ице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свог |
| ци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу П |
| оварају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то в |
| препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докл |
| иш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си улов |
| хајде причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикос |
| това с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић с |
| Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, к |
| ара православног, против места у ком је васељенски патријарх, против Цариграда!{S} За Бога и по |
| Осим тога, у Цариграду је била столица васељенског патријарха, столица православља.{S} За патр |
| калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређен за личну службу |
| ко је уз њу био и сам султан Мехмед.{S} Васколик турски стан падне у српске руке; султан одступ |
| ележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава на ново!</p> <p>— То је истина, синко, али је |
| заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица |
| атрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче с |
| како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти д |
| ештеником старала се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркв |
| ико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син |
| Омира, која се помињу при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалац |
| царица Мара му је постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога ш |
| у њима на личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су |
| премљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда |
| елом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу. |
| к, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султ |
| месту освануло згариште око опаљене, од ватре испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна от |
| Један манастирски момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај в |
| рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско п |
| ада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} |
| мим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црв |
| воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало |
| удија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано |
| проћи, хитро зграби усијану секирицу из ватре и у највећем трку однесе је и спусти на часну трп |
| ините, пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести |
| рво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на троножној столици замишљена седела Шана, мо |
| аше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски прист |
| и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужно |
| се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} |
| око стаса и кад јој на уснице притиште ватрен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по |
| Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и да |
| у куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приготовљаваном на разне начине за оставу.{S} П |
| ње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци разне величине; нек |
| и кожухом и топлим оделом него пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, п |
| овску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанско |
| њиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер ту су се људи греја |
| оногих ниских столица, позната оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа им |
| ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, а около су биле као широ |
| е трг и околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео |
| е.{S} Многобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било |
| ли или новима замењивали, а на топовску ватру одговараху такође топовском ватром.{S} Сам велики |
| С тога изнова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљен |
| лику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, мог |
| , може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ваш одустанак од скиз |
| т и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, |
| о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он је цара хришћанскога.</p> <p>— Мајко царице, и |
| да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није мала.</p> <p>— Није мала спрам простих с |
| се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћет |
| рећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете је |
| ако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се ствари не |
| евисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам |
| је боља од ваше.{S} Што се не оставите вашега Исе, па не пођете једанпут за правим пророком Му |
| ће све пре изгинути но се истурчити.{S} Ваши црни папази јаде нам задају неисказане.{S} Све јед |
| .{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{ |
| дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђерица.</p> <p>— То је манастир Свете Богород |
| крас је цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А |
| ваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Мухамедов, настави Ибрахим-беј, |
| , топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— С |
| вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не |
| ло, зар, изазвати какву одлуку у корист вашу.</p> <p>— Ја сам смислио шта ми ваља радити, одгов |
| на њ, али се окрете брзо, успуза се као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не мо |
| абрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није се ни слути |
| у?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице почињаху летати по |
| леп, стасит младић.{S} Лице му је било ведро, непорушено страстима и ниским пожудама, пуно кре |
| нику једне ноћи изненада сукну пламен у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му |
| бињанин поче уређивати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији о |
| ву, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мис |
| ки, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> < |
| агош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти. |
| и и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно прим |
| водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и да |
| приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем |
| ку многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцим |
| и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она ни |
| листрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе Топлице.{S} С тога су његова |
| им овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиром и маслом, које су в |
| турску.{S} Турске лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћ |
| уће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством и службом, Којадин и Стаменија одра |
| ико места покидају ланце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају |
| ним и немирним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на |
| нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све с |
| уђе манастирски момак, блед, испијен, с везаном левом руком а с окрвављеном џоком у коју је био |
| лат, и један се калуђер једнако бавио о везању књига и о шарама којима су корице украшаване.{S} |
| ивот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} |
| теличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош с |
| ихово пријатељство и њихове многобројне везе нису тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говор |
| по пређашњем и настављао је своје старе везе с оцем Калистратом.{S} Кад с првим зимским маглама |
| чине, султан Мурат седе на шиљте свилом везено, које му је било спремљено.{S} Царица Мара је ст |
| су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19130_N2" |
| иниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p |
| рско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилај |
| х сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и саопштио |
| такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Београда.{S} |
| ије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S} Нек ми опрости Бог |
| е, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао и запросио је.{S |
| ољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати сво |
| е сваки на своје место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из М |
| ори на питања султанова, која би му тај везиров човек усмено саопштио.{S} Први пут је тада. бил |
| > <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о полож |
| пштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма к |
| ултанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер |
| лизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице |
| анас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином била потпуно одлучн |
| да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сметало Стам |
| биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и поса |
| из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима |
| S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обр |
| тави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим |
| аишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на он |
| ет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> |
| астирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Кали |
| ајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца или с Копаоника студених зимских |
| ом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ствар.{S} Збиља, шта ми |
| му а није мени.{S} И ето ти ја проводим век сакат и слеп без невоље.</p> <p>— Није без невоље, |
| нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путујући из манастира у манастир.{S} |
| > <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је била једино прибежиште.{S} Људи су с |
| Ћелија манастирска, у којој је проводио век, била је у крају манастирског здања, окренутог план |
| ом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и заклоњене од непријатељс |
| SRP19130_N4"> Тако се у Србији средњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xm |
| лити.</p> <p>Насељеници сељаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, поде |
| народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди и ист |
| ој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и |
| .{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часо |
| м храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се употребити.{S} На пи |
| "172" /> <head>XII.</head> <p>У средњим вековима о многим се стварима мислило другојачије но шт |
| ао што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају лаганим, поступним пром |
| на Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште |
| а још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним током обртати у нежну и стидљиву пажњу |
| жи опис живота српског народа у средњем веку у што свестранијем облику.{S} И облик приповетке у |
| ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је самовоље много више |
| ек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из многобројних књиг |
| да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У истини има пуно ствари које су се и онда чин |
| i> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становници дужни били бр |
| било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови |
| ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши о |
| ариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У веку религиозном, као што је био век XV, молитва је бил |
| ИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Штампано у Модерној |
| знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} Она би избила на Нагори |
| омози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам |
| ђем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем тако продавати што није м |
| о се ти одмах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пе |
| лица с књигама.{S} И то је било све.{S} Велика једна столица с наслонима била је једина одвојил |
| у одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, п |
| је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена |
| од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Крушевцу 24 сеп |
| вршавали су овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарнико |
| оме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврш |
| а и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту гд |
| м тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест пу |
| о врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њих |
| се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.</p> <p>Прич |
| {S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић |
| живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претурио педесе |
| будућност Турскога Царства, очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њихов |
| ачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и исти |
| споту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали с |
| {S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С тим се сплела твоја женидба |
| огли стати у један стан.{S} Стан је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с про |
| као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмаш |
| а се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од па |
| о пословима српским.</p> <p>Јавивши се великашима турским и распитујући од њих када се може ја |
| ством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако ј |
| паст народа свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над |
| ју краљевску повељу уписану у сводовима велике куле.{S} С њима је тако читао и повељу краља Мил |
| отово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узви |
| ла да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да м |
| еличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} |
| евао по свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева |
| , на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у плам |
| } Пад Цариграда сматрао се као знак ове велике промене.{S} Људи су о овоме мислили сваки на сво |
| многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандрити и игумани зн |
| S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело с |
| због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Звечана и у Студеницу.{S} |
| њему развијала у пуној сјајности српске велике куће, сва су се њена осећања и мисли савијале ок |
| о да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба |
| ефански Хрисовуљ у манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела |
| ита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много распитивао |
| и.{S} Унутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стража |
| у.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, з |
| заступа тако звану правду Божју, али су велике масе народне сматрале случај или последицу хитри |
| рица Мара, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, с |
| S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј румелијски <ref target="#SRP19 |
| ко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S} Мисли се у на |
| p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.< |
| крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не казиваше куда је с њоме |
| томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао н |
| .{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје запове |
| ом није било могућно пронаћи истину.{S} Велики и искуснији мислиоци били су и онда против тога |
| нуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим нови |
| <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао је српске посланике и са |
| ика у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, прадеда наш |
| ако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нису могли задовољити ни у једн |
| етикосић имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и |
| седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су |
| њен био је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба зак |
| а.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило на данашњ |
| а с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> |
| >— Али мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> |
| ривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не можемо прићи на страну Сибињанино |
| овараху такође топовском ватром.{S} Сам велики везир Караџа погибе од хришћанског топа из Беогр |
| ено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зеленим шипразима и красним |
| , било узвишено, и на средини је стајао велики сребрн <pb n="35" /> суд за шербет, налик на пут |
| вима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био ошта |
| анима није имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе б |
| од царем Стефаном.{S} Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој сн |
| у је избијала мало напред, а нос је био велики, орловски.{S} Очи су му биле меланхоличне, замиш |
| арађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики |
| нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинама могла се видети |
| азили зидови, те су опкољавали прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац |
| , чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу они |
| Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{ |
| _C4"> <pb n="51" /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор |
| епископ топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу нај |
| ма његовој комбинаторској нарави, према великим интересима које је он имао да брани, његов се т |
| а обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако је после Хиланда |
| аску у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ва |
| љаци средњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по раб |
| а.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је игуман или архимандрит био |
| p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек |
| чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| у увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао че |
| до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> великих п |
| је знао умерити.{S} С њима је и путовао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају |
| друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су гости борав |
| свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на целу земљу; не отпоче од једанпут и |
| орту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили |
| оше у варош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Је |
| ји су хтели, беху намештени тамбураши с великим шаркијама, који су певали јуначке песме о султа |
| и с истом искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом ил |
| ки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви браниоци стављени били п |
| уђујући, могао потрести хришћански свет великим енергичним саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко |
| у биле просте, обично опкољене баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном |
| м празницима или приликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што ј |
| S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је |
| о много црквених имања.{S} Мало који од великих царских манастира, као што су Студеница, Градац |
| .{S} Земља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегонош |
| инске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она б |
| повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је мл |
| е царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменув |
| листрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило ок |
| даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стар |
| ли варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене баштама |
| на, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велико поштовање према црквеним људима које се држи до |
| ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велико царство не може бити једне вер |
| Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Цар |
| их очију, широких меснатих образа, носа великог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, ал |
| већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{S} Ниш, који је одм |
| ад на Турке, коме они, поред свега свог великог броја, не могоше одолети.{S} Крсташи разбише св |
| у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена пос |
| помагало.{S} Европа је патила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још |
| валили.{S} Како је Топлица на страни од великог цариградског пута, којим се очекивала војска, а |
| аницу послао био свога протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздра |
| на какву забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пус |
| ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се прив |
| властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупског |
| јачку нарав и на њену природну бистрину великог је утицаја имала околина царичина и начин живот |
| вањем према оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као уче |
| и се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енглеска и Француска су би |
| весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> би |
| ли другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметњ |
| авио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дру |
| ике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царс |
| ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Турску к султану Мехмеду, царица Мара |
| за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне |
| е радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је ми |
| адњаке, који су му њиховим биготизмом и великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвра |
| ротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она |
| 4" /> <p>Није лака ствар управљати тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира |
| угарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви |
| је зграде било огњиште <pb n="48" /> с великом наложеном ватром.{S} То је био као салон, јер т |
| ога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан |
| лије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље |
| било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспо |
| им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p> |
| асу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том моменту истрчи |
| ла на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и о Тројанском Рату.{S} Један калуђ |
| он сам био прочитао књигу о Александру Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу |
| ербо није само то.{S} У тој ствари игра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и |
| т.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, једно ш |
| оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборавља |
| је страст била пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама добр |
| да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала пра |
| е те гомилице седео један, који је имао велику масницу на носу.{S} Он је некада оставио бегство |
| елике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би |
| Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али |
| били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је велика т |
| ићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само на |
| лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Не |
| цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињем ово као некакву пог |
| дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ништа, одговори царица, радите што мислите |
| миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, |
| та или оброци.</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није |
| осле деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао |
| , миловао је тонути у уживање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на плани |
| ачнија честитања и своје смерне поклоне Величанству твоме.{S} Прими их милостиво <pb n="36" /> |
| тром; један крчаг; неколики лонци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два |
| прсте пребројати.{S} Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крча |
| p>— Не може се боље ни замислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p |
| оју жену, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи |
| {S} И све се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још и |
| потицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов вис |
| лу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Што се ти |
| деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било многобројно |
| едео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, |
| , архимандрит Калистрат замоли епископа Венедикта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење |
| је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца |
| од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султанском то ће ти бити најлепши цвет, ако не за |
| та Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за с |
| те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султанск |
| одио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Рудника.{S} Коњаници нису били пописана вој |
| ивале, коло је непрестано играло, а под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На |
| мањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} |
| ице на језик натурила.</p> <p>Као стар, веома озбиљан човек, отац Калистрат није марио за забав |
| апски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога до |
| је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на к |
| околина.{S} Кћи јој Миља такође је била веома болесна.{S} С највећим напрезањем могла је да исп |
| угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом |
| е смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда |
| е као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу соб |
| е чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добри |
| вање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} Уз пут је чуо |
| но приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S} Њему су најми |
| огло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n= |
| вицу, били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло |
| и, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па идите те чувајте |
| ске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић |
| ц Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи н |
| женидбом, одговори Којадин суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што |
| ли за Бога, рече Рањина, султан је ипак веома сјајно показао своју наклоност према вама.{S} Сја |
| рђених уговора.{S} Сав је народ тим био веома узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор |
| ткад своју султанку, царицу Мару, и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака д |
| јим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан Мехмед је био човек који је мало гов |
| јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га |
| а са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у половину стар |
| те?{S} Не иде то, честити пријатељу!{S} Вера и Бог, ја много могу.{S} Могао бих теби за оволику |
| е знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена |
| о што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Богом и правдом и истином бил |
| одупрети?{S} Такога султана још турска вера имала није.</p> <p>— Знам ја турску силу, али знам |
| добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p> <p>— А слуша ли те народ, оче |
| рдаци.{S} У црно ће се завити праотачка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно по |
| Али ће остати српско име, остаће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца |
| аших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је, трпите је.{S} У венцу султ |
| узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да с |
| би држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити кра |
| !{S} А вама нека је препоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, теш |
| врдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они ко |
| д крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше цар |
| ле Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Глед |
| чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје султанско |
| ма не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, ал |
| ог Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и инт |
| ти, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот |
| } Он ће нас први <pb n="199" /> издати, вере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем |
| агош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, л |
| Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одр |
| а.{S} Шта му је онда било хасне од нове вере и од свију користи које је она обећавала, кад би, |
| ве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна х |
| опустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, ја |
| е ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} |
| b n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто пута!</p> <p>— Круно, Круно |
| да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим |
| ске насилнике или издајнике, противнике вере.{S} Ја сам извршник суда Божјега и народнога.{S} М |
| о, оставио пуну слободу њене хришћанске вере.{S} У њен стан пуштан је без икакве сметње њен кал |
| јен, који је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико |
| ајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила |
| поколебао.{S} Најдубље жилице праотачке вере затреперише у њему.{S} Мало је требало па да плане |
| интересе Србије и интересе православне вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије |
| о прошлости и о будућности православне вере и српскога народа, што је у његовој души било једн |
| во, а велико царство не може бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он д |
| згледали као агенти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њ |
| часни оче, што си зраком твоје узвишене вере и науке, којим те надарише твоји труди, Божјим дух |
| ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Ти |
| њима, многи су се, за љубав интереса, и вере одрицали.{S} Нова најезда која је пратила освајача |
| } Паде му на памет како се тек Турака и вере њихове ужасава Миља, његова љубимица, и како је ба |
| омисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у ј |
| ="285" /> тражећи једину срећу у служби вере и народних интереса, свак се могао њему поверити и |
| {S} Све што су Срби препатили није ради вере.</p> <p>— Нека буде, али то је било пређе, а сад н |
| <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере православне и оружју хришћанском.</p> <p>После мол |
| а његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошто је у својој кући све |
| били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти |
| аџарима на Турке.{S} Туркофил, издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А |
| о око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене књиге и законе |
| p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само матер |
| ико је погрешио што је трчао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} |
| ао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих људи у земљи.{S} Како |
| ајлепшу земљу, створену за ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту |
| нити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— |
| дно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његов |
| ви трпљивост, не заборави благост према вери хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла би |
| је жеље, јер су те жеље само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> |
| кризе.{S} Баш зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за зап |
| великом оданошћу <pb n="61" /> к својој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику буд |
| Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица живље, али он чува верност своме |
| деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди тако фанатично одани?</p> <p>— На то они |
| стало, нарочито за оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске |
| ћу са сабљом у руци крчити пута светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, |
| овољна хришћанска оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој в |
| стоји чак и циглама записано.{S} То по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— В |
| си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још једини пут к |
| осића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа искушења.{S} Знао |
| и својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при п |
| ром живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се |
| а и све што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи |
| pb n="36" /> и не заборави твога свагда верног слугу.{S} Буди милостив жељама и потребама његов |
| црквама излишно; оно је с њима у живом, верном и поузданом народу, који се не да ни истребити н |
| ери, одговори царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на |
| Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дођ |
| во што је сад.{S} Како сам се заклео на верност султану Мурату после Сегединског Мира, тако сам |
| елим својим животом и понашањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави њ |
| дговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу верност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не м |
| ме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стамени |
| , мудрости, стрпељивости, издржљивости, верности, кад си био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Том |
| њих и од њихове тврдоће, послушности и верности зависи и вера и отаџбина, и како ће имати вечн |
| а оној медведовој кожи.{S} Али сви нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким прич |
| ри како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њему а није мени.{S} И ето ти ја проводим век с |
| рбију.{S} Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом |
| одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без м |
| арне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са запада.</p> <p> |
| у да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И х |
| цу.</p> <pb n="128" /> <p>— Немој ти то веровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће д |
| — За Бога, за Бога, како можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго с |
| S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљу без икаква узрока и п |
| <p>Султан Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима гра |
| а закључити мир у Сегедину, и после ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгуби |
| ни луд пристао не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помре |
| тан радознало.</p> <p>— Ако смо с нашом вером у слободи и под заштитом, ми ћемо бити пријатељи; |
| брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па колико је хришћанскога |
| на свога Којадина који је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на |
| е, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а |
| е његовој млађој браћи, која су примила веру мусломанску.{S} Њему је остао само углед старога и |
| а била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад виш |
| га код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп са |
| ј туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из др |
| поведио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{ |
| ма, свом снагом.{S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Види |
| греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— |
| ћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачу |
| и за што.{S} Ако још народу не сачувамо веру, све је пропало за навек.</p> <p>— То је све истин |
| ност моме барјаку, одговори султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме |
| <p>— Како ћеш и ти примити ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље веж |
| реба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да поми |
| нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама излишно; оно ј |
| гову оданост, његову захвалност, његову веру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу ве |
| која је пратила освајача носила је нову веру, нов језик, нов ред ствари, ново одело, нове обича |
| еко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од |
| тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми |
| врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичаје.{S} Нарочито је |
| дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп с |
| {S} Народу треба чувати веру.{S} Ако му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да |
| и позиву, узимали у заштиту православну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и |
| вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да зад |
| своју проводили, увек мислећи на свету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одгов |
| верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поузд |
| е жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља о |
| ?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} |
| , а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, |
| за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен живот.</p> <p>— Тако је, али |
| </p> <p>— Како не би били задовољни!{S} Веруј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као м |
| о на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за т |
| и султан, а у веру се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велик |
| ио.</p> <p>— Али, без сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљи |
| нису веровали, као што се, обично, мало верује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се |
| о.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мен |
| ворио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с |
| Ти знаш, и нек ти није криво, али ја не верујем хришћанима.{S} Хришћани и мусломани никад зајед |
| еђу женама.{S} Не, не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачк |
| ш, ја не разговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, |
| ко је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p |
| зденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимал |
| деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је ју |
| дати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</p> <p>Стари Јанко П |
| се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Ша |
| а, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако |
| ју музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало |
| рече Миља изгубивши са свим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, |
| сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ |
| под вењацима од лишћа хорило се певање веселих људи.{S} На ражњевима су се обртали јагањци, ов |
| вши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свакада им је мило би |
| м пастир.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} |
| д смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли толико заједно проведених час |
| хришћана.{S} С тога су се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одгово |
| заседу почети нагонити.{S} Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби |
| ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> доб |
| вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и подскакивали.{S} Соколови су кликтали, |
| ="124" /> <p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак |
| ти што је набрала.{S} Миља је била сама веселост и ведрина.{S} Њеном срцу, пуном милоште, није |
| астирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло му је бити око петнаест г |
| пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у др |
| “, и исред отоичашње шале и безазленога весеља колена јој се спустише на ћилим пред иконом, и о |
| покори папи, било би неколико тренутака весеља у Риму; радовали би се они којима би се тим начи |
| иликом <pb n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, жени |
| м се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је бил |
| ге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко збо |
| је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При одморима с |
| > <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на |
| не Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога власте |
| Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{ |
| антелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре |
| места остављено је било место народном весељу и играма.{S} Ту су биле и продавнице пића и јест |
| тог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан сан који га је п |
| елији човек.{S} А ја нисам ни по нарави весео, ти то знаш.{S} Али помисли, Стаменија калуђерица |
| аже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина |
| у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападних планина, носећи са собом |
| ора тамна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су ст |
| е досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; само...</p> <p>И Турчин на ново сркну ме |
| ега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове |
| буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветровима живота, мајко царице!{S} Како је мени тешко о |
| хаздијом, која се око њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом изв |
| тово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младости широк у плећима.{S} Којадин је био у се |
| о што су се онамо, јужно од Новог Брда, већ раширили по некадашњој Костадиновој и Марковој земљ |
| ема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Г |
| двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немај |
| ти ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиг |
| /p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића њ |
| као међу једноставном моралном целином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> |
| ећ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога |
| о Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Већ од Плочника пут је сав био заузет <pb n="62" /> нар |
| рани, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који су то време памтили |
| ашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефан |
| ља, који за њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друг |
| њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} Људи су били тако васпитани |
| м саставила.{S} Паде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи |
| му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и у |
| аше читаоце и опомињала их како су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка |
| а, ти само хвалиш Стаменију.{S} Знам ја већ, теби је за њом срце и око запело.</p> <p>— Миљо, М |
| ра у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота з |
| удили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава непобеднога Александра.< |
| време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете д |
| у ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њихов |
| непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано до |
| аче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У тај мах један коњаник, задуван, с |
| пила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око |
| ошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у разговору.</p> |
| и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим у |
| ли пробили, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прила |
| тан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију наново об |
| p>Тек се тада сети тога сна, на који је већ био заборавио, и чисто му криво би што је такав сан |
| ник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се |
| е за прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих |
| ква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века, али је био крепак и могао се |
| от.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султан даде ру |
| , гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, све оне неодређене мисли и пријатни осећ |
| Ђурђу.</p> <p>Панађурско место било је већ заузето <pb n="173" /> лиснатим продавницама и насл |
| "291" /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у доса |
| може одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времен |
| има да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине |
| ћи Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла ку |
| пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је |
| свршити срећно или несрећно.{S} Тада се већ није могло него напред, пошто је Миља рекла да ће с |
| лепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити своју ћерку, теглили су виш |
| говор се окрете на царицу Мару, која се већ од прошлога пролећа налажаше у томе крају.{S} Људи |
| а миру.{S} Преко зиме 1453—54 почела се већ у Србији осећати нова акција турска.{S} Султану Мех |
| ла војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одр |
| > <p>Повративши се из цркве, са које се већ разлегао звук манастирског звона, Стаменија уђе на |
| ху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му |
| ="241" /> <head>XVII.</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није бил |
| ром <pb n="247" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је |
| убровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и поч |
| {S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, сток |
| , царица Мара и остала фамилија беху се већ, као на летовање, иселили у Рудник.{S} У Смедереву |
| /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли паша |
| , опере и превије.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стран |
| тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденови |
| S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску |
| ез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} См |
| е су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, |
| о на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота |
| чи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је |
| смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> |
| вим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Х |
| мах срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.< |
| , ни ја не могу ништа одговорити што ти већ не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за |
| о кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана посл |
| новићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Нази |
| Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стар |
| немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се о |
| једно село пред Белом Црквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутр |
| от остави на сину Лазару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је нареди |
| 19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су |
| д је Калистрата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не зна |
| , фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одређеним местима стра |
| се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Ш |
| <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце б |
| ђ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око половине јуна.</p> <p>Султан Мехмед, пошто је с |
| , већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта |
| и по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ казала превисокоме ти царству.{S} Моја је намера да |
| туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претр |
| олико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарск |
| нова борба с променљивом срећом.{S} Ноћ већ поче спуштати се над разбојиштем на ново, а Турци н |
| Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; западни хриш |
| ти и при крепости.</p> <p>Разговор међу већ угрејаним људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гв |
| иким везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита |
| којој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робљ |
| у и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним или незгодним начинима, што се само |
| м крајевима по Мачви и по Срему које су већ заузели.{S} Како бедно живе тамо наши попови!{S} Ка |
| од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ |
| ито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гв |
| имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у гра |
| емену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба за судовима.{S} Трговци меке и иностране р |
| усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p> |
| е чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима |
| /p> <p>— Јеси ли чуо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуни |
| очитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао |
| тарајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа |
| себи снаху тражити и Којадина женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{ |
| збуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће расположење за рат.{S} О том сумње бити не може</p |
| ва, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам незнано погибе |
| а сва Топлица, и име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он |
| p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброц |
| .</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, |
| ручени превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> < |
| зденовићу остаде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на |
| су под султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац. |
| нопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На пијаци, на којој |
| Била је читава свечаност кад се спремао већи лов са многим званицама.</p> <p>Така се свечаност |
| ући, примицаше се с разних страна у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гво |
| ространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним зградама од осталих кућа он |
| дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, или кад би се уморила, царица се носила |
| етати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џ |
| ирима, био одељак за писање књига.{S} У већима је било и одељење, обично спојено с овим књижевн |
| и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу љ |
| ="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту страну.</p> <p>Ко је што леп |
| абе од помамних и обесних.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Кали |
| ад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, својим угледом, расла и одмицала.< |
| то у њему приликом последње мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врхов |
| тпрати пут Софије.{S} И ово је само још већма огорчавало оне ратнике, који су с оружјем у рукам |
| заступити старога оца Калистрата још у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које |
| их увек с радошћу, а сад ћу поћи још са већом.{S} Нека је само његова милост с народом.{S} Мило |
| су те биле малене, обично само с једном већом или мањом сухотом, у којој је на средини било огњ |
| p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{ |
| S} То <pb n="275" /> султана баци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет |
| јбогатији човек мучно могао имати своју већу библиотеку, јер се књиге нису штампале као сад, не |
| рати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. |
| војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке ст |
| до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије <pb n="295" /> смиривало, кад би се |
| м водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама с |
| вом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу со |
| а.</p> <p>— Ту су — шаптао би он у тихо вече — ту ми је још једино познато место на овом свету. |
| ио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђош |
| ебац, а о сваком оброку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало п |
| вој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаш |
| еновићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у малој игумановој трпезарији са |
| неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с из |
| крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те |
| и кћери отац Калистрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске к |
| истрат беше задржао на вечери.{S} После вечерња он им показиваше манастирске краве, телад, пчел |
| и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су вр |
| ари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетње.{S} Харемски прозори се један по један от |
| двеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и г |
| радио.</p> <p>У том звона зазвонише на вечерње.{S} Јек њихов се пријатно разлегаше по планинам |
| ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| мски прозори се један по један отварају вечерњем хладу и лахору из шума и с планина.</p> <p>У д |
| а своје место у цркви и побожно слушаше вечерњу молитву оца Панкратијa.</p> <p>Царица је била с |
| задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било |
| ижим околним кућицама. <pb n="87" /> За вечеру су они носили што им је требало, а постељу им је |
| } Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| рада затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће.{S} Јавнога живота већ нестаје.</p> <p>У |
| и ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођ |
| на царица Мара! рече отац Калистрат.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се исп |
| омиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Ко |
| и поломи се, а у слову истине је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам ј |
| <pb n="135" /> С нама је Бог; с нама је вечна правда његова, која прати....</p> <p>Он не изгово |
| виси и вера и отаџбина, и како ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће изд |
| ђе унутра с једним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p> |
| от Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала робље да нико не |
| на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тест |
| дио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С тог |
| увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи мог |
| својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египа |
| ило надстрељивање, за оне који су за то вештине имали.{S} Један је заиста устрелио кроз беочуг |
| оворио и који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али |
| обојица чудили како се својим знањем и вештином (а знање се и вештина онда сматрало као враџби |
| је, нешто силом а <pb n="149" /> нешто вештином, Александар победио Кумане.{S} Исто су тако с |
| чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсеч |
| ричу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњама и потре |
| > <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на до |
| а и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учи |
| уће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ништа нема, људи Божј |
| т с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па |
| не узбудило, одушевило на живљи рад.{S} Ви сте једнако изван крила свете цркве; избегавате да ј |
| д био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако |
| едао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам је српско заповед |
| сам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом по |
| да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много ун |
| њу ће ми бити као и уз моју рођену.{S} Ви сиротиња нисте, а ласно ћемо зато што нисте тако бог |
| и хришћанској онда кад султан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да иско |
| ороком Мухамедом и за јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан |
| леда у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистра |
| се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећи ће султан Мехмед, |
| } Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сиб |
| аст ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју |
| и отац Калистрат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калист |
| а и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено на |
| ше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p |
| мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мај |
| оримо.{S} Ваше ће куће погорети, ако се ви сад не смирите; ви ћете сви лудо изгинути; од вас ни |
| на јогуница.{S} Немојте тако.{S} Што се ви не ослоните на нас?</p> <p>— На кога?</p> <pb n="206 |
| зао предео цариградски!</p> <p>— Зар се ви не одричете никад од помисли на Цариград?</p> <p>— Н |
| жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} См |
| а.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја |
| , турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу, којој не можете бити |
| Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Срби |
| ати наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се само |
| али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чините што би светога оца папу и катол |
| о држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће попустити.</p> <p>— Тако н |
| и било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то против |
| нимало не браним.{S} Све ћу учинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем жели |
| ењем.</p> <p>— Али, оче Калистрате, зар ви баш ништа <pb n="248" /> не полажете на помоћ из Уга |
| {S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми. |
| слиманска.{S} Какви су разлози из којих ви тако непомирљиво и одсудно одбијате помоћ са запада? |
| ћ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На <pb n="153" |
| тога недавно нам незнано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац |
| гао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или с |
| прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био из |
| .</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; дру |
| околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што |
| ала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војск |
| походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да |
| мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, вез |
| издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турак |
| ме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, |
| бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада |
| пред њим стајала а њега <pb n="133" /> видела није, премишљала је о истом предмету.{S} И она и |
| под пеком од печене земље која се једва видела од супрашке, на њу набацане.{S} Шани је могло би |
| о.{S} Велика народна трагедија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким наро |
| о.{S} Нешто се спрема.{S} Јеси ли скоро видела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави |
| Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с то |
| в.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити |
| о долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} Поред речице, одмах испод |
| Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отишао у |
| је остало на секирици.{S} На руци су се виделе кости, и низ њу је лоптила крв.{S} Пристав прого |
| од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који |
| тану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели у Нишу, Ибрахим-беј беше љут и натмурен.</p> <p> |
| ошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с великим везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ |
| о то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду видели су по необичној живости у турском стану да се сп |
| ако опоравити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Тур |
| чекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се |
| ин намештај.{S} У сваком углу и на рафу видели су се свежњи сухе траве и свакојаког корења и цв |
| име 1455—56.{S} Кад наста пролеће 1456, видело се јасно куда се смера ићи, јер се поједини спла |
| Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, окр |
| евим зракама, видело се само са стране; видело јој се красно око, округласти образи, правилни н |
| јскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је надену |
| војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачк |
| пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовић |
| се иза зеленог, ружама обасутог, жбуна видело Миљино лице, обасуто сунчевим зракама, видело се |
| не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није оно што је јава.{S} Десп |
| аширило после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за С |
| бртати у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је |
| ат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, |
| Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока до |
| ораза Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од |
| бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се сажиже жив чове |
| , игумана, који је све то присвојио.{S} Видео је јасно колико је погрешио што је трчао с промен |
| а, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме оделу, па кад су му |
| пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека то |
| вога султана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, та |
| јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и |
| је ужас снашао султана Мехмеда, кад је видео шта је било.{S} Узалуд му је било што је крсташе |
| расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву младости и лепоте, њену дво |
| ребати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према о |
| е чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је н |
| слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би тур |
| ед у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност власте |
| о се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом цр |
| у мом веку, како се сажиже жив човек, и видео сам како наши оклопници, као ватра жива, отидоше |
| То је баш оно што је и султан Мехмед и видео и наредио.{S} Турци отпочну напад 21-ог јула у ве |
| а Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она ј |
| да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео |
| вале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, |
| ојешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једнога трговца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је |
| видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— П |
| оша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио зверје.</p> < |
| о ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко седе и питаше оца Калистрата за ово |
| стати зет?{S} Ја сам је једном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом о |
| у.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо није пријатно.{S} С тога се и нисам журио д |
| ка је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са сви |
| ишу и о ономе што сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да ч |
| послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно видео, Стаменија, <pb n="115" /> рече Којадин.{S} У наш |
| е куда треба.</p> <p>— Нисам вас одавно видео, рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јес |
| неначето.</p> <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебно |
| совало Црно Море, које сам сад први пут видео.</p> <p>— Зашто Мехмеде, синко?</p> <p>— Што ми о |
| да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> |
| иви и здрави, или неће; хоће ли се икад видети или неће?{S} Тако су оне код куће обузела размиш |
| овори стари калуђер, и прост човек може видети, који нити је што читао, нити много памти.{S} Су |
| ор света.{S} Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна д |
| служио разговорима с Којадином може се видети <pb n="155" /> по овоме примеру.{S} Тражећи по к |
| ни само руменео сунчев заход, могаше се видети једно ослабело, измучено створење, где, поштапај |
| } Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, проговори мла |
| ах се започне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} |
| ледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шу |
| пали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n= |
| S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ић |
| то је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код царице Маре, ређе ј |
| пријатности.{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећ |
| ју; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Жив |
| кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоре |
| вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> |
| оном.{S} Ако не верујеш, пробај, па ћеш видети.{S} Ја се не шалим нимало.{S} А коме би и смело |
| о тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— Хајде, видећемо, одговори Којадин, упутивши се к оседланом коњ |
| ј мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више зал |
| допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, који се налазио у шанчевима из |
| сви браниоци стављени били под мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и н |
| аро псето лаје по напуштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду ил |
| Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштит |
| загна, Турци у Крушевцу запрепастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду |
| еру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жалост сломила на ту кућу, крене у Кру |
| а, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и |
| г да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандрит Калистрат за |
| слиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре кој |
| опуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; |
| једино познато место на овом свету.{S} Видех пропаст народа свог по попуштењу Божјем за велике |
| нику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише се од чуда.{S} Сваки м |
| не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију ујаха Ибрахим-беј и још један |
| како се отуд од југозапада, од Косова, види надалеко некаква румен, која неће бити ни од чега |
| ки је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина |
| "188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји |
| </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су ст |
| <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица |
| ивовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, |
| тка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} Али |
| е и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године |
| служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозд |
| се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> <p>— |
| бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и |
| ком делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана с |
| сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао те |
| ога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице. |
| друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш ов |
| су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Мес |
| воје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обит |
| ебало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одма |
| а и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну цар |
| ледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И |
| ња све остаје као што је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, |
| ерати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега онога што чине у нашим крајевима по Ма |
| ко лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави |
| га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на в |
| ту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} |
| свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе |
| ко је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу |
| ултану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумад |
| више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почет |
| ја, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни по |
| н.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, иког |
| ш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад нимало не смејеш као отоич.{S} Није ти право |
| она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче |
| лој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> <div |
| да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем двоји |
| тнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, к |
| <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покрај манастира у који |
| азговарам никада.</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме ст |
| } За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ради и како живи.{S} Али |
| же!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз |
| ео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може би |
| озор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор |
| слио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су већ били у турским |
| се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро |
| ез икаква отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Т |
| те ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским ст |
| ићка, Србија се одржати не може, то сви видите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом |
| о да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар С |
| рада.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако |
| ао могао наћи у манастиру.</p> <p>— Ето видите, оче Калистрате, случај сличан с оним о коме сам |
| оша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио |
| зденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта ја радим?</p> <p>— Шта ти је сад, одговори |
| о му веру не сачувамо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не |
| оздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} |
| а милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по то.{S} Ја б |
| је Јанко на Косову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад |
| њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли и ти, Којадине, тако исто?</p> <p>— Онда мој о |
| спотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Ту |
| <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесм |
| о Бога знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да |
| амо што не бризну плакати.</p> <p>— Ето видиш, сад сам и ја тебе ухватио.{S} Ти се, видим, сад |
| све, одговори отац Калистрат.{S} И ето видиш, какав нам је живот сад.{S} А шта ће бити још кад |
| е јутро!{S} Зар ти се не би све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја ве |
| ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к врат |
| и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која с |
| Од како је код царице Маре, ређе ју је виђао, и тога ради му је жеља за њом расла.{S} Милина г |
| исање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није |
| зованост у својим рукама.{S} Отуда су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из |
| звишено опште поштовање.{S} Нема никога виђенијег онде и у околини коме он не би био учинио как |
| којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удес |
| се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућ |
| </head> <p>Цариград су Турци освојили и византијски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гл |
| дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, и |
| ксандра Македонског били Персијанци.{S} Византинци су у својој књижевности тим именом и Турке з |
| прекрасну причу, коју <pb n="150" /> су Византинци вешто прерадили по хришћанским мислима, тежњ |
| из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено |
| “ ораше се свуда страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Ка |
| војој крви ваља ко народ издаје! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! пови |
| ви ојађеници.</p> <p>„Турци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене ј |
| у и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, н |
| n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломника, што је нападао земљ |
| , издајник вере и народа!“ И ти си тако викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши са |
| од!{S} Ко неће пред народ, издајник је! викаху једни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громови |
| сом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Жи |
| да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> <p>У |
| ати?{S} Не мислиш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p> |
| дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га |
| Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на т |
| а смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно г |
| е.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То ја не знам, одго |
| е се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусрет |
| да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. |
| подилазили.</p> <p>— Шта чекаш, ударај! викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и |
| p>— Је ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој с |
| за те у исти мах спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак |
| е и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ће |
| бар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови |
| то тако оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> < |
| .{S} За мале ствари није никада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није би |
| .</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у скупоцену сви |
| онио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његов |
| дци „Калуђер“, која је 1865 штампана у „Вили“ у Београду.</p> <p>11 августа 1913</p> <p> <forei |
| возденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљена за точење.{S} |
| /p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по је |
| а, где је такође било изнето једно буре вина за оне који би пити хтели.{S} Ту на потецишту игра |
| у разних понуда за послужење, и јела, и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта н |
| се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командарија (кипарско) од ондашњег |
| пиће, и могао је попити велику количину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушав |
| сабору.{S} При одморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и го |
| се растурало исто тако као и медовина, вино и пиво. <ref target="#SRP19130_N5" /> Варило <pb n |
| њему су такође биле оставе, подруми за вино, коњушница за најодабраније коње, кухиња и простор |
| гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било |
| ултана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једној тако |
| ило свеколико наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постар |
| југу окренутим сунчаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх |
| били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле |
| је жетва, косидба, купљење сена и брање винограда.{S} Иначе је од својих људи Плетикосић имао о |
| а су на одређеним местима страже.{S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и бреск |
| на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно д |
| ареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је лане купио од неких Дубров |
| <p>Последњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог |
| о и за сваку бољу кућу.{S} При рекама и вировима или рибњацима насељавани су рибари, којима је |
| слушала на свој начин; омладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки сло |
| та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и |
| но било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, утврђен је био један котур, као пр |
| ама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о златном појасу.{S} Око њега су јахала два т |
| к хартије, од којега је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозде |
| елу, одоше пут Беле Цркве, одакле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовиће |
| пријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу |
| м носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и ко |
| ра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Сел |
| ластеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чардаци.{S} У црно ће се завити пра |
| ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише звона и н |
| ао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је била усхићена, |
| урска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих турских фамилија.{S} За њима су у носиљци ношен |
| авимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, к |
| о.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на високо.{S} Он сад очекује Турке, и веруј ми, оче Калист |
| јем се мењају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се |
| е толико порасти код новог султана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много |
| и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> < |
| да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли ра |
| су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, го |
| ој лепој ливади беше остављено место за витешке игре.{S} Ту се утркивао ко се могао поуздати у |
| ли.{S} Ту на потецишту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један стари |
| блаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и мирну нарав ових људи; као д |
| лачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по н |
| , <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију дес |
| ли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, |
| {S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Вито |
| /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у То |
| из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђ |
| м кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћи |
| ском, можеш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> |
| зденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, за |
| Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђерак |
| p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га прим |
| ђом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може се боље ни замислити но што |
| ита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита време |
| Топлицоу, и плҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreig |
| их се мача.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће |
| <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће са Сибињанином, неће с Маџарима на |
| сподство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас што бранимо своју садашњу веру и свога са |
| , и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, како она већ држи т |
| ибињанин Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хри |
| се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, одмршиваше своју косу и скидаше с ње листи |
| катраном намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.< |
| гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору вла |
| , њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.< |
| урско одело као на паши.{S} О рамену му вишаше крива турска сабља, сва у сребро и злато окована |
| тране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су ту растов |
| госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о т |
| научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ћ |
| ело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од тамно лаког источног |
| а помоћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара д |
| урској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према тој кобној слутњи |
| и, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрост |
| брао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наше куће.</p> |
| о лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, |
| ки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и |
| ге су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили, д |
| ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игум |
| ица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка де |
| ела је на источној страни села Плочника више пута уз брег.{S} Имала је од свога мужа заосталу ј |
| а Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} |
| сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, повод |
| ошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— Тако је, превисоко ти царств |
| дали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И |
| еспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S |
| да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо несложни и неумешни?{S} Кад нико од на |
| ама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које |
| м расправама прибегавало Суду Божјем на више разних начина, обично онда кад никаквим другим нач |
| би било за забаву, Којадин је читао на више места шетњу Богородичину по паклу.{S} Једном он пр |
| емена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бедема насртали у град.{S} К |
| рен.{S} Султан Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, ко |
| ићени зубун и свој накит.{S} Али је она више полагала на црквени ред и на црквене обреде.{S} Он |
| а дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извр |
| ао с променом вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, |
| увек против Турака, али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну. |
| ик није имао <pb n="176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пош |
| Стефана.{S} После његове смрти — никад више.{S} Кнез Лазар је почињао, али је и он кратко врем |
| о што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео |
| ебиваш, ти бежиш од мене, али те ја сад више но икада и баш за то желим.{S} Ја те љубим и не мо |
| чаје и на свакидашњи живот.{S} Није сад више ни у каквом месту најглавније била црква — него џа |
| љубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем |
| евцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан |
| p>Тако се мало по мало земља мењала све више како су један по један изумирали они који су још п |
| прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а д |
| јало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ су са свим ретки били они који с |
| дираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На један |
| у видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb n="123" /> небо.{S} Птице по |
| овића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастиру.{S} Његова мирна прир |
| ије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога |
| Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" /> мога оца |
| отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, пређе и сам на бојно поље, изнесе |
| Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није |
| такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она мог |
| ио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Ис |
| властиту пропаст и штету, коју нити је више могао поправити ни накнадити.{S} Јанко Сибињанин с |
| гу оцу Калистрату и манастиру, а још је више уживао сам у себи што се посао свршио тако чисто.{ |
| сложити против Турака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српск |
| а и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да |
| одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се навикао у збего |
| и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће т |
| анастиру Св. Николе код Беле Цркве није више било старога оца Калистрата.{S} И он је умро на ск |
| хришћани заробише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је |
| била веома забринута, те тога ради није више мислила ни на какву забаву.{S} Када су јој јавили |
| тога посла примио.{S} За онај крај није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дво |
| с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбин |
| ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан кол |
| порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била као у отвореном пољу.{S |
| ве што се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Би |
| био мали.{S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају |
| у.{S} Нека ти је препоручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} |
| је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињам |
| зато што је према својој вери био мање више равнодушан, није нимало марио за западњаке, који с |
| оме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству пр |
| Ново нема ништа.{S} Његова политика се више не предругојачује.{S} Правац који је ухватио после |
| араше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри |
| м гомилом, која је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се |
| еликог, закучастог, браде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је |
| једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гв |
| оја је била све већа што се више села и више збегова пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрве |
| променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред |
| као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији |
| ате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела вел |
| н сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калист |
| аки свога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по зао |
| о време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожухом и топлим оделом него пећима и ватр |
| от с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није |
| данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош |
| ћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, иша |
| и ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја се с оцем не могу сложити ни у чем. |
| а, претећи му прстом.{S} Ја сад не знам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш дана |
| тац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{ |
| и.</p> <p>— Хвала, оче!{S} Сад ни о чем више не сумњам.{S} Сад сам јачи од станца камена.</p> < |
| после Сегединскога Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну же |
| итав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином.</p> <p>— Читав месец д |
| илост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен |
| ји је ухватио после Сегединског Мира он више не мења.{S} Веран је, и веран мисли остати своме г |
| је о књижевним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Тура |
| возденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точ |
| ситним стварима било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и с |
| и њиховом животу, само што је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S |
| о, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слог |
| а и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало више од четири месеца после смрти Ђурђеве, склопи очи и |
| тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, |
| о покалдрмљено плочама, а около је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушња |
| сва кућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа оста |
| Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад н |
| толика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по што по то.</p> < |
| дереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је |
| јужна Србија пала, рат је свршен, и нас више нема.{S} Мени пишу: или се пожури с помоћу, или до |
| ко ми је казивао покојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> |
| тици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера и са за |
| " /> <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњ |
| одупрети мусломанима.{S} Не остаје већ више ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S |
| е преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао.{S} Тог |
| радом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим |
| ="115" /> рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти |
| да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин |
| пчеле, које су биле на једном заравањку више манастира, и нарочито своје стаје и спрему за млек |
| ио тврда срца, љубљаше своју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у |
| како ће удомити своју ћерку, теглили су више к анти-турској, угарској политици.{S} Царица Мара, |
| је био неповољан.{S} Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Н |
| ало од турске нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какв |
| и на зимовнике.{S} Али се срећом не чу више ништа у тај мах, а снег засипаше <pb n="245" /> ма |
| лањати испред Турака, особито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада не |
| Судом си, ти Јанко, оправдан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да о |
| цркву Св. Николе код Беле Цркве.{S} Још више је уживала када је тога лета боравила код оца и ма |
| ин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каж |
| и не верујеш.{S} А у лову су је сви још више хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> |
| нцем.{S} По том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео ди |
| астао углед његов, све су ове мисли још више ојачале, и он је мислио све мање на женидбу Којади |
| ошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— Ништа зато, Шано, проговори он — казуј т |
| аше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаше погледима братинске милости |
| зне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњам |
| , смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по благим |
| и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помиш |
| да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу покл |
| це делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, ви |
| pb n="67" /> коре, што жалимо за својом владавином.{S} У боју сте је изгубили, што је жалите, г |
| ати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти |
| међусобном неповерењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали ун |
| благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужност |
| ије могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку.{S} У ситним стварима било је |
| истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Европа је патила |
| своје мисли, своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је дост |
| ечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Такав какав је, иначе здрав, није би |
| ар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калистрат п |
| мали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек по договору са свој |
| ру са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога |
| вембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њег |
| подарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} |
| Саве, Родослов и Цароставник о српским владаоцима, Законици царева римских и цариградских и За |
| } Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са |
| богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове смерне препор |
| властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} С |
| ошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехмеда II, имао је прилике да о н |
| и Пирот Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегед |
| сто, истина, био одмах изабран Борџија, владика од Валенције, под именом Каликста III, али он б |
| ије нимало интересовао.{S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи так |
| >Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и |
| .{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и стареш |
| ота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благо |
| ја је била постављена на кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике |
| {S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубров |
| свештеничке одежде, а за њима пиротски владика и свештенство заједно са старешинама града Пиро |
| S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштвом свештеника и калуђера.{S} Ш |
| чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крстом у руци.{S} За њим је било мно |
| евним и верским стварима знао више него владика.{S} Паде му на памет како се тек Турака и вере |
| из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манастир |
| ла, што је најлепше, за царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића |
| Такав човек био је најбољи кандидат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сва |
| p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше т |
| Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин засту |
| динског Мира 1444, после погибије краља Владислава на Варни, 1444, и после пораза Јанка Сибињан |
| кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госп |
| е они којима би се тим начином отвориле владичанске столице, и — то је све.{S} Нико не би, инач |
| пот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује |
| ва.{S} Чим је у фебруару 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а |
| милост, којом је султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот п |
| млекарником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој |
| емље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само насељеник.{S} Истина је он, ка |
| ди, на пример, један млин.{S} Он истера власника и постави своје људе у млину.{S} Свиди му се в |
| варају.{S} Чим би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне на |
| моћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска.{S} Какви су разлози из којих ви |
| жицама наста изненада и опет хришћанска власт и уклонише се турски муселими и кадије, оживеше н |
| ст.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S |
| ле врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> < |
| от сад.{S} А шта ће бити још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата с |
| смо недавно били?{S} Па тамо је турска власт.</p> <p>— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да |
| што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту је борба, синко!{S} |
| што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек п |
| свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да о |
| p> <p>— Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозден |
| рава као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и |
| властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претит |
| а, како ћемо сачувати веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, ал |
| /p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, па потврди Халил-пашу у везирству, одговори десп |
| н је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаб |
| орим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, браниш ред, хоћеш послушност.{S} А што бих ти пр |
| главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{ |
| уно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом г |
| ст властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у |
| ољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласицама и к |
| ! уздахну један младић.{S} Зашто његова властела нису боље чувала његов аманет и његове поруке? |
| ни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође исто тако силна, и у њиховој др |
| е дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На |
| ина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов |
| е да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на др |
| имања, у којима су становала или околна властела, или мајстори и трговци из трга.{S} Мајстори с |
| младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини |
| иту слободу насељеника и сељака, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и госпо |
| или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини.{S} Лов са соколовима ил |
| ео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb n="106" /> |
| у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ниш |
| Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али |
| ља је била подељена на неколико великих властела, међу којима је у Топлици био стегоноша, <pb n |
| ољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету |
| скао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без |
| не би знао.{S} Ми богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли |
| д грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Бо |
| Остала земља је била у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, катка |
| еспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахнула би кад би |
| виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се п |
| о и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" /> квари све, а властела се не обз |
| раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{ |
| управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин из Беле Цркве, човек оштар и поуздан управник |
| у Топлици био стегоноша, <pb n="39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти |
| Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је постало име <hi> спахија < |
| одине с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоск |
| а је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излазио.</p> < |
| рског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, казавши |
| ије опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и |
| шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и вере погане, као што је Турчин.{S} То |
| у рукама наследне властеле.{S} Сваки је властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и |
| отац Панкратије, калуђер царице Маре, и властелин Богоје Васиљевић, из царичине околине, одређе |
| у у орманима спремни стајали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај с |
| времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре је било надстрељивање |
| понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас |
| ћ имао ону услугу коју је имао и велики властелин по обичајима онога краја за властелу и за њих |
| ке стране.{S} Пред њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На |
| мене није послао на тај посао ни велики властелин, ни ћефалија (начелник) <pb n="169" /> ни суд |
| ије имао куле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти |
| и се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Међу онима који |
| pb n="51" /> <head>IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Пло |
| п топлички из Беле Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатниј |
| спахија није био оно што је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахиј |
| им турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи до |
| епослушна и самовољна.{S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесн |
| теби је све властела крива, а и сам си властелин.{S} И ти би, чини ми се, радо пошао за Сибиња |
| па пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На |
| .</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагласком, можеш ли ми каз |
| одузео нам заједно с овогодишњом жетвом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од |
| S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад бе |
| Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> |
| а.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; |
| поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, в |
| лам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти има |
| у о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела |
| ори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко |
| ачије видике.{S} Размажени син великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим |
| исмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могл |
| ме једноликом животу сеоске куће малога властелина.{S} Природно чедо српскога села имало је сва |
| седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле |
| тако великом кућом као што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се |
| у забаву.{S} Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој |
| људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељака меропха.{S} Њему су, заиста |
| ци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила гово |
| пођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо |
| ришта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, чардак.{S} То је била пространа зграда.{S} |
| } На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамилије његове.{S} Прозори су били испуњ |
| шетак само од насиља.{S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из к |
| оје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је властелинова њива приспела за косидбу, сви морамо ићи д |
| и, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често има, за одседање, за с |
| јуначке игре, на коме су се мушкарци из властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и заба |
| а је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, који би Г |
| ра Св. Стефана, Бањског, свадио с неким властелином око продаје манастирских јунаца.{S} Купио и |
| м искреношћу он се разговарао с великим властелином и са сиромашним сељаком меропхом или отроко |
| за месо, ако је мрс; посебно старање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро ј |
| у се црпле многе посластице оновременог властелинског стола.</p> <p>Па свакидашња храна свеколи |
| а би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, |
| дњега века били су, нарочито на великим властелинствима, подељени <pb n="104" /> по работама.{S |
| а у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} Властелинство се његово пружало од Топлице на север к Ј |
| у Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари |
| у је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио у књижницу, и онде |
| х Топлице више Куршумлије, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планин |
| јих је имао неколико у своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољу |
| овац је повелико село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само ме |
| других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дуж |
| ио је са свим супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек |
| , густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> вик |
| тицало њихове службе и њихових обавеза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он |
| ци, рече трговац из Ниша, који се своме властелину новцем откупљивао за работу, коју му је дуго |
| било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколова.{S} Кад би |
| едство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, један млин.{S} Он истера в |
| и људи из околних крајева, који су свом властелину плаћали погођени откуп за работу, коју би му |
| том, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на в |
| работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочито које су биле хитне природе, |
| ову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гус |
| ка и осталога којечега што је припадало властелину.{S} Село је било сасвим просто.{S} Сељачке к |
| има.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак вршити |
| ину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његовом, били на |
| немају.</p> <p>Стари Јанко Плетикосић, властеличић у Плочнику, али од богатијих, у свему зната |
| b n="181" /> на продају, без новаца.{S} Властеличић, свађалица и приличан насилник, удешава, св |
| оских људи који су му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичу |
| >— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, онај што су му имање и кућа при с |
| анастирских јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да и |
| Ја ћу платити, то је све једно, опет ће властеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха |
| довољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски султан обез |
| и око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај властеличић јоште жив?</p> <p>— Погинуо је у рату с Тур |
| селу Плочнику, имао је мању своју кућу властеличић Јанко Плетикосић, који је стално живео неда |
| ао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповести игумановој. |
| аш за Бога и за Светога Стефана.</p> <p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} |
| е сме бити на манастирском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад |
| , па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> |
| тих сељачких кућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике вла |
| ијан посекао по руци и окрвавио једнога властеличића из Лаба, па ме он тужио, и судија ме осуди |
| , из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{S} Они су се у |
| ва момка коњ смештени били.</p> <p>Кућа властеличића Миливоја била је нека опала, неоправна кул |
| на то мало мислио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="1 |
| су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и по |
| сније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја.{S} Већ је сунце било пало к запа |
| ику, и било је велико.{S} Имао је много властеличића под собом, и стари су му били стегоноше у |
| десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засеб |
| му су били само меропси, и нити је било властеличића ни какве властелинове куће, као што често |
| , с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није имао кул |
| онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића. |
| према томе по неколико властеличића.{S} Властеличићи су имали по негде и засебно, самостално, п |
| их људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу |
| људе.</p> <p>— Положи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Вла |
| земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци се у Европи нису де |
| и властелин по обичајима онога краја за властелу и за њихове меропхе.{S} Отроци или робови, кол |
| кога?</p> <pb n="206" /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S |
| с Турским Царством, издељен је био међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је ду |
| и настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је сазван угар |
| адски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденови |
| S} Они су се учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с |
| , далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси л |
| отово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред — властела и властеличићи, мало по праву |
| време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани |
| служен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Кал |
| ода, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и |
| инци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних крајева, који су свом власте |
| ску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и огртао се „коластом аздијом“, округл |
| у Којадин стоје спремни за пут у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и |
| у својим властеоским хаљинама, огрнутим властеоским плаштевима и са златним појасом и мачем о б |
| људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одгов |
| а како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} Властелич |
| агош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? рекне он влас |
| коњаник.{S} Одело на њему беше српско, властеоско, коњ зеленко под њим арапскога соја, као ога |
| ат, лепе појаве кад обуче своје свечано властеоско одело.{S} У карактеру и у нарави био је са с |
| лин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу и златни појас и огртао се |
| као што често има, за одседање, за стан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога |
| ила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могло бити без на |
| b n="58" /> великих породичних весеља у властеоској кући, као што је удаја кћери, женидба синов |
| отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима |
| имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога што се |
| народ.{S} Онда би облачио своју свечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао |
| врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда браниле њих и њихове интересе.{S} Ти су |
| и како је био предусретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше |
| S} Размилеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у |
| у још памтили старо стање за хришћанске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, ула |
| ром било свршено, чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> |
| д насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p> |
| ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитиле општу сигурност?{S} У нашем случају |
| тан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда |
| {S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастирском тргу.</p> |
| дмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехме |
| елина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавно нам не |
| <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, н |
| воју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе било.{S} То ништа није |
| рђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешком муком чувале манастирска имања од грабљ |
| , докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар |
| ено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска |
| укратио, ништа, што само стоји у мојој власти.{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја |
| опишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није д |
| астеле.{S} Шта ће бити сутра, кад наших власти, по Божјем попуштењу, нестане?{S} Шта ће бити ка |
| шћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као о |
| тили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно в |
| ом силом, коју беше прикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 |
| е манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта ће бити сутра, ка |
| што је крсташе био разбио.{S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвор |
| ију страна на небо Србије, па и на њено властито.</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче |
| вом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</p> <p>Ову прилику |
| давале и момци женили не толико по свом властитом избору колико по избору својих родитеља.{S} Р |
| свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је више могао попра |
| р да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, није му ни накрај памети било д |
| , крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи м |
| јњем случају онако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је |
| ица.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њи |
| еди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово |
| војој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су |
| дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатоваца из манастира Св. Сте |
| родао, али новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вр |
| је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи изме |
| е.</p> <p>Тамо застане свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских |
| па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манаст |
| не.{S} Било је ту и Немаца, и Маџара, и Влаха, <pb n="190" /> и Италијана, и људи са свега југа |
| де.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских људи.</p> <p>— Шта ви хоћете? |
| — Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам примио, о |
| ћ.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман м |
| ири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместише се такође на своја места |
| рно.</p> <p>— Ви сте живели под турском влашћу? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: |
| нела, али отврдлој мршавој кожи кључала вода није нанела никакве штете.{S} Очевидно је остао не |
| но длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше прокључала.{S} Један манасти |
| енарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао д |
| ајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијати.</p> <p>На једанпут у авли |
| е радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључеве.{S} Секирица се сијала у о |
| <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је |
| ластеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне љ |
| јан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Г |
| четка смејали.{S} Али сложан напад и са воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није ша |
| им био задовољан.{S} Парче хлеба и чаша воде била је сваколика његова потреба.{S} И то му је ма |
| а под једнако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ с |
| да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти |
| звади из ватре и спусти у котао кључале воде.</p> <p>То се имало ту, о ђурђевском панађуру код |
| алаисаним од бакра судовима за захитање воде.{S} Около чесме је све било лепо покалдрмљено плоч |
| ојим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних |
| Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде.{S} Мост, који се за прелазак спушта преко њега, б |
| гош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се |
| боким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мос |
| руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> лонац, спусти у њ белег |
| } Један котао средње величине, увек пун воде, о ланцу над ватром; један крчаг; неколики лонци р |
| и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да |
| пуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>После кратког врем |
| било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отворен.{S} Султан Мехмед је са сво |
| ати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Видина и неготинске Крајине, који су в |
| се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манастирско бр |
| ет животноје вежуштому...{S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив г |
| -Cyrl"> послушљив, своје бреме савршене водештошу отложив, не отречет животноје вежуштому...{S} |
| р, и помишљајући каква се страшна борба води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд см |
| i> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче |
| ложи новце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач |
| новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засе |
| </p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић |
| ажара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали мост и отворила врата.</ |
| воме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не |
| ена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркв |
| стирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кренуш |
| одара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти прод |
| на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да смо наро |
| рдима и око пута, који <pb n="86" /> је водио из Крушевца и Јанкове Клисуре у Белу Цркву.{S} Ку |
| спунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истака |
| Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео |
| колара са соколовима.{S} Трећи момак је водио њихове хртове.{S} Уз њих је ишао и један момак с |
| и другојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико |
| ао великим манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима |
| .{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио Шумадинац Јакша од Брезника, испод Венчаца код Ру |
| чиновнику којега је за те ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у бог |
| мекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около ст |
| ви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио десп |
| средини авлије стајао је застрвен сто с водицом у сребрној здели.{S} Поред ње кита босиљкова.{S |
| n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Бо |
| пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено к |
| ви силни топови послаше које сухим које водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим пу |
| у и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb n="225" /> <p>Кад се и то пос |
| удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у небо и |
| крвав.{S} Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није |
| .{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново |
| Турци су били нападнути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очеки |
| који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред к |
| а; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то није помагало.{S} Евр |
| ина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је |
| своме пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом посло |
| господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас са |
| а и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згод |
| ра, њен ујак, брат Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа о |
| Ја бих био самозвани судија, самозвани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и |
| у управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S} Посад |
| који се сматрао за једнога од најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава |
| ру, кад је као младић ступио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје пр |
| у.{S} Чудили су се обојица како су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то ј |
| е да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скобаљића, а код Приштине |
| та и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име д |
| адних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци ср |
| ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише по |
| ка у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је п |
| .</head> <p>Тако се већ неколико недеља војевало, а успеха великог није било могућно показати.{ |
| имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се |
| папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао 30 септ |
| {S} Што су хришћани несложни, слаби, за војевање неумешни, у религиозном фанатизму занесени?{S} |
| ју преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако је султан Мехмед извршио |
| ину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога |
| ије било никакве користи од тога што се војевању на Турке стављао на чело и започињао га папа, |
| слушао чудновате приче о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре с |
| а по Европи, причу о славном тројанском војевању „ради жене“ и лепу белешку о једноликој уредби |
| ишта не хте казати на коју ће се страну војевати.{S} Богати поклони у новцу и у хаљинама предад |
| јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се против Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, |
| ад напада Цариград.{S} Тамо он шаље све војне силе које су му под руком.{S} Јао, тешко нама, ак |
| ушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Видело се да су |
| а се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, најви |
| ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жар |
| о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни, али се ни он није трошио само на ту него и на до |
| о морало бити како хоће Турчин и турски војник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да по |
| има пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њи |
| стаће му само његово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Ста |
| акав какав је, иначе здрав, није био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао оку |
| богорадимо у европске властеле за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; н |
| дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик се такође морао учити. <pb n="294 |
| га југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S |
| еме било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ смислио шта ћу, и ја с |
| ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника после тога случаја тешко је било испричати.{S} |
| а штитовима и на шлемовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Вр |
| ласти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него с |
| естили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување |
| угој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистр |
| енских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео |
| м стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја сам већ см |
| у трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су непреста |
| а златним појасом и мачем о бедрима.{S} Војници су били прекрилили авлију, разговарајући се.{S} |
| ола и његов стриц, оба одлични јунаци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у жив |
| лу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у боју на Цариграду, пукао ј |
| на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели хранити се храном спремном за опсаду |
| ва на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани на издржавање по селима.{S} Тако |
| и к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше капе и побожно слушах |
| икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је св |
| у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног непријатеља.{S} Н |
| д Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са |
| х начинио зборно место и пристаниште за војничке бродове, с којима ће се низ Мораву спуштати к |
| а, како би о томе известили што пре све војничке старешине и војнике.{S} Исте такве су оштре на |
| Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: ј |
| тарешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану |
| те Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за |
| што боље оцене.{S} Као велики старешина војнички, <pb n="59" /> он је био оштар у изискивању во |
| и планине и одлагаше сваки политички и војнички посао за на пролеће.{S} Једна зима се још могл |
| них Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свечаном руху, које је личило |
| ote> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </note> <not |
| земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је де |
| по једно село и по половину села према војничким списковима и према својој војничкој обавези.{ |
| n="59" /> он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и |
| а заблисташе оклопи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплач |
| ема војничким списковима и према својој војничкој обавези.{S} Слободних људи и слободњачких сел |
| ајвећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се |
| ад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила. |
| Седећи цело лето у Смедереву с извесном војном силом, коју беше прикупио ради своје властите си |
| је.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, сланине, сух |
| е пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које су онда |
| мед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није. |
| Битка је била изгубљена, без помоћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати гл |
| Новог Брда повери Иса-беговом сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половин |
| анин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке цариградским путем све до П |
| ињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ни |
| -ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска поставила у бојни ред пред Крушевцем, са свим сп |
| сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посести |
| ј да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве |
| ије био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад |
| деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, |
| е и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се још од 1453, од пада Цариграда, гово |
| е деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Ник |
| оста Есад-бег Фериз-беговић.{S} Угарска војска под Јанком Сибињанином на једанпут, пред крај се |
| — Све је то ситница.{S} Кад пође царска војска, све ће се то распрштати на све стране.{S} Деспо |
| изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска војска се стане повлачити ка Крушевцу, и онде пред њом |
| Па шта је одбранио, ако ће сутра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд |
| д вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом су јахали велики вла |
| е у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, |
| чекује напад султанов.{S} Чим би турска војска ударила, фамилије би се склониле у збегове, а љу |
| бију.{S} Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче д |
| е већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала са својих зборишта пу |
| г војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска имала је поћи на ту страну и стати под команду С |
| нешто морало учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изн |
| г цариградског пута, којим се очекивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових ра |
| се издржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> |
| егледа како му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао |
| рини.{S} Смедерево је већ била испунила војска.{S} Топличка војска такође се већ живо кретала с |
| рсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истер |
| Рудника.{S} Коњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан |
| е Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћустендилу).{S} |
| Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="211" /> Николе Скоба |
| ма, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад су под Београд носили |
| е које су онда биле познате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови |
| } Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одред |
| ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} Али у |
| је и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду растурила.{S} Још је уз то, због ране н |
| овај мах.{S} То он уме.{S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не |
| ој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наилазила на празна села, празне тргове, празна |
| е већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} Али се срећом |
| S} Најпосле војничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, о |
| тизати Крушевцу из Софије и из Скопља и војска све више и све више.{S} Није више ни била тајна, |
| водом низ Мораву, пође од маја месеца и војска истим путем.{S} С почетком јуна 1456 сва се та с |
| Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложнија и поузданија него хришћанска, р |
| део није.{S} Поља око Крушевца прекрили војска са свих страна, и пошто се сви силни топови посл |
| јника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници |
| .{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот |
| Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> <p>Војска је то била многобројна, и ударила је силно, али |
| творено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уг |
| едњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаких размирица које су с неста |
| {S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Прешево |
| иљада људи од пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> |
| дноликој уредби Александрове македонске војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве |
| село кући Плетикосићевој.{S} Од угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска раз |
| чек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истог |
| о на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки |
| и преплавише бегунци силне, многобројне војске турске, која је, пре неколико недеља, с невиђени |
| к султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Ла |
| мач.{S} Видећи то султан, пусти одељење војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабра |
| к оштар и поуздан управник.{S} Одред те војске из Плочника и Точана, многобројан и веома добро |
| е упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у В |
| ризрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева дру |
| ске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за оп |
| повратну линију, скупи колико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставив |
| битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почетка војевања пошао је би |
| S} Сибињанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни т |
| Јанко Сибињанин, који је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадн |
| деспот Лазар, и то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у |
| еновићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и |
| Смедереву.{S} По таквом је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усв |
| га протовистијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њ |
| прам Ситнице био је син му Којадин пред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста. |
| м без довољне заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане |
| а разбије.{S} Управо он ни то са својом војском не би могао.{S} Случај му је, слеп случај помог |
| це, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису |
| уга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Ситнице, па којој би потр |
| Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог |
| ј Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању у |
| аузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом |
| шло, а султан Мехмед сам пође са силном војском на Србију преко Пирота.{S} Заповести су биле из |
| икоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, об |
| е о Александровом војевању и тумарању с војском по свету.</p> <p>Најпре су се обојица чудили ка |
| ухватили и мученичком смрћу уморили, а војску им растурили и побили.{S} Страшан је то био глас |
| о су је имали Турци.{S} Европа је имала војску властеоску.{S} Није било никакве користи од тога |
| арод је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле пос |
| ко је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} Т |
| ти под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било прописан |
| ти поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих зема |
| ке градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити се још воденим путем од Ви |
| лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао |
| ави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав би |
| да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и |
| век држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибрахим-беј се журио по заповести свога |
| и Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао |
| ој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин поче уређивати и оружју и борби вежбат |
| в готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава |
| купљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Лазара.{ |
| нски ни тада не изгубише уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бац |
| препастише се видећи пред собом угарску војску у потпуном бојном реду.{S} Одмах се започне бој, |
| анин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-беговића, сав турски ста |
| ћ удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој |
| , смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} Али се ипак нешто мор |
| лизације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је имали Тур |
| у.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србију код Смедерева и удари на Турке к |
| вим из Европе истерају.{S} Али ту једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други н |
| приликом.{S} Он у Београд пошље одморну војску, увуче у њ хране и ратних потреба и тако становн |
| а порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једно |
| д најбољих војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими п |
| није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драго |
| о Фериз-беговића на Крушевцу, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n=" |
| његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио д |
| том обојица како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, |
| у одредио свога сина Лазара.{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменит |
| беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новог |
| ић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи гот |
| у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се вика |
| а ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-б |
| рече отац Калистрат, мало је Срба у тој војсци.</p> <p>— Само што иду под нашом заставом.</p> < |
| ош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пу |
| лену ствар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило |
| на, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек сп |
| мбра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ва |
| сто, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поукл |
| био нарочиту порезу која се звала <hi> војштатик </hi>, којом су се издржавали ови најамници а |
| војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без разлике и ник |
| пита.</p> <p>Међу онима који су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Која |
| је калуђера, који су тај посао нарочито волели и који би проводили цео век преписујући и путују |
| у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и б |
| ро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно за |
| дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, сл |
| е узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се К |
| .{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и приповетке, и. нарочито, различите апокрифе.{S} |
| нога султана и царице.</p> <p>Султан је волео вино и забаву с пријатељима уз пиће.{S} При једно |
| .{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео као човека верна, поуздана и тврда и за највећа и |
| квим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изглед |
| не би могли небесници.</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан у |
| нуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто |
| а срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће х |
| колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Б |
| ровати.{S} То теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли виде |
| то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S |
| моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> |
| ван султан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, су |
| све казује и о свачем ме поучава.{S} Ја волим разговор с њим, а он се разговара са мном по цео |
| р тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дал |
| у, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гв |
| подара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" /> <p>Није лака |
| су се, по равном месту, могле и превући воловима или биволима, кад се под њих подметну добро сп |
| Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шл |
| </p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом об |
| е, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања про |
| нете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли |
| епост и живот тек сад настају.{S} Божја воља је велика!</p> <p>— Тако је.{S} Али сам ја претури |
| ксандар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао |
| Могао би и моћи ћеш, ако то буде Божја воља, и ако силу никада не раставиш од благости и милос |
| него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ј |
| позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну |
| у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислило се да исти |
| Ништа ти ја не могу казати; само Божја воља зна шта ће бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја |
| евисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да ж |
| ти старијега, тако ти. је на срцу силна воља честитога падишаха!</p> <p>— Ја се клањам силноме |
| нека још одгоди злу судбину.{S} Али кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан. |
| и, је ли куцнуо и мој час?{S} Нека буде воља твоја!</p> <p>И оседели калуђер клече између гробо |
| што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђено, отклонити се не може!</p> |
| и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— |
| а Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста |
| то су све прегледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{ |
| акнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо |
| чека повратак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је и |
| али ко зна шта је наша судбина и шта је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{ |
| благослови, можемо свршавати када ти је воља.{S} Ја једва чекам.{S} Једино што желим, то је да |
| о, ослања се на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће и |
| ове вере нестане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили на |
| акука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако ст |
| или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој зас |
| а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царева.{S} Али је и оно цар |
| <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике. |
| ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупи |
| статак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама и ветр |
| ишћанима него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} |
| је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S |
| је био пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је |
| знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Ста |
| азговарај се збиљски.{S} Нисам ти нешто вољан за шалу.</p> <p>— О Којадине, Којадине!{S} Ко ће, |
| телину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и прив |
| еније.</p> <p>— А шта може јунаштво без воље Божије? одговори Којадин.{S} Ако наиђе што ми се с |
| Нико нас не може спасти осим милости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима |
| госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после све више, као вода кад почне лед пробијат |
| т зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија, ни то!</p> <p>— |
| ханичка навика на послушност не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не |
| ћи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам |
| алног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци |
| казну Божју као несрећу коју, по Божјој вољи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије п |
| ету веру своју.</p> <p>— Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S |
| је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим |
| ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, |
| Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити |
| к пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што |
| говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ни |
| а Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих дво |
| е Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ и |
| по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом ме |
| н се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје зна |
| рева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два позн |
| } То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове зап |
| к и редовно јачи, јер су сви под једном вољом и у сваком тренутку знају шта хоће.{S} Тога ради |
| у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи раз |
| Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога осваја |
| ра кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џ |
| се не мешам.{S} Нека верује што ко има вољу у моме царству.{S} Ја хоћу велико царство, а велик |
| добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, |
| оверења пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и |
| младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у |
| тпор.{S} Почео је то одмах сматрати као вољу Божју, као наредбу провиђења.{S} То што је Стамени |
| ли последицу хитрине или отврдлости као вољу Божју.</p> <p>Пред манастиром Светога Николе у Бел |
| ан, ако само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек зан |
| одчињене не уврсти без обзира на његову вољу.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону |
| .</p> <p>— Па чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргође |
| чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци |
| одским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се извозио као скупа трговачка роба за иностранст |
| датак да се старају о производњи меда и воска, које је требало не само за цркву него и за сваку |
| пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, ко |
| , меда је много требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским |
| робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за баштинску цркв |
| начине за оставу.{S} Пекмези од разнога воћа, нарочито од шљива, чувани су у особитим ћуповима |
| је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у климату нашем.{S} Ораси |
| да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45 |
| је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чу |
| а госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оставља у |
| ле.</p> <p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бер |
| начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од којега |
| стор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и |
| ених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске ме |
| S} По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету.{S} Сумрак се хватао н |
| транцима.{S} Место се бирало по потреби воћке која се садила.{S} Смокве су намештене биле на вр |
| воране беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова.{S} Место је, такође, било узвишено, и на |
| им пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком |
| к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само може успевати у к |
| тави своје људе у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ |
| .</p> <p>— Шта има још?</p> <p>— Њиву и воћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом мес |
| ом властелин Радосав.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо нед |
| ко наређивање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пун |
| сне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеоске куће.{S} По |
| оске куће.{S} Поред речице, одмах испод воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.< |
| су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод винограда била је лепо озидана чесма с |
| рогом попе се на брежуљак изнад куће у воћњаку и поче из рога трубити на сазив.{S} Међу првима |
| ез икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетик |
| е на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оца Калистрата били су не мање чувени |
| ца Калистрата били су не мање чувени по воћу куваном у меду, сушеном на сунцу и на ватри и приг |
| о требало.{S} Исто тако и воска, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црк |
| ноћ, синко!</p> <p>Старац припали свој воштани свитац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драго |
| Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећама.{S} Пријатан звук кадионице сусретао ј |
| вицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред воштаницом, крај ње запаљеном, царица се спусти на коле |
| над Турцима од 24 септембра у пределима Врања и ова велика победа Сибињанинова и Ђурђева на Кру |
| дред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга |
| ике.{S} Никола Скобаљић удари негде око Врања на јужну турску војску, и 24 септембра разбије Ту |
| ично (Куманово) и оданде се упутила пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да с |
| а низ Мораву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Сит |
| оје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска |
| а држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пр |
| која ће поћи под команду Н. Скобаљића к Врању управља Јован Михаиловић <pb n="219" /> властелин |
| је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скоба |
| Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отво |
| крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на п |
| <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда изда запо |
| едан коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мос |
| е и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога знате!{S} |
| одмах је спустила мали мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је |
| кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се по |
| ку, о ручаници и у вече, изношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S |
| им старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад |
| о има.{S} Султан Мехмед сам стане на та врата, а Новобрђани почну пролазити један по један.{S} |
| одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, об |
| овић, приђе му руци, и по том стане код врата, на која ће се повратити царица, и очекиваше је.{ |
| >Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125 |
| сане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султанов |
| ореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} Застирке су на |
| врати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места |
| , Божји благослов с тобом, а наша су ти врата, сачувај, Боже, невоље, свакада отворена.{S} Кад |
| спавао Миливоје и стане силно лупати о врата својим мачем.{S} Његов момак стајао је одмах иза |
| а халка од туча била му је закована око врата.{S} Кад откуп набави, испроси или састави, па дон |
| едео један туцак или сужањ с халком око врата.{S} Туцак је сужањ некога бега код Скопља, који г |
| одмах ова врата.</p> <p>Секира удари у врата, и она се одмах отворише.</p> <p>Жена Миливојева |
| дска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник ј |
| мах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао времена |
| на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели |
| ли је стража опазила стражара с предњих врата и улака којега он води, и одмах је спустила мали |
| се сијала у отвореном црвенилу.</p> <p>Врата црквена и врата олтара била су широм отворена.{S} |
| ега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p |
| главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар |
| се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски мома |
| да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} Кад је све то свршио, пође уза сту |
| /p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађ |
| ва отпора.{S} Из Пирота се преко Видина врати у Угарску.</p> <p>Скобаљићева победа над Турцима |
| .{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{S} Што пожели, |
| Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га |
| захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишл |
| стиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу дес |
| тану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а његова војска продужи терати Турке ц |
| у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на |
| може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја |
| дмор у своје село и у свој стари обичај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природн |
| чито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су многи по народу мислили д |
| ца, и како сте били задовољни?</p> <p>— Вратили смо се здраво, одговараше младић, али задовољни |
| данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама они српски војници што су учествовали у |
| у се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече |
| у руку пољуби.</p> <p>— Јесте се здраво вратили из лова, упита царица, и како сте били задовољн |
| зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сам |
| ата, која се у исти мах отворише.{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Пл |
| за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком обро |
| <p>— Може ли се? упита он, заставши на вратима.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се |
| " /> <p>Псетанце Шанино које је било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче |
| веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— |
| тајали спремни при камену, који је пред вратима стајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозде |
| или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div |
| на јутрење, а пред црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред |
| е усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључ |
| цама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и носећи пре подне отето манаст |
| с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за по |
| властелину.{S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовањ |
| о царице Маре.{S} Мртва уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговор |
| и нешто могло бити.{S} Али се Сибињанин вратио одмах у Београд, а његова војска за њим, само др |
| .</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном |
| д како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калистрат је само јед |
| више казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начи |
| какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и отишао, за |
| гао знати ко ће се и како ће се из рата вратити, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносил |
| инама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити мир у Сегедину, |
| неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се икад видети |
| ом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више н |
| ано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда и |
| товао, а нико не зна куд.{S} Али, кажу, вратиће се скоро.{S} Ти њега знаш.{S} Он мисли само на |
| он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провириваше, у |
| ао те ноћи.{S} Он је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, в |
| ај мах зазвонише звона на вечерње, и на вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких н |
| молитву, зачу се јако куцање халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе м |
| Св. Николе, кад зајеча ловачки рог.{S} Вратнице се на манастирској порти отворише и у авлију у |
| ногама су му.</p> <p>Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да |
| е како се лов креће кроз широм отворене вратнице и како одмиче путем.{S} Пси су весело лајали и |
| милостив!</p> <p>У тај мах отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетик |
| халком на вратницама.{S} Вратар отвори вратнице, и у авлију уђе манастирски момак, блед, испиј |
| и много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брз |
| , деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p |
| ног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво |
| ест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.< |
| према вама.{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ни |
| трате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се |
| поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је било, да одм |
| у од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној страни села Плочника више |
| врћући мисли овамо онамо, паде му на ум врачара Шана, која је живела наискрај њиховог села.{S} |
| села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача |
| ом, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{ |
| био изнурен.</p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана. |
| на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, |
| (а знање се и вештина онда сматрало као враџбина) Нехтенав, цар египатски, одупирао свима своји |
| као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како, честити беже?</p> <p>— Не покорав |
| на те игре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S |
| је, у том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, |
| опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тихоме једноликом животу сеоске ку |
| Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. |
| страну.{S} Не тичу ме се, јер ништа не вреде.{S} Једино Турчин у овим земљама нема места.{S} Т |
| се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> <p>— Шта се ти мешаш у туђ посао, осорљиво с |
| оћи без суђена часа.{S} По мојему, више вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не |
| м земљама нема места.{S} То једино мени вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидн |
| без разлике и никаква изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војск |
| ити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвоз |
| је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговори он одмах, |
| поверењу; у Шпанији је био владалац без вредности; у Навари су, такође, трајали унутрашњи раздо |
| јатељских удараца.{S} Њихова плодност и вредноћа народа који их је насељавао учиниле су да су и |
| ти у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руци и |
| томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гво |
| и сваки слог њезин.{S} То је онда било врело за познање народне историје.</p> <p>Међу тим, баш |
| а из околине, жељна уживања, весеља.{S} Време је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој полови |
| от, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без сумње не ми |
| ли толико заједно проведених часова?{S} Време јури и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас |
| а женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми се о панађуру |
| , Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбр |
| ојало хитре као стрела часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време |
| тара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, т |
| и на правди, пакости ради, па му Бог за време рата није био у помоћи.</p> <p>— Па шта је теби р |
| бало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Калистрату, имао прили |
| је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи крепки и за оружје д |
| новићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} |
| во Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак |
| ојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготов |
| ле.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и |
| скупљају рђави људи.</p> <p>— Сад им је време, рече отац Калистрат.</p> <pb n="164" /> <p>— Ник |
| ити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом последње мисије још |
| рат.</p> <pb n="164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, мо |
| лим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време б |
| S} Сад је све прошло.{S} Томе више није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32 |
| .{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам |
| бу <pb n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку з |
| ме?{S} Сме зато што је настало последње време.{S} Па није ни то све.</p> <p>— Шта има још?</p> |
| огла погодити и каква је.{S} У последње време царица је била веома забринута, те тога ради није |
| еђу свију дворкиња царици се у последње време највише била свидела Стаменија Плетикосићева свој |
| човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу |
| лаву, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећањ |
| p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта |
| то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске послан |
| исани број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстој |
| } Говорите ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни но |
| се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба ч |
| ве, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да с |
| о реду обаве све што треба, макар какво време освануло.{S} Од зиме су се људи више бранили кожу |
| могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа н |
| чаја тешко је било испричати.{S} Кратко време после тога, Јанко <pb n="243" /> Сибињанин искрсн |
| средство необично помогне.{S} За кратко време турски опсадници огрезоше у пламеном мору, помето |
| ез Лазар је почињао, али је и он кратко време владао и био је мекан.</p> <p>Пошто је отац Калис |
| ве су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да гл |
| хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пре |
| живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} |
| ти.</p> <pb n="56" /> <p>Кад би настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на го |
| здахну, јер се при самој помисли на зло време које их је чекало, био распалио.</p> <p>Ћутећи, ј |
| јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p>— Па шт |
| шћанској једнакости.{S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, |
| алуђери или свештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим ру |
| ла бесна околна властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му |
| јски је цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо |
| note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега п |
| ости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S} Цркве су господа |
| ишту власти, начинио распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, |
| ложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него д |
| он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се збивало ово што ми причамо, на глас је бил |
| рости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек мучно могао имати своју ве |
| роизводњи меда и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло ску |
| </p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемонијалу.{S} Тешко |
| ој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка |
| на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звале кириџије, били су сви оружани стрелама, мач |
| <p>Живот калуђерски није био лак у оно време.{S} Свако јутро се ранило у цркву на јутрење.{S} |
| тиде у манастир.</p> <p>То је био у оно време последњи останак од свога нараштаја.{S} А нарашта |
| својих свакојаких судова, који су у оно време испуњали српске куће.{S} И они су имали своје нар |
| ски, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали како се треба борити с Турцим |
| ко, биће што желиш.{S} Чим настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за мој |
| одак био велики, нарочито ако је и лепо време олакшавало велики збор света.{S} Међу израђевинам |
| у, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви. |
| огаре и све остало.{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео сво |
| ду на пољу под орахом, ако би било лепо време, и Калистрат би читао, а Којадин слушао чудновате |
| и онај начин који је могућан.{S} Кад то време настане, и начин ће се тај показати.{S} Напред се |
| а откуп српскога робља, којега су, у то време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Ца |
| ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од |
| раде округле, косе више смеђе, али у то време са свим проседе.{S} Њему је тада било око педесет |
| оданика и у његовој земљи изгинуло у то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиља |
| ећ су са свим ретки били они који су то време памтили и на њих се указивало прстом.{S} Цркве су |
| умевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али они нам прег |
| служио пилав од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генад |
| ани, помилуј!“</p> <p>Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила т |
| "203" /> жилице срца хришћанскога.{S} У време и у Бога још једино уздали су се хришћани и очеки |
| ајвиђеније људе у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу пед |
| команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе под командом Гвозде |
| > <pb n="103" /> <head>VII.</head> <p>У време у коме се збива наша приповетка, у Србији, осим г |
| куле манастира светог Николе.</p> <p>У време у коме се збива наша приповетка, интелигенција ни |
| есам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у св |
| ет.{S} А он је био од ретких људи свога времена који није разликовао властелина племића и сељак |
| им него што је било оно за хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих в |
| некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и мом |
| шту играле су се све витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из сус |
| ику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, по |
| ичанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито леп, јер су на њему недавнашњи |
| ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје накрај краја зарђа и поломи се, а |
| обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Др |
| иње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица М |
| ништа него се молити Богу и чекати боља времена.{S} Али су мене у избору Беле Цркве водили и др |
| .{S} Они који буду пред народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад |
| возденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана |
| све што је о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је |
| ти путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у |
| ако као и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} |
| сак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више прибијао књигама и манастир |
| ада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у манастиру Светог Николе у |
| редлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S |
| је воља Божија?{S} Смемо ли о томе пре времена помишљати?{S} Смемо ли вређати милост Божију?</ |
| дница осећања и интереса, која се током времена начини међу мужем и женом као међу једноставном |
| око моста пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места пр |
| ко изашао пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да от |
| .{S} Пошто су беспослена властела много времена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези в |
| ког везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе чове |
| у поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахим-беј пошаљ |
| ах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њ |
| нићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите ви то све мени.{S} И мени би лич |
| ли је још млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је нај |
| Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешка искушења.{S} Н |
| е може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се велика несрећа спрема.{S} С |
| ак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаше њеним тајанственим успомена |
| жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед |
| То је свршено.{S} Ко зна колико нас још времена одваја од те жалости?{S} Турци ће ући у Царигра |
| е храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах клекла и са скрш |
| ари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, кал |
| ах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште баре |
| алеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у пролеће је, после зиме, била већа потреба |
| тира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.< |
| ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта му тамна будућност скри |
| , те можеш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и |
| наца и чинија, наћве, ковчег за брашно, вреће с пасуљем и сочивом, низови лука црног и белог, п |
| е уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од |
| нутра стајаху још неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да м |
| {S} Стражари сместа познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се извед |
| S} И онда, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти |
| ужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и о смрти његове |
| рији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како прол |
| мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и паде у наручја својој мајци. </p |
| ек учила благости и милосрђу; од тих се врлина ја никада нећу одвојити, буди уверена.{S} У оста |
| лествица </title>.{S} У њојзи се узимљу врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин |
| руна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићево |
| ела размишљања, свагда мучна и туробна, врло често заливена сузама.{S} И ту остаје судбина, неу |
| <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Г |
| вода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра |
| ављала ни своју веру, ни свој народ.{S} Врло много је чинила за откуп српскога робља, којега су |
| су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Ч |
| унце.{S} И све су заповести извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић |
| господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло нежна жена.{S} Осим бри |
| оћњак коју има манастир код Липљана, на врло лепом месту, близу Неродимке, одузео нам заједно с |
| садила.{S} Смокве су намештене биле на врло заклонитим, к југу окренутим сунчаним местима, исп |
| ета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</ |
| још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{S} Ја то сад морам прећут |
| д пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао м |
| је дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни за живу |
| да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење дес |
| дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} Али се ниједна турска власт не би потруд |
| илостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену |
| Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима св |
| 185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло |
| то човек већ просед, снажан и јак, али врло слабог вида.{S} Назирао је којекако на очи.{S} На |
| колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у к |
| а њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледа |
| ладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српску политику.{S} Као и |
| >Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стам |
| ством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу мо |
| аступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно |
| остручења.{S} Према војницима он је био врло оштар заповедник, али им је свуда и у свачем предњ |
| а језика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин |
| је имао најлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој се |
| ле обично ниске.{S} И село је изгледало врло бедно.{S} Ређе су биле куће саграђене од брвана на |
| вечеравало и ручавало.{S} Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к |
| има или варошима.{S} Насељење није било врло велико.{S} Куће су биле просте, обично опкољене ба |
| алека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била нен |
| мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву |
| оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госп |
| у је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој кући у Точанима сви били на ногама, |
| !{S} Благо мени и мојима што имамо тако врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} |
| новића, које се свеколико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} О |
| Србији се припитомљавала за лов и једна врста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан |
| у овај ред.</p> <p>Осим овога велика је врста тешких послова везана била с млекарником, са сиро |
| ми чин, заустави се једном на неколиким врстама <title><hi> Рајске лествице </hi></title>, која |
| н, познаваоци овога посла и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била до |
| тао на овај мали случај.{S} Тамо су све врсте народне музике одјекивале, коло је непрестано игр |
| од болести, од безбројних невоља сваке врсте.</p> <pb n="292" /> <p>Који су имали земље или им |
| иљем била премештена у некакав мађијски врт самога мириса и благоте, она погледа к икони Матере |
| азио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред градића |
| вратима којима се излазило непосредно у врт. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19130_C |
| ажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао |
| онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се |
| јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, |
| султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе за вечерње шетњ |
| ање о обради њива, винограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари |
| исане миром силнога цвећа из султанских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази прес |
| ворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће |
| Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и |
| и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на др |
| а будућност скрива.{S} Та немирна мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био на |
| нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано за хлада и један д |
| рође, и седећи једном у хладу при првим врућинама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве |
| .{S} Кад би било лепо време, и уз летње врућине, калуђер преписач би узео свој извод, из кога ј |
| нице, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже |
| вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{S} У брзо |
| .{S} Али то свеколико сад изби свуда на врх; по томе се ваљало свакоме управљати.{S} Народ брзо |
| 52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, |
| свему осим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела б |
| има и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близ |
| дило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин |
| а, кад је властела и иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самово |
| тврду потешку соху, са шиљатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога |
| народ, онај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од поч |
| и народу.{S} Њихови су интереси били на врху; њима се свак морао поклонити.{S} Власти су свуда |
| личну службу предани били.{S} Ватра је врцала из копита хатовима њиховим.{S} Момци су стајали |
| . бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, |
| на ноге, те су их лагано привикавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, |
| се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој зако |
| која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> <div t |
| т прошлости и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата н |
| лично непокретан, ако само у потпуности врши прописане работе, али су те работе биле многобројн |
| мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспот |
| њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Власт |
| не од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брин |
| ов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени |
| Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p |
| ли погођени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, |
| по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења унапредак |
| мрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празницима или приликом <pb n="58" /> |
| часног поста.{S} На чисти понедеоник се вршило чишћење кухиње, судова и куће, од мрса.{S} За ти |
| ој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S |
| деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb n="34" /> по нарочитом церемон |
| х.{S} Нико није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калис |
| ако је марљиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира |
| вића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио сав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвоздено |
| ц.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревносно.{S} У његовој се кући ни |
| Божју кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него |
| талом зар мој отац није према теби увек вршио благост и милосрђе?</p> <p>— Јесте, и хвала му за |
| ле за заповедника.{S} Тако се тај посао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је б |
| дин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други ј |
| ђуру Светог Николе никаква удава не сме вршити ни на коме.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>Каматник |
| , једанпут уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце. |
| и између својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под глав |
| у, почело од турског освојења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве |
| авницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на ова |
| опло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то |
| .{S} Најтачније се <pb n="66" /> морају вршити све заповести.{S} Најоштрије казне употребиће се |
| у борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала |
| {S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу |
| са својом ћерком Миљом, која се такође вукла као пребијена, немогући се никако опоравити.{S} Р |
| Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Крушевац комаде звона која су с цркава поски |
| уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{S} То се смирило измирењем, а |
| ногама ногавице од чохе или од плетене вуне.{S} С њима су после властела ишла у лов по планини |
| и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота с |
| је плану турски војсковођа Иса-бег 1439 г. освајао Србију; тај план усвоји сад султан Мехмед, и |
| а Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> Српски летописи. |
| ста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и из Софије, из Цариграда, из Европе.{S} То |
| доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на покајање и у праву веру, а штедети као |
| се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан |
| <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих у |
| <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— |
| ткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада |
| е задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају |
| отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косов |
| Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с ист |
| је могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Што |
| а Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет |
| изнаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи ору |
| } Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манастир С |
| еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет годи |
| ве обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа |
| ходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружј |
| је јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{ |
| аест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би о |
| Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, ил |
| тељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ће |
| као му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да |
| ла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао зама |
| .{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспо |
| да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење |
| помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви |
| не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро радо |
| ну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> |
| о православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је била |
| ности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу |
| да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави |
| ластелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не донос |
| нули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драго |
| град опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао |
| као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе. |
| анастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина, к |
| је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у њего |
| ромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обзира |
| нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете |
| прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њи |
| , одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчивост |
| и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштов |
| а је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом |
| а, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити |
| ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послу |
| в његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстаријег с |
| а не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Иб |
| ео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султанови |
| и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићев |
| Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, нап |
| ити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао д |
| д је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да |
| један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови |
| идео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио звер |
| у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S |
| покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војск |
| младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> |
| учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.< |
| град падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако |
| је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад ми |
| шћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и упр |
| ао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и |
| држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да |
| од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако ошт |
| а ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студеници. |
| није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то |
| колико саставило око врснога сина, када га је променом вере отац издао.{S} Он је знао и црквене |
| Ибрахим-бејем, радио је сам.{S} Никада га, као хришћанске своје пријатеље, није уводио у пород |
| о уз нас код наше куће.</p> <p>— Ваљада га је стид.{S} Није ми ништа помињао.{S} Опазио сам сам |
| нова лица, Он у незнаној сладости, која га нехотице обузе од сестрине милости, корачаше с њоме |
| гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Г |
| е већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска је носила собом све опсадне справе које с |
| b n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта м |
| и брисаше убрусцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку |
| наш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањаше кад је он загрли |
| рог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежиш од мене, али те ј |
| има, и каза им неколико речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се ја |
| ради му је жеља за њом расла.{S} Милина га је обузимала кад је видео њену елегантну појаву млад |
| .</p> <p>Пребирајући набрано цвеће, она га поче издвајати у ките.</p> <p>— Е, ево ми сад свезан |
| е царицу Мару сматрао као мајку.{S} Она га је застала у харему султанову у његовој седмој годин |
| одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около |
| џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се в |
| овори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p> |
| ије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млади Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и |
| .{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао није.</p> |
| идат за владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владич |
| ва.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио султан Мурат II, али је позн |
| се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, |
| за те не марити? промуца она, погледав га погледом који је једини умео казати што је девојче у |
| ем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозде |
| да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био |
| ам више ништа.</p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упут |
| им новим вилајетом у Србији.</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше |
| ова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем |
| еђен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајућ |
| алу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши то, |
| огађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, |
| јам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесец |
| чан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према |
| 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао друго |
| Овај разговор с оцем Калистратом у томе га је са свим <pb n="252" /> утврдио.{S} Његова одлука |
| једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пру |
| n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што |
| ојском низ Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу |
| ак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао колико је могао, али је било нас |
| ластеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драго |
| отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који с |
| уђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момц |
| ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи? |
| За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> и под којим заповедником посес |
| ошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђерски ниј |
| гово лично имање.{S} За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не уда |
| ве дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир. |
| беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође |
| S} У његовим властитим шанчевима чекаше га Сибињанин Јанко.{S} Отвори се опет нова борба с пром |
| Шта је Антоније?{S} Ти си рањен, питаше га отац Калистрат.{S} Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми о |
| љице и пружајући руку управнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам |
| шта вам се чини, оче Калистрате? питаше га једном у разговору Којадин.{S} Може ли се знати, шта |
| е бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у ногу и у раме.{S} Нису тешке ране, али је ослабео. |
| рица.</p> <p>Момци притрчаше и ухватише га за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шт |
| ат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у помоћи!{S |
| ма међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калистрата д |
| да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, за то је лако.{S} Мени је |
| рда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона н |
| {S} Његова жена, владика Круна, увек би га пратила у цркву, облачећи такође своју свечану <pb n |
| ушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном |
| наву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша нег |
| а кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине |
| у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Јанко, окошт, мршав, кожа и кости, прекрсти |
| ш остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћишту и стане га частити вечером и вином.</p> < |
| к је сужањ некога бега код Скопља, који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по с |
| стали, султан, са својим пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим |
| ен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим грана |
| каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товар |
| } Тек му тада паде на ум ружан сан који га је прошле ноћи из спавања тргао.</p> <p>Сањао је себ |
| и сазнавао све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Ка |
| ти пламен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, |
| је имао уздања у западне хришћане, али га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, д |
| је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано копкаше шта м |
| бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му н |
| деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки го |
| анастирска је ствар; игуман суди.{S} Ми га водимо у манастирску тамницу.</p> <p>Мало по том кре |
| ена.{S} Он их је мазио и миловао, и они га се нису плашили.{S} Наједанпут слете њему на раме с |
| е стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да в |
| ="9" /> се погоди с продавцем и исплати га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> |
| рад да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} Ах, обоје ми је то срце расцепило.</ |
| гу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} Иначе тако иде по свету, и свак види по његовој |
| се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаука |
| неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти га само у кућу у најбољој слози и у најбољој намери, па |
| анастирском момку, вади железо и спусти га у котао.{S} А ти се одмах машај и вади га.</p> <p>Ја |
| синко, одговори отац Калистрат, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада |
| човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је трговац |
| Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игуман |
| боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј ми како |
| пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цр |
| султан Мехмед махну руком заустављајући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одго |
| милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, синко, Божји благослов с |
| , одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, плавооку.</p> <p>— Хајде, Бога т |
| ити саслушавајући Којадина и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је зн |
| и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако шта смо урадили?{S} Зар смо им по |
| драви с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи руку, коју овај пољуби.< |
| , нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја |
| хан коњаник од косовске стране.{S} Зној га беше облио свега.{S} Неколико је минута стајао не мо |
| >— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, |
| ку.{S} Са мном није било никога.{S} Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплет |
| вораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према |
| а земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казну, а ни |
| ојадин.</p> <p>— Има наш превод; ја сам га читао у младости, само што ми немамо преписа.{S} Тре |
| ја му ништа нисам учинио, осим што сам га пијан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, |
| његова питања провириваше, у тону којим га је изговорио, задовољство које би имао да то одобри |
| лтан.{S} Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султаниј |
| рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и |
| и око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он је јаукао од бола, али |
| а би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да |
| деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред мно |
| скусан и веома образован човек, Којадин га је слушао тако рећи нетренимице, и слушао би га, гла |
| шно сам ја нашао у твом амбару и послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Мил |
| срнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је моја природа, и ја о |
| њу на Турке стављао на чело и започињао га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одл |
| анастиру.{S} Његова мирна природа слабо га је узбуђивала на отпор.{S} Почео је то одмах сматрат |
| е он лава уморио, а то би требало, него га је само раздражио.{S} Сад лав седи и смишља како ће |
| мо његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона |
| ти.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не мало је пута бацан у тамницу, али је, после, |
| ан закачио те на земљу оборио.{S} Ранио га нисам, тако ми Бога.{S} Све је прошло; сад пред твој |
| апаствовао.{S} Онај се бранио и обранио га у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завиј |
| е пробуди и поче као кроз сан питати ко га то буди.</p> <pb n="166" /> <p>— Буди те закон царск |
| } Зар није наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за |
| тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести м |
| стак.{S} С тога је отац Калистрат, како га је сав народ звао, био везан са сваком кућом целе То |
| пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о мн |
| тства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задрж |
| аћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем м |
| се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђур |
| ахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша |
| је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држ |
| ља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и он би н |
| али пошто је момак изврстан, склонићемо га накрај крајева.{S} Треба мало времена.{S} И оставите |
| ослушност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начи |
| ах по том лако одгурну од себе и лагано га прекори прстом.</p> <p>— Ја сам ти казала, рече она, |
| аше испред Којадинова зеленка, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, реч |
| ну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема н |
| рен пољубац.{S} Само <pb n="136" /> што га одмах по том лако одгурну од себе и лагано га прекор |
| , рече она.{S} Ако га се стидиш, за што га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га |
| ради, на кули оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде |
| </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, п |
| било за што њега толико запиткује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при сви |
| оварао, чудећи се много пута у себи што га то велики властелин за нешто и нешто пита.</p> <p>Ме |
| шину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{ |
| та султан ускоро опет истерати, као што га је већ једанпут био истерао.{S} И онда ће Србију нан |
| и да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} П |
| остављаху оружје незадовољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће. |
| ано железо из котла кључале воде, пошто га судски пристав извади из ватре и спусти у котао кључ |
| ено око и у сакату руку, отац Калистрат га запита је ли он кажњен, кад и за што.</p> <p>— Кажње |
| жњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начин |
| Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао је позив небески |
| и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он имао прилике д |
| ослушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, о |
| стаде и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухвати |
| а по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан савладали.</p> <p>Којадин је п |
| напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Ј |
| исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно добар |
| ријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Ота |
| оњском бацали напред свој калпак, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Ил |
| {S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чалми.{S} Ја сам одмах за тим отиша |
| , нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и |
| место, пожурише се к њему паше, које су га онде чекале, и пођоше сваки на своје место.{S} Пошто |
| Миљу види, али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вре |
| га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан |
| ешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни |
| к извршењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По то |
| ији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда |
| воје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина је овде висила о њег |
| овела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили.{S} Сад је био срећ |
| онику између Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држал |
| било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од њих.{S} Што ћеш?{S} Таква је |
| јим приватним пословима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на |
| и људи могли разумевати, и са слашћу су га слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави в |
| и султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времен |
| тикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с |
| тиру Светог Николе у Белој Цркви.{S} Ту га је застала и прва турска окупација после смрти деспо |
| развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се могло нешто наћи у ондашњи |
| погодба његова са султаном од 1455 беху га ставиле у веома чудноват положај.{S} Збијен једва у |
| тар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, |
| крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div> <div |
| , дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав на |
| анинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у Србији се припито |
| гре, и ту је, на потецишту, ишла врева, галама и весеље као на каквом црквеном сабору.{S} При о |
| жу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице к |
| а неколико степеница узвишена пространа галерија с јастуцима и шиљтетима од кадифе, спремљеним |
| местише се такође на своја места, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} |
| и се сушили, а около су биле као широке галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су |
| између товара и коња по заосталом месту галерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за по |
| } С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S} Они су |
| приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан седео.</p> <p>Клањајући се |
| ламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе |
| у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме подједнако, био он племић или простак. |
| огобројни топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружј |
| јао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски пристав проговори првом оптужен |
| везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су уза њ прислонили још виш |
| ред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите уљарске меропашке куће, ко |
| ао и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после боја на Златици, 1443, после Сегед |
| међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањем, исприча новоме госту ка |
| /head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао |
| ме ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} Ибрахим-бег се осм |
| " /> <p>— А како мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо н |
| на.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Ту |
| </p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у ман |
| иван и комбинатор, хладан и прорачуњен, Гвозденовић је имао врло тамне погледе на тадашњу српск |
| руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> <p>На уласку у ма |
| ну, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденовић, приђе му руци, и по том стане код врата, н |
| јали.{S} Ако би властелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претв |
| нути; од вас ништа нема, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност |
| је био за војника а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану |
| и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нар |
| пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тра |
| иговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих |
| се повратити царица, и очекиваше је.{S} Гвозденовић је једва познаде у њеном смерном оделу двор |
| се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздр |
| д њега за накит свога харема заиште.{S} Гвозденовић се силно поколебао.{S} Најдубље жилице прао |
| слетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њи |
| ђутим, и сам Рудник једнако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операциј |
| понети за поклон и одбери у ризници.{S} Гвозденовић је од наших људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> |
| да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чисто јаукну од бола, који у њему изазиваху |
| људима поче узимати неповољан обрт.{S} Гвозденовић никако није марио за тај правац.{S} Али у т |
| ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнепријатнијим распо |
| свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденовић остави, препоручивши своме највештијем момк |
| оплици.</p> <p>Од како се на крају јула Гвозденовић био вратио кући као Мустафа-бег, отац Калис |
| {S} Како то мислиш, Ибрахим-беју, упита Гвозденовић.</p> <p>— У тебе има ћерка.{S} Зар ја теби |
| Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно туробно расположен и понесен и са |
| </p> <p>— Што је, беже, шта само? упита Гвозденовић радознао.</p> <p>— Народ вам је хрсуско кол |
| оворио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћеш и ти при |
| ркве.{S} Имао је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко план |
| а том погребу.{S} То је био Мустафа-бег Гвозденовић.</p> <p>После смрти старога Калистрата, ман |
| е преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> |
| ика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла савес |
| у прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дренопољу |
| нове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозденовић, рече Јерина, из Плочника.{S} Он зна турски |
| стиште за ризницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за слу |
| Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном |
| /p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па их је, после одмора, позва |
| маћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с пехаром у руци захвалио епископу и напио |
| човека по извештаје.{S} Томе човеку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања с |
| ор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У тај мах се показа царица Мара у п |
| а.{S} Али је на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштова |
| <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може |
| ачем све покорити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчи |
| чем смо сад!</p> <p>— Хе, младићу, рече Гвозденовић, теби је све властела крива, а и сам си вла |
| тивањем.</p> <p>— Збиља, збиља, тврђаше Гвозденовић најозбиљнијим тоном.{S} Ако не верујеш, про |
| то пута!</p> <p>— Круно, Круно, мрмљаше Гвозденовић, очевидно незадовољан, и жураше се сакривен |
| истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— Хвала ти и слава, игумане!{ |
| и се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царств |
| > <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером беше већ код деспота Ђу |
| е може јавити самом новом султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начи |
| в од овчевине.</p> <p>У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаш |
| м.</p> <p>— Сигурно није, одговори кнез Гвозденовић.{S} Халил-паша није одобравао покушаје Мехм |
| оглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су |
| а његовим и земаља његових.</p> <p>Кнез Гвозденовић пође к руци султановој, али султан Мехмед м |
| био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о свему што је он им |
| и не расипамо, те смо тиме богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било у |
| оле у Белој Цркви.</p> <p>Чим се лукави Гвозденовић оздо вратио, владика уста, напи у здравље д |
| ић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који |
| вих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о зб |
| на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Којадин стоје спремни за пут у сво |
| о резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, ал |
| ише предајом, брзо позаузимао.{S} Стари Гвозденовић се налазио у пратњи султановој, и после узе |
| унаштва и сва напрезања.</p> <p>— Стари Гвозденовић тачно суди, синко, само је претерао.{S} Пог |
| земље и од нас бити поштеђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати |
| у ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ништа што бих ти ја укратио, ништа |
| лика.</p> <p>— Ми ћемо чекати, одговори Гвозденовић, и нека смо препоручени превисокоме ти царс |
| — Јесмо, превисоко ти царство, одговори Гвозденовић.{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве десп |
| ма право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче царице <pb n="27" /> Маре |
| е клањам силноме слузи његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, |
| говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, али све не треба веровати.{S} Има султан д |
| ту куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска војска.{S} Напред су јахали Гвозде |
| идео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну стар |
| За војника нити ће га више Турци, нити Гвозденовић.{S} Стаменија се не удаде, него оде за цари |
| о кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под |
| и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у најбољем здрављ |
| оња му одведоше у коњушнице, а њега сам Гвозденовић уведе на једна мала вратанца у особито одељ |
| и њене заповести.{S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између |
| господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекају |
| .</p> <p>Ученици оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу |
| ст Божију?</p> <p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки ро |
| ко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика ота |
| како се који члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном ра |
| еше игуман Калистрат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к з |
| , да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица |
| сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим се двориште п |
| њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и распо |
| , и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив. |
| ругојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се |
| уле као што ју је имао велики властелин Гвозденовић у Плочнику, али је иначе био исти онакав у |
| приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{S} Он им је предао Топлицу.</p> <p>— Па ка |
| сно ћемо зато што нисте тако богати као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљ |
| готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} Али стари лисац не знам шта мисли.{S} Н |
| гледати од силнога народа.</p> <p>— Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{ |
| занимало.{S} У томе је разговору обично Гвозденовић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-М |
| држао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда срца, љубљаше своју ле |
| "39" /> властелин жупе Топлице, Витомир Гвозденовић, онај исти који је водио мисију деспота Ђур |
| посланика, с њим ујахао у Ниш и Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим |
| њом су јахали велики властелин Витомир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гво |
| >IV.</head> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, н |
| Цркве.</p> <p>Велики властелин Витомир Гвозденовић бројао се међу најзнатније и највиђеније љу |
| државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам је једино спасеније.{S} Тога рад |
| е тицали кућног и породичног угледа, њу Гвозденовић није ни за што ни питао.{S} Те ствари је он |
| чи.</p> <p>— Честити беже, упашће у реч Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послуша |
| ластелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} Н |
| тајао за узјахивање и сјахивање.</p> <p>Гвозденовић је веома забринут ујахао у своју авлију.{S} |
| војом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро б |
| да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће |
| с известити по нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију |
| бучен уврх одморника на шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављај |
| } Што би нам, опет, земља пуста?</p> <p>Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то |
| они у цркву на молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у свој |
| приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи изненада сукну пламе |
| во већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздано би вршио с |
| ећ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим-беј.</p> <p>Н |
| ред војском.{S} По Светом Илији старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Б |
| је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осећајима, ни она не би тражи |
| а царицу Мару, за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</ |
| од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говор |
| едица.</p> <p>Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султ |
| p> <p>Тако се свршила аудијенција кнеза Гвозденовића код султана Мехмеда II у марту 1451 године |
| >После молитве је царица Мара отпустила Гвозденовића.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Де |
| тан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Петар се поклони, и приступивши |
| пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{S} Како је султан, због |
| Њему је остао само углед старога имена Гвозденовића, и он је с тим био задовољан.{S} Парче хле |
| пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодил |
| ом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времена Којадин се све више при |
| ћерку великог <pb n="137" /> властелина Гвозденовића, жупскога стегоноше.{S} Боже, видиш ли шта |
| } Када су јој јавили великог властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— |
| и!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да |
| ао што је била кућа властелина Витомира Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о много |
| еш ли ми казати је ли ово жупа Витомира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путни |
| и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјаница, забодена у |
| је, у некадашњем властелинству Витомира Гвозденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где |
| погледа с милошћу на младога Калистрата Гвозденовића већ у оделу монашком, који беше с њима у р |
| Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је |
| велике властеоске куће као што је кућа Гвозденовића.{S} Јеси ли ти, Миљо, на то мислила?</p> < |
| рилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало.{S} У томе је разговору обично Гв |
| ш у већој мери.{S} За њим је велико име Гвозденовића, које се свеколико саставило око врснога с |
| младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића |
| ако мислим о њему.</p> <p>— Што се тиче Гвозденовића, о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да |
| ругог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, наједанпут склопише руке и закукаше да се |
| Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозденовића.{S} У први мах видеше само како у авлију у |
| противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао своју жену, пошто |
| м својом источњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле |
| а.{S} Осим војничке службе под командом Гвозденовића, он је још за неке работе био дужан помага |
| а да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{ |
| ба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било д |
| b n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p>— Збиља, з |
| астеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и половину Плочника |
| у напун века за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{ |
| полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изва |
| о ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сирота и од малена рода.</p |
| г времена стиже куд је наумио.</p> <p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је с |
| иваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку софу, и п |
| анастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање |
| аклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун свакојака воћа, које само мож |
| Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао по |
| јунаца.{S} Купио их некакав властеличић Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својо |
| ни седела златокоса Миља, прелепа ћерка Гвозденовићева.{S} Онда се иза зеленог, ружама обасутог |
| кој, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда је много требало.{S} Исто тако и в |
| према Стаменији Плетикосићевој.{S} Миља Гвозденовићева је била тиха, нежна, блага, пуна кроткос |
| астирска братија изберу за игумана сина Гвозденовићева, монаха Калистрата, и ако је био млад, г |
| одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p |
| лојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек већ просе |
| кући путем који је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на |
| pb n="130" /> <head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у |
| доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева и Плетикосићева биле везане и суседством |
| аницу.{S} Лукаво му лице сисаше ласкаве Гвозденовићеве речи с највећом тихоћом, радујући се у ф |
| hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденовићеве куле и одјекиваше на све стране по двори |
| после мало час наведеног разговора Миље Гвозденовићеве с њеним братом Којадином, Миља се једно |
| осић је био млађи команданат једне чете Гвозденовићеве у време рата.{S} Осим војничке службе по |
| ода, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копао |
| еликом меланхоличном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику |
| те.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадн |
| воћњака, распоређени су били купушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час нав |
| ло и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} Свакога ј |
| .{S} Чувши како је Свети Тома крсно име Гвозденовићево, царица Мара их беше упутила да у њено и |
| еоска црквица Светог Томе, крсног имена Гвозденовићевог.{S} Нешто је зграда, за послугу и за ст |
| ц Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе |
| ав онај хришћански крај.</p> <p>У самој Гвозденовићевој кући све се променило после изласка Кој |
| нијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спазили да |
| рло нежна жена.{S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему |
| ађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би |
| ужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу на |
| ко село које је припадало властелинству Гвозденовићеву.{S} У њему су били само меропси, и нити |
| види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испитивао о |
| нијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} Авлија |
| ере ми!{S} Али у овој ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна |
| као се свега.{S} Народ ме, истина, зове Гвозденовићем, али ја више Гвозденовић нисам.</p> <p>— |
| ле овога разговора царице Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млад |
| имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </ |
| <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољубивши га у образе.{S} Калуђеру пружи |
| готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво |
| а отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се пожури одмах у Ниш |
| ове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле и |
| а.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом |
| астица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћ |
| дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, |
| ичним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је |
| те, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p>— Што бу |
| еме звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем на |
| покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако |
| рајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви |
| n="235" /> <p>— Србија је пала, продужи Гвозденовићка, Србија се одржати не може, то сви видите |
| маху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њих |
| но погледа.</p> <p>— Море, не плаши ме, Гвозденовићу!{S} Какве су то речи?{S} Зар ти не знаш ту |
| ку.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш ли пашалук у Крушевцу?{S} Сад см |
| енове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, |
| ајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Турчин, баш си ми у вољи.{S} Море, ј |
| супротан његовоме суседу, властелину В. Гвозденовићу.{S} Плетикосић је био човек отворен, искре |
| та зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да |
| Ибрахим-беј пошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошт |
| стима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га |
| а, и нешто ради тога, нешто ради службе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у То |
| да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића ве |
| Гвозденовићеву властелинству.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њи |
| или људима разнога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па |
| Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много по |
| остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, бр |
| еним Турчином.</p> <p>— Ја сам, честити Гвозденовићу, рече Ибрахим-беј.{S} Ја ти носим поздрављ |
| врсна пријатеља!{S} А шта ти се чини о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљ |
| и један властелин, који је седео супрот Гвозденовићу, па сад беше скочио и куцаше се својом куп |
| е упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разговор се окрете на царицу Мару, |
| ша, нарочито за то одређен, приђе кнезу Гвозденовићу, и уведе га у галерију на којој је султан |
| урађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.</p> <p>— Ја знам шта накрај крајева чека |
| у новцу и у хаљинама предадоше се кнезу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за |
| <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натр |
| S} Усмено је Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и д |
| тикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под заповестима већи одред, |
| деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у баштину на вечита времена, пет с |
| ију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} На њему је, на послетку, било главн |
| ужба за цео живот изложи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би мога |
| ио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.</p> <p>Тако |
| а себе, пођу сви ономе одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају ко |
| и, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за оне који б |
| а Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и п |
| мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на про |
| ким засторима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарс |
| у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе није |
| то лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође да изврши |
| дети једно ослабело, измучено створење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и он |
| а, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред соколова, у |
| изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живе |
| а брзим кретањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фе |
| их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n=" |
| с великим столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног бо |
| а боравила код оца и мајке у Смедереву, где се служба Божја вршила с пуним сјајем, у присуству |
| де деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и да |
| еспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отп |
| астао месец јун, јави султану у Софију, где је он једнако војску прибирао и уређивао, да нема р |
| осле ићи вероломно на султана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја пр |
| ин одоше одмах у манастирску писарницу, где се књиге пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драг |
| овао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На |
| уштеним просторима видећи живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале |
| } Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да по |
| ам их у свему што ми се свиди.{S} Али — где то престаје, и моја послушност престаје.{S} Онда са |
| е као веверица уз једну стену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и |
| Сам га нисам могао одбранити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одав |
| Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упу |
| на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена |
| е и на исти такав отпор наилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави |
| ори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам |
| ћу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве |
| спотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у кра |
| ас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђав човек, у опште, ја бих се заклео д |
| ?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Серезу, а нешто овде. |
| послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како је рањен, по Богу?</p |
| ене, јер су виделе врућу човечанску крв где се просипа и огањ који сажиже тековину људску. „На |
| ивањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, |
| ко подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откр |
| {S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ смештени били.</p> <p |
| </p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на рад, послушн |
| по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из тр |
| ати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уза те, свагда на домак |
| уги саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагд |
| ледали старога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали |
| рође снег и лед, ето њега на ново.{S} И где ће нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђ |
| или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, у којима су становн |
| ђен.{S} Млађи људи су се питали неће ли где наићи на медведа и питали су се међу собом како би |
| а!{S} О јадни народе српски!{S} Хоће ли где бити краја твоме страдању и твојој пропасти?{S} Ниј |
| био спреман код сваког већег места, или где би била наређена ноћишта или оброци.</p> <p>Нарочит |
| вић се пожури одмах у Ниш и онде спреми где ће Ибрахим-беј отпочинути, па изађе пут Пирота к Ни |
| ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека д |
| да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих |
| све то свршио, пође уза стубе на чардак где је спавао Миливоје и стане силно лупати о врата сво |
| Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Ц |
| Од њега се, нарочито, потурчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турц |
| ућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није д |
| на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак који је онде |
| а, кад шаље слуге своје с љубављу онамо где може мачем све покорити или упропастити, рече Гвозд |
| !{S} Живи се код куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мис |
| жеља, пошто никоме није унапред познато где ће га и кад наћи последњи час.</p> <p>Живот калуђер |
| не.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> <p>Још је било је |
| од Београд и разапе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} |
| убио.{S} Обичај је имао узимати шта му где треба, и на путу, и на тргу, не питајући пошто је, |
| Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни |
| и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир |
| да страховита и поплашена вика. „Ето их где харају, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господа |
| знате!{S} Не иде то тако.{S} Ено видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо |
| а не враћа к њима у Смедерево, или онде гдегод ближе.</p> <p>— Тако је воља султанова, одговара |
| у држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и т |
| зимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се пол |
| мајци где она буде, у Руднику или тамо гдегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите |
| се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} Страховиту т |
| су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где муче за својим телетом.</p> |
| коло је било више клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стол |
| Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да с |
| и.{S} Изван трговачке улице, у којој су гдекоји и становали, по пољу, с обе стране Нишаве, пруж |
| имо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји који у својим мирним и забаченим планинским сел |
| ђење са царицом Маром.{S} Његов калуђер Генадије удесио је то с оцем Панкратијем, калуђером цар |
| Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су |
| езу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да |
| " /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је |
| амазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За |
| је једино вечити живот, који никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да на |
| а одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заис |
| во.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границ |
| нате.{S} И силна војска поче нападати и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су б |
| лестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може |
| ачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама о |
| осподарска самовоља, која се вршила над главама сељака ратара и насељеника.{S} Властела господа |
| ћи.{S} Војска остаде без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим |
| ли су младе птиће, метали су им капе на главе, а путо на ноге, те су их лагано привикавали на в |
| о не знаш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, |
| се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао о |
| да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Нем |
| туге и бола, суморни и жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело ка |
| а вођа.{S} Око његове сединама украшене главе лебдело је узвишено опште поштовање.{S} Нема нико |
| вога коња, па товар остављали себи више главе, а они би легали између товара и коња по заостало |
| орене.{S} Куд ће сиромах народ сам, без главе?{S} Ко може њега боље увести у послушност новоме |
| се имало вршити народно весеље, нико ни главе није обртао на овај мали случај.{S} Тамо су све в |
| и душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбоље не буде како ја мислим.{S} Силом нем |
| Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па ћу са сабљом у руци крчити пута светој |
| се те маште сада савијаху као венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, |
| ком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огрнут хаздијом, која се око њега на пролетњем в |
| ир Гвозденовић и Ибрахим-беј.</p> <p>На глави Витомира Гвозденовића вила се бела турска перјани |
| а мисао врћаше се непрестано по његовој глави, а он није био навикнут на ту ломљаву у неизвесно |
| прости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповестима.{S} Ти ми ниси ништа запове |
| а, ах онда — пуно ми се планова врзе по глави.{S} Боже, ала сам луда?!</p> <p>— Шта ти је?{S} О |
| а другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није м |
| га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзле мисли о недалекој смрти његовој и |
| замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови тек били пробили, |
| ликих његових пријатеља.{S} Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, а |
| како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њихове тврдоће, посл |
| а њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје народне обичај |
| а свима пословима.{S} Свакоме је било у глави како се спрема нека велика промена, и сваки је же |
| ла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну |
| остојан у својим намерама и мислима.{S} Главна му је страст била пиће, и могао је попити велику |
| кад су момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави д |
| ку. </note> <note xml:id="SRP19130_N2"> Главни војнички заповедник над Европском Турском. </not |
| ариграда.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао |
| нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћерка јој Миља.{S} И сви са |
| отово више него у Точанима, и ако му је главни стан био у Точанима.</p> <p>Врло рано су у тој к |
| } Граница је била непрестано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Т |
| ан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те |
| садом су управљали Сибињанин Јанко, као главни војвода, и папин изасланик Јован Капистрански.{S |
| врховним турским круговима.</p> <p>Као главни властелин у Топлици, Гвозденовић је имао да пред |
| анастиру.{S} Исто тако би и Којадин био главни слушалац, и онај коме би се највише казивало, ка |
| у војска.{S} Врло је згодно било што су главни противници Александра Македонског били Персијанц |
| ију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Беог |
| бу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Г |
| , и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} Ја сам пролазио туда, кад |
| што се тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли т |
| од осталих кућа онога села.{S} Чардак, главно станиште властеличићево, био је на два боја, као |
| а не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb |
| бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије |
| Миливоје могао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То пок |
| штро казниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И т |
| за нежност и справедљивост.{S} Њојзи је главно интерес.{S} Султану се после Цариграда хтео Беог |
| руком.{S} На њему је, на послетку, било главно старање о бојним и о осталим коњима и о ергелама |
| јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се власте |
| ље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурит |
| у гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта властелина и његове породице, у двори |
| ска војска у Врању, и њој је одредио за главног војводу Николу Скобаљића.{S} Топличка војска им |
| .</p> <p>На месту где се пут савијао од главног пута на лево за манастир Свете Богородице чекао |
| </p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је мислио да ли то |
| >У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљића к |
| <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљен |
| ањем, пред самим Крушевцем, где се пред главном турском војском налазио Есад-бег Фериз-беговић. |
| е војске на Ново Брдо и на Топлицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме К |
| редак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски спахија |
| лочнику, али је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само простран |
| > читлук-сахибија </hi>.{S} Работа је у главноме остала иста.{S} Али су и простом народу тешка |
| вала ти и слава, игумане!{S} Ти си се у главноме угледао на мене.{S} Оставио си сву таштину ово |
| ретан од људи и од власти.{S} И он се у главноме хваљаше, али се и жаљаше на неке чуваре шума < |
| инуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву православнога хришћанства, преобратио у џа |
| ш смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља погледа у њега; нехотице јој се |
| и, није се испуњавало.{S} Папа је водио главну бригу о овим преговорима; он се био истакао да б |
| , скаменише се од чуда.{S} Сваки махаше главом.{S} Гдеко шкрипаше зубима, али ћуташе свак.{S} С |
| се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> <p>— Смириће се, смириће се!{S} Није могућн |
| ни вреди.</p> <p>Стари Калистрат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљ |
| без <pb n="278" /> главе и наже бегати главом без обзира за султаном самим, којега су полу мрт |
| хмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога ш |
| ег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на штитовима и на шлемовима свију својих в |
| цу Мару.{S} Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне труп |
| оно што треба светој вери и црквама, ни главу не окреће.</p> <p>— Зар турске власти нису штитил |
| ој се јави на лицу осмејак, и она обори главу, па опет заћута.</p> <p>— Старо се време променил |
| <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, |
| рст морати попљувати, или срамно повити главу под сабљу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, др |
| ана на Варну, где је и сам краљ изгубио главу?{S} Ето зашто сам ја против њих.{S} Турци су од њ |
| вносно.{S} У његовој се кући ни за живу главу није смео премрсити ни петак, ни среда, нити икој |
| н у ведро небо.{S} Он једва спасе своју главу.{S} Остало му све пропаде у пламену.{S} Беше се с |
| же хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} Тим се обележавала твр |
| тако рећи нетренимице, и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на о |
| се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем са |
| лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у његову шубару увек д |
| е: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ако је к |
| } Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их научили на потпуну пос |
| p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о |
| е кад се збивало ово што ми причамо, на глас је била изашла књига Јована Лествичника <title> Ра |
| течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски.{S} Пошто је он сам био прочит |
| Гвозденовић, који је нарочито изашао на глас од како се у Србију вратила царица Мара, пошто су |
| а молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик |
| к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>М |
| ествовали у боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га |
| .{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор д |
| му на памет како ће жена његова примити глас о његовој промени вере.</p> <pb n="216" /> <p>Пошт |
| Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили |
| неизбежно.</p> <p>У тај мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у |
| оже ништа свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове скла |
| , пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по небројено пута око |
| уховници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бра |
| и и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јунач |
| } Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером |
| сећао сав народ у околини.{S} Он је био глас, срце, осећај целога српског народа у ономе крају. |
| астурили и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Пл |
| калуђера.{S} Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и ле |
| с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Београд, а њ |
| ма оцу Калистрату не само због великога гласа и заслужене славе оца Калистрата као учена и засл |
| гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са |
| стакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими султанску власт, п |
| гарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да с |
| о те неће на одговор позивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команд |
| ксандар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељен |
| архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и |
| а твој рачун.</p> <p>Којадин се насмеја гласно, а Миља само што не бризну плакати.</p> <p>— Ето |
| ано немирна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворен |
| .</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли не |
| од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву ду |
| евисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и |
| е цар погинуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као да |
| вратницама порте се зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то д |
| ку и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја надвишавали су све остало на пана |
| а су му јављани најновији, све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држа |
| као што је увек радио кад би му се зли гласови нагомилали, преврћући нервозно своје бројанице, |
| С њих су мујезини својом песмом и живим гласом позивали верне на молитву.{S} Нови су се господа |
| месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је то посао оца Калистрата, по коме |
| реме јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо |
| данпут се зачу звоно, и складним својим гласом одјекиваше кроз планину.{S} Они су се примицали |
| а народу, читао је увек јасним, звонким гласом, лагано и с вештим модулацијама гласа, тако да с |
| их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје |
| .</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љу |
| пропали, рече отац Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одуше |
| шавај у име Божје, повика пристав јачим гласом.</p> <p>Павао се прекрсти, још једанпут промери |
| {S} Средњевековни властелин, богат и на гласу, био је створење тако обесно и самовољно, да се т |
| родицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским дворима ник |
| о, испод јаке и силне руке, сваки посао глатко напредује.</p> <p>— У вашој земљи је поклоник Му |
| и брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је која |
| о ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не би све ово што види |
| кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па гле, гле, како је красно у ките повезано!{S} Коме ли је |
| веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земље.</p> <p>— Са |
| о згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара |
| от је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и кад |
| менула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он |
| врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> својим цвећем |
| же, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепш |
| ги дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зл |
| љој слози и у најбољој намери, па после гледај куда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о |
| , и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвоз |
| а ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја |
| те се, па идите те чувајте своје куће и гледајте своје послове.{S} Ето, ко је жедан, нек се пос |
| е народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога краја н |
| спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, свој |
| ју, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, |
| ао венац око главе Миљине.{S} Сада тек, гледајући је још из заклона, и ако је већ близу био, св |
| што си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> <p>— Шта |
| знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас преводити на српски. |
| ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од |
| а, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарско повелик |
| зумем, као што и ви разумете, боли срце гледајући у каквом је стању Србија.</p> <pb n="261" /> |
| азговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман |
| пајући натрашке, једнако се клањајући и гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаш |
| тан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p |
| н од људи, на које је и удаљена околина гледала као на свога оца и на свога вођа.{S} Око његове |
| у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пропаст где се примиче свима, без невоље.</p> < |
| русцем мокро чело.{S} Миља га је ћутећи гледала, нехотично му не испуштајући руку како је беше |
| четила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</p> <p>Вода почињаше бацати кључев |
| том крају сабора, била неописана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало |
| убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који с |
| оштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало |
| Они <pb n="286" /> су у њему непрестано гледали старога хришћанског старешину, и где би се год |
| ока одвојити од њих кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишко |
| Мехмед је са свога стана више Београда гледао своју властиту пропаст и штету, коју нити је виш |
| погане, као што је Турчин.{S} То сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шт |
| кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> виђење са |
| Не зна шта је мука људска ко оно очима гледао није као ја што сам,“ рече онај с распореним нос |
| ахим-беј је живео у вароши, и оданде је гледао и слушао шта се ради по селима.{S} Он је видео д |
| врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао ока одвојити од њих |
| ата, ходао је по панађуру и по сабору и гледао шта се где ради.</p> <p>На једанпут се сподби не |
| ита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради.{S} Уживао је читајући п |
| и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне ш |
| о разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио се с тугом у срцу, |
| страже у шанчевима.{S} Јанко Сибињанин гледао је то из Београда, па видећи турске шанчеве пред |
| де туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораш |
| јој вери били одвратни.{S} Он је хладно гледао у велику будућност Турскога Царства, очекивао је |
| на интересе своје породице Гвозденовић гледао по своме начину, и свеколико поштовање према Пле |
| .{S} Уживао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шил |
| т.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пред собом положај којим можете бити задовољни. |
| шла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је било гледати је, и мило ми је и сад сетити се тога.{S} Лепот |
| се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран угов |
| е који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, па ти сад не могу ништа одгов |
| е и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се лов креће кроз ши |
| јзи њезин брат Којадин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама |
| , и занесена у мисли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Д |
| уљице нов новац, који се блистао, па га гледаше с тужним задовољством.{S} У глави су му се врзл |
| Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу |
| Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гран |
| згледати белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n= |
| илнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледаше мирно преда се и сркаше наслужену му медљаницу. |
| , бунован, беше сео на кревет и зачуђен гледаше преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, и |
| рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пуним задовољством и поносећ |
| расним плаветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> |
| рат махаше главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Не |
| , упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј гледећи у Гвозденовића са сумњом и испитивањем.</p> <p> |
| собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за врло велику зиму, за болеснике и з |
| између брегова провлачила.</p> <p>Ту је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маз |
| <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из Гњилана, одговорише они, код Новог Брда.</p> <p>— Кад с |
| ди.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под коман |
| пези биле уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Суди |
| у Марка Краљевића који је био шарен као говече.{S} С пажњом су читали како је, нешто силом а <p |
| тету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала наше читаоце и опомињала их |
| ода.</p> <p>Стаменија се засмеја уз тај говор.</p> <p>— За Бога, за Бога, како можеш тако што в |
| >Ибрахим-беју се од ватреног крвожедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажар |
| ти.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</p> <p>Кад је от |
| ?{S} На што? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту ре |
| ов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да |
| им говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад се и |
| ему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне к |
| лиже гдегод, око Јагодне, око Некудима, говораше Јерина, и тамо су лепа места.{S} Ми се, знаш с |
| им да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским начином. |
| <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, говораше пастирче само у себи.{S} Будала, не зна Гвозде |
| у то чинили.</p> <p>— Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у на |
| /p> <p>— Онде где је Божјим откровењем, говораше отац Калистрат, откривено нама Словенима и Срб |
| мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, кака |
| S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— Па и ми смо то овде гл |
| је био задовољан.</p> <p>— Све је лепо, говораше властеличић Плетикосић, али чиме нас турски су |
| е, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала |
| омоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет |
| pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо |
| латним кондирима.</p> <p>— Не, не могу, говораше султан.{S} Тешке су ме мисли обхрвале.</p> <pb |
| Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Јед |
| а Цариград?</p> <p>— Не, никад, никад — говораше Мехмед.</p> <p>За тим уста и са синовљим пошто |
| а слободна.</p> <p>— Мехмеде, Мехмеде — говораше царица, тужно главом машући.</p> <pb n="17" /> |
| показиваше најбоље расположење, али не говораше много.</p> <p>— Мајко царице, рећи ће он, је л |
| е збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше зажареним гласом и гледаше кроз прозор у врт.{ |
| аки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не ос |
| нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам |
| У боју сте је изгубили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, го |
| това политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску |
| м је и што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да |
| је.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну полити |
| а, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то |
| трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који |
| опусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари |
| их.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им је и шт |
| ?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали се |
| обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како је султан нов човек кога још не познаје.{S} |
| њом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био б |
| тадиновој и Марковој земљи.</p> <p>— Па говори се свашта, Плетикосићу, одговори Гвозденовић, ал |
| мало не побих у Нишу.{S} Не знајући шта говори, беше развалио уста против јадне царице, те ућут |
| идно.{S} Ја верујем овом човеку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да |
| ехмеде, синко?</p> <p>— Што ми онде све говори о Цариграду.</p> <p>— Па Цариград није ваш; он ј |
| ршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} Јеси ли при речи?{ |
| суморно али веома одрешито.</p> <p>— Не говори тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по н |
| спотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити |
| Калистрат, и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> |
| његову, одговори Гвозденовић, а што беј говори о <pb n="204" /> послузи, то је само пусто упиња |
| страта, зашто се тако и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту |
| трат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу |
| што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба <pb n="162" /> казнити |
| оги их слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспот |
| сито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то говори, одврати Миливоје.</p> <p>— Устани, отвори врата |
| {S} Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Д |
| сли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p> |
| ако нисам?{S} Јесам.{S} Али мој тужилац говори како сам ја нож сакрио.{S} Судија је веровао њем |
| и, па и у Зети и онамо око Призрена још говори <hi><foreign xml:lang="cu"> чьст </foreign></hi> |
| еним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} |
| >— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи које ме нису нимал |
| ћа кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке |
| е, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи |
| ми је недавно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвоздено |
| ше ни пуштала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смер |
| ила и ломила.{S} За ту је шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продат |
| ише хвалили.</p> <p>— Па је ли теби што говорила?</p> <p>— Говорила јесте, на поласку, али речи |
| .{S} Чим би неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S |
| ад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о бојевима испред Плов |
| њу отпусти људе из Турске који су с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, |
| више никога од јунака о којима смо тамо говорили.{S} И Сибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и |
| везиром Халил-пашом, и јесте ли му већ говорили о положају Србије и о мојој судбини, упита цар |
| тога ради ништа претрпеле.{S} По том су говорили о трговачким пословима и о ситницама у блиским |
| ојој се још од 1453, од пада Цариграда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити |
| ходе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не |
| јарха се у први мах није знало ништа, а говорило се свашта.{S} Вера православна осећала се овим |
| Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да м |
| Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више |
| ено нама Словенима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошт |
| отовој породици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је о |
| ује ловачким причама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султ |
| е отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан |
| ад нов султан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ћ |
| дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош |
| рчењак ретко где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша П |
| етрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји ст |
| ј мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <pb n="178" /> овоме м |
| иш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с |
| <p>— Вежи се!{S} У тамницу.{S} Ја овде говорим у име власти.{S} Отмице не сме бити на манастир |
| S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш власт, брани |
| ? упита коњаник.{S} Не знам.{S} Радим и говорим што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве го |
| Не задиркуј ме.{S} Ти ме питаш, а ја ти говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени |
| тишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p>Не прође много, а |
| ко, али је све у Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли |
| <pb n="17" /> <p>— Ја имам разлога што говорим, продужи Мехмед с размишљањем.{S} Што су хришћа |
| овараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће показати истину мојих речи.{S} Без |
| не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом и |
| де у ондашњој Србији.{S} У време о коме говоримо — 1451 — могао је имати близу педесет година.{ |
| жје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде откривење било, и пошто су |
| иморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, ко |
| Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао је на глас |
| /p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} |
| ате, случај сличан с оним о коме сам ја говорио.</p> <p>— Овде је очевидно.{S} Ја верујем овом |
| револуционарно.{S} Кроз њихова је уста говорио само отпор за плаћање.{S} Кад се њима не би сам |
| прћију.{S} То ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то н |
| девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више је сад овде уза те него уз нас код наш |
| од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким |
| у добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро |
| и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако д |
| говца из Угарске.</p> <p>— Па шта ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрес |
| неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио безбројне приче, којих је онда пуно било, о Нем |
| и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд |
| ао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје пов |
| и онога света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разуме |
| орена, јер он с њима о томе никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац |
| Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно шт |
| име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </d |
| а имао нисам.</p> <p>— Па што тако ниси говорио судији.</p> <p>— Како нисам?{S} Јесам.{S} Али м |
| да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломи |
| го полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић ма |
| ним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе што би му требало од Србије и о Срби |
| p>У који мах је Којадин Гвозденовић ово говорио, захорише се на ново ловачки рогови.{S} Ловци с |
| султан Мехмед је био човек који је мало говорио и који је одмах почео служити се вештином да на |
| ко предсказивање о коме је султан Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по |
| једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} |
| } Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима кад би време било говори |
| дговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар не видите, д |
| ило ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин.{S} Зашто би се то противило |
| оспођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвозденовић је отишао од куће; отишао је да с |
| ствари твојој, са Гвозденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти каж |
| им с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с |
| слушаху молитву.{S} Отац Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску |
| дајући у султана, кнез Гвозденовић поче говорити:</p> <p>— Превисоко ти царство!{S} Мој узвишен |
| дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не знам, рече она, окретала сам од с |
| .{S} Свагда му је било мило видети се и говорити с њом.{S} Али неких нарочитих осећања није има |
| све знао као човек, само што није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом |
| ми о верским стварима кад би време било говорити о војним, а немате ни војника ни новаца.{S} Ја |
| о говори?{S} И откуда је могла тако што говорити?</p> <p>— Ха, на то ће Миља, сад разумем.{S} З |
| пред твојим часним образом морам истину говорити.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, он је, како т |
| , синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" |
| и освајач.</p> <p>— А је ли ти то збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита |
| руна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} |
| онај с распореним носом.{S} Не знаш шта говориш.{S} Помисли како је кад је властелин туђин и ве |
| сместа промени.</p> <p>— Истину ли сад говориш? рече му она, претећи му прстом.{S} Ја сад не з |
| /p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас и |
| у, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} Ако бисмо ми почели, неће или не може Босна |
| зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Бо |
| и да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија пок |
| ћи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с малом примесом ондашњега к |
| нко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упућивао и соколио папски д |
| трату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би |
| уда ћеш.{S} Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорил |
| е бавио читањем и размишљањем.{S} А кад год то чиним, благосиљам твоје савете, мајко, јер си ме |
| ати читао је с пуним разумевањем, и кад год чита народу, читао је увек јасним, звонким гласом, |
| чаше јека:{S} Турци, Турци!{S} И кад је год јекнула, свак би се стресао, свакоме би мрави под к |
| ти се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко |
| > <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу живота жали |
| рској, у неверничкој кући?{S} Колико је год пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом |
| на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га |
| а ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— Али к |
| рога хришћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у свој |
| азили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало из |
| д преписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита он |
| ољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја политика, рече |
| Они сваки наш уговор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да см |
| овора.{S} Не може ли нам у томе, каквим год начином, помоћи превисоко ти царство?</p> <p>— Не з |
| зарасле тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада |
| свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели су и над овим ловом |
| а овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} |
| неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ће |
| ом што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и |
| егли.{S} Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара |
| а!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капистрански насто |
| још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита отац Калистрат.< |
| <head>XXI.</head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим од |
| Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда |
| а изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" /> попл |
| у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дреноп |
| ву после боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам |
| новерно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, топећи крвљу и претрпавајући ле |
| српскога народа, пред којим је пре сто година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар С |
| овића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло крепак човек, у |
| ојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лаганог прекора.</p |
| ило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот |
| Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој х |
| о мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И зби |
| му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се својој двад |
| Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} |
| оседе.{S} Њему је тада било око педесет година.{S} Човек је био иначе нарави благе, постојан у |
| ко како је и на овоме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори др |
| о — 1451 — могао је имати близу педесет година.{S} Најстарији му је син Којадин био претурио дв |
| е.{S} Шани је могло бити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мрш |
| у видели има већ <pb n="40" /> шеснаест година.{S} Она се и по њиховој жељи враћа у њихову држа |
| а и у лепотама службе.{S} Кроз шеснаест година што их је провела на султановом двору у страху и |
| игру.{S} Могло му је бити око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин |
| и ако веома ретко.{S} За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по |
| чем, расправио сукоб са медведом, неких година, и прошао срећно, и како се и сад од умора најле |
| насељене и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и св |
| езу.{S} Био је то човек космат, средњих година, прилично пун.</p> <p>Изиђе натраг из цркве и по |
| тали они садашњост или прошлост.</p> <p>Година 1865 метнута је поред 1913 зато што је 1865 иста |
| ећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по <pb n="280" /> сто пута, |
| о.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао пра |
| Царица Мара је, у време о коме причамо, године 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> < |
| ића код султана Мехмеда II у марту 1451 године.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о по |
| ерине, који су се венчали о Божићу 1413 године, царица Мара се удала за султана Мурата у јесен |
| се удала за султана Мурата у јесен 1435 године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она |
| уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 године.</p> <p>Пошто је султан на такав начин узео Ново |
| <p>Кад се почело примицати пролеће 1455 године, султан Мехмед почне наново рат са Србијом, али |
| ости, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} О |
| ке, те умре уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али |
| а многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није про |
| ели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1444) опет би |
| х граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наредбе само да се г |
| служио папа Никола V.</p> <p>Услед прве године војевања у Србији, 1454, папа Никола беше издао |
| лим.{S} Ту је царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone |
| вог, Светога Томе, обављала би се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би н |
| {S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених |
| крушке му се нису претрзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" |
| а ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и о |
| стир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландар |
| вљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, покло |
| ubSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-б |
| ако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је во |
| још млада.{S} Тек је у тридесет трећој, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гл |
| ала у харему султанову у његовој седмој години, и како јој се као леп, бистар и отворен дечко в |
| рка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} Још је било |
| p> <p>— Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешт |
| н Мурат говорио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога |
| орио царици Мари испунило се годину или годину и по након онога разговора покојнога султана и ц |
| ака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или |
| ина њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на |
| .{S} Тако је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, |
| ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Србији.{S} Тако ј |
| а да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни отац, ни ота |
| ако је.{S} Али сам ја претурио педесету годину живота.{S} Не осећам се као што сам се осећао.{S |
| дине 1450, била већ претурила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице |
| уздржљивости, претурила своју тридесету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, ви |
| се сваке године с великом свечаношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечан |
| е траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заробљена, |
| је.{S} Ово што се види споља није него гола варка.</p> <p>— Али за Бога, рече Рањина, султан ј |
| ! продужи Гвозденовићка, турска је сила голема.{S} На кога сте ви устали?{S} Устали сте на халу |
| од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен по |
| Па неће, сигурно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} |
| е више но што је устала, еда би покрила голотињу.{S} Удри, убиј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— |
| тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Гол |
| голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали |
| S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли међу собом, слетали њему на капу, |
| , него се умиљаваше око њега.{S} Његови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да л |
| изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче |
| а били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гле |
| суд Божји.{S} Наоколо се била начетила гомила народа, која је радознало гледала шта се ради.</ |
| понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља |
| овићу, у Плочник! <pb n="233" /> викаше гомила, множећи се све већма и упућујући се на ту стран |
| телина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самоко |
| у све већим, помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу |
| у Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, о |
| ухе траве и свакојаког корења и цвећа у гомилама и повешано у плетеним кесама.{S} Сва је кућа м |
| е, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човечанску крв |
| потпуно заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и ње |
| гнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које су оружане, и бесно вичући: „Турци! |
| ци!{S} Турци!“ викале су непрестано оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усп |
| зађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас стра |
| викну неко.</p> <p>И један се сељак из гомиле залете и лупи буздованом у затворена дворска вра |
| оде, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше с |
| ример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на путу или на страни од пута јављале |
| аслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене родитељ |
| су непрестано служиле пиће и закуску по гомили.{S} Њима су биле издате заповести <pb n="236" /> |
| ајстори су становали све по занатима, у гомили сваки по свом занату.{S} Такав је био онда обича |
| слушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице седео један, који је имао велику масницу на но |
| </p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају под једним дрвето |
| оружаше и полажаше тако за усплахиреном гомилом, која је била све већа што се више села и више |
| љубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње |
| ни ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и лат |
| мо онда ми?{S} У Скопљу и околини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их с |
| д запаљених села, и како ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</ |
| мна и облачна.{S} Од Копаоника је ветар гонио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије |
| мо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја хоћу |
| S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бит |
| да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно |
| је онда било, оче Калистрате?</p> <p>— Горе него сад.{S} Турчин се брине само о ономе што треб |
| више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња, били су њихови пратиоци.{S |
| ала, неоправна кулача, оздо од камена а горе чардак.{S} Испод чардака је била коњушница и у њој |
| госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангал |
| ао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у |
| мислим.{S} Силом нема ништа; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори |
| уо, честити беже, што већа сила, све ће горе ићи, јербо је народ чудна јогуница.{S} Немојте так |
| нти потиштене, побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешт |
| војев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући |
| а земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средишту власти, начинио распоред.{S} У оно вре |
| Турци ударили, и онамо се бију.{S} Ено горе села!{S} Ево рањеника из тога боја! завика неко.</ |
| бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за мук |
| шно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбрану, а они м |
| и откад се потурчио, све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак |
| добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висок |
| д црквом су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једно |
| астом зрачку кандила што је пред иконом горело и на сваком листићу зеленога шипрага што се спољ |
| Ништа не значи што је тај рад бољи или гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић наро |
| е бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јаб |
| ивада и зелених пашњака, поред липика у гори, међу воћем и њивама, Гвозденовић је имао нарочите |
| еднако као извор чисте планинске воде у гори између камења и букових жила што гаси жеђ свакоме |
| био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту |
| {S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за варалице |
| ле, кад би изашао из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но к |
| није нимало.{S} То је и њему била прва горка чаша од великих његових пријатеља.{S} Мислио је у |
| оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарицао да не < |
| ив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и по |
| емљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она је крива што турским новцем чини |
| а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек |
| војој личној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла и |
| коње, кухиња и простори за млађе.{S} На горњем боју био је свакидашњи стан властелинов и фамили |
| ворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку пи |
| могли стати за парадну велику софру на горњем боју куле.{S} Ту су били само најодличнији.{S} С |
| извршене за врло кратко време.</p> <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском ко |
| лиске и удаљене; ливаде окићене цвећем; горски водопад бистрога потока; кршно стење подигнуто у |
| Све је побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема к |
| ришћанима који ходе к светињама у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да |
| ута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то служило, упита опет царица |
| пролеће, те исте године, отиде у Свету Гору за Ускрс и остане у Хиландару пет година.{S} Том п |
| утовало из Србије и из Бугарске у Свету Гору и Јерусалим.{S} Ту је царица Мара провела многе го |
| на путу из Србије и из Бугарске у Свету Гору и у Јерусалим.{S} Та би места била западно од Сере |
| на средини.{S} У жеравици, на којој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један |
| ан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га самим једом због несреће н |
| и оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми |
| не, свршити.{S} Али на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и ј |
| ечасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе, молим вас.{S} Зар |
| идеш?{S} Говори!</p> <p>— Од Самокова, госпо, отуда где је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S |
| крије.</p> <pb n="237" /> <p>— Жив је, госпо, не бој се, и није тешко рањен.{S} Ранише га у но |
| шке ране, али је ослабео.{S} Не бој се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна п |
| а и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти говорим, живота ми! заврши он.</p> <p> |
| послужи, па на посао.</p> <p>— Хоћемо, госпо, хоћемо! продираше изнајпре преко воље, а после с |
| ого размишља.{S} Није страстан.{S} Нека Господ отклони твоје сумње, нека још одгоди злу судбину |
| и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули су га слушала на свој начин; омладина ј |
| ва — него џамија.{S} Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихов |
| ста, испод галерије, на којој су турска господа поседала била.{S} На једном крају дворане беше |
| г улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас |
| нкове Клисуре.{S} Лова је пало много, и господа су распоређивала, што је најлепше, за царицу Ма |
| ати за оба стола, еда би се нахранила и господа и многобројна послуга њихова.{S} Све је то било |
| је пећи било.{S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су о |
| се није смео свак забављати.{S} Само су господа и властела могла ловити са соколовима.</p> <pb |
| Амо Гвозденовић!{S} Амо наш властелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то |
| д брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати др |
| му јунце отимали.{S} Властеличић, њихов господар, стајао је онде љутито вичући својим људима да |
| вом земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи повратио, распоривши му нос у и |
| естита му славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, |
| {S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 августа <pb n="257" /> 14 |
| та, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су такође ис |
| — Превисоко ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрд |
| ју, секу и пале!{S} Ето их!{S} Камо нам господар?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас |
| ела, и ту је игуман или архимандрит био господар свему осим живота, којим је располагао врховни |
| је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стране, ослањајући |
| Ибрахим-беј се журио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он д |
| Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особито кад нас на то упућује превисоко ти ц |
| је некада оставио бегством земљу свога господара.{S} Али га је господар нашао и к себи поврати |
| имо своју садашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад |
| властеоским људима.</p> <p>— Ено нашег господара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове |
| на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсних пожуда, једва се, као к |
| е би смела ни писнути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, в |
| ловљењу рибе за кућу свога властелина и господара.{S} Пошто су беспослена властела много времен |
| двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа К |
| кад нестане благоверних и христољубивих господара и владалаца и њихове властеле, који су, по св |
| било, били су искључна својина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, крав |
| и крвавим распрама.{S} Од италијанских господара, милански господар Фрањо Сфорца беше 30 авгус |
| ислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све су заповест |
| се тужаху на работу и на <pb n="45" /> господаре. „Најбољу снагу, говораше један, морамо њима |
| има него Турцима.{S} Али уговори и воља господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомил |
| су их чували православни <pb n="250" /> господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, |
| сељака ратара и насељеника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд |
| Туђи људи, та нова господа, начинише се господари земљи и народу.{S} Њихови су интереси били на |
| озивали верне на молитву.{S} Нови су се господари мрштили при погледу крста; звук звона им је б |
| ке не марим.</p> <p>— Па они су нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари де |
| аст је била јако растурена.{S} Цркве су господариле и судиле над великим бројем села, и ту је и |
| оварало се и саветовало са владаоцима и господарима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега с |
| се и саветовало с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и |
| дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су они изгледали као агенти потиштене, побе |
| биле многобројне, и тежа је од њих била господарска самовоља, која се вршила над главама сељака |
| оме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ толико година правоверни гину, |
| сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није више овде; велике |
| рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви смо сад задовољни.</p> <p>— Али ја са |
| Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао са |
| писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Десп |
| ако продавати што није моје.{S} Помози, господару, ако знаш за Бога и за Светога Стефана.</p> < |
| се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару, ти си у најбољој снази.{S} Крепост и живот т |
| 19" /> <p>— Чим бих те могла разгалити, господару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султа |
| ко како си ти свршио.</p> <p>— Опрости, господару, ја сам радио о мојој глави и о мојим заповес |
| руго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспот |
| Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Си |
| и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба бринути.{S} Он је раз |
| о рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, али што ћемо кад није др |
| {S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, |
| уди, који су увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} |
| т морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји највећи противници, рећ |
| S} Веран је, и веран мисли остати своме господару.{S} Гледа себе и интересе своје напаћене земљ |
| ао у Смедереву шта му ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедере |
| царица живље, али он чува верност своме господару.{S} После онога што је било на Златици, после |
| иначе, према своме врховном владаоцу и господару, била непослушна и самовољна.{S} Средњевековн |
| речи, по којима га је ваљало приказати господару.</p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да п |
| вачком начину, и свечано би их предавао господару властелину, у којега су, међу послугом његово |
| ош је било најлакше.{S} Пређе је његову господару било име <hi> властелин </hi>, а сад му је по |
| је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад чека?</p> |
| апља, па је остао мртав на месту.{S} О, Господе, Господе, шта си нам судио?{S} Шта ли нас сад ч |
| ом било овде у чељустима агаренским!{S} Господе, смилуј се на родитеље моје и на земљу њихову!{ |
| на родитеље моје и на земљу њихову!{S} Господе, молим ти се, спаси, сахрани, помилуј!“</p> <p> |
| о место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов |
| народу тешка била самовољна насиља нове господе на веру, на обичаје и на свакидашњи живот.{S} Н |
| свима српским манастирима и код велике господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред де |
| ена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапуташе царица, погл |
| са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике |
| 63" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах отац Калистрат сврш |
| те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по |
| ти гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули своје песме певао.{S} Господа на кули с |
| утни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у металним сановима служио пилав од ов |
| адозналошћу богате поуке Калистратове о господи и о владаоцима српским исто тако као и његове с |
| бројанице, <pb n="163" /> и шапућући: „Господи помилуј!{S} Господи помилуј!“</p> <p>У који мах |
| а кули, седео је владика из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит К |
| е да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; уговор се мора вршити.</p |
| ему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али |
| ову страдао!</p> <p>— Па видиш, честити господине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, |
| с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и вера |
| репоручена црква и вера православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала |
| га Николе, Калистрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити до |
| што ја сад назирем као рђав пророк пред Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ са |
| ло пунити сељацима хајкачима, ловцима и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из дв |
| је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Ко |
| војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> |
| а, јер су воштане свеће употребљаване у господским кућама и у црквама.{S} Осим тога восак се из |
| лену чалму.{S} На њему беше скупоцено и господско турско одело као на паши.{S} О рамену му виша |
| ародној песми „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвоздено |
| повести.{S} Слутила се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести |
| родном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зрелију прорачуњен |
| је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Царигра |
| нас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите на нас |
| у је онда велики везир поклонио сабљу и господство над целим новим вилајетом у Србији.</p> <p>К |
| >— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а |
| аложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ов |
| да; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници |
| је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и |
| де.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често иде у манастир.</p> <p>— |
| и Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се |
| ао се богатом хаздијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у свој |
| њ треба спремити, за јело и за ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај го |
| ко се у оно време звала властелинка.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо |
| намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, мо |
| су посластица, нарочито уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одлич |
| ди тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n="180" /> ње |
| момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније издала наредбе како да се п |
| тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ништа није знала ни о судби |
| је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Му |
| а.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош |
| пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је пол |
| отвори један прозор и народу се показа госпођа Круна.</p> <p>— Народе! поче она говорити, Гвоз |
| Смирите се, људи, говораше и опет мудра госпођа, иначе веома омиљена у народу; смирите се, па и |
| " /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Ве |
| , по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, пи |
| госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој |
| Калистрате, кад ти склопиш очи, рећи ће госпођа Гвозденовићка, пошто су све прегледали.</p> <p> |
| /p> <p>— Потрчите по Шану врачару, рече госпођа Круна, нека понесе траве од рана.</p> <p>Неколи |
| н, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако тешко болна после оних потреса н |
| о том рањеника унесоше у његову собу, и госпођа Круна уђе унутра с једним старцем, који је био |
| уз постове.{S} Госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се |
| , какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпођа Плетикосићка.</p> <p>Вечера је била служена у м |
| ко мисле Миљини родитељи, Гвозденовић и госпођа Круна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош |
| озденовићем се мора говорити.{S} Ако би госпођа Круна била вољна, ја ти кажем, више од пола пос |
| ара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жи |
| .</p> <p>— То верујем и видим, одговори госпођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манаст |
| .{S} Одмах за тим оставила је овај свет госпођа Круна, а не много за њом и ћерка јој Миља.{S} П |
| вим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта |
| ли жив Којадин?{S} Казуј истину, викну госпођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син ниј |
| Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксат |
| ути мимо свога мужа и господара.</p> <p>Госпођа Круна је била врло побожна, врло кротка, врло н |
| ли пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.</p> <p>— Саклони, |
| о не могући проговорити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> < |
| е, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпођа Круна и Миља зачудише се кад не спазише Гвозден |
| ица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконом и пред |
| у, под главним заповестима његове жене, госпође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико |
| езарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама |
| с ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Срби |
| у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> <p>— |
| ке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро |
| суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које се скупила сва околина.{S} Кћи ј |
| у самој кући, било је на његовој жени, госпођи владици, како се у оно време звала властелинка. |
| испуни женска срца и стара и млада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb |
| децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} |
| p>Кад би у лето почело стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и приби |
| диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни је било спремање о уљарима и пчелама.{S} |
| уга њихова.{S} Све је то било такође на госпођи Круни и на њеном женском особљу, које је она, з |
| е мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{S} И она |
| ника студених зимских јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да с |
| <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госпођи Круни како спасења нема и како он за љубав мира |
| љење и плењење.{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на границ |
| има, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни послови.{S} Ако веје снег с Јастрепца |
| егледали.</p> <p>— Што буде воља Божја, госпођо, одговори скрушено отац Калистрат.{S} Ми радимо |
| — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, госпођо који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим. |
| ше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стаменија је била раније отп |
| се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спремити, за јел |
| рагош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикосићком.{S} Стамени |
| новићем?{S} Могао бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром. |
| } Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикосићку, њихове синове и кћери отац Калист |
| ека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвозденовићку, <pb n="184" /> госпођу Плетикоси |
| и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било поврће и цвеће, и на њој |
| пет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па шта вам се чини, оче |
| е ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављал |
| И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, или му је каква год посла давало манастирско влас |
| не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он примљен.</p> <p>— Ти као д |
| се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозд |
| медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гв |
| о разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу го |
| гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Ко |
| послужена, и отац Калистрат позва свога госта у трпезарију. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно неколико секунада, с поуздање |
| мљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га се стидиш, за што |
| обу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</p> <p>— Видиш, Гвозденовићу, поче Ту |
| м видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S |
| е кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежба |
| а велике сребрне тањире и износити пред госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела с |
| римаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш |
| азник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули оставио и објасни за што га н |
| се да новога госта не води међу остале госте свога крснога имена, Гвозденовић, с многим клањањ |
| момци на кулу <pb n="78" /> међу главне госте уносили печење и гибаницу, вратар објави долазак |
| а после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове К |
| е нерасположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећањ |
| ога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци д |
| ду.</p> <p>Пошто се већ примицало вече, гости су поустајали од трпезе и почели се међу собом ра |
| поља видело и што се по обичају чинило, гости су Гвозденовићеви обузети били тешком бригом.{S} |
| раљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с нарочито великом меланхоличном пажњо |
| /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње смест |
| ичном пажњом.</p> <p>Сви Гвозденовићеви гости нису могли стати за парадну велику софру на горње |
| ну и отпева тропар Светога Томе.{S} Сви гости отпеваше <hi> Многаја љета </hi>!{S} Сви се ижљуб |
| p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзив и признање, архимандри |
| Је ли свак био послужен?{S} Јесу ли сви гости били задовољни?</p> <p>— Како не би били задовољн |
| у.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да п |
| а двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова |
| није било успавало, кад су стигли наши гости.{S} Још се чула по гдекоја закаснела крава где му |
| ким столовима и софама унаоколо, где су гости боравили и седели.{S} Осим тога главног боравишта |
| у дворану богато намештену, на којој су гости седели частећи се и припијајући, а уживајући у по |
| арочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости су таман били при тренутку када треба напити у зд |
| двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се разговарали о лову, о курјацима и о лисицам |
| е само на спасење вери и народу.</p> <p>Гости опет искрено запеваше <hi> Многаја љета </hi>!</p |
| ћ је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза |
| ћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава к |
| дмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која је с њи |
| ластелин <pb n="52" /> Гвозденовић имао гостију, тај се врховни бој куле претварао у дворану бо |
| је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом р |
| p>У Гвозденовића је у тај мах било пуно гостију.{S} Он је славио Светога Тому.{S} Путник се јав |
| у појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учес |
| а се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је имала неког посла код |
| зачу топот коњски и гласови неких нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде |
| га, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разум |
| госте.{S} На узвишеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се |
| у руци захвалио епископу и напио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене п |
| у којима је спремано ноћиште и боравак гостима властелиновим или људима разнога чина и реда, к |
| м је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине, архимандр |
| ани, а била је, омања, и под сваком том гостинском кућом.{S} Коњ је био као оружје, и обичај је |
| ре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гостио млађи свет, који је ручак у брзо свршавао, па се |
| pe="notes"> <note xml:id="SRP19130_N1"> Гостионице у оновременом језику. </note> <note xml:id=" |
| се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људ |
| новића очекивао се повратак господара и гостовање султана Мехмеда.{S} Али госпођа Круна беше на |
| и „Слађи је шећер од меда!“ Господској, гостољубивој кући, као што је била Гвозденовићева, меда |
| нству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући, било је н |
| о нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако промицала кроз гомилу лов |
| риге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуној сјајнос |
| , позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђу |
| овић, с многим клањањем, исприча новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какв |
| освети неколико часова своме сакривеном госту, Ибрахим-бегу.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад |
| дно незадовољан, и жураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру |
| .</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја сам једанпут видела ново |
| ра.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p |
| S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам готов потурчити <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и д |
| Мурату после Сегединског Мира, тако сам готов сад заклети се на верност султану Мехмеду II.{S} |
| с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на |
| и, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови и Стаменијини родите |
| .{S} Царица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послу |
| ство одмах путовати?</p> <p>— Чим будем готова с наредбама и са спремом.{S} Ја ћу вас известити |
| једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица.{S} Требало је да само |
| упља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окр |
| је што лепше или скупоценије имао, па и готове новце, све на хитњи закопаваше у земљу, на обеле |
| а својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с т |
| ле Јанкова пораза на Косову наши рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којо |
| смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, м |
| да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ |
| и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот ј |
| , монаха Калистрата, и ако је био млад, готово најмлађи међу њима.{S} Така је била и последња п |
| упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више ни пуштала од себе, и једнако јој је говор |
| нападне Београд преко туђе, автономне, готово независне хришћанске земље?{S} То је морило султ |
| замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веома јаког састава, већ у младост |
| ј није више бриге имала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари |
| анас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви образовани људи из народа били су калуђери и |
| ним политичким животом тесно везане.{S} Готово кроз цео XIV век те су земље биле на миру и закл |
| ј разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи једнако о му |
| м били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се |
| <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовске кугле и камењ |
| на такву случајност, која му се чинила готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију |
| рила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти био Гвозденовић.{S} |
| .</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од себе.{S} Жељна сам свога одел |
| е турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је и |
| оследњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} |
| а смејући се на њега.{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p |
| у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у ком је била заро |
| љна, ја ти кажем, више од пола посла је готово.{S} Ниси никад говорио о томе с Гвозденовићем?</ |
| ософске изреке и поуке мудрости знао је готово на изуст.{S} У оно време је и најбогатији човек |
| ао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем би гледао како његов калуђер ради |
| од њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово је могла погодити и каква је.{S} У последње врем |
| , али узалуд.{S} Сибињанин Јанко уништи готово са свим турску војску и зароби и самога Фериз-бе |
| о веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне |
| з одмора и кренуо се чим је пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и но |
| етка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи.{S} Властеоски ред |
| лужбе Гвозденовићу, седео је у Плочнику готово више него у Точанима, и ако му је главни стан би |
| рављено у углу; мотика и секира били су готово сав Шанин намештај.{S} У сваком углу и на рафу в |
| је накривљен и наслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао с |
| путовању и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гво |
| али су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лову.{S} |
| ешком муком чувале манастирска имања од грабљивости наше властите православне властеле.{S} Шта |
| стеличићи, мало по праву а мало неситом грабљивошћу и насиљем — био је захватио скоро све земље |
| спушта се пролетње, фебруарско вече.{S} Град је Смедерево већ затворен.{S} На кулама су на одре |
| не баштама; великих здања није било.{S} Град је сав био у свечаном руху, окићен заставама.{S} Д |
| о команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ видело да се св |
| учинити, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p |
| почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било широко, ово средство |
| топови почеше бљувати ватру и гвожђе на град.{S} Још је у то време ново било то оружје као и пу |
| и су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, |
| ештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидови око варо |
| адском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збегове, п |
| знова отвори из топова највећу ватру на град.{S} Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше |
| наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> <p>Пос |
| назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом нереду.{S} Јанко Сибињанин у том |
| града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, који је узео Цариград, неће оста |
| ати.{S} Водоводе тако исто.{S} За сваки град је било одређено која ће га војска <pb n="217" /> |
| а.{S} Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грц |
| ма одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом |
| турски напад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног |
| а с југа започне опсађујући и узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедере |
| ада се толика сила није свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе |
| ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву војску Сибињанин п |
| 30_N3"> Развалине му се сад зову Курвин Град. </note> <note xml:id="SRP19130_N4"> Тако се у Срб |
| S} С тога је кућа властелинова била као град, а властелин без оружја из куће никада није излази |
| одржи тај уговор.</p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва |
| Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у вароши, и од |
| p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути д |
| места преко порушених бедема насртали у град.{S} Кад зора 22-ог јула обасја овај призор, сви пр |
| цу и њене родитеље!</p> <p>У повратку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном |
| ћани не могну одржати, него се повуку у град.{S} Турци јурну за њима, и један се беше већ успуз |
| ани Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и он им ништа није био на сметњи; он ј |
| оту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Ср |
| најпосле покопају под развалинама свога града.“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор св |
| S} Био је то Петар Станојевић, ћефалија града Копријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долази |
| зео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, ви то |
| ка и свештенство заједно са старешинама града Пирота, изађоше те поздравише царицу.{S} За њима |
| и са суха.</p> <p>После кратког времена града Београда готово није било изнад земље.{S} Топовск |
| ри свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> <p>Султан |
| времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене Србији и |
| уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим вртовима.{S} Ту су своју ћер |
| о се тицало политике, пође на поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је |
| с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и низ Нишаву ниже града биле су куће с лепим врто |
| Јанко Сибињанин у том моменту истрчи из града са својим војницима и удари под сабљу пометеног н |
| не заштите, излети са својом војском из града, заузме их после кратке борбе и стане у њима он с |
| види на главном тргу пред црквом изван града где стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сл |
| отворени.{S} Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће. |
| у.{S} Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева.{S} Станови <ref target="#SRP19130_N1" |
| мед, који се налазио у шанчевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку пов |
| /p> <p>С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пош |
| арских манастира, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао п |
| А зар ти не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику двор |
| вадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими б |
| прилично велики квадратни простор, као градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, |
| има је зими било и воде.{S} Улазак је у градац био крај куле и имао је мост који се могао дизат |
| ја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, сто |
| {S} Али се у Пироту морала задржати.{S} Градић пиротски са својим кулама био је у једном крају |
| га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околини Рудника, одакле му се отварал |
| зним цвећем.{S} На згодном месту испред градића било је <hi> потециште </hi>, место за трке и о |
| анас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где је такође било изнето једно буре вина за о |
| а послугу и за стран свет, било и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен ода |
| Брдо бранило се јуначки.{S} Понеке мање градиће узимали су с великим жртвама, и онда би сви бра |
| ло и изван градића.{S} Празан простор у градићу био је засађен одабраним воћем, орасима, крушка |
| да све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сеј |
| на том крају било никако.{S} Становници градова и тргова, Пирота, Извора, Ниша, Прокупља, Беле |
| е збива наша приповетка, у Србији, осим градова, није било готово никако потпуно слободних људи |
| } Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Одмах с почет |
| били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се у том правцу даље пружале |
| сти и бранити и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници |
| ло у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, понајвише |
| нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах о |
| бију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио |
| ерцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дуна |
| тари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође |
| ало онима који су се били позатварали у градове, а и своја су села почесто обилазили старајући |
| ониле у збегове, а људи би се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228 |
| рошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван |
| аном спремном за опсаду пре него што би градови били затворени.{S} За народ изађе наредба да се |
| што је Цариград био круна православним градовима и православним државама свима без разлике, та |
| ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док |
| навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или селима почеше се диза |
| се указивало прстом.{S} Цркве су се по градовима све више склањале у присенак, тако да није мн |
| собито ако би их више било.</p> <p>И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размил |
| авили тешке трагове.{S} Трг је био пред градом с леве стране Нишаве, а уз Нишаву више града и н |
| ди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна.{S} Онда и |
| ај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори |
| матало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више била ограђена, она је била |
| агацине одређеним потребама.{S} Млинове градске и пећи ваљало је окушати и прегледати.{S} Водов |
| , и један се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах |
| упе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни |
| ле, с источне стране, ослањајући се уза градски зид, била је малена <pb n="53" /> властеоска цр |
| владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред д |
| вук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклиматали.{S} Посада их је једна |
| а, у којој су били: владика, протојереј градски, старешина градски и старешина свих еснафа град |
| са турском заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> с |
| арешина градски и старешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да пов |
| ли.{S} Одмах за тим отвори се борба око градских врата и око моста пред њима.{S} Нико није имао |
| да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, |
| гу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан вла |
| веома чврст отпор.{S} Бијући се онде с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан |
| живе људе.{S} Где би се примакли каквом граду или утврђењу, зазујале би смртоносне стреле чим б |
| ишта није говорио о своме боравку у том граду.</p> <p>— Па оно што сам том приликом видео и чуо |
| збије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} То му је |
| уморан, улак се вратио на свој одмор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотиц |
| с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о свему разго |
| Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена у хл |
| о да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим Шанине постеље у једном крајичку, сав |
| ош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пре |
| з прозор у врт.{S} На пољу су се љуљале гране ружичњака и засипао их је југов снег, те су се по |
| љу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{ |
| она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна, и главни извор несп |
| зузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко траж |
| околини Рудника, одакле му се отварала граница угарске Мачве.{S} На Смедереву наиђе на веома ч |
| е грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— |
| Зар се њима не може уговорима обележити граница, преко које се маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обе |
| моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прош |
| већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и |
| Угарској.{S} Између турских и угарских граница находила се Србија.{S} Њу је султан Мехмед смат |
| љу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{ |
| и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим |
| њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала |
| тим тога истога часа издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и |
| одмора.{S} Његови људи се размилеше по границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за |
| јој се султан задржао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник |
| оне гомиле, зајмљене и поплашене још од границе, гомиле усплахирене, јер су виделе врућу човеча |
| знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Султан Мехмед то баш за |
| ва о свему што се тицало северо-западне границе Турскога Царства.{S} Опширна образованост и шир |
| такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путнике, на царине, и |
| еника.{S} Властела господари нису знали границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони уз |
| ет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде |
| већ живо кретала са својих зборишта пут границе или одређених јој положаја.{S} У Плочнику беше |
| султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на граници с Турским Царством, издељен је био међу властел |
| руни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Лаба, у ком је рањен Којадин, био је |
| ти и кад ће се затворити.{S} Градове на граници ваљало је посести одмах, али војници нису смели |
| вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} Београд у угарс |
| жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непријатеља, Угарске.{S} |
| ли и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот |
| на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи |
| по том, упутио управнику многа питања о граници, о трговачким везама са Скопљем и с Призреном, |
| ође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод |
| у, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара и великог челни |
| наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људ |
| да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и |
| (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примити бој с Турцима чим ударе.</p> <p>Најте |
| маћи не могу?</p> <p>— Ко ће обележити границу човеку неверну, немирну, сплеткарошу?{S} Пусти |
| ичаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама наследне влас |
| ећи крвљу и претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смирић |
| ио међу властелу крајишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} |
| рда и с опсадом Смедерева, које се, као гранично место, и не могаше опсадити како треба, него п |
| ђаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} Велика народна трагедија, која се видела и |
| одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с путање којом се он са стране примицао чесми и |
| ра, као што су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у |
| Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манаст |
| је тако читао и повељу краља Милутина у Грачаници, и Светостефански Хрисовуљ у манастиру Бањско |
| ђелову призренску, и свето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како с |
| де саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) главу изради на шти |
| инин Тома и најстарији син Ђурђев слепи Гргур били су против те политике и заступали су мишљење |
| т Јеринин Тома, велики војвода, и слепи Гргур, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспот |
| слепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верска и политичка страст?{S} Па |
| од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо гр |
| у се погасе цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог |
| синко, само је претерао.{S} Погрешио је грдно што се одрекао вере праотачке као један од првих |
| То је био као салон, јер ту су се људи грејали, или себи што уз ватру спремали, или се сушили, |
| све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати веру кад изгуби |
| а ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики су греси, за које нас Бог тако страшно кажњава.</p> <p>— П |
| ађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити Турчина, оче Калистрате?</p> <p>— У боју ниј |
| м се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог ос |
| а цркви, и каквим бих начином могао тај грех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу |
| алистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, према цркви, и каквим бих |
| си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има заслуге.</p> <p>— Али мене није |
| огу.{S} Ако казна и попуштење Божије за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном р |
| <p>— Може то бити попуштењем Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и т |
| рода свог по попуштењу Божјем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим |
| осуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се |
| град; судбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светињ |
| поднети нећу моћи, нека ми Бог опрости грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење |
| — Ја не полажем.{S} Нека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под |
| пута, сахрани и помилуј!{S} Опрости нам грехе, Боже, није ли се чаша страдања нашег испунила?!< |
| шили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, царе Стефане, си |
| тељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с горким уздахом.{S} Она ј |
| оју није.{S} Иначе и Турчин је човек, и грехота га је убити, ако те ничим увредио ни изазвао ни |
| а пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грехота опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте |
| еш се бранити од попуштења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми |
| ења Божијега?{S} Грешили смо, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих |
| Цар Стефан је био велики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} |
| царе Стефане, царе Стефане, силно ли си грешио!</p> <p>— Ти си постао злослутни пророк.</p> <p> |
| е цркве и манастири?</p> <p>— Грдно смо грешни, синко!{S} То је воља Божја, то је Бог попустио |
| ожја, то је Бог попустио напасти на нас грешнике.</p> <p>Отац Калистрат се поче крстити, као шт |
| ао, јер је у оца његова један момак био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад |
| м и о Тројанском Рату.{S} Један калуђер Грк из светогорског манастира Лавре прошао <pb n="147" |
| данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око паса и милујући по челу.{S} Хајде казуј м |
| и грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош |
| ови голубови је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од |
| аме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, нег |
| p>Певушећи неку тиху песмицу весело као грлица, Миља ту седе у тихи сумрачан засенак у собици н |
| однекуд изненада један јастреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну |
| доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ |
| иђоше руци поштованога старца, а он њих грљаше и љубљаше у образ.{S} Момци се жураху <pb n="98" |
| д народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ! грмело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, |
| ла чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су се градски ражљуљали и расклима |
| могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих |
| а науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, није знао шта је то родитељск |
| пе свој чадор на брегу где је сада ново гробље, ближе к цариградском путу.{S} Кад прегледа како |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У гробљу код манастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две |
| тира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима.{S} |
| ење, где, поштапајући се, једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада |
| једва прелази гробне брежуљке и оним се гробним хумкама жури.{S} Сада би му се брада таласала у |
| ање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која је |
| !</p> <p>И оседели калуђер клече између гробова, и усрдно се мољаше Богу.</p> <p>— Кад ја још л |
| брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би с |
| а.{S} Око крстова је цвеће, засађено на гробовима.{S} У једној су хумци мајка и ћерка — госпођа |
| е, по његовој наредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим п |
| Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по његовој наредби, на <pb n= |
| јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћин |
| арија (кипарско) од ондашњега топличког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа |
| је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могл |
| у Светој Гори.{S} У њега се могло наћи грожђа и о Ускрсу.{S} Јабуке и крушке му се нису претрз |
| — Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А што би сусретао Турке?{S} На што |
| мело је из гомиле, пред народ!</p> <p>И громка вика, као глас страшне олујине, одјекиваше по не |
| света.</p> <p>Отац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} А |
| Нека Бог буде свакоме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затре |
| едни.</p> <p>— Издајник је! понављаше у громовитом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим |
| риказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, с књигом у руц |
| S} У оно време и сама су господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за |
| мали и размештали; топови су непрестано грували на град, који је био са земљом сравњен.{S} Зидо |
| и и гинути око Новог Брда.{S} Топови су грували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ чит |
| ј се ширило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља |
| нином на једанпут, пред крај септембра, груне преко Рудника.{S} Велики угарски ратник ништа не |
| кну госпођа</p> <p>Круна, склопи руке и груну у плач. — Шта говориш, човече!</p> <p>— Ето их, г |
| лесна.{S} Срце му се цепало; сузе су му грунуле на очи при самој тој помисли.{S} Он би устао и |
| ијо, одговори кривац, а сузе му од бола грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завије |
| ли су са својим старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови сул |
| јвише слободни људи, или туђинци, често Грци и Цинцари, или су били властеоски људи из околних |
| аревине, који је још једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана бил |
| Султан Мехмед се окомио на главни град грчке царевине, који је још једини и остао био Грцима.{ |
| у пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Ме |
| са задовољством читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући |
| рина, из Плочника.{S} Он зна турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба |
| роникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.</p> <p>— Јадница Мара, наше |
| ив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словен |
| пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници начита се књига |
| с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и манастирски момци, који се ни |
| к био Грк, и од њега је и Којадин нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, п |
| у на глас преводи, казујући му по нешто грчки, који је језик Којадин такође мало разумевао, јер |
| есету годину.{S} Одело јој је било више грчко него турско, више калуђерско него световно, од та |
| отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Македонском и |
| ило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</p> <p>Ово усмено превођење отац |
| и </hi> или <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку б |
| з домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и у Светој Гори.{S} У њега се могло наћ |
| ње отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, српским језиком, с |
| та оруђа за ватру, и по која шареница и губер.{S} Понека је кућа имала још и котар или хамбар з |
| ротив њих су на сваком суђењу.{S} Црква губи имање и приход, чим се на суд појави.{S} Радосав ј |
| , кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо никако одржат |
| Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> < |
| , нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге н |
| ише клупа, од којих су се гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало |
| цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} То нам |
| ="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније.</p> <p>— А шта може |
| рош, и оба пута бише истерани с великим губитцима.{S} Борба се продужила сву ноћ.{S} Једном хри |
| Уједно моје највеће сажаљење на тешким губитцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпо |
| аца и поклона, кад би о великим свецима гудео код цркава.{S} А он је путовао често и певао по с |
| ове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Н |
| ради.</p> <p>На једанпут се сподби нека гужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за |
| шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онамо где се продаје стока, и манастирски момак к |
| аки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је то учинио по пизми к |
| авише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин |
| /p> <p>Силни народ око њега отворено је гунђао против овог одашиљања војске Турчину, и савети п |
| титом.{S} Одевени су били у мрк сукнени гуњ, подугачак, и у сукнене мрке пеленгире.{S} На глава |
| иш ваљда код мене мрети, викаше трговац гурајући је штапом.</p> <pb n="8" /> <p>— Ето, устала с |
| ио, али помоћи није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сак |
| сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда би покрила голотињ |
| да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али милости било није.</p> <p>— Устани, покажи |
| е низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с једном војском низ Мораву к Смедереву и опседне |
| плицу, а с главном најодабранијом силом гурне низ Мораву, заузме Крушевац, и оданде гурне с јед |
| лија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљ |
| атим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{S} Сама ниси. <pb n="135" /> С нама је Бог; с на |
| о ми још говорити.{S} Ти управо хоћеш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу |
| } Камо брашно?</p> <p>— Брашно ми отеше гусари ту горе у планини.{S} Ја сам се ставио на одбран |
| има био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или његови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да |
| ка Клисури пут Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику с |
| ањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим били гусари или |
| н Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучко, рухо и своју страховиту чету, па је |
| е о томе читао.{S} После неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којади |
| у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао уморити саслушавајући Којад |
| S} Сад, кад је и Којадин стао на снагу, гуслар-Милојко је још више распитивао и тражио да му ње |
| лојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књига |
| овић постављао <pb n="154" /> питања, а гуслар-Милојко је само одговарао, чудећи се много пута |
| скоме и о Краљевићу Марку.{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Са |
| коме би се највише казивало, кад би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} Н |
| родичину по паклу.{S} Једном он причаше гуслар-Милојку по реду све што је о томе читао.{S} Посл |
| а господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S} Гуслар |
| е свету интелигенције припадао је још и гуслар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозде |
| и су највише волели и најрадије слушали гуслар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљ |
| питкује и што га онако радо слуша стари гуслар.</p> <p>Још је при свима бољим манастирима, и уз |
| дморима се и ту уз чашу вина могао чути гуслар Милојко, који је неко време и господи на кули св |
| S} Весеље је било кад би се вратио кући гуслар-Милојко због његових прича о путовању и живовању |
| дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко служио разговорима с Којадином може се в |
| м месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и |
| архимандрити и игумани знали су Милојка гуслара.{S} У Плочнику је имао свој кућерак и он, и ако |
| у играли и певали.{S} Било је и слепаца гуслара, који су певали јуначке песме.{S} Све је било д |
| ве оно што је од Којадина слушао својим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се |
| S} Али су њега храниле поглавито његове гусле.{S} Умео је за приповест лепо гудети и певати да |
| неког времена, гуслар-Милојко испева уз гусле све оно што је од Којадина слушао својим гусларск |
| ко су тада већ народни певачи почели уз гусле певати о коњу Марка Краљевића који је био шарен к |
| уло.{S} На пољу је уз северозапад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће |
| или тешком бригом.{S} Свакога је тиштао густ облак који се био наднео над Србијом, као кобна сл |
| оравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад сунце маглу разагна, Турци у Кр |
| а, да се преко славе народне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава ца |
| ветар повија и гони, опет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозд |
| Како су Турци били почели наваљивати у густим гомилама на град, и како је њихово одело било ши |
| ладина је овде висила о његовим речима, гутајући сваку реч и сваки слог њезин.{S} То је онда би |
| јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онес |
| S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је почео лизати пламен.{S} Он ј |
| i> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </foreign>) него <hi> рат </hi> и <hi> слас |
| ign></hi> и <hi><foreign xml:lang="cu"> дьн </foreign></hi>, тако како пише, а не како ми изгов |
| Отац Калистрат викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша по |
| бог тога ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе |
| во учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува сво |
| о, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} О |
| тарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су на |
| код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе коме је упућен, да |
| а се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе |
| Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и најве |
| младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, понављ |
| уди.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који мис |
| зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде десио, |
| ина раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако пали. |
| {S} Али камо сад војска силнога запада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо |
| руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ претурио средину века |
| им-беј беше одређен од султана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште |
| а, да се одржи име народно без прекида, да се преко славе народне не простре густа скрама незна |
| емовима свију својих војника и војвода, да би се знало чија су војска.{S} Врло је згодно било ш |
| чи.{S} Просуће се крв несрећног народа, да старе грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; по |
| е потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа добро за ј |
| т Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично |
| отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ ч |
| то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је питана, не би то, може бити, тако схватила, ма да |
| слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни саз |
| ни сиромаха, за којега је она сазнала, да му није помоћи пружила.{S} Болесницима се нарочито о |
| оња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Зна |
| олио и кумио и пријатеља и непријатеља, да би помогли Србији, ако мисле икад помоћи себи, јер њ |
| /p> <p>— Идем и ја, несрећница, с вама, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> < |
| е почињао трешњама, вишњама и јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове |
| је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се закле |
| један камен с путање, и шушну гранама, да је не би изненадио.{S} Он по том искрсе пред њу, и о |
| ници султанови новобрдским старешинама, да се такви јунаци и такви честити људи најпосле покопа |
| возденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да |
| народу, и старао се, свима средствима, да изазове што боље оцене.{S} Као велики старешина војн |
| уде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив, предста |
| лико је могао војске, па јурне за њима, да их с леђа разбије; оставивши врло слабе страже у шан |
| о који час!{S} Ја сам послан пред њима, да јавим.</p> <p>— Па где је то било?{S} Казуј!{S} Како |
| {S} Нарочито је наређивано управницима, да употребе сва средства, како би о томе известили што |
| добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затвори с воде исто тако као и са суха.</p> |
| каткад и одвише повољно према Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му т |
| рно преда своју област Топлицу Турцима, да би се избегло убијање, паљење и плењење.{S} Није ни |
| ним старцем, који је био вешт око рана, да их прегледа, опере и превије.</p> <p>Народ се поче в |
| ко су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња обрати на ред у војсци и у војничко |
| чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ с |
| боја на Косову од пре неколико година, да се они измирити не могу.</p> <p>— Знам, знам све, ал |
| арији човек приповедаше, ако је истина, да је он тако, мачем, расправио сукоб са медведом, неки |
| /p> <p>— Па зар се не може наћи начина, да се од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, оче |
| и све више.{S} Није више ни била тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Во |
| ародне не простре густа скрама незнања, да не замукну у мраку заборава цареви и краљеви, јунаци |
| и да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} Видео сам, први пут у мом веку, како се |
| ога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује |
| тао на поверљив предлог великог везира, да му он може од времена до времена послати свога човек |
| аво путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно што у њему има.{ |
| ини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену.</p> <p>— Кад |
| а поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то оствари, |
| го пећима и ватром.{S} Ложила се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У д |
| били толико заокупили послови панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се |
| ило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним непријатељем; |
| {S} Оставио си сву таштину овога света, да послужиш вери и <pb n="287" /> Христу.{S} То је још |
| ио би од њега начинио великог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме жив |
| екају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султ |
| се згрнули у градове и на зборна места, да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султ |
| лио.{S} Зар ја, син малог властеличића, да бацим поглед на ћерку великог <pb n="137" /> властел |
| о је воља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} З |
| <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Прес |
| ош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је |
| ка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада су порота или с |
| х са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и у покорности жи |
| таде такође под заповестима већи одред, да чува границу од Косова, или од Врања, на случај да б |
| чка вера.{S} Неће бити јуначке заставе, да под њом часно погинеш, него ћеш или крст морати попљ |
| с Турцима на Самокову више Беле Цркве, да је у тој битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да |
| Великом, пристаде на молбе Којадинове, да му целу књигу на глас преводи, казујући му по нешто |
| ! зајеча вика на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буз |
| анце којима су биле везане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај ма |
| њ била спремљена, брзо се свуче и леже, да у сну потражи заборава и утехе од болова који су бил |
| се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштање сврши што лепшим и што угоднијим н |
| у поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај |
| равцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена. |
| к држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборавио, говорио грчки.{S} Уз њега су се и м |
| а он му се смејао.{S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за к |
| Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она |
| такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и наси |
| .{S} Али је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присе |
| ду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да с |
| рђевском панађуру код цркве Св. Николе, да изврши тога јутра.</p> <pb n="174" /> <p>Оптуженици |
| алистрат.{S} Освећуј неправду и насиље, да би га било колико толико мање, и нек ти је Бог у пом |
| здржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвој |
| {S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурила, али мило |
| ну.{S} Наредбе су још јутрос отпраћене, да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <p |
| овратио, распоривши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњ |
| иштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад се мора страда |
| слатко учинило твоје усмено превођење, да су ми се ова питања и нехотице на језик натурила.</p |
| ају вековима чуване хришћанске светиње, да освоје и униште и последњи остатак Цариградског Царс |
| ; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин |
| оји је знао све финоће хришћанске вере, да живи у турској, у неверничкој кући?{S} Колико је год |
| или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су опште спокојство и ред тако крупне ствари, да се |
| пролићете крви, огришћете боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> < |
| ше вреди ово што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи им |
| о Гвозденовићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју С |
| Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом.</p> <p>— Може то бити попуш |
| ше о томе, молим вас.{S} Зар не видите, да томе није време.{S} Говорите ми о верским стварима к |
| видиш где се прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отво |
| рочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пче |
| задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за кућу свога власт |
| гог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разгово |
| удбина је и казна Божија за наше грехе, да они упрљају вековима чуване хришћанске светиње, да о |
| водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролаз |
| S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb |
| ао и ходао би крупним корацима по соби, да ноћ прекрати.{S} Једва су га пред зору одмор и сан с |
| милостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме мест |
| пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем њег |
| а јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и опет вам вели |
| да у Белој Цркви седи владика топлички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и |
| о собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где је пећи било.{S} У оно време и |
| ни за што.{S} Сами су их Турци палили, да хришћанима у руке не падну.{S} Четири турске ратне л |
| постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому т |
| његова.{S} Људи су били тако васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и |
| а и судије прве врсте, били су уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са сви |
| тављали новац на расположење старешини, да он сам нареди што је потребно.{S} У оно време кад се |
| ути, па изађе пут Пирота к Нишкој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим |
| те спокојство и ред тако крупне ствари, да се њих ради мора прогутати и понека погрешка, по кој |
| ко становнике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{ |
| Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} |
| ете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно радознао.</p> |
| ког стражара.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ти, да како, брашно сам ја нашао у твом амбару и послао га |
| а то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко |
| морао мирно гледати, ћутати и уздисати, да би само остао веран уговору.</p> <p>Али у Србији ниј |
| вет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерености, тихоћи, мудрости, стрпељивости |
| ак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се |
| {S} Зар се не може тако некако удесити, да се, прво, сврши борба с Турцима, па после да се прих |
| тане и ту му поруку не могне саопштити, да би тако времена задобио.{S} Али још из Софије Ибрахи |
| а ствар.{S} Само ти кажем, и то упамти, да се на панађуру Светог Николе никаква удава не сме вр |
| косовски.{S} Ако морамо падати и пасти, да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часн |
| Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с њим што пре може, у крајњем случају онако |
| су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се брода |
| онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да зн |
| алуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити |
| гледала, нека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта |
| сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница је била непрестано немирна |
| } Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју?</p> <p>— Како сме?{S} |
| ике, да уводе папство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} |
| м пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре. |
| а бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје |
| а, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу молити.</p> <p>— Не могу |
| је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разг |
| рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилазак у крило свете цркве, ва |
| : или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} Ето то су |
| оме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} Нећу од њих тражити ни службе, ни на |
| ти.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји стари.{S} Т |
| редио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> < |
| се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све прегледам и видим.{S} Спремљене су и ћелије покр |
| Комаде печења људи су узимали са собом, да им се нађе при руци гдегод напред.{S} На послетку до |
| ибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се никако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, |
| превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим |
| споту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме сину.{S} Пиши му и изручи му моје су |
| прво с Цариградом, а по том са Србијом, да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правци |
| S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p>Гвозденовић се очевидн |
| истијара и великог челника над војском, да од његове стране поздраве царицу Мару при њеном улас |
| о васпитани, да рачунају само са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима |
| е да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове |
| ој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Ко |
| бих најпре говорити с госпођом Круном, да је приготовим, па онда с Витомиром.</p> <p>— Не може |
| аду, осећаше немилостиво џарање штапом, да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p> |
| мало.{S} А коме би и смело пасти на ум, да лудом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добр |
| сам сне ноћас сањао.{S} Знаш ли, болан, да Турци тек што нису поплавили несрећну српску земљу.< |
| ет исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не |
| воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара |
| он једнако војску прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чин |
| кажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубимац.</p |
| овићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе њ |
| о срастао, на који се био тако навикао, да без њега ни мрднути не би могао.{S} Гвозденовић чист |
| мала и незнатна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може би |
| амо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо н |
| дела Мехмеда?</p> <p>— Мало пре је био, да ми се јави.</p> <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли би |
| одељку панађура, где се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели |
| ђе време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори |
| сти грехе.</p> <p>— Па шта би ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати |
| војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по за |
| приличан насилник, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши |
| кад сам гледао онога човека, било тако, да бих насрнуо на оне што су га пратили и отимао га од |
| амо, он је пропао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами см |
| о да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца Калист |
| редсказује будућност.{S} Касно је било, да одмах тада к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да |
| све ово што видиш трипут лепше учинило, да ти је и оно што ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете пр |
| ачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p>— Ородимо?{S} Како то мислиш, Ибр |
| а може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу |
| ац Калистрат је говорио громко, лагано, да га и најпростији може разумети.{S} Али је говорио с |
| ио је створење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници |
| рство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке ране његове; учим га чим год мог |
| као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пре |
| ећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу био и |
| ету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Био је сн |
| руара 1455).{S} Изађе на чисто само то, да се, мимо све папине наредбе, на помоћ из Европе нема |
| жале су на супрашци готово своје тесто, да се може вадити на велике сребрне тањире и износити п |
| грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је султан Мехмед Свету Софију, главну цркву правосла |
| би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за вас састарам.</p> <p>И они кренуш |
| ше помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило што смо |
| м.</p> <p>— Миљо, мируј!{S} Хоћеш, зар, да се јутрос свадимо?{S} Хо, хо!{S} И он, вичући тако, |
| мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говорила како она не треба никад да ми |
| ога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш.</p> <p>— Не мислим на то, одговори |
| ији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тицало северо-западне гр |
| малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамни |
| оспођа Круна, којој пролете кроз памет, да јој син није погинуо, па се од ње крије.</p> <pb n=" |
| ога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спах |
| ишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на ми |
| ко би их научили на потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на рук |
| {S} Ни ови ништа не би могли Нехтенаву, да се међу собом нису сложили.{S} Кад хоће Сибињанин Ја |
| частима отпрати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржањ |
| к погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дерв |
| и продужи крстити се и молити се Богу, да своје злослутне тужне мисли растера.</p> <pb n="18" |
| пита се: како је њима; шта ли они једу, да не гладују?{S} На њих се мисли, ако је сунце, или ак |
| , они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и свештенике, да уводе папство и |
| ну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу |
| медерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се царска не пориче.</p> <p>— Остави ти то на страну |
| } Ваља се надати у велику милост Божју, да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се п |
| тужио, и судија ме осудио по законику, да ми се извади око и одсече рука.</p> <p>— је ли тај в |
| рци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и Николу Скобаљића и стрица му ухватили и мученич |
| их војвода.{S} Син је стао у ту војску, да од старога лава на самом бојном пољу прими поуке у п |
| .{S} Одмах се стане спремати у Угарску, да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик |
| очетка војевања пошао је био у Угарску, да види не би ли му се могло <pb n="256" /> помоћи.{S} |
| овори првом оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје |
| ачком, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што |
| смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један.{S} Још су молитве јед |
| да му на одређено место на руку седну, да ухвате птицу на коју би их ловац пустио, и да је лов |
| Божјој руци.{S} Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је |
| еру.{S} Ако нико никад не буде у стању, да ову живу веру у народу поколеба, имање је црквама из |
| е побркано и замршено.{S} Ја ћу у гору, да кажњавам оне који су казну заслужили, а нема ко да и |
| зало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По то |
| ошаље пред собом улака ка Гвозденовићу, да би свакојако изашао пред њ у Ниш, пошто није имао вр |
| ло по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Паликућа је ишао сломљен, одевен |
| тцима у породици.{S} Чујем, са жалошћу, да ни госпође Круне, ни Миље нема више међу живима.</p> |
| /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, нап |
| с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p |
| > <p>— Зашто?</p> <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговор |
| ђ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има |
| у Плочник, да се потруди преда њ у Ниш, да се састану и разговоре.</p> <p>Кад су се опет видели |
| Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам видео једно |
| султан у почетку рата истављао, на име: да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Кру |
| бама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство сматра као своје управнике и судиј |
| на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и д |
| огу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи суда турскога; да своје свештенство |
| во сматра као своје управнике и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је правосл |
| и на ред у војсци и у војничкој служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим |
| наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће не |
| S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак ж |
| љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саопштиш шта си одлучио.{S} То би |
| е шуму она увек говорила <pb n="140" /> да је не сме ни исећи ни продати због трава које по њој |
| својим познаницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда м |
| женити од веће породице, <pb n="121" /> да себи стече пријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена |
| војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњишт |
| она највећа неизвесност: <pb n="226" /> да ли ће се вратити живи и здрави, или неће; хоће ли се |
| су биле издате заповести <pb n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и |
| ца Мара; саклони, Боже, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n |
| аде крстити.</p> <p>— Саклони, Боже!{S} Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, |
| ета </hi>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори др |
| — Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у |
| ђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Србе.</p> <p>— Нека ј |
| Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклати не можеш; заман је.{S} Ш |
| у даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је |
| крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Угарска имала каква јака краља!{S} Краљ Влади |
| кавали на вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом |
| исоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску седницу; да саборској седници саоп |
| судбу свога народа с крстом у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га б |
| добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би |
| тан Мехмед ће постићи што је наумио.{S} Да је Сибињанин Јанко, кад је разбио Фериз-беговића на |
| говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било би неколико тренутака ве |
| је к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.</p> <p>У |
| му боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, при некој доброј |
| /> султан Мурат, пренесе се и на њу.{S} Да то није последње њено виђење са султаном?{S} Да није |
| Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо пока |
| је последње њено виђење са султаном?{S} Да није пред њом, у скорој будућности, час ослобођења, |
| твојој руци.{S} Хоћеш ли ти са мном?{S} Да ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и |
| шао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око |
| атила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} Да се није збунила?{S} Је ли свак био послужен?{S} Јесу |
| једну одређену мисао, у одређену жељу — да му Миља буде жена.{S} Откуда то наједанпут?{S} Он са |
| квих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних |
| ахирени наново.</p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш в |
| с њим говорили.</p> <pb n="68" /> <p>— Да, говораше он за се, то је неизбежна судбина.{S} Кад |
| од Јанкова сужањства у Ђурђа.</p> <p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и н |
| да попадамо с мачем у рукама.</p> <p>— Да попадамо часно, прихвати мало оштрије стари Плетикос |
| оде младога султанског орлића.</p> <p>— Да, да, то је свршено, шапташе царица Мара преда се, по |
| и ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p>— Да замоташ чалму.</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али није само |
| ије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а ви сте сви викали на мене, и вичете и сад: „Неће |
| их људи.{S} Не мари за Маџаре.</p> <p>— Да, да, не мари за Маџаре и за наше усијане главе, који |
| тебе су само освајачке мисли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна в |
| видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће отац Калистрат — Може |
| војка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле |
| рица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица готово никако не пушта од |
| ство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, и мило ми је што си се овде дес |
| хим-беј с извесним снебивањем.</p> <p>— Да, честити беже!{S} Замотаћу и ја око главе чалму, па |
| година раније био цар Стефан.</p> <p>— Да, да!{S} Цар Стефан и јесте узрок што су Срби овако п |
| народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говора |
| кад удати у Гвозденовића кућу.</p> <p>— Да, тако ти је отац казао.{S} Ја не знам како те он мис |
| p>— Шта ти је казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетк |
| молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се |
| знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Са |
| ије та казна врло ретко могла видети, а да је по том бивала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је |
| х да остане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир |
| к, удешава, свакојако, да отера јунце а да не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрч |
| у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и старих предања најрадије |
| ли затворени.{S} За народ изађе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе |
| адове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Све житнице је ваљало н |
| народом када та времена наступе, треба да нађу и погоде ово што ја сад назирем као рђав пророк |
| нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се вратим кући.</p> <p>— Не бој се; нисам ја гусар.{ |
| био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се М |
| и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од њих и од њи |
| само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ствари.{S} И |
| ти и оцу и мајци, и питаћу их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као му |
| и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> <pb n="25" /> <p>— Па овде је Гвозден |
| а сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш |
| не смеду много поуздати и на које треба да пазе, јер им не верују, и ако узрока за то немају.</ |
| А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме султану и предати му позд |
| олазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{S} Ти знаш, ми идемо у манастир у Белу Цр |
| ека јадну нашу земљу?</p> <p>— Не треба да се много погађа, одговори стари калуђер, и прост чов |
| војка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> мајка.{S} Ја ти на то, |
| ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо |
| јци, а ти гледај шта ћеш и шта ви треба да чините.</p> <p>— И ја ћу казати и оцу и мајци, и пит |
| илости и воље Божје.{S} Манастири треба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људ |
| ране планине поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на зас |
| ат, ми онако учимо вас, а ви тако треба да учите ваше млађе, одговори отац Калистрат.{S} Те се |
| како бих без тебе, али за остало треба да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојо |
| ово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њег |
| у сама издати наредбе о свему што треба да раде.{S} По том нека буде воља Божја.{S} Што је суђе |
| државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{S} Тек под крилом та |
| има још једна знатна тачка, коју треба да испитамо.{S} То је имање.</p> <p>— Шта мислиш, синко |
| ак из мога положаја.</p> <p>— Још треба да ти ту одлуку барем мати благослови.</p> <p>— Е то са |
| у за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је султан заискао |
| како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{ |
| гош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођа Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дак |
| ништа, забрањено ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по |
| оће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при |
| нога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против Турака.</p> <p>— Д |
| рица Мара је стајала спрам њега, готова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шерб |
| ој би потребно било, оној и као резерва да у помоћ прискочи.{S} Стари Гвозденовић био је ту уз |
| да Стаменију Плетикосићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвоз |
| спота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново, превисоки госпо |
| а закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То зависи од игумана, |
| , по реду старештва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освеш |
| енија за се казала, покретало је и њега да све чешће на то мисли.{S} С тога у манастир к оцу Ка |
| уна беше на издисању.{S} Молила је Бога да жива не сачека повратак свога мужа.{S} И Божја је во |
| ила раставила, и једнако су молили Бога да их опет барем заједно одржи.{S} Обучени су у јадне т |
| е он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наоколо се б |
| д зиму би она умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} |
| ку прибирао и уређивао, да нема разлога да какав било одговор чека, већ нек чини шта зна.{S} С |
| њим народним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{ |
| узи, то је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> |
| ћи пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре |
| ојој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом.{S |
| маре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не ид |
| ло у органичком свету.{S} Писац се нада да неће бити тешко разумети зашто је нашао за потребно |
| >С тога султан поручи заповеднику града да му каже погодбе под којима би град предао, пошто он, |
| осподара, одговоре они, он нам заповеда да водимо ове јунце његовој кући.</p> <p>— Јеси ли ти п |
| ан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати |
| ели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} Али на то у мом народу ни луд пристао |
| ?{S} Камо бранич?{S} Где нам је војвода да нас одбрани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бр |
| деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо.{S} Криво им |
| на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи све више залећу у борбу, |
| бити у будућности.</p> <p>— Нећу ни ја да вређам Бога, али ти погледај шта можеш видети по руц |
| оту, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што сам се родио на његовом |
| здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да погинем, онда ће се све свршити.</p> <p>— Није то до |
| е на милост Божју.{S} Ако је воља Божја да овог народа и ове вере нестане, нестаће их, а ако је |
| естане, нестаће их, а ако је воља Божја да се одрже, одржаће се, па ма шта чинили наши непријат |
| ултан Мехмед био послао нарочитог улака да јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p |
| на верност султану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ |
| аш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изг |
| начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог д |
| >Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.</p> <p>— Шта ћеш, синко? упита отац Кал |
| војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у пом |
| аде му на памет његова већ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубиво |
| играда, говорило, и која је сад требала да брани Београд, нити се скупила, нити се с оним што с |
| соби крај врта има гост, нити се надала да је ко гледа.{S} Она се забављала <pb n="209" /> свој |
| та ћемо кад је практика свагда показала да су, на жалост, празне речи све то што ти говориш.{S} |
| едне велике госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, ре |
| > се и иначе, овда онда, у њега јављала да види манастир Хиландар.{S} И на пролеће, те исте год |
| носито чело.{S} Миља онда није ни знала да у оној соби крај врта има гост, нити се надала да је |
| Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим тај манастир женски, тако стари. </p> </div> < |
| е мисли удавати, али је царица назирала да се под њеним одрицањем крије нежна тајна, и готово ј |
| .{S} Стаменија јој је смерно одговорала да се не мисли удавати, али је царица назирала да се по |
| немам на што жалити, али бих ја желела да се хришћанство нема шта жалити на велике султане Тур |
| е.{S} Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших кал |
| ак свога мужа.{S} И Божја је воља хтела да јој се жеља испуни.{S} Госпођа Круна је издахнула ба |
| та околне властеле, која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе |
| а женски манастир.{S} Моја је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су |
| поведач од посла.{S} Писцу је жеља била да читаоцима пружи опис живота српског народа у средњем |
| е о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо у стање у коме смо сад.</p> <p>— Ја ћу то им |
| рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била у рукама нас |
| Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у Србију.</p> <p>По том доз |
| ду свога посинка.{S} По том је наредила да се у цркви певају задушне молитве за покој душе цара |
| се ниједна турска власт не би потрудила да крађу осведочи и ухвати.</p> <p>— А је ли грех убити |
| а наредити што треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу |
| рице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, |
| то!</p> <p>— Ја сам опет тврдо наумила да се не <pb n="116" /> удајем.{S} Од како сам уз цариц |
| ма!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више |
| т.{S} Вечита страдалница!{S} Шта чинила да чинила, њом се испирају нечиста уста, макар да је он |
| јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникне жбун уцветале ружице.</p> |
| авно казала како је тетка-Каја говорила да се Стаменија не може никад удати у Гвозденовића кућу |
| тала од себе, и једнако јој је говорила да ће је она и удати.{S} Стаменија јој је смерно одгово |
| мед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сјајни повратак кћери староме дес |
| раница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне наћи, да свршава с |
| деновићево, царица Мара их беше упутила да у њено име честитају славу Гвозденовићу.</p> <p>Разг |
| ете, мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> |
| провиђења.{S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у та |
| могло него напред, пошто је Миља рекла да ће своју мајку известити.{S} Ствар није више била ме |
| еспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хриш |
| ш, ја зато не знам.{S} Али моја је жеља да се ородимо, и тога ти се ја одрећи не могу.{S} Ти гл |
| ћи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова питања провирив |
| ар Македонац.{S} Па кад буде Божја воља да ја седнем на султански престо, зар не бих могао ја ч |
| вљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, мој |
| ким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у |
| јег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и т |
| S} То што је Стаменија рекла да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице ње |
| не би то, може бити, тако схватила, ма да у овоме она ништа не би смела ни писнути мимо свога |
| ма за писање, увек претрпан књигама, ма да се у средњем веку књижнице нигде нису састојале из м |
| аповести једнога турског команданта, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у |
| један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то |
| шом, могла, како треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера сво |
| писивали су, у својим мислима, њему, ма да он, у истини, Турцима никада крив био није и ма да и |
| заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за наклоност свога брата према С |
| нико није могао одржати против њих, ма да Топлица није више била у њиховим рукама.{S} Народ се |
| рипадају, не тражећи од ње ништа.{S} Ма да је био одан ниским страстима, којима се топио у теле |
| ли на питање не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби |
| "258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било пра |
| е живела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде |
| тини, Турцима никада крив био није и ма да их је искрено служио.{S} Најтеже му је било, што се |
| озденовић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада |
| изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и |
| има то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њена <pb n="215" /> ма |
| дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, ве |
| ехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с |
| лико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позв |
| азумеш шта је.{S} Црква, осим тога, има да рачуна на небеско имање — на жив народ, на његову од |
| уком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседају.{S} Уступајући натрашке, једнако се клањају |
| јао је онде љутито вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи и |
| илику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по то |
| бољу снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је в |
| признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манастир.{S} Он сам покупи |
| > био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најбољим вином које је имао и које је |
| арица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговор |
| Јанко Плетикосић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли |
| , да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој н |
| .{S} Али, честити беже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићено |
| .{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је изабрао манасти |
| ултан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је турски обичај.{S} Царица Мара се у |
| та пред њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко пору |
| о пред њ у Ниш, пошто није имао времена да толико скреће с пута колико би требало да отиде до П |
| ш млад, бујан.{S} Требало би му времена да сазри.</p> <p>— Сазреће радећи.{S} То је најбољи нач |
| вор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ћ |
| Радосав је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе |
| помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, кнеже, знам то, |
| >— Јесте, баш зато.{S} Турска власт зна да су цркве и манастири корен овоме народу.{S} Неће да |
| 9" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турско |
| распитивао о књигама, и питао Којадина да му прича шта је чуо од калуђера и шта је читао у књи |
| а у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара по том приступи к |
| а тај случај.{S} Сместа је нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађај |
| е скрстити руке; они ће пустити Турчина да се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет биј |
| Господом.{S} Ако је милост Божја вољна да овај народ сачува, она ће шанути у уши оно што треба |
| говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје дог |
| и, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али ту једну |
| јни ред пред Крушевцем, са свим спремна да на њ удари, освану над моравском долином и над Круше |
| ворио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од раше!</p> <p>— |
| полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже пример.{S} За њим су се журили сви остали.{S} |
| у војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи с |
| онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што се с поља |
| водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> <p>На послетку ук |
| е да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила своје нежности.{S} То су знали ц |
| ти га.{S} Чекао је запис о куповини, па да их поведе.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас |
| pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је није, готово, више |
| се ватра, да се људи могу огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане с |
| огло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и сакат за тако малену ств |
| мести самар, који је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се нато |
| е.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највеселији човек.{S} А ја нисам н |
| га и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не б |
| овори отац Калистрат.{S} Што си пио, па да не прођеш мирно мимо човека? одговори отац Калистрат |
| лтану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Београд.{S} То је, оче Калистрате, а |
| ебало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три |
| хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S} Не, не, ја хришћанима |
| а се прибере, да сакупи нову војску, па да их опет бије.{S} Сибињанин Јанко је имао једва толик |
| а што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан |
| нио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих грех ја имао, оче Калистрате, |
| би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турцима сврши, и ма да то мало никоме не би бил |
| а, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагодне, око Некудима, го |
| сам расположењима народним.</p> <p>— Па да нам помогнеш заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те |
| вим свој ранији весели тон.</p> <p>— Па да.{S} Ја сам се још прекјуче, уочи лова, кад је то уре |
| О каквим плановима мислиш.</p> <p>— Па да начинимо рај од нашега села.{S} Да је у њему боље не |
| Само је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала |
| треперише у њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чел |
| ашчићима, и лепа Миља прошапта само „Па да ли ми је то суђеник?“, и исред отоичашње шале и беза |
| његова Каја споменула како се поговара да Којадин радо гледа Стаменију Плетикосићеву и упитала |
| видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, ост |
| што је Којадин узео на се, да се стара да не пропадне вера и књига, да се одржи име народно бе |
| а и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризници има блага и |
| Ја ти носим поздравље од честитога цара да помогнеш не би ли се на миру свршило што сабљом и кр |
| евисокоме ти царству.{S} Моја је намера да се више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинс |
| читати, он је сам молио оца Калистрата да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен пр |
| а обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим |
| их еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет г |
| ре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта пор |
| а све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, ако би се показао непослушан.</p> <p>Госпо |
| српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћер |
| /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> <p>— Божји благос |
| моје новости.{S} Ја сам питао себе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме |
| жалосни, оборене главе, не знајући шта да раде.</p> <p>Тада се видело како ни предвиђање није |
| напад на Цариград.{S} Није смела ништа да проговори, али јој је слутња цепала срце као што би |
| ом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{S} Говори како ј |
| а молитву, па по том позва Гвозденовића да буде на молитви и он, а сама оде у своје собе да се |
| чњачком углађеношћу молити Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та дом |
| околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и цар |
| ће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске |
| ајући пошто је, нити се машајући новаца да плати.{S} С тога га се свак клонио и мрзио га.{S} Не |
| али је с тешком муком умолио Светогорца да му их прода.{S} И Калистрат их је са задовољством чи |
| опи и оружје, није било војничкога срца да се не затресе ни ока да се не заплаче, кад помисли д |
| истрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том граду.</ |
| i>!</p> <p>— Бог те саслушао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други јед |
| стив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гвозденов |
| Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супро |
| и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи општи одзи |
| останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас |
| ного смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Боже пребла |
| паднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али |
| а сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђењем.</p> <p>— |
| о, непостојани, несложни.{S} Кад им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они |
| аторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о б |
| рамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли зе |
| ?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драг |
| у, пометоше се због тога, кренуше назад да се спасу ватре, и напустише и град и варош у великом |
| а-Каја говорила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} По |
| да се учини неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али го |
| о да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом најв |
| ружје, на одбрану, народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оруж |
| ци, као ватра жива, отидоше на Цариград да помогну турском султану освојити га од хришћана.{S} |
| к, кад се султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове ми |
| редио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S |
| пство и латински језик, да нагоне народ да се на своме језику Богу не моли.{S} У томе ће терати |
| длучношћу.{S} Он почне живо учити народ да се властима покорава, да њихове наредбе врши, али да |
| послао га у манастир.{S} Сад имам тебе да отпратим.</p> <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> < |
| а молитви и он, а сама оде у своје собе да се спрема.</p> <p>Повративши се из цркве, са које се |
| оћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва свога гос |
| -паша није одобравао покушаје Мехмедове да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије |
| Капистрански настојавао је из све снаге да угарску властелу међу собом измири.{S} Тога ради је |
| о достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је |
| били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није могао.{S} |
| у нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Турци из |
| ежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта. |
| оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му |
| S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{ |
| о да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одмекну.</p> <p>— Људи, везујте |
| же нешто ново и туђе.{S} У брзо се виде да се попу и калуђеру ваља и склањати испред Турака, ос |
| ше.{S} То га трже иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети |
| ураше се сакривеном госту.{S} Круна оде да нареди што је требало за вечеру и за ноћиште. </p> < |
| слушали.</p> <p>После вечерња народ оде да настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спрем |
| гледај шта ћеш.</p> <p>Ибрахим-беј оде да спава, а Гвозденовић оста као посрамљен у најнеприја |
| <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако заповеда високо |
| p>Властеличић опет повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше он |
| мео пустити <pb n="279" /> и своје људе да се с њима утркују.{S} Он је морао мирно гледати, ћут |
| родне обичаје.{S} Нарочито је учио људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потр |
| носиљку на одређено место, царица изађе да прими поздраве господе оца свога и онде сакупљених Т |
| ад спустише носила, госпођа Круна приђе да прегледа рањеника и обрадова се кад га виде не само |
| где више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то лепо б |
| , кроз врло кратко време, мислио такође да изврши већ изречену самртну пресуду.</p> <p>Неколико |
| лати султану.</p> <p>Из оних стопа пође да их види.{S} И они су се баш кретали.{S} Њих је водио |
| ли! упита Миља радознало.</p> <p>— Каже да јој се свиђа манастирски живот уз царицу.</p> <pb n= |
| орила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденовићка, да је пи |
| овић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем онде |
| радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њ |
| итом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се з |
| сам последњи пут тамо видео, једва може да се брани.</p> <p>— Да видимо, да чујемо! — одвратиће |
| жи?{S} Удружи ли се с Угарском, не може да се одбрани од католичке превласти и од папске пропаг |
| и ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нек |
| е би могао у животу, да само на њу може да мисли као на своју жену.{S} По том му се стане прика |
| b n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозденовић.{ |
| } И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне |
| есна.{S} С највећим напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда о |
| .{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо.{S} И збило се.{S} Због тога ет |
| а ти је говорио?</p> <p>— Говорио ми је да се у Угарској непрестано спремају.{S} Сибињанин Јанк |
| једанпут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?< |
| је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као |
| и, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и послуша што му султан Мехмед нареди.{S} То ј |
| ном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ћ |
| старога Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и |
| тврда и за највећа искушења.{S} Знао је да се у ма каквој прилици <pb n="112" /> на њ може поуз |
| леда разбити војску на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Састав |
| к да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у ру |
| ста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на то има.{S} Смишљао је и смислио, и већ је |
| возденовић је отишао од куће; отишао је да сусретне Турке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке |
| и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Био је већ |
| им тих послова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манаст |
| S} За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се пре |
| о њеном манастиру и о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата так |
| одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда во |
| ици, међу Врањем и Гњиланом, одредио је да се скупи једна војска под командом војводе <pb n="21 |
| А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је било одређено нароч |
| ова кућа и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти |
| бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ буде јачи од свију, па да се осети средишња држ |
| у.{S} Суд је могао судити, и требало је да по закону суди, али шта је хасне било од суђења, кад |
| ико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно |
| пита отац Калистрат.</p> <p>— Казано је да сам пијан посекао по руци и окрвавио једнога властел |
| е тај посао није свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од |
| гори, мршавији или обилатији; главно је да поточић народнога живота и народне мисије непрестано |
| огао тужити као насилника.{S} Главно је да сам ухватио крадену ствар.</p> <p>— То покрива и леч |
| ере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко могла видети, а да је |
| астира Свете Богородице.{S} Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би |
| н је према теби милостив.{S} Могућно је да би се могао остварити.</p> <p>— А какав би то предло |
| дегод.{S} Све што бих вас молила, то је да ми наредите што ми треба за пут, коње и људе.{S} Ја |
| једва чекам.{S} Једино што желим, то је да ми на калуђерском крштењу предаш твоје име. </p> </d |
| то му треба.{S} Људи крепки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границ |
| и? упита Којадин. — Шта би било ружније да се пише ето тако како ви говорите, одговори Којадин. |
| , али чиме нас турски султан обезбеђује да ће остати све што стоји, овако како је и на овоме, ј |
| та поручује мој отац?</p> <p>— Поручује да је рат на прагу.{S} Турци тек што нису ударили.{S} И |
| та, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести о положају |
| ога султана Мехмеда II, имао је прилике да о новом султану сазна многе по Турке врло повољне ст |
| на служби оцу Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гв |
| одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их чује.{S} Зар ми ти сам синоћ ниси говорио, како ј |
| спитивао о свему што је он имао прилике да уз пут види и прође, а што је Гвозденовића занимало. |
| ра сиђоше такође свака из своје носиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у р |
| спремамо.</p> <p>Онда викну своје момке да се спреми све што треба за полазак, а на скоро по то |
| ке.{S} Смирите се, људи!</p> <p>— Турке да сусретне? викаше много њих у грозничавој јези.{S} А |
| н се беше већ успузао уз бедеме градске да на њима пободе турску заставу.{S} У тај мах војник Т |
| њанин Јанко је имао једва толико војске да Турке код Београда разбије.{S} Управо он ни то са св |
| ио на престо, војводе његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарн |
| ди, тако благо поступало.{S} И они жале да се учини неправда и не би ради никад да неправду доп |
| ницама и наслонима, које су само чекале да се сабор отпочне.</p> <p>У манастиру су звонила звон |
| рав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне гомиле слегну, које с |
| азбише све турске чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S |
| уде свидела твоја радња, ако они пожеле да је ти обуставиш или потуриш, шта ћеш на то казати? у |
| а, ма да су опште заповести издане биле да се Топлица штеди у свима нападима.</p> <p>Госпођа Кр |
| радских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од п |
| аре и за наше усијане главе, који мисле да је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољег |
| надама.</p> <p>— Али многи у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћа |
| , прво, сврши борба с Турцима, па после да се прихвати борба с католицима.</p> <p>— Не може, си |
| око госпође Круне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажа |
| оломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по један, |
| } Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање његове же |
| е агенте, преко којих би куповала робље да нико не зна за кога се купује.{S} Робље је то пуштан |
| опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бог да, него |
| ори Којадин плашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се |
| рани, <pb n="232" /> да поведе нас саме да бранимо своју кућу и своје огњиште?“</p> <p>Гдекоји |
| о дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да |
| Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девој |
| је требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице?{S} Шта се хо |
| а и да је, по Божој вољи, настало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Ц |
| м.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; нек ми не прими за зло |
| ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, пошто га |
| х каква посла има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око |
| ан.{S} Немаш више за ову оптужбу никоме да се правдаш, нити где да одговараш.{S} Иди кући.</p> |
| војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва |
| е нетрпљивости.{S} Али нећу више о томе да говорим, да те не срдим.{S} И ти си какви су и твоји |
| .</p> <p>Како је често размишљао о томе да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, зауст |
| влаха да исплати.{S} Влах, опет, не сме да пусти манастирске јунце, који су му поверени <pb n=" |
| менији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње |
| тео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да ломим Турчина, |
| е не може бити речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p> |
| , верном и поузданом народу, који се не да ни истребити ни одвратити.</p> <p>— Сад сам разумео, |
| о их као што су били пређе.{S} То се не да избећи.</p> <p>Госпођа Круна се само стаде крстити.< |
| апада, да султану Мехмеду ни у Азији не да смирити се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот |
| веде.</p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је |
| еко Пирота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила |
| тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој р |
| а за руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> |
| многе су биле тако оштећене и покварене да више нису биле ни за што.{S} Сами су их Турци палили |
| у гостију, њено српско нуђење и старање да свак буде учесник гостољубља.{S} Она је једнако пром |
| тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— |
| авладало је народом некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да |
| отив те политике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> |
| ртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мар |
| од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спрем |
| му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру.</p> < |
| огао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три |
| а.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то манастирско брашно.{S} Стражари сме |
| истрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином намером да приме об |
| што царица Мара у нас борави.{S} Говоре да је Србија већ у половину турско царство и да би треб |
| Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску него породичну политику и да |
| ати не може и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дуна |
| доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим ор |
| ромаха и нејака.{S} Он је говорио за се да је Божји Суд и плаћао је као Божји Суд онима који су |
| ћ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То |
| вога о женидби Стаменијом.{S} Разуме се да му та расположења нимало нису била повољна.{S} Којад |
| <p>Каматник виде шта је, и спремаше се да се уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, в |
| оче купити своје плетиво, и спремаше се да пође.</p> <p>— Уздајмо се највише у Бога и у помоћ њ |
| зденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се |
| даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад и вечеравало и ручавало.{S} Место је би |
| апио њему и гостима, момци су журили се да опет напуне испражњене пехаре.{S} Гвозденовић се онд |
| син проси твоју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништ |
| мило, рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стар |
| тни Турци изгибоше у борби, излажући се да би спасли битку и положај.{S} Међу рањеницима је био |
| које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникн |
| м упућивао њихову наставу, старајући се да они читају оно што би од веће користи било њиховом б |
| к њојзи иде, али то смисли и одлучи се да изврши колико сутра, и с тим се мислима отиште и он |
| чевима између града и стана, поплаши се да му хришћани не пресеку повратну линију, скупи колико |
| и вина, и медовине.</p> <p>Одлучивши се да новога госта не води међу остале госте свога крснога |
| е бити једне вере.</p> <p>Опоменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој пома |
| ио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускратити.{S} И онда, ах онда — пу |
| .{S} Али сад је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудит |
| , и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с т |
| истина и на твојој страни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет криви |
| ст.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи |
| етнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад б |
| једини и остао био Грцима.{S} Знало се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспо |
| ји посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско |
| онице, нарочито за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови т |
| мање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна властела, што се, |
| е неко прав у једној ствари, мислило се да ће Божја воља бити увек на његовој страни.{S} Мислил |
| и увек на његовој страни.{S} Мислило се да истиниту и праведну ствар Бог не може оставити ни на |
| Видело се да се потурчио, а говорило се да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда ве |
| .{S} Међу људима тих гомила говорило се да је била битка с Турцима на Самокову више Беле Цркве, |
| где могао скрасити.</p> <p>Говорило се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, |
| ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су Турци увек и редовно јачи, јер су сви под једном |
| отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му п |
| све невесели гласови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време д |
| к није био на месту самом, чинило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} |
| народ једнако вапијаше.{S} Чинило му се да му то нешто помаже.{S} И вапијући, примицаше се с ра |
| што је такав сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n=" |
| спотом и Високом Портом и старали су се да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> |
| беше приспео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако д |
| врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност.{S} Касно је би |
| да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачувају своје интересе.{S} У тешкој борби |
| заузети Топлицу.{S} Да примиш ислам, те да нашим наградама теби можемо показати осталима шта че |
| опет удари на Београд са свом силом, те да се по што по то узме.</p> <p>Опсађеници у Београду в |
| користе лепим временом и месечином, те да стигну на прво ноћиште барем у Рачу или Баточину.{S} |
| ребало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима многобројним који су к |
| , пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика халка од туча била му је |
| да бар он лично разрачуна са западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" / |
| ако изван крила свете цркве; избегавате да јој приђете.{S} Не велим ништа против тога; не помињ |
| не под небом.{S} Смирите се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне конди |
| ћемо бити пријатељи; ако ли нас хоћете да гоните, морамо одговарати истом мером.</p> <p>— Ја х |
| т један турски чиновник из њихове свите да нађе старешину тога турског одреда што пре и како би |
| по сваком времену.</p> <p>— Кад мислите да пођемо, упита царица.</p> <p>— Чим се одморимо, одго |
| ан будеш.{S} Ви, рекла бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немо |
| ину мојих речи.{S} Без сумње не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге кој |
| ру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим н |
| та, одговори царица, радите што мислите да треба.{S} Ја бих рада отићи к мајци где она буде, у |
| {S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, |
| лио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, напослетку, морали пустити да пође с |
| мо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Угов |
| не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће |
| м би се установила њихова власт, они ће да почну католичку пропаганду, да гоне наше калуђере и |
| сметала Ђурђева автономија.{S} Како ће да нападне Београд преко туђе, автономне, готово незави |
| ијатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па |
| е?</p> <p>— Не покорава се никоме; неће да чује за туђинско, иноверно господарство.{S} Ето већ |
| и манастири корен овоме народу.{S} Неће да их брани нигде.{S} Против њих су на сваком суђењу.{S |
| , буне и раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; |
| Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људ |
| ти лако казати, одговори калуђер; хоће да се покажу трпљиви спрам нас, али им то рђаво иде од |
| Гвозденовића неста.{S} Казао је да хоће да обиђе Ново Брдо, а отишао је пут Прокупља и Ниша.</p |
| Гвозденовићев испод Копаоника, па хоће да их тера својој кући, а неће влаха да исплати.{S} Вла |
| последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој ку |
| о теби она каже само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, к |
| м мислио, да се свршава.{S} Султан хоће да свршава.{S} Не говори свакоме, али за себе знај.{S} |
| за топове.{S} Видело се да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволск |
| до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смеде |
| овикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу други и почну |
| остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденовић и турска во |
| насељеника одређиване нарочите породице да буду <hi> псари </hi>, који ће одгајивати и лову учи |
| ретала, охо, ово сунашце хоће мени лице да опали; охо, нећемо ми тако!</p> <p>И лако, као млађа |
| време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа |
| едија, која се видела и очекивала, поче да се врши над мученичким народом српским. </p> </div> |
| ћа, наједанпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, |
| други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одг |
| а хришћанскога времена.{S} Свак осећаше да је ту света остава старих времена, и свак се напајаш |
| изгледало.{S} Хитре мале лађице успеше да на неколико места покидају ланце којима су биле веза |
| била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их зау |
| ућа закукала.{S} Није му се милило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без |
| ло од ранога јутра.</p> <p>Кад објавише да се високи путници примичу од Прокупља, зазвонише зво |
| уздање у своју војску.{S} Они наредише да се на насртљиве нападаче бацају запаљене крпе, умота |
| нутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те. |
| с воде отворио.{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Зна |
| ле.</p> <p>И буздовани се брзо подигоше да изврше страховиту освету.</p> <pb n="234" /> <p>А сп |
| ена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше да иду у своје село и повикаше своје људе.{S} Отац Кали |
| им што је мени заповеђено.</p> <p>Одоше да јаве госпођи Круни, која је тек била сместила сина.{ |
| сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круном и са госпођом Плетикоси |
| ог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат позва с |
| еста познаше манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев |
| царицом Маром пошли су кући, и кренуше да најпре прођу мало по народу и погледају забаву народ |
| не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада напали Скобаљићеву војску, да су и |
| да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то нек |
| езано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је мог |
| огод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око |
| редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбегли.{S} Женска упра |
| да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко |
| умила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може поднети за Гвозденов |
| је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, и да је од малена рода, и да не може подн |
| помоћи, да манастир има своје повеље, и да ће он за отмицу бити кажњен, а он му се смејао.{S} К |
| с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време |
| } То су знали цело село и сви суседи, и да сте кога било запитали, одговорио би вам да је ту бр |
| , да освоји Караманију у Малој Азији, и да у свима правцима, и у Европи и у Азији, заокругли Ту |
| ате птицу на коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице прода |
| Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>Из Новог Бр |
| из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, задужбине Стефана Немање, |
| оски бес, да опомиње на последњи час, и да брани слабе од помамних и обесних.{S} Нико није већм |
| е у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу треба просто сјурити мач у срце.{S} Али је т |
| е притиска неспокојство, неизвесност, и да то јако смета свима пословима.{S} Свакоме је било у |
| ти да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер му требају још барем дв |
| ли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отворио.{S} Т |
| на лично предам ову његову хрисовуљу, и да ти је прочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспо |
| да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узданица.</p |
| да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство |
| ега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Др |
| не може поднети за Гвозденовића кућу, и да је то некоме тетка његова говорила.{S} Онога времена |
| ој фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа бити не може.{S} То би значило |
| по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се морам стидети своје вере, саклони, Боже, по сто п |
| није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да се не удаје, и да је сирота, |
| ошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женидби њего |
| ари и подруми, да у ризници има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њем |
| да се што пре истакне пред оца свога и да сам задобије гласа.</p> <p>— Ако сад Мехмед прими су |
| и то изазвало јачи полет њихова града и да је потребно сад, када Београд није више у Србији.{S} |
| људе да никада не траже турскога суда и да се, у својим потребама, неверницима не обраћају ни з |
| нашла начина да своме оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао з |
| олико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Гвозденовић се |
| еспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај |
| опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — Не бој се, госпо, истину ти го |
| се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} Најтачни |
| иљенога старешину и народнога учитеља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпот |
| ао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три ве |
| се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Бе |
| осиљке да се поклоне свештеним лицима и да епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи власте |
| упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} К |
| ност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што је неизбежно.</p> <p |
| отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши ко |
| а царица мајка буде потпуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се к |
| месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака.</p> < |
| а су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико сиромашни.</p> <p>У тим к |
| и најдубља размишљања султана Мурата и да помогне оријентацију његових пространих комбинација. |
| е воља да и мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ак |
| едњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи, настало време да се господство пр |
| тану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јавивши се ве |
| да му је наденуто турско име Мустафа и да му је онда велики везир поклонио сабљу и господство |
| труди Гвозденовићеви не остану узалуд и да са свим не пропадну.{S} Смирите се!</p> <p>— Али су |
| ђе наредба да се сав склони у збегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимо |
| ра, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S} Мислио је служити |
| је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Повелика хал |
| ова.{S} Читања ради жудео је да обиђе и да поживи коју годину у свима великим манастирима по Ср |
| оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари де |
| се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав св |
| је да му се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су каме |
| ј на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> <p>— Нисам те одавно в |
| косић, наређиваше хајкачима да полазе и да онима који су раније већ на место изашли из даљих се |
| ђу монасима живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења н |
| је био српски властелин.{S} Ваљало је и да се сељак навикне на спахију и спахија на сељака.{S} |
| > се да га ни стрела ни пушка не бије и да му се никаквим оружјем ништа не може.{S} А он је, за |
| послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац лаганим гласом. — Сам |
| има преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био горак.{S} У двор |
| о са силом, да се само јаче силе боје и да у свима својим пословима очекују свршетак само од на |
| оде његове саветовале да одмах војује и да своје противнике или будуће супарнике поуклања пре н |
| господе српске.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је н |
| а султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљен |
| јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљама, и то тек |
| је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћанска војска, о којој се |
| спотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванско |
| ио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила |
| а се људи одричу своје праотачке вере и да примају ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два вл |
| ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти |
| н снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и млада.{S} Гос |
| } Ја вам говорим истину, да је чујете и да је знате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњег |
| ш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не знам како су с |
| ост не подчине вољи очиној и нехотице и да га то за навек несрећним не учини.</p> <p>То јутро р |
| м заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са |
| оме да се и сам потпуно посвети цркви и да прими чин, заустави се једном на неколиким врстама < |
| ећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p>За њим је ишао силан свет, |
| е српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека трај |
| едним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта говоре.{S} На средини је те гомилице с |
| аље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариград |
| викну сокалника (кухара) да лов прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.< |
| астало време да се господство промени и да Турци завладају.{S} Пад Цариграда сматрао се као зна |
| истрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да се, у име Божје, напред крену.</p> |
| апском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дан |
| и да је време да се и он кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се по |
| окорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру оставе.{S} Смирите се, и оп |
| господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама на кољу испуштати душ |
| себи разуме да ће се та жеља извршити и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једв |
| во известим, да чујем твоје заповести и да их у свему извршим.</p> <p>— Имам и ја писма из Цари |
| о је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S |
| ћ тврда одлука да хришћанство напусти и да се потурчи ради частољубивости и ради прљавих корист |
| зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да г |
| оја те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.</p> <p>Ибрахим-беј говораше за |
| у нас мисле да нам запад може помоћи и да је боља каква било хришћанска власт него муслиманска |
| аредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај словенски превод.{S} С |
| а сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљино сместа проме |
| е потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још о |
| да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div t |
| веку је Гвозденовић имао том приликом и да одговори на питања султанова, која би му тај везиров |
| цело православље клонуло пред исламом и да га је ислам победио.{S} Осим тога, у Цариграду је би |
| ишљам и сама да се поведем за царицом и да уђем у манастир.{S} О, веруј ми, то би био блажен жи |
| е иза сна.{S} Тако виде да је све сан и да нема ништа.</p> <p>Тек се тада сети тога сна, на кој |
| , најмањи као и највећи, буде понуђен и да се послужи.</p> <p>— Никада се не можеш уморити, Ста |
| е бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очек |
| је жеља била да обновим спомен њезин и да оживим места, у којима су они младост своју проводил |
| ажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се покалуђерим.</p> <p>— Нека је с тобом благослов Б |
| у II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара |
| народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи га погинуо, да је сул |
| тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми што му треба.{S} Људи кре |
| а њихову врату општи ред и спокојство и да би зли људи узели брзо мах, кад би се, правде ради, |
| Србија већ у половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике |
| су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова породица |
| готово неизбежна.{S} По том је видео и да он Стаменију љуби, јер му се тада, када је на то пом |
| га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p> <p>— Е, Ибрахим-беју, одговор |
| ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи.{S} Непрестано се око њ |
| ео.</p> <p>— Да се он мени успротивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, п |
| љатим окованим врхом, којом се служио и да подупре товар и коња свога и себе, негде на клизавиц |
| панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који |
| њ Миливојев, да се с њега скине седло и да се намести самар, који је уза зид стајао, па да се п |
| ни се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу |
| га турског одреда што пре и како било и да све обустави онога часа, иначе сместа да га убије, а |
| мо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А ш |
| {S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да прев |
| прозор отвара.{S} Чекајте, да чујемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један про |
| о.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим |
| ђе из очеве куће, да отиде у манастир и да се покалуђери.{S} Овај разговор с оцем Калистратом у |
| , која су изашла била да виде панађур и да се проведу, а исто тако и да купе што им је требало. |
| лушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљ |
| ед њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и босиљком.</p> <pb |
| роменом вере престао бити Гвозденовић и да је одржао само материјалну страну старога породичног |
| битци тешко рањен Којадин Гвозденовић и да су Турци провалили.{S} Како је Топлица на страни од |
| ек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Србија на реду.</p> <p>У в |
| Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано |
| бро, као под кнезом Лазаром на Косову и да обележе траг свој.{S} Ко славно пропадне, васкрсава |
| сти да се треба надати турском нападу и да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држа |
| понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву |
| пео.{S} Људи и коњи тискаху се да уђу и да се сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва |
| езане турске лађе, да им прекину везу и да се измешају с њима.{S} У тај мах удари и посада беог |
| а се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био згодан пар људи, па су већ, својим згодним |
| репки и за оружје да се сви наоружају и да су готови поћи одмах на границу чим се позову.{S} Де |
| и он још једном види сестру Стаменију и да царици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачиј |
| е се народ веселио, да слушају музику и да гледају коло.{S} Тутањ и весели гласови са тога крај |
| мо хришћанску него породичну политику и да смо народне интересе потурили за љубав личних рачуна |
| а им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његову.</p> <p>Ено их како |
| одила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за обичну кућну потр |
| ило да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим временом и месечином, те да стигну |
| вичући својим људима да влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влах |
| тирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> </div> <div type="chap |
| и паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никаква утицаја.</p> <p>О ов |
| И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно што је готово и с наслађењем |
| лонио се с тугом у срцу, мислећи у себи да ли је осуђеник истински кривац, кад је над њим изврш |
| за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви мировати и да изради, да и вас на миру остав |
| ити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу своје праотачке вере и да примају исл |
| м старешинама у нарочитој групи, готови да поздраве своју султанку, коју нови султан с толиким |
| ашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да |
| ове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> <p>— Н |
| ва, сада чини.{S} Спасава време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наи |
| била једина његова путовања, све у нади да ће му се испунити та топла жеља, пошто никоме није у |
| је, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хладнокрван.{S} Како би, управ |
| рите се, и опет вам велим, ако сте ради да на миру останете.{S} Смирите се, ако мислите да труд |
| </p> <p>Чим је заузео град, он заповеди да се <pb n="255" /> позатварају сва градска врата, ост |
| е и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њега скине седло и |
| ом и прорачунаном правцу сви су изгледи да ће млади игуман Калистрат потпуно заступити старога |
| аци још у већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом сило |
| опољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позове престолонаследник Мехмед, који ће бити сул |
| те се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и в |
| оће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду кува и оста |
| м прегледа оружје.{S} За коње им нареди да се сместе онде где су и његов и његова момка коњ сме |
| <p>У Горњој Топлици Гвозденовић нареди да главном војском која ће поћи под команду Н. Скобаљић |
| потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога од стражарских коња.{S} Пошто |
| г властелина Гвозденовића, одмах нареди да га пусте к њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не до |
| ало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизручене три вели |
| До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпу |
| ко да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султ |
| нко, по <pb n="280" /> сто пута, и ходи да те пољубим.{S} Нико то не би могао свршити тако како |
| ојске Турчину, и савети паметнијих људи да је то по уговору и да је неопходно нису имали никакв |
| приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Др |
| ред међу поносницима и да на коње пази да се не претоварују и не прегоне.{S} Капетан је и овде |
| ежено и папином смрћу.{S} Остаде Србији да се узда још у Угарску, барем за то што је она за њом |
| им га на земљу.{S} Он после каже судији да сам га ранио и оборио пијан.{S} И мене осуде на казн |
| гло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се нада; и да од такве свадбе ништа би |
| бом.{S} Шта би све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође |
| а вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита о |
| о му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је сам |
| {S} Зар тако моја милост?{S} Та знаш ли да те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за |
| ша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја говорим с Гвозденовићем?{S} Могао бих најпре гово |
| а ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бранити манастир, као што га је бранио десп |
| ве не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да свако село за време спреми |
| ли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије сл |
| згинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Др |
| алеко унапред смишља своје планове, али да о томе никоме ништа не открива.{S} Чим је у фебруару |
| у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша |
| а покорава, да њихове наредбе врши, али да као очи у глави чува своју веру, свој закон, своје н |
| у одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису јавили.</p> <p>— Јавиће се, |
| освршавало, женскадија с момцима навали да изврши послужење.{S} Госпођа Круна је још раније изд |
| еђусобним разговорима сви су признавали да се у Србији не може водити другојачија политика него |
| није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испунити та жива очекивања.</p> <p>Управника и |
| млађи његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љ |
| стовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их |
| могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачком помоћ |
| бом разговарати.{S} Неки су се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били |
| дити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 |
| о није био уз оне, који су још рачунали да се Срби ипак могу Турцима одупрети и који су држали |
| {S} Али су ми они много пута одговарали да је на њихову врату општи ред и спокојство и да би зл |
| на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападај |
| а климатске промене.{S} Момци су трчали да свако јутро по реду обаве све што треба, макар какво |
| лажаше у томе крају.{S} Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се |
| равити.{S} Радовали су се кад су видели да Мустафа-бег мора измицати са свима својим Турцима; р |
| {S} Па ево мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћа |
| тога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристоте |
| е, разумем!{S} Ви бисте, сигурно, хтели да се ми најпре осрамотимо, па онда да пропаднемо.{S} А |
| анастир.{S} Богатији људи који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та |
| Београд опет нападне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго смат |
| н сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би с |
| дне свом силом, па или да га освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућ |
| ли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски дел |
| народе, ако ниси рад да лудо гинеш или да се турчиш!“</p> <p>Ко је имао оружје, заиста се оруж |
| и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послужити се.</p> |
| а и о стању народа.{S} Одговори су били да свуда људе притиска неспокојство, неизвесност, и да |
| ој зазебе надно срца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек |
| ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим Судом.{S} И првоме је судија одр |
| вој кући отац и мати Којадинова спазили да се Којадин и Стаменија радо гледају и да би то био з |
| Мара, пошто су многи по народу мислили да у том повратку има и његове заслуге, није много мари |
| <head>XX.</head> <p>Они који су мислили да је уговор од 1455 последњи међу Турском и Србијом, с |
| се спремали да полазе; неки су мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућа |
| повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом |
| Беле Цркве и Ибра, како су га нагонили да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе ви |
| ели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мислимо на вас и на благодарн |
| о што их је било много, па су запретили да ће се одупрети оружјем и жалити властима даље на пут |
| ђени откуп за работу, коју би му вршили да су остали на својој земљи с осталом родбином, па су, |
| о да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, |
| штити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да причека.{S} Међутим тога истога часа издаду се свуда |
| ним животом, писац има разлога да мисли да су такве исте могле бити и у средњем веку.{S} У исти |
| ворила како она не треба никад да мисли да ће се моћи удати у Гвозденовића кућу.{S} Помисли, шт |
| он за љубав мира и спасења народа мисли да мирно преда своју област Топлицу Турцима, да би се и |
| тајна, да султан Мехмед тога лета мисли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до |
| представља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него |
| е казала, по Богу?</p> <p>— Да не мисли да се удаје, да хоће у манастир, да је тетка-Каја говор |
| се ни ока да се не заплаче, кад помисли да та војска не иде у помоћ хришћанима него Турцима.{S} |
| о војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помо |
| Цариграда хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунав |
| препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда бар он лично ра |
| му и сестра Стаменија, сви беху изашли да походе оца Калистрата у манастиру, и да виде панађур |
| д, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше покорио Ср |
| д манастирског млина на Лабу и јавља ми да га је властелин Миодраг из Самодрже истерао из млина |
| раслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме или одбаци!</p> <p>— Зар се може з |
| спођа Круна Гвозденовићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео |
| ишта више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свршио, звона зазво |
| тетка рекла некоме, како ја не треба ни да помислим на удају у Гвозденовића кућу, како сам сиро |
| месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и |
| Не кажу то, рече Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка. |
| та оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путујући у великој жалости у Т |
| ском.{S} А он за то никада није хтео ни да чује.</p> <p>Од тог времена живео је непрестано у ма |
| "176" /> ником ништа више за кривицу ни да одговара, ни да плаћа.</p> <p>Пошто се Божји Суд свр |
| {S} Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други д |
| оји то знаш како треба.{S} Мени се чини да су после Златице, Варне и после Јанкова пораза на Ко |
| служби; да сви морају бити увек спремни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме |
| {S} Момци с ножевима стајали су спремни да одсеку што би ко зажелео.{S} На средини авлије стаја |
| има негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду за мене.{S} Ја не слушам заповести осим оне ко |
| , обоје лепи и нежни.{S} Били су срећни да их судбина још није била раставила, и једнако су мол |
| .{S} Није ни речи поменуо госпођи Круни да се мисли потурчити.{S} Сукоб на граници са стране Ла |
| и, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије.{S} Између зеленог грања, с |
| дена и за султана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> |
| слушају.{S} У Скопљу се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Ср |
| тање оца Калистрата одакле је, одговори да је из Приштине.{S} Погледавши боље у његово затворен |
| и момака.</p> <p>Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и Ново Брдо му се преда.</p> <p>Ал |
| поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу своме.{S} Ибрахим-беја замоли да |
| <p>Царица Мара са захвалношћу одговори да је тај налог извршен, али да јој се трговци још нису |
| ољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре и |
| Ето, и ти сама, султанијо, пристала си да будеш султанија, а никад ниси хтела пристати да прим |
| а што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} О |
| } Од нас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Ј |
| ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, о |
| ео је за приповест лепо гудети и певати да га свак слуша и гладан и жедан.{S} Набрало би се у њ |
| ди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће |
| а воде и са суха поче у брзо показивати да нимало није шала, тако како је у први мах изгледало. |
| т да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј помишља на Миљу.{S} Обрадовало га то ниј |
| ислила?{S} Нимало се нисам могла надати да ћу те видети.</p> <p>— Свака је срећа изненада, прог |
| гавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја је тетка рекла некоме, како |
| питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на |
| пило од овуд од онуд, смело и помишљати да се на опсадничку војску удари онако како треба.{S} А |
| о, одговори Којадин, али морам признати да то није немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од пр |
| ких јутара, ваљало се госпођи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двор |
| султанија, а никад ниси хтела пристати да примиш веру моју, па да ми будеш прва међу женама.{S |
| је њихово имање.{S} Како ће он пристати да буде <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следуј |
| Сиромах и слаб нигде није могао остати да га јачи насилник у своје подчињене не уврсти без обз |
| апочне бој, и на скоро се могаше видети да победа неће бити нимало на турској страни.{S} Фериз- |
| </p> <p>— Ни то ниси, јер се може узети да сам те послао ја.{S} А мени је преотето.{S} И ово је |
| а ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу бранити.</p> <p>— Е па, да ти кажем.{S} В |
| са свега југа словенскога.{S} Може бити да је војника из Србије било мање но иоткуд с друге стр |
| суда Божјега и народнога.{S} Може бити да ја њима негде могу и затребати.{S} Ваља они да знаду |
| /p> <p>— Остави се, синко.{S} Може бити да је Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати страж |
| — одвратиће отац Калистрат — Може бити да ћу се и ја сложити с тобом; може бити да ни ја нећу |
| ао злослутни пророк.</p> <p>— Може бити да сам злослут.{S} Пророк нисам.{S} А слути ми се одавн |
| ем само тројицу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? |
| ће се народ, честити беже, не може бити да се не смири.</p> <p>Ибрахим-беј махаше главом.</p> < |
| драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не значи.</p> <pb n="65" /> <p>— Племенити при |
| чинити што ви желите, и мило ће ми бити да вам помогнем у чем желите.{S} Моје оцене се тичу опш |
| Мислио је у глави како је то могло бити да Ибрахим-беј Миљу види, али речи његове убеђивале су |
| И буди уверена — никад нећу заборавити да си ми за то ти највише поуке пружила.{S} Не заборављ |
| агош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје |
| удина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да |
| вори — шта.{S} Није се још смео усудити да изговори ону одсудну, главну реч.</p> <p>Миља поглед |
| ем.{S} Кад они јачи буду, он ће тражити да и ја примим ислам?{S} А ја то не бих могао никад.{S} |
| тац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> <p>— Па ш |
| никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Шани, те да му она врача и предсказује будућност |
| н ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с |
| напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толико порасти код новог султана и |
| , а нису кадри ни помислити ни смислити да га разоре и да га униште.{S} Млад си и био си онда д |
| мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у Београду моћи одолети толикој сил |
| а, то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, М |
| без одмене.{S} Ваљало је нешто учинити да се посади помогне и да се одмени, јер велика хришћан |
| а ноћиште, госпођа Круна не хте сакрити да јој није повољан тај гост, ни начин на који је он пр |
| угом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о женидби свога сина само с обзиром на углед и |
| и, да су га, напослетку, морали пустити да пође с оцем његовим Јанком, који се сматрао за једно |
| и Бог Богова помогне, ја ћу посведочити да нисам што су ми стари.{S} И буди уверена — никад нећ |
| ук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S |
| е деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље свој |
| илеше се у скоро свуда људи нове власти да земљу и имања попишу, како би се тамо горе, у средиш |
| бровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет исправно преда ономе к |
| дишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с обуће твоје.{S} Силна ли |
| издаду се свуда по границама заповести да се треба надати турском нападу и да га треба одбити. |
| малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружје незадовољни, с |
| !</p> <p>— Али су нама издате заповести да се бранимо.{S} Од Лаба су Турци ударили, и онамо се |
| е низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и прихвати ње |
| слио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступ |
| и Којадин.{S} Ако наиђе што ми се слути да је неизбежно, ја бих се предао не непријатељу него С |
| ледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резб |
| довољни, само што га не бацаху, мислећи да им никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе св |
| а Круна не би кварила, могло би се рећи да је пола посла готово.</p> <p>— Тако је, кад би ти би |
| ива приспела за косидбу, сви морамо ићи да је косимо, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи |
| ма овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скопљу и |
| носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Беле Цркве, из Прокупља, или из Ни |
| му буде воља.{S} Мој паша, који ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће |
| млађи му брат Калистрат морали су поћи да се представе новоме господару.</p> <p>— Ви сте моји |
| он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то у њему приликом пос |
| мицала кроз гомилу ловаца, надгледајући да се међу ловцима јутарње послужење и закуска изврши к |
| .{S} На вратима се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? у |
| к, па су га руком хватали, не пуштајући да на земљу падне.{S} Или су копљем у трку коњском скид |
| рда био лично на овом сабору, очекујући да ће се на њему нешто, барем као прошле године, свршит |
| се сви пут манастира.</p> <p>Очекујући да види шта ће се свршити, отац Калистрат није ни легао |
| али даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су увера |
| а новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себи.{S} Ја не смем та |
| м намазану, једнако се крстећи и вичући да гине на Божјој правди и да није он паликућа.</p> <p> |
| добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не |
| тању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњ |
| касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике султан ће примити |
| , и свак види по његовој туцачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да |
| ултан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао ш |
| да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од |
| дају тамошње приморје.{S} Султан одлучи да на Београд опет нападне свом силом, па или да га осв |
| да, своме зету Михаилу Силађију, поручи да и он прикупи све лађе које су му под руком или до ко |
| ивши такав план, Јанко Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} З |
| део, одмах га је заволела.{S} Покушавши да га уљуђује и васпитава, па опазивши велику пријемчив |
| неком пречицом преко планине, наредивши да и стражари истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Д |
| е које му је управник поднео, наредивши да се новци положе чиновнику којега је за те ствари уза |
| ј се, госпо, говораше коњаник, опазивши да се госпођа Круна препала и да је треба стишавати. — |
| ани ни сад, ето, не употребљују положај да из њега извуку све користи које би се извући дале.{S |
| ницу од Косова, или од Врања, на случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи |
| отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га н |
| {S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да се звони у цркву на молитву, па по том позва Гвозден |
| њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Околности су биле такве, а око |
| а распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му се Београд |
| али су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и воска, које је требал |
| .{S} Овој је војсци српској био задатак да брани Ново Брдо, знаменито рударско место српско.</p |
| кући пожури и да смисли какав свршетак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што |
| змишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{ |
| ма, да га молим.{S} Чекните ме тренутак да се обујем.</p> <p>— Закон пише да се ослепи и обеси, |
| напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појаха коња да покаже |
| да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би они хтели, или би |
| р исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И кад би год д |
| реба да се чувају.{S} У њима треба увек да има поузданих људи.{S} Кад опусте манастири, кад зам |
| о га папа, јер су папину вољу имали тек да приме и да одлуче католички владаоци у разним земљам |
| и умиљата господска нарав била је узрок да је и гуслар-Милојко Којадина волео као ретко кога.{S |
| о један котур, као прстен, толико широк да је кроза њ стрела могла једва проћи.{S} Златник је б |
| те кога било запитали, одговорио би вам да је ту брачни пар готов.{S} То су знали и Којадинови |
| <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> <p>— |
| се јавити с поклонима и у које се надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с |
| и отац мене, одговори Миља, ја се уздам да ми неће хтети криво учинити.{S} А по том ја се уздам |
| ку дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа нема.</p> <p>— Па ни ваша кућа није м |
| би као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја г |
| ручен и када мене више не буде.{S} Знам да ти имаш много утицаја на њ.{S} Твоје савете слуша ув |
| вршио што је твоје.{S} Сад иди.{S} Знам да те чекају царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари де |
| .{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да |
| ијате помоћ са запада?</p> <p>— Ја знам да тако многи мисле, заварани пропагандом католичком и |
| он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу пош |
| у их шта треба да се ради.{S} Само знам да бисмо ми били славни као муж и жена.</p> <p>— Полако |
| овина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим својим очима шта царица ра |
| ислам, праву веру пророкову, ја рачунам да пријатељство још боље вежемо, да се ородимо.</p> <p> |
| по благослову Божјем.{S} Ти знаш и сам да се у Македонији, па и у Зети и онамо око Призрена јо |
| {S} Што ми помињеш султана, сигуран сам да би он одобрио моје мисли, кад би имао прилике да их |
| S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викну госпођа</p |
| еше љут и натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хва |
| на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и пр |
| тражити ни службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве |
| а отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те моли |
| то мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Катол |
| службе, ни награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отп |
| а мислим, одговори Којадин.{S} Зар смем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} З |
| е било на вратима, објави јаким лајањем да се неко кућици примиче.</p> <p>Шана погледа на врата |
| Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш на коју бих д |
| рица отпусти посланике, препоручивши им да јој се познатим путем опет јаве, нарочито ако би пос |
| озвао је српске посланике и саопштио им да је султан Мехмед у великој милости својој наредио да |
| Морам га овога часа звати да му наредим да се спреми на пут, и да видим с ким ће још поћи, јер |
| као што сте га сви хвалили, а сад видим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се |
| оставили, ми треба тако и нашима млађим да предамо.{S} Ја на то никад и не мислим.{S} Пишем как |
| неким послом оца Калистрата.{S} Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин н |
| л-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно ни |
| рквом.{S} Ја сам већ наредио.{S} Мислим да у Белу Цркву стигнемо за јутра.</p> <p>— Онда ћемо о |
| ане Турског Царства.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том п |
| ека ми Бог опрости грехе, али ја мислим да је боље да потпаднемо одмах под Турке, па шта нам Бо |
| р мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По свој прилици неће одмах, али пошт |
| } И збило се.{S} Због тога ето и мислим да ће се збити што сад прориче.</p> <p>— Али, господару |
| атијом породицом.{S} Али за кћер мислим да није тако поносит, и мислим да ће пристати.{S} По св |
| це пуцало, и пуца ми и сад кад помислим да су они отишли на Цариград, против <pb n="195" /> пра |
| е, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помагати Турке.{S} Нас има више.{S} Што смо |
| јој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не малакше у јуначком трпљењу.{S} Кад с |
| ану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнем |
| ик, и окрете се оцу Калистрату с молбом да нареди да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош |
| ђура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и |
| адатак.{S} Ако њему није пошло за руком да истом рукује као што би требало, крив је он сам, а н |
| м да је време ту, и да је на њему самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље ста |
| узимајући град један по један, с планом да се заустави на Смедереву.{S} По таквом је плану турс |
| че само с опсадом Новог Брда а с планом да отуда с југа започне опсађујући и узимајући град јед |
| ињао и у живопису.{S} Покушао је једном да наслика Светог Јована, своје крсно име.{S} Читајући |
| који је одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о том |
| и ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с |
| није било.{S} Трговац је гураше штапом да устане, да се покаже Она би се пре сакривала и гурил |
| ду у свештенички ред, с једином намером да приме образованост и писменост своје вере.{S} Отац К |
| ојадину изговорила, с нарочитом намером да му покаже да она то зна.{S} Госпођа Круна Гвозденови |
| слан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то з |
| Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не видиш ли |
| пун осећања, и у стварима љубави вољан да следује само наклоностима срца свога.{S} Он је често |
| али упамти да опет зато ја нисам вољан да се женим преко воље своје.{S} Не заборави, Стаменија |
| е ките које је била поизодвајала, таман да задене на прса за копоран.{S} А Којадину ћу ово, ова |
| ео момак, пун снаге и одлучности, таман да занесе и да поуздањем испуни женска срца и стара и м |
| рене се он рањенику, јеси ли ти сигуран да је с тим гусарима био Миливоје?{S} Јесу ли с њим бил |
| егови људи?</p> <p>— Готово сам сигуран да је он, рече рањеник, и окрете се оцу Калистрату с мо |
| лерије.{S} Кад сутра каравански капетан да знак за полазак, свак би скочио и натоварио свога ко |
| едном приликом видео.{S} Био бих срећан да је назовем својом, да њом окитим свој харем.</p> <p> |
| сви без разлике и како нико непослужен да не остане.{S} Њен је главни помоћник у томе била ћер |
| тирски момак који је онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се нек |
| обу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у Точанима украо некакве телеће ко |
| тна.{S} Један је оптуженик био окривљен да је једнога трговца из Прокупља предусрео у планини и |
| ши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је та форма најподеснија за показани задатак.{S} Ако |
| оно ће јој се учинити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Ср |
| м католичком и угарском, али сам уверен да се они сви варају.{S} Чим би се установила њихова вл |
| Јанко Сибињанин из практике био уверен да би врло мало требало, <pb n="258" /> па да се с Турц |
| ме милостив!</p> <p>Громовито <hi> Амин да Бог да! </hi> још једанпут затресе огромне зидове Гв |
| ао!{S} Да Бог да све тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седе |
| с њим и с архимандритом.</p> <p>— Амин да Бог да! гласно повикаше сви гости.</p> <p>Видећи опш |
| сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од шљива прави врло слатке колачиће који су, добро о |
| врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шири од грожђа прави особито добр |
| могао те је и обранити.</p> <p>— Зна он да је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> |
| е <hi> словесан скот </hi> и како ће он да следује ономе што га води, ако ће бити <hi> и до зак |
| име богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома д |
| а шта мислиш о прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вре |
| о њој, и наредио је да се богат поклон да како манастиру оца Калистрата тако и калуђеричком ма |
| ини човек <pb n="284" /> који је требао да буде, није био на том погребу.{S} То је био Мустафа- |
| дара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопшт |
| да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и |
| ама се захваљивала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и |
| } Најгоре је било што нико није веровао да је могуће спасти се.{S} Завладало је народом некакво |
| ужва из трга.{S} Један човек беше нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p> |
| Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога старешину и народнога учитеља и да |
| .{S} Нешто мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није н |
| тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мус |
| , али он борби против Турака није могао да стави на расположење ни одушевљење ни ауторитет који |
| значај породице уздигао, али није могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом |
| <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се у |
| у с уста сиромашких.{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у цр |
| е испуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се м |
| ли осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од српских владалаца у средњем веку. |
| у тешко било ударити, или то није могао да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико вре |
| ебе шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да |
| ог логотета, да је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у |
| асни оче, да ме ти научиш шта бих могао да им одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат о |
| — То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је још м |
| то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Посло |
| н на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} Осим |
| желети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је радио с Иб |
| прокључа.{S} Судијски пристав је казао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше ш |
| видела новога султана, и он ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити |
| ти ни у чем.{S} Сам се, међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на по |
| биљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њене тековине он је осећао и |
| а чардаку.{S} Авлија је била пуста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Др |
| главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је зазебао од ока што иза жбуна вреба.</p> <p>— Како |
| из тамнице, бивао још гори но пре, као да за тамновање није био крив он, но као да је крив нар |
| ају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах |
| ти Гвозденовића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не |
| у неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана Мехмеда, зар |
| кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, |
| .{S} Криво им је што често звонимо, као да то зависи од нас.{S} Криво им је што често служимо.{ |
| а истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, као да прострелише стреле.{S} Она врисну, обнезнани се и па |
| повитлале и мирну нарав ових људи; као да су их оне нагнале да се прихвате оружја и у помамне |
| ободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да сам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека |
| Она на једанпут постаде озбиљна.{S} Као да би неким чаробним миљем била премештена у некакав ма |
| онио и витлао ускомешане облаке.{S} Као да су стихије што по небу витлају облаке повитлале и ми |
| p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу |
| е?{S} Шта се хоће од њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фр |
| ко рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— Као да је био међу тим рђавим љуцима властеличић Миливоје, |
| } Ја сам о томе уверена, а волим га као да сам му рођена мајка.</p> <p>— Хвала, султанијо.{S} А |
| ове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођенији свој.{S} Отац Калистрат је много к |
| све је постало још горе.{S} Својима као да је био умро.{S} Турцима се ипак није могао у поверењ |
| вине он је осећао и поносио се њима као да су његове.{S} Она заједница осећања и интереса, која |
| се пропаст српскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господар |
| колено...</p> <p>И Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и ок |
| она се ипак трже.{S} Учинило јој се као да је божанска сила учинила да сред сухе пустиње поникн |
| лило више да живи.{S} Учинило му се као да је тога часа остао без оца.{S} Није могао да помисли |
| етити.{S} Ибрахим-бег се осмехиваше као да су неке особито миле и љупке мисли пролетале му кроз |
| аша сеоска крава погодила!</p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непоз |
| S} Стаменијин разговор показивао би као да су у Гвозденовићевој кући отац и мати Којадинова спа |
| овољан и поздравом и поклонима, али као да не сме ништа да обећа.{S} Упућује на реч султанову.{ |
| Погодила си.{S} Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— М |
| лтанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен повратак у отаџбину сматрали су |
| ће бити наклоњен Србији.{S} О мени као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близ |
| азуј ти, не бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на |
| на који је он примљен.</p> <p>— Ти као да се стидиш тога госта, Витомире, рече она.{S} Ако га |
| длан коњ Миливојев.{S} Миливоје сам као да је спавао горе на чардаку.{S} Авлија је била пуста, |
| сав његов старински углед избрисао као да га никад било није.{S} Суревњив је био на најстарије |
| ада.{S} Госпођи Круни је он био мио као да јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после ло |
| цима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој цркви.</p> <p>— Али |
| а за тамновање није био крив он, но као да је крив народ међу којим је он живео.</p> <p>— Да се |
| у оца Калистрата!{S} Отац Калистрат као да је тебе, Којо, слушао или питао.{S} Ваљда је тебе ну |
| .{S} Њено сазревање, њена озбиљност као да су се тицали и њега, као да су уздизали и њега.{S} Њ |
| ор, какав год и о чем год, сматрају као да смо се ми њиме покорили, као да смо се своје вере од |
| и ишле овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио распол |
| ка си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене од тог лагано |
| у о овим преговорима; он се био истакао да буде средиште и вођ западних владалаца, али ни то ни |
| ам, Стаменија!{S} Али бих ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> < |
| Стефана, господару!{S} Игуман ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и |
| за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да сина жени од најгласовитијих и најбогатијих породица |
| ин великога властелина није ни помишљао да може бити сметње његовим жељама.{S} Кад је он једанп |
| ограда, воћњака и вртова.{S} Он је имао да се постара да су пуни и амбари и подруми, да у ризни |
| ако како хоће султан.{S} Влатко је имао да путује без одмора и кренуо се чим је пуномоћство гот |
| ластелин у Топлици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богороди |
| је изговорио, задовољство које би имао да то одобри по жељи царичиној.</p> <p>— Ја сам то већ |
| рема великим интересима које је он имао да брани, његов се туркофилски оптимизам ишчауравао кат |
| свакојаком робом.{S} Све што је ко имао да прода, своју израду, или плод својих земаља, или сво |
| је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, тражио је да купи на панађуру.{S} За стоку је |
| чи мир.{S} Султан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је |
| ом пут Софије.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин |
| т у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога пута скренути к северу, па је |
| о ретко кога.{S} Гуслар-Милојко је знао да се Којадин много бави о књигама и да их много чита.{ |
| {S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска скупља у Велбушкој Бањи (Ћуст |
| и испитујући га о ономе што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањ |
| а, без престанка, молио Богу и заклињао да није крив, да он није паликућа.</p> <p>— Па ваљада с |
| .{S} Фериз-беговић се непрестано упињао да ред у својој војсци одржи, али узалуд.{S} Сибињанин |
| неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} |
| зио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би |
| а, и како је баш њу Ибрахим-беј изабрао да је од њега за накит свога харема заиште.{S} Гвоздено |
| х крвавим ножем непрестанце ширио мисао да је ропство највећа неправда.{S} Уживао бих бесним уж |
| Прошла јој је као муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад н |
| сићеву и упитала га да ли би он пристао да му Стаменија буде снаха.{S} Гвозденовић је сместа од |
| ког служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске службе и у црк |
| ву поглавито зато што је унапред осећао да ће том приликом видети Стаменију.{S} Од како је код |
| ша не може мимоићи, али се увек зарицао да не <pb n="114" /> попусти и да не попусти ни у чем.{ |
| ћ били у турским рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је |
| е на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали кућу, или гумно, или сламу, или сено, ако је т |
| свршила, <pb n="42" /> народ се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p> |
| а, људи Божји!{S} Гвозденовић је отишао да за своју жупу искаже покорност, да јави да ћете ви м |
| хо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да царици Ма |
| но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш о прћи |
| пусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, с |
| тан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чин |
| је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на С |
| ни.{S} Сећам се да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једног |
| Ништа ми милије не би могло бити, право да ти кажем.{S} Кад бих тебе оставио у манастиру Светог |
| о њему тако исто мислим и ја.{S} Право да ти кажем, Јанко, а према теби сам искрен као према б |
| рбији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитати кад се врати у Смедерево.</p |
| .{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку и сестру и с њоме и Миљу на трг, г |
| p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли, као један предлог.{S} Султан ј |
| дмах под Турке, па шта нам Бог да, него да се заваравамо празним надама.</p> <p>— Али многи у н |
| верио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се н |
| а га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред |
| ани и приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.< |
| само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} П |
| ео да се не сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из |
| еговом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у манастир и да се пок |
| .{S} То му је било лакше да покуша него да огледа разбити војску на суху.{S} Знао је да му је з |
| о.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и поштеније. |
| усалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била да паднемо |
| пио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља једне велике госпође, к |
| ивац.{S} Што се он куне, не треба много да те онеспокојава; сви они тако раде.</p> <p>— Али ко |
| ошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од |
| који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у куваној шир |
| шу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својо |
| ира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у |
| узео Цариград, неће оставити Ново Брдо да га не узме. „Штета је, ласкали су изасланици султано |
| Јанка Сибињанина на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нем |
| ултана Мехмеда II.{S} Тек тада је видео да је на белом хлебу и да је, после Цариграда, тада Срб |
| да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом вере престао бити Гвозденовић и да је |
| неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбин |
| о шта се ради по селима.{S} Он је видео да се свуда очекује напад султанов.{S} Чим би турска во |
| а нека велика промена, и сваки је желео да се она што пре сврши, да више не смета.{S} Граница ј |
| } Рђав човек, у опште, ја бих се заклео да је брашно он узео и да би се нашло у његовој кулачи. |
| тварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с оцем Калистратом.{S} Изгледало је |
| што с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје нешто што до |
| је за грехе наше наиђе, ја бих најволео да у смерном, црном руху калуђерском оплакујем судбу св |
| обијати боља будућност, ја бих најволео да будем поборник свете вере и божанственог трпљења.{S} |
| е ни сам знао или, може бити, није смео да каже.{S} Јанка Плетикосића је веома ценио и волео ка |
| скивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој |
| го и умиљато лице.{S} Милостима је хтео да почне, где је, кроз врло кратко време, мислио такође |
| аде старац с белом брадом, који је хтео да их купи.</p> <p>— Одакле сте, питаше он?</p> <p>— Из |
| кондире вина и почеше нудити ко је хтео да пије.{S} Један по један преврташе наливене чаше и за |
| , а други нико није могао или није хтео да их у томе потпомогне.{S} Тако се трагички гледала пр |
| лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја к |
| } Њега је, нерадник, и његову кућу хтео да без хлеба остави.</p> <p>— Идем и ја, несрећница, с |
| м куда би ти хтео.</p> <p>— Ја бих хтео да ломим а не да се савијам, да одбијам силу силом, да |
| о викао и тако мислио.{S} А ја бих хтео да се не сврши само на почетку, него да се тера до крај |
| рговац из Ниша оставио трговину и почео да бежи чим се каматник из Прокупља показао и повикао м |
| њу је чуо и Којадин, и како је рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао че |
| као да није још одлучио, јер би рад био да ме задржи у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држ |
| Коњ је био као оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј кул |
| 1451 ступио на владу, његов је план био да сврши прво с Цариградом, а по том са Србијом, да осв |
| је опсада, султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} |
| њу и живовању његову.{S} Свак се грабио да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденови |
| ао.</p> <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n=" |
| уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да |
| </p> <p>— Боже мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина. |
| иће се, рече султан, јер сам ја наредио да се јаве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S |
| а кривца.{S} По том је ћефалија наредио да се приступи к извршењу.{S} Одређени момци везали су |
| а.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда поротнога суда, који је кренуо |
| ску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и да народ склонимо у збегове.{S} Мен |
| и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје |
| склонимо у збегове.{S} Мени је наредио да превисоко ти царство известим, да чујем твоје запове |
| а.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и њој је одредио за |
| за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да се склони у збегов |
| е је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уч |
| мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници уп |
| Мехмед у великој милости својој наредио да се царица Мара с царским почастима отпрати у Топлицу |
| по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који би се нашао да упали ку |
| им Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, |
| иким манастирима.{S} У Жичу их је водио да му читају краљевску повељу уписану у сводовима велик |
| лушао или питао.{S} Ваљда је тебе нудио да идеш, па ти ниси хтео.</p> <p>— Погодила си.{S} Није |
| војој пропасти?{S} Није, зар, Бог судио да те с лица ове земље са свим нестане?{S} Господи поми |
| Милојко је још више распитивао и тражио да му његов млади пријатељ каже све што би из књига нау |
| пута размишљао Којадин, увек је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из |
| од свега само онолико колико је налазио да треба да покаже, никада онолико колико би било у ств |
| или њему његово, у колико је он налазио да то треба да се учини.{S} Преко онога што је он налаз |
| учини.{S} Преко онога што је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио |
| о и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која ће да ради, да су га, |
| га пута скренути к северу, па је мислио да ли то није на тој раскрсници.</p> <p>Пастирче коме с |
| кобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да га та горка чаша не може мимоићи, али се увек зарица |
| лики јунак, али је грешио што је мислио да његовој снази граница нема.{S} Ето видите до чега см |
| ском тргу.</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на о |
| води око Београда.{S} Нико није мислио да се Београд сме одупрети, нити да ће шака хришћана у |
| у, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за |
| одлука беше сазрела.{S} Он беше смислио да у борби за свој народ мач и копље замени крстом и књ |
| Кад је он једанпут у свом срцу смислио да га може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је |
| могло учинити, и не бих ти се ни примио да му о том што говорим.{S} Он би рад да се како год ор |
| како је цар Филип негде на војсци уснио да му се родио син Александар, и како су, тога истога д |
| и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишље |
| друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да је и она вољна да пође за њ.{S} Ја не з |
| аха.{S} Гвозденовић је сместа одговорио да ће он себи снаху тражити и Којадина женити од веће п |
| {S} Она калуђерица, коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну н |
| је пријатно.{S} С тога се и нисам журио да ти о томе говорим, оче Калистрате.{S} Ти увек браниш |
| уо у својим наговештајима, али се сетио да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} |
| , који га је, на Бога и на веру, пустио да иде и да проси по свету, те да откуп састави.{S} Пов |
| лити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} |
| из Новог Брда, којима је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу |
| Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> <p>— Има и за нас, свети о |
| оне који су казну заслужили, а нема ко да им је изврши на овоме рђавом свету.{S} Ја ћу носити |
| ило од суђења, кад пресуду није имао ко да изврши?{S} Ни саме цркве нису биле слободне <pb n="1 |
| ао један од првих људи у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви њего |
| менији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила? |
| и видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} Он је предводио хајку и нагонио з |
| ди у земљи.{S} Како да га кунем, а како да га не кунем, кад сте ми сви његови тако мили и драги |
| нако нудила и бистрим оком мотрила како да свак, најмањи као и највећи, буде понуђен и да се по |
| Круна је још раније издала наредбе како да се понуде сви без разлике и како нико непослужен да |
| е даде да се брзо разбере у начину како да прими новога госта.{S} С тога одлучи да га не води у |
| у имали земље или имања тражили су како да се измире с новим стањем ствари, те да што боље сачу |
| и да турској војсци неће ићи тако лако да сруши Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, |
| све што знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам у |
| сместе у један стан (гостионицу), тако да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше |
| а удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n="273" /> турска баци међу |
| ано и с вештим модулацијама гласа, тако да су и прости људи могли разумевати, и са слашћу су га |
| постала права мајка и васпитачица, тако да се може казати како је, од онога што је малим детето |
| раница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до |
| — био је захватио скоро све земље, тако да сељак нигде више није био власник земље, него само н |
| да покуша тамо шта се може радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање во |
| нитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч проницали с |
| вима све више склањале у присенак, тако да није много прошло а да је спомен старога живота и ст |
| с Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља из |
| е, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато што их је било много, па с |
| е требало окренути у своју корист, тако да њима после промене власти буде боље но што је пређе |
| ци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се сви бојали као ватре, и ако је био ванредно |
| едио да се напред спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној гра |
| наци мећу на пут све неку несрећу, тако да се не састанете.{S} Ја не знам шта је то.{S} Божја в |
| 162" /> казнити за то.{S} Како сме тако да се руга вери својој, да тако пљује на отаџбину своју |
| бегове и да се збегови одмах удесе тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не и |
| не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То |
| S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ нек изађе!</p> <p>— Пред народ |
| том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да има од чега живети.{S} Као што већ превисоко ти царс |
| ћа велика и навикла на госте, ма колико да је Гвозденовић био умешан и извежбан у опхођењу, зла |
| лавну веру и њене храмове?{S} Ма колико да буду попустљиви и справедљиви мусломански султани и |
| човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденовића велика и навикла на госте, ма к |
| ти?{S} Ничега се тако не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису растав |
| ко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, не воли да умре.{S} То би |
| .{S} Једва с мраком неки измакну колико да султану глас однесу.{S} Сибињанин Јанко се врати у Б |
| >Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозден |
| у се одликовао писањем и читањем толико да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана. |
| у руку.{S} Он тражио што му је требало да рану завије, а ја наиђем пијан и оборим га на земљу. |
| S} Ја нисам заповедао, јер није требало да заповедам.{S} Ви сте сами себи заповедали; срце вам |
| толико скреће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем. |
| гао би ми сметати.{S} И зато би требало да те отерам, рече она смејући се на њега.{S} Али сад ј |
| тада, када је на то помислио, показало да он без ње не би могао у животу, да само на њу може д |
| Није ме нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} |
| је пређе било.{S} То ништа није сметало да се с великом вољом и с потпуном послушношћу изврше с |
| после пада Цариграда.{S} Сад се видело да се обистињавају тада раширене зле слутње за Србију.{ |
| у нежну и стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцим |
| нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат не чини ни с каквим инатом, него з |
| био пун војске, и у њему се већ видело да се сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила |
| ено саопштио.{S} Први пут је тада. било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} |
| стизати воће, на госпођи Круни је било да нареди да се воће бере и прибира, суши, или у меду к |
| е било поврће и цвеће, и на њој је било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и |
| а узбуђен и огорчен, и очевидно је било да ће отпор бити такав исти и да турској војсци неће ић |
| тајној аудијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим |
| ци.{S} Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, к |
| ому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меропашким кућама својих села које ће кад дво |
| он за кућу набавио.{S} На њему је било да одреди између својих отрока (робова) који ће вршити |
| спође Круне.{S} На Гвозденовићу је било да свеколико то особље, а било га је не мало, особито а |
| д њезина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, |
| нико није опажао, и опште је мњење било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за н |
| чисто.{S} Помишљаше у себи шта би било да се Миливоје, јака и осорљива људина, успротивио.{S} |
| леда да избави Мару.{S} Најбоље би било да нам се Мара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди десп |
| стало пролеће, на госпођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с |
| ућу.{S} Помисли, шта је тетка-Каји било да тако што говори?{S} И откуда је могла тако што говор |
| рачунима, није му ни накрај памети било да би Ибрахим-беј могао и њу пожелети и заискати.{S} Он |
| аташ с Турцима.{S} А ти знаш, како било да било, ја за Турке не марим.</p> <p>— Па они су нам в |
| а у младости читања, па ми је мило било да га сад овако по оригиналном грчком тексту поновим.</ |
| ном учитељу.{S} Свакада им је мило било да га пољубе у руку и да слушају медоточну беседу његов |
| све мени.{S} И мени би лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захв |
| т његова.</p> <p>— Ала би ово лепо било да на наш језик преведете, оче Калистрате, рећи ће Која |
| пскога господства, па као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба изврши |
| лица и овамо; кад се само не би мислило да се може повратити оно што је било под царем Стефаном |
| <p>— Али ко зна?{S} Мени се онде чинило да се онај искрено заклиње, и ако је паликућа.</p> <p>— |
| да од ње нема ништа.{S} Њему се чинило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ћ |
| родици, види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи ск |
| лтан настао, и пошто се о њему говорило да није од обичних људи, сви су очекивали да ће он испу |
| е после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде много јаче.</ |
| је узеће његово <pb n="202" /> значило да је цело православље клонуло пред исламом и да га је |
| аучених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник обукао у |
| ој политици по што по то.</p> <p>— Камо да може, синко, одговори отац Калистрат, ја знам куда б |
| старијем човеку, шта сад, опет, морамо да подносимо!{S} Ми Срби, православни, идемо с Турцима, |
| ултану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је |
| тако да се у њима може и зимовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да |
| ао и прошле 1454 издао био наредбе само да се градови бране.{S} Није наређивао да се битке дају |
| ји, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смислио да и према царици Мари и п |
| а грлица, он је миловаше, а она не само да не одбеже, него се умиљаваше око њега.{S} Његови гол |
| управљати.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све нави |
| зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, |
| ко за лов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљ |
| лио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје место није в |
| да ће ићи.{S} Ја сам све измислио само да те искушам и да те познам.</p> <p>Расположење се Миљ |
| и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати.{S} А она ће овде тек бити царица.{ |
| султану прохте.</p> <p>Узгред да кажемо да је Гвозденовић приликом последње његове мисије у Дре |
| ариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, та |
| а има.{S} Пребацују свакоме да не умемо да изађемо из цркве кад у њу уђемо и да око обреда свој |
| ето примера, који ми хришћани не умемо да извршимо.{S} Зашто <pb n="148" /> се тако ми не поди |
| ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време је, а момак је као челик.{S} Сад |
| ластелин, господар жупе наше.{S} Хоћемо да се бранимо; нећемо то тако да трпимо!{S} Пред народ |
| S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пођемо.{S} Оданде ћемо на ноћиште у једно село пред |
| емао у Скопљу.{S} Њој је било прописано да удари низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пу |
| шко разумети зашто је нашао за потребно да се маши форме белетристичке.{S} Он је уверен да је т |
| аилазила свуда где се нашло за потребно да јој се отпор насупрот стави.{S} Иначе је војска наил |
| ацијом изјавио оно што није могао јавно да искаже.</p> <p>Мустафа-бег је видео да је с променом |
| тиче царице <pb n="27" /> Маре, главно да нам буде да је избавимо из Турске.{S} Је ли тако зап |
| зниле Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске б |
| Белој Цркви, Немањину задужбину, једно да је ближе своме постригу, манастиру Студеници, а друг |
| Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прили |
| и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:</p> <p>— Тако је, кажем |
| ући.{S} Тако је новоме бегу било суђено да прво присуствује тужном опелу госпође Круне, на које |
| чношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља радити и |
| еспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад се силна војска купила око Београда, и к |
| и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могло учинити, и не бих ти се ни прим |
| , али речи његове убеђивале су га јасно да је Миљу Ибрахим-беј видео и да зна њену вредност.</p |
| фанатизму занесени?{S} Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад м |
| Смириће се, смириће се!{S} Није могућно да се смири, какав је.{S} Да га кољеш, цео народ поклат |
| Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву једну услугу оцу Калистрату и манастиру, |
| и помремо.{S} Јер то што говориш, мучно да би се обистинило.{S} Да се Србија покори папи, било |
| то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био |
| ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се Србија у политици против Турске удружи с католичк |
| не мислите да моје речи иду само на то да ме одбране од услуге коју бих вам учинио.{S} Будите |
| д је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није |
| гу, има ли то смисла?{S} Како можемо то да подносимо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, |
| .</p> <p>— Шта бих волео?{S} Како ћу то да ти кажем?{S} Ја сам задовољан увек оним што Бог да.< |
| анастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S |
| рже истерао из млина, казавши му просто да млин није манастирски него његов, Миодрагов.</p> <p> |
| идим да није.{S} Што се противи?{S} Што да се брани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот |
| а светиња.</p> <p>— Лепо, лепо, али што да се по нешто не промени? упита Којадин. — Шта би било |
| мо видети.{S} Ко попусти, нема ни у што да се узда.{S} Живот се губи и овако и онако.{S} Кад не |
| аква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случ |
| збиља говориш, или хоћеш само за нешто да ме препаднеш, упита <pb n="207" /> опет Ибрахим-беј |
| да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p> <p>— Ништа ти ја не могу |
| Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на женидбу, а он ми рече да је он |
| деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и коње у стан, јер му сви нису ни могли |
| им начином да то разберемо и како ствар да започнемо, па сам се с тога к теби и заканио.{S} Ти |
| дац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{S} Земља је била п |
| ије немогућно.</p> <p>— Ох Боже, па зар да од првенца немам унучади, уздахнуће Круна.</p> <p>— |
| оме што је он знао да њему треба, макар да је знао прекрасне песме о Немањићу Сави, о краљу Мил |
| у којој је било пуно приповедака, макар да да су оне биле веома поучне и увек с моралном тежњом |
| романтичну наклоност свога сина, макар да није имао никаква стварног приговора ни за девојку н |
| рио по заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и |
| ла, њом се испирају нечиста уста, макар да је она, сирота, чиста као анђео.</p> <p>— Видим и ја |
| е <pb n="160" /> од ове самовоље, макар да су оне могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге |
| Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се |
| ником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и варам, да би, на прилику, ваш прилаз |
| вати и оружју и борби вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађа |
| оју лепу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рач |
| ађај сам по себи није био ништа и макар да се могао предвидети.{S} Као што је Цариград био крун |
| } Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манас |
| уздигнуте и спреман је стајао го мрамор да се на њ спусти усијано гвожђе.</p> <p>Судијски прист |
| замера.{S} Његова би жеља била и за вас да сте ближе његовој граници неголи граници његова непр |
| ишта свршити.{S} У народ је пуштен глас да се сав листом на војску спрема и у збегове склања.{S |
| ици.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цариград пао и да је грчки цар Костантин бранећи |
| ан улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да з |
| мајка.</p> <p>— Молио ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отк |
| екивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да освешта водицу, да пошкропи и да благослови, па да с |
| у пламену.{S} Беше се скупио силан свет да гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на оно |
| нагао да бежи, а за њим се стиснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем |
| лини Турци гоне нашу веру и терају свет да се турчи.{S} Многи их слушају.{S} У Скопљу се отворе |
| n="236" /> да уз послужење опомињу свет да се на миру разилази, и они су то чинили.</p> <p>— См |
| {S} У томе тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S |
| Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ће што добити, или |
| Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манастиру и да још једанпут обиђе сабор.</p> |
| ов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему д |
| 263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крен |
| а.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косову и да |
| .{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за кућу и за |
| Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов језик с |
| би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска. |
| је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на последњи час, |
| ни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схвати да Ибрахим-беј по |
| о је муке потурчени Мустафа Гвозденовић да се заобилазним путевима преко преко планина докопа С |
| се разишли гости, могао је Гвозденовић да посвети неколико часова своме сакривеном госту, Ибра |
| /p> <p>На скоро се јави сам Гвозденовић да прихвати изненаднога госта, који, чекајући оно некол |
| место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зверад на заседу почети н |
| а к небу подигнутим, слушала је молитву да Бог <pb n="223" /> притече у помоћ одбрани вере прав |
| септембра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен |
| прва на ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење |
| тешке ране његове; учим га чим год могу да се сам брине о својим потребама; да никада не тражи |
| искрен као према брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што м |
| штедети као човека.</p> <p>— Ја не могу да помислим, оче Калистрате, да Турци завладају Србијом |
| инила си се пола калуђерица, па не могу да те познам.</p> <p>— Да, ја сам!{S} Сад ме царица гот |
| је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу |
| о, грдно смо грешили.{S} Сад је на реду да ми испаштамо грехе старих наших.{S} О царе Стефане, |
| пријатељ црквени.{S} Мисли се у народу да је изгубио живот што се заузимао за цркву и за народ |
| оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Боже мој |
| дмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћерком обавести |
| султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> <p>— Ето, говор |
| о родитељска љубав.{S} За калуђере кажу да су себични.{S} Отац Калистрат то није био никад насп |
| на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњ |
| ијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уговорио као да се у исто време подлажеш њиховој |
| ирни на мојим земљама.{S} Они се надају да моје земље ни у рату неће узети учешћа.</p> <p>— Тво |
| ини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је исто тако |
| нама, које у нас хоће каткад још у Мају да се јаве, отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Дра |
| араш с Маџарима, <pb n="100" /> узимају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједн |
| раздражују.{S} Не знају и неће да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће се |
| тра турска војска пролазити кроз Србију да нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар |
| ио, и већ је опремао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот пого |
| аном црном огртачу и позвавши Стаменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њи |
| ададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и к |
| прегледа на себи оружје, заповеди момку да и он своје прегледа, па уседе на коња и пође неком п |
| одговори отац Калистрат, и нареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види кака |
| и, препоручивши своме највештијем момку да би му нарочито на услузи био.</p> <p>У тај мах гости |
| царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је наредио да напад одбијемо и |
| о да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прими у његовом постригу, у манастиру Студени |
| се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начином може изаћи пред царицу.{S} |
| ванога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури да му одреши џакуљи |
| ња пред старцем, који је показивао вољу да их купи.</p> <p>— Купите нас обоје, брат смо и сестр |
| х људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свог |
| p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство војводи Влатку, који је деспот |
| матник из Прокупља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, з |
| оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се неће помоћи, да манастир има своје повеље, и да ћ |
| ске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на с |
| } Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да нападне угарски Бе |
| су по необичној живости у турском стану да се спрема нешто необично.{S} Заповести су издаване; |
| S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остаје. </p> </div> <div type="chapt |
| о оставити.</p> <p>Отац Калистрат викну да се спреме стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драг |
| д суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати д |
| широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља размишљања султана Мурата и да п |
| и сав умор после лова нису били у стању да разбију неспокојство које је тај разговор усадио у К |
| једну војску они сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их |
| а бих, све мислите да ћете бити у стању да искорените хришћанство.{S} Немојте веровати у тај ст |
| јатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога оца, архимандрита |
| аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> |
| прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S |
| о су онда војводе саветовале Александру да свој белег (грб), то јест воловску (или лавову) глав |
| ачкој халци да је пуштен у свет на веру да саставља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва |
| лабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће се одбранити и султана разбити.{S} Победа од 14-о |
| 265" /> <p>Султан Мехмед је имао намеру да нови мир потпише у Плочнику, али видећи колика се жа |
| " /> квари све, а властела се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би |
| ињао.{S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И |
| народа који их је насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци н |
| али колико ће то трајати; страховали су да сувише брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три ч |
| бројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадин |
| ош није био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за |
| ви смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву полит |
| или су и онда против тога и сматрали су да често случај заступа тако звану правду Божју, али су |
| неуспех турски на Новом Брду учинили су да је и опстанак Гвозденовићев у Плочнику и у Белој Црк |
| неко превршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош ј |
| Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што бити од рат |
| н.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да је потре |
| говори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран моме си |
| ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божј |
| } Он свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p |
| Халил-паша прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља д |
| посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели д |
| ?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p>— Зато што |
| разумео, оче Калистрате!</p> <p>— Хоћу да кажем како црква може рачунати на земаљска имања.{S} |
| ко? упита отац Калистрат.</p> <p>— Хоћу да идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само |
| иј ме, шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу |
| n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, колико мој мач носи.{S} |
| м нешто смислио, оче Калистрате, и хоћу да ти кажем.{S} Одлучио сам се да примим чин и да се по |
| х о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити |
| дни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост, и да медведу |
| ти царство пусти своју смерну поданицу да пође у своју земљу, да се моли Богу.{S} Бог је један |
| изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре педесет година, од прилике, |
| воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи |
| љен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна Шишатов |
| ајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе засвираш |
| су му требали толики људи, нареди одмах да остане с њим само један стражар, а да се двојица с к |
| пођа <pb n="145" /> Круна, али ме страх да ти манастир и књиге сувише не омиле.</p> <p>— Па зар |
| ли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дво |
| еђу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се стидиш њега, или се, пред њим стидиш |
| полупана, а сад су се носила у Крушевац да послуже тополивцима.{S} А тополиваца и тобџија какви |
| није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа је водио |
| ео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништа нема што не би могли небесници.</p> <p>— Шта б |
| ању.</p> <p>— Али накрај краја, ти знаш да морамо слушати своје родитеље и у овим стварима.{S} |
| Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти знаш да је мој отац у крвној завади са Сибињанином, да га је |
| се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства не |
| ају да уговараш с папом.{S} Ти уговараш да се бијемо заједно с Турцима, они разумевају да си уг |
| дговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада |
| стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то не разумем.</p> <p>— Ти то н |
| да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да ми кажеш тим речима? упита Гвозденовић, очевидно тур |
| о је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће сутра Турци обладати?{S} Мислиш ли да ће Турци бр |
| ну, пошто се кћери тиче.{S} Пошто велиш да госпођа Круна не би кварила, могло би се рећи да је |
| о нама, ако и Цариград падне.{S} Па још да ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> < |
| у били обавештени.</p> <pb n="44" /> <p>Да приђемо једној гомилици простих људи који су у крају |
| дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржаност и зре |
| уди који су хтели да себи спомен оставе давали би трошак да се препише та и та књига, коју би о |
| каткад у опкладу или за награду коју су давали љубитељи, у којих је младост претворила се у усп |
| о какав гост, или му је каква год посла давало манастирско властелинство, Којадин би се склонио |
| зношено је на врата топло јело, које се давало путнику и намернику.{S} С тога се само благослов |
| је.{S} Робље је то пуштано у слободу, и давано му је помало трошка, да би се могло вратити у до |
| едао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за огњило, зуб за зуб, муку за муку.{S} |
| ремена проводила у лову, и пошто је лов давао трпези властеоској лепе промене, а лова није могл |
| ва.</p> <p>— Ја мислим да мој отац није давао повода никаквој жалби ни у том погледу.</p> <p>— |
| разонођење које је отац Калистрат себи давао од читања и размишљања било је у домаћинским посл |
| који се први кретао и меденицом једнако давао знак целом каравану.{S} Тај коњ је све знао као ч |
| ва.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S} Разбијао је и уништавао гомиле које би се на |
| о соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани број научених соколов |
| соко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те поучим умерен |
| и султановој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{ |
| у!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га даве и притискују; ко је јунак, браниће се.{S} Па ћемо |
| један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља судбине у буду |
| ници царичини приспели да објаве рођење давно жељенога сина.{S} Имена Аристотеља и Омира, која |
| У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране излечио, и госпођа Круна, једнако теш |
| не умеде одговорити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа ниј |
| и извежбан у опхођењу, зла савест му не даде да се брзо разбере у начину како да прими новога г |
| ме моје заповести.</p> <p>За тим султан даде руком знак кнезу Гвозденовићу и његовима да поседа |
| му се била распоредила цела војска, он даде знак да се бомбардање почне.{S} Рачунао је да му с |
| /p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине |
| форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа немамо.{S} Тако смо били јуч |
| за којег војника и за коју форинту.{S} Даду ли нам — ми имамо; не дадну ли они — ни ми ништа н |
| прати у Топлицу у Белу Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто |
| S} Последујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign |
| .</p> <p>— Лепо, младићу!{S} Онда седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради |
| ије наш ред после Цариграда, ако га, не дај Боже, узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим |
| ре.{S} То би чинио и мој син, да је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра гла |
| е, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не дај Боже, клонула и уништена била народна застава, ја б |
| ило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад раније знам, раније се могу |
| или заповест Божију.{S} Нисмо твоју, ни дај Боже!</p> <p>— Разумем, синко, разумем.{S} Ја нисам |
| Па зар је то зло?</p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у |
| о манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских стражара.</p> <p>— Оста |
| у мајку, и на моју милу отаџбину Србију дај им среће, успеха и напретка!{S} Помози им против он |
| ста врата обити.{S} Одговори!{S} Петре, дајде ту секиру, обиј одмах ова врата.</p> <p>Секира уд |
| о Бог да.</p> <p>— Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, сво |
| чних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре?</p> <p>— Све што ми радимо. |
| саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчином, његови двори |
| боја и ватре, да ће вам, Божју вам веру дајем, заиста пресести.</p> <p>Ибрахим-бег га зачуђено |
| адашњу веру и свога садашњег господара; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дај |
| ст, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам Србије покоре |
| се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство нама, а ви, не претите нам; не вичите |
| ви бране.{S} Није наређивао да се битке дају изван градова, јер није имао војске и за то.{S} Од |
| да турској војсци <pb n="228" /> отпор дају.{S} На султана се викало као на највећег вероломни |
| а Круна не би противила.</p> <p>— Ваља, дакле, питати Гвозденовића, а он би, сигурно, питао сво |
| јења унапредак вршити спахији.{S} Није, дакле, у главноме било никакве промене, али опет турски |
| е дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удосто |
| оварати о пашалуку у Крушевцу.</p> <p>— Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерев |
| господари.{S} То је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромаши |
| стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, није се испуњавало.{S} Папа |
| више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{S} Као да је ла |
| га извуку све користи које би се извући дале.{S} Као увек, тако ће и сада прилика проћи узалуд. |
| а цело Врањско Поморавље, и никоме нису дале ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљ |
| ости су биле такве, а околности се нису дале променити поред свега што је Јанко Сибињанин из пр |
| т још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} |
| х.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе околине Београда; јека топова чула се |
| уј, Миљо, Плетикосићи нису богати ни из далека као ми, али је њихова услужљивост врло велика.{S |
| то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</p> <p>Па га с |
| настави весеље.{S} Неки који су врло из далека спремаху се и на полазак кућама.{S} Госпођу Гвоз |
| реб му је био величанствен.{S} Народ из далеке околине беше се слегао да испрати омиљенога стар |
| еч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.</p> <p>Тако се мало по мало з |
| ућа, али као кућа једнога властеличића, далеко је мања и незнатнија од велике властеоске куће к |
| рече отац Калистрат, и чини ми се да на далеко не би било такога пара људи!</p> <p>И стари калу |
| е одмах почео служити се вештином да на далеко унапред смишља своје планове, али да о томе нико |
| тву.{S} Воћњак Светога Николе био је на далеко чувен по ретком и одабраном воћу.{S} А ћилери оц |
| своју робу, мало незгодну за пренос на далеко, могли носити само лети, по бољем времену, а у п |
| , толико да се томе ни сами, од Турчина далеко лукавији, Гвозденовић није могао присетити.{S} И |
| пу ћерку више но себе.{S} И макар да је далеко, предалеко ишао у својим властољубивим рачунима, |
| орам прећутати.</p> <p>Лукави Турчин је далеко мислио, толико да се томе ни сами, од Турчина да |
| ог Мора, које, у ваздушној линији, није далеко од тих страна.</p> <p>Миља изабра једну клупу ме |
| ка царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и да понесу новаца, колико се застало.</p> <p>И |
| на вечита времена, пет села у Морави не далеко од града Копријана, за превелике услуге, учињене |
| оружје, и обичај је био да се не одмиче далеко од свога господара.{S} Украј куле, с источне стр |
| итна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у тај мах зазвонише звона на вечерње |
| вежбати.{S} Макар да је непрестано био далеко слабији од Турака, он имађаше тврду веру да ће с |
| че Шана, и не могу они ни да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су в |
| о и злато окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говори |
| ним начинима, што се само раније могло, дали знати у Стаменијиној фамилији да се не нада ко се |
| о би се то могло извршити и би ли му је дали родитељи.{S} Али је ту застао, јер ту ништа не уме |
| б и бегунци и рањеници из тога сукоба и дали су повод узбуни.{S} Госпођа Круна у тај мах још ни |
| наредба његова.</p> <p>— А јесте ли ви дали на знање коме треба да желите поклонити се самоме |
| ном вере, али се ту сад ништа више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао |
| , и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{S} Како су Турци били почели наваљив |
| и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе.{S} Једино што се плаћао прирез војни |
| беочуг јабуку, која је, у истом правцу, даље била на копље натакнута.{S} Кад је надстрељивање з |
| а поље више града, одакле је чета имала даље кренути се.{S} Био је веома леп призор видети их у |
| е се одупрети оружјем и жалити властима даље на путу.{S} Поносници, како су се у оно време звал |
| и с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађуру.{S} Опази неку гужву онам |
| гу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама себи, ређајући по крилу красне ките које је б |
| ске власти.{S} То стање је остајало све даље на страни, улазило је све више у поезију.{S} Већ с |
| /p> <p>И као да ништа није ни било, оде даље за овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и |
| ком непознатом језику, ожеже коња и оде даље, а пастирче оста гледајући за њим све док се и пос |
| ру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Така |
| е вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око Ситнице, које је, један по је |
| анска, рече отац Калистрат, удубивши се даље у читање.</p> <p>Чудили су се по том обојица како |
| азна.</p> <pb n="189" /> <p>Кренувши се даље у град, сазна да су у Нишу ноћили и да ће одмах кр |
| сти и воља судбине у будућности врши се даље без претрзања.{S} Онда кад је Калистрата нестало, |
| вом, били нарочити соколари, који су се даље о тим соколовима или крагујима старали.{S} Соколи |
| а, султан се почео бавити мишљу куда ће даље.{S} Његове мисли су се задржале на Београду и на У |
| било, кад би му она била жена!{S} Поче даље мислити како би се то могло извршити и би ли му је |
| ало биле неповољне Којадину.{S} Он је и даље мислио на Стаменију, али сад с извесним поносом.{S |
| , ново одело, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робова |
| жедног говора и од медљанице, коју је и даље присркивао, зажарише очи.</p> <p>— Честити беже, у |
| внике Београда на ново охрабри, да се и даље боре и свој град од турских напада бране.{S} Сву в |
| ијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и даље крстом крстите и крметину једете?{S} Не иде то, че |
| д Топлице на север к Јанковој Клисури и даље уз Топлицу ка Копаонику, и било је велико.{S} Имао |
| низ Качаник, на Ново Брдо, на Косово и даље пут Призрена и Јадранског Мора.{S} Супрот те војск |
| алуђер и неки трговци, који су путовали даље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, |
| ори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади железо и спусти га у кота |
| езику Богу не моли.{S} У томе ће терати даље него Турци, буди уверен, а и види се из свега оног |
| поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се зал |
| нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочи |
| су у Нишу ноћили и да ће одмах кренути даље к турској граници и к Цариграду коњици оклопници, |
| ово Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у Ситницу, нити даље к западу пут Призрена.{S} Јуж |
| ожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико корака требало па |
| , врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} На панађуру Светог Николе не сме те нико ни за |
| Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, јербо је боља од ваше.{S} Што се не оставите ваше |
| је он налазио да се њега тиче, није он даље ишао.{S} Ништа није марио ни како људи међу собом |
| ца.{S} Није могао да помисли како ће он даље да живи у кући поред оца мусломана.{S} Питање њего |
| за пажњу на путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске ст |
| за зарезивање, шила за шпартање, и тако даље{S} Ту је био и књиговезачки халат, и један се калу |
| Угарска; неће или не могу Млеци, и тако даље{S} А један кад изиђе, Турци га премлате.{S} Овако |
| ста, као да у кући никога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Ун |
| јагањце и разносили на трпезу.{S} Мало даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супра |
| , Милојко, с којим ћемо се познати мало даље, и још један.{S} Милојко је певао о цару Стефану, |
| .{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким орасима види се да се ту каткад |
| трчећи у своју продавницу.</p> <p>Онамо даље, где се имало вршити народно весеље, нико ни главе |
| утра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја сам баш радознала да видим |
| наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на ве |
| Младићи властела са својим људима пођу даље пут Беле Цркве, али их киша у саму ноћ задржи у Ба |
| егове погодбе и већ је размишљао шта му даље ваља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Б |
| чаним местима, испод винограда, који су даље по брегу били засађени.{S} Уврх воћњака, а испод в |
| био распалио.</p> <p>Ћутећи, јахали су даље, путем кроз шуму.{S} На једанпут се зачу звоно, и |
| адова, као и оне што су се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су |
| мислили да онде ноће, пошто су били из даљине, па да сутра кућама пођу.</p> <p>Поред свега што |
| и његови, знајући му нарав, бежали да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина |
| ?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште јед |
| мен магле од његова зеленка не изгуби у даљини.</p> <p>— Светска луда ли је, Турчин ли је, гово |
| b n="295" /> смиривало, кад би се још у даљини само руменео сунчев заход, могаше се видети једн |
| исли, окреташе иглама а гледаше у плаву даљину.{S} И она на нешто мишљаше.{S} Да ли на момче, н |
| а који су раније већ на место изашли из даљих села с оне стране планине поруче којим правцем тр |
| а црква, и кућа би била пуна гостију из даљих крајева властелинства.{S} А прослава крсног имена |
| /> <p>— Опет он!{S} Тиче ме се, јер не дам да се на манастирском панађуру ко било штети.</p> < |
| Само ми кажи коју би земљу желела да ти дам.{S} Ти си ми помињала неки манастир ваших калуђериц |
| окована, најскупоценији посао далекога Дамаска.{S} Видело се да се потурчио, а говорило се да |
| у снагу, говораше један, морамо њима да дамо; за своје стигнемо ли, не стигнемо.{S} Ако је влас |
| Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама дамо тимаре и зијамете.{S} Али како?{S} Ваљада да се и |
| пуномоћство готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо у |
| м начину, имала је по цео <pb n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, |
| бро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:l |
| забаве ради, неко плетиво у рукама.{S} Дан је био топал и леп.{S} Ветар је ћаркао с југозападн |
| 3" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване.{S} Пошто се тур |
| 1455 у Будим, који је после одгођен за дан 20 јануара 1455.{S} Кад је лето настало и војна се |
| м налазио Есад-бег Фериз-беговић.{S} На дан 2-ог октобра, (1454) кад се Сибињанинова војска пос |
| аређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али главни владаоц |
| већу јарост.{S} С тога нареди да се на дан 21 јула опет удари на Београд са свом силом, те да |
| гаси, али угасити није могао.{S} Сутра дан је на ономе месту освануло згариште око опаљене, од |
| о би и с јавом било.</p> <p>Одмах сутра дан после овог разговора велики везир Халил-паша позвао |
| дби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p |
| у били тако мучни и тешки!</p> <p>Сутра дан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа |
| А то им се лако спремило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весе |
| да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и стаде се сећати св |
| домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p> <p>Војници се сви уредише, поскидаше к |
| ували, хумке су бацале камење на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први п |
| рева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста околне вл |
| , одвојено за њу био саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о с |
| родно чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> десп |
| де с градском посадом и ударајући сваки дан на град, султан Мехмед је једнако распитивао за збе |
| губили, што је жалите, говоре нам сваки дан.{S} Нашу веру свуд служи срећа, говоре нам даље, је |
| како сам уз царицу Мару; од како сваки дан слушам читање Светог Писма и од како сваки дан проб |
| шам читање Светог Писма и од како сваки дан пробавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у ц |
| оследње заповести, али се очекују сваки дан.</p> <p>— Све је то ситница.{S} Кад пође царска вој |
| алуђер?</p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој |
| зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу земљу.</p> <p>— То б |
| аше.{S} Да ли на момче, на које је неки дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у |
| да као пророк погађа, рекао ми је неки дан, у лову, да се спремам за онај свет.</p> <p>— Откуд |
| бије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте |
| ствари уза се водио.</p> <p>Леп јесењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу |
| "SRP19130_C1"> <head>I.</head> <p>Летњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке |
| ефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисовуљу, и |
| аношћу и гозбом.{S} Властелин би на тај дан облачио своје свечано властеоско рухо, пасао сабљу |
| ити се могло само рано за хлада и један дан кад је плаха киша ваздух расхладила.{S} Ја сам, међ |
| државати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа Круна, што тако често ид |
| ој положаја.{S} У Плочнику беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденов |
| .{S} Игра је заподенута, а јасно је као дан да ће у њој на крају остати јачи султан.{S} Не види |
| се Богу.{S} Царица Мара је, сирота, цео дан преплакала, пошто је чула за победу свога посинка.{ |
| е у току јуна и јула 1456 године по цео дан слушао тутањ топова на Београду.{S} Он хришћанима н |
| с њим, а он се разговара са мном по цео дан.{S} С мојим оцем, ти знаш, ја не разговарам никада. |
| ри Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, а ноћу нико не зна где проводи.{S} Рђ |
| и слушао би га, гладан и жедан, по вас дан и по сву ноћ.{S} Једном на одмору упита он свога уч |
| з властелинове и из осталих кућа по вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочн |
| ону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез Гвозденовић са својим калуђером б |
| јој је син.</p> <pb n="122" /> <p>Сутра-дан после лова, који је Којадину, брату њеном, донео не |
| квеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у Белој Црк |
| чној судбини, нарочито од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с |
| ашљиво.</p> <p>— Страх ме да се једнога дана не преселиш сасвим у манастир, да се не пострижеш. |
| ли што бити од рата с Турцима.{S} Тога дана су му таман била приспела писма из Смедерева, у ко |
| ку беше одређен дан за полазак.{S} Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика |
| удијенцији.{S} Смишљено је било да тога дана одмах по ручку крену и да се користе лепим времено |
| ама.</p> <p>Од новости говорило се тога дана много о опсади Цариграда.{S} Султан Мехмед се оком |
| шло у баштинску цркву, на којој би тога дана често служио епископ топлички из Беле Цркве.</p> < |
| у Калистрату, имао прилике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и |
| љаницом.{S} Ибрахим-беј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одмо |
| а новоме госту какав му је празник тога дана.{S} Он му рече какве је госте, њега ради, на кули |
| другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дв |
| и кад се врати у Смедерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к |
| син Александар, и како су, тога истога дана, и гласници царичини приспели да објаве рођење дав |
| њима ишла.</p> <p>Пред вече тога истога дана указа се турска војска с нишке стране.{S} Пред њом |
| бавим уз нашу богољубиву царицу по пола дана у цркви, све више помишљам и сама да се поведем за |
| оспођа Круна је издахнула баш уочи оног дана кад је Мустафа-бег јавио да се враћа кући.{S} Тако |
| из боја с Турцима, и кад је, тога истог дана, оца свога видео у турској чалми и у турскоме одел |
| и до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се бродарска опсада <pb n= |
| после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грачаници |
| кву на молитву.{S} Царица је остала три дана у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да дес |
| нутку кад ће се на смрт разболети, уочи дана кад ће <pb n="105" /> умрети, после ручка пошао у |
| lestone unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Царица Мара |
| n="85" /> <head>VI.</head> <p>Неколико дана после Св. Томе, Гвозденовић је сазвао госте у вели |
| пушњаци Гвозденовићеви.</p> <p>Неколико дана после мало час наведеног разговора Миље Гвозденови |
| речену самртну пресуду.</p> <p>Неколико дана после овога разговора царице Маре с кнезом Гвозден |
| се да га и по годину, и по годину и по дана не види, кад би он куд на војевање или на другу ст |
| е на град и дан и ноћ читавих четрдесет дана.{S} Околина је, први пут тада, <pb n="254" /> слуш |
| Кад сте заробљени?</p> <p>— Пре годину дана.</p> <p>— Па где сте провели?</p> <p>— Нешто у Сер |
| } Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру |
| и је од свију тих планова истицао првих дана напред само онај који је по извршењу први био на р |
| ша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младости и милине.{S} Све је помрло — ја сам још, |
| дом, расла и одмицала.</p> <p>Од зимњих дана, када се ваљало бринути за угаљ у мангалима (арула |
| збиљским начином.</p> <p>— Читав месец дана? — одговори Миља узбуђенијим гласом.{S} А какав је |
| ш може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> <p>— Што се ти чудиш?{S} Шта ти је стало? реч |
| } Мислим да се неће вратити читав месец дана, говораше Којадин неким више но обично збиљским на |
| аво што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није истина ни да ће ићи.{S} Ја сам |
| а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћивао од свакога без ра |
| еђу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљевским намесником.</p> <p>— То је од |
| адесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S |
| каква су сад тешка времена настала.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тра |
| е?</p> <p>— Као што сам увек чинила.{S} Данас ми је сам казивао како је у лову, приликом одмора |
| гао!{S} А шта ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он |
| е деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматрам као оца.{S} Учиниће се све што жели |
| и одмиче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси друга |
| је морала то чути од тате.</p> <p>— Та данас не треба много, па да постане туробан и највесели |
| ам те сад први пут видела.{S} У мени је данас нека зебња; ја сам сама с тобом; треба да се врат |
| Онде ти је спремљена постеља.{S} Ако је данас ико одмор заслужио, то си, богме, ти!{S} Лаку ноћ |
| поветка, интелигенција није била што је данас, нити је била тако многобројна.{S} Готово сви обр |
| оје су се и онда чиниле као што се чине данас, или које су и онда изгледале као што изгледају д |
| /> <p>— Па на нас властелу, на кога се данас господство и власт ослања.{S} Дајте господство на |
| је предало, мораће клонути и предати се данас сутра — тако ми пишу.{S} Кад оно падне, сва је ју |
| онда није могла развијати тако како се данас развија.{S} С тога се велики пријатељи читања нис |
| било је самовоље много више него што се данас и помислити може.{S} Нејаком и слабом није било м |
| какву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај ред пред невер |
| има мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика вера у Бога и у везу међу Бого |
| о <hi>потецишту</hi>, или како бисмо ми данас рекли, тркалишту, на пољицу испред градића, где ј |
| т </hi> и <hi> сласт </hi>, и ако их ми данас тако подједнако изговарамо?</p> <p>— Онде где је |
| — Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима једини који то знаш како треба.{S} Ме |
| о!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси данас боље уранио, ћереташе она брату, грлећи га око па |
| амо.{S} Тако смо били јуче; тако смо ти данас.</p> <p>— Али, пречасни оче, Турци на то не чекај |
| једини пут којим се може својој савести данас одужити син једне заслужне породице.</p> <p>— Ја |
| је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано отпуто |
| ађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Тек у месецу јулу, кад су се вратили кућама о |
| рачуни готови.{S} На жалост хришћанство данас нема снаге, којом се може одупрети мусломанима.{S |
| у господа живела грубље и простије него данас и мање су осетљива била за климатске промене.{S} |
| био врло скуп и редак, али и слађи него данас.{S} Отуда оно у народној песми „Слађи је шећер од |
| Шта бих ја чинио?{S} Ово што сам чинио данас.{S} Ја бих био самозвани судија, самозвани војвод |
| орење тако обесно и самовољно, да се то данас једва може замислити.</p> <p>Насељеници сељаци ср |
| <pb n="262" /> пропадну, моје је место данас међу мојим народом.{S} Проштавај и с Богом остај, |
| .</p> <p>— То је све истина као што нас данас ово сунце греје, али, за Бога, како ћемо сачувати |
| ше није време.{S} Превисоком ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће зн |
| орио, како је султан Мехмед у Цариграду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} |
| е су и онда изгледале као што изгледају данас.{S} Прекида међу вековима нема; они се преливају |
| </p> <p>— Е па знаћеш кад га опет видиш данас или сутра.</p> <p>И Којадин се упути к вратима ко |
| а да нареде наши родитељи.{S} Ја ћу још данас казати мојој мајци, а ти гледај шта ћеш и шта ви |
| радском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с вел |
| зацији и на једнакости права као што је данашња.{S} У оно време власт је била јако растурена.{S |
| лник у свечаном руху, које је личило на данашње свештеничке одежде, а за њима пиротски владика |
| вештија човека за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени |
| нате.{S} Јесам ли ја крив што је истина данашњега времена тако горка?</p> <p>Младићи устадоше д |
| е домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> </text> </TEI> |
| е према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Николе у |
| рех покајати?</p> <p>— Ти си у том твом данашњем послу бранио Божју кућу и право од насиља.{S} |
| деновићка, како ћемо ми да је зовемо по данашњем нашем начину, имала је по цео <pb n="55" /> да |
| .{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници распоређивани |
| отпоче ћефалија, да твоме господству на данашњи дан крснога имена лично предам ову његову хрисо |
| и воска.{S} Мед је у оно време заступао данашњи шећер, који је онда био врло скуп и редак, али |
| бичне сцене, које се показују једнаке с данашњим народним животом, писац има разлога да мисли д |
| и Србију.{S} Ибрахим-беј види да просто дангуби, и кад је настао месец јун, јави султану у Софи |
| , да их тамо све спремно чека, да не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и о |
| уђемо и да око обреда своје вере сувише дангубимо.</p> <p>— А што им је неповољна хришћанска од |
| ем за велике грехе његове; видех крваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно |
| ише се погосподила.{S} Она је у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је ост |
| м некакво предосећање да су ту последњи дани самосталног народног живота и да је, по Божој вољи |
| родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбране од Шпањолаца пробуди м |
| ера, прочита једне зиме родослове и цео Данилов цароставник.{S} Данилов опис хиландарске одбран |
| И ХАЈДУК</p> <p>ПРИПОВЕТКА О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА СРБИЈЕ У XV ВЕКУ</p> <gap unit="graphic" /> <p>Ш |
| аредби, на <pb n="70" /> гробу чинила о дану смрти, о крсном имену и о великим празницима. </p> |
| он сам стићи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S |
| лико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрестано заједно. |
| <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог дао да се тако брзо одвоји од свога мучења.{S} Она је ј |
| ма покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими Мехмед, Марин посинак и љубима |
| заканио.{S} Ти можеш свуда, а Бог ти је дао и науку и памет.{S} Помози нам, да ти останемо за н |
| д им Бог да једну победу, као што им је дао ову на Крушевцу, они се не знају њоме користити.{S} |
| одине.</p> <p>Сутрадан Халил-паша му је дао писма о потврди уговора.{S} Усмено је Халил-паша пр |
| а ни за посленика.{S} Гвозденовић му је дао окућницу и неку њивицу за исхрану.{S} Али су њега х |
| и, оче Калистрате, он би Миљу најрадије дао за турскога везира, кад би само везир за Миљу знао |
| ћи није могао.{S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано |
| опља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} Не дао нам Бог да туђу веру служимо, говораше он с убеђење |
| еш у гусаре.</p> <pb n="171" /> <p>— Не дао Бог!{S} Ја хоћу да будем Божја правда на земљи, кол |
| а парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз воду.{S} Свр |
| а Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p>Царица Мара је |
| Султан је нову царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, |
| ме он не би био учинио какву услугу или дао какав спасоносан савет.{S} А он је био од ретких љу |
| ле тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од преписача за њ преписује.{S} И к |
| поменувши се да је то предео који је он дао царици Мари, својој помајци, распитивао је о њеном |
| едесет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту |
| нтихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, па да на |
| > <p>— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу |
| постола?</p> <p>— Слова и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам |
| ва и књиге, синко, дар су нам, најлепши дар Божји.{S} Они људи који су нам их предали, предали |
| о, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја много полажем, ма да ти о њему никад ни |
| кад нисам говорио.</p> <p>— Какав је то дар? упита Гвозденовић малко узнемирен.</p> <p>— Како ћ |
| лук у Крушевцу?{S} Сад смо близу и тога дара.</p> <p>— Јеси ли на речи?{S} Ја сам готов.</p> <p |
| али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера |
| у писали да су се папине лађе јавиле на Дарданелима и да нападају тамошње приморје.{S} Султан о |
| арија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара Пора, о женидби Александровој Роксандом, |
| е занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о коначној пропасти и смрти цара Дарија и цара |
| се наши читаоци весело смејали манитоме Даријевом писму и мудром одговору Александровом.{S} По |
| женидби Александровој Роксандом, ћерком Даријевом, и о казни коју је Александар применио чак и |
| да помишља да се посвети служби Божијој дарнуло га у тајне жице његове природе.{S} Овда онда, и |
| S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него што се |
| љени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати усл |
| и петак, и њима ће се предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посла |
| се не треба бринути.{S} Он је разуман, даровит и умерен.{S} Много размишља.{S} Није страстан.{ |
| ика, и пошто је отац Калистрат био врло даровит, искусан и веома образован човек, Којадин га је |
| по нарочитим склоништима, начињеним од дасака и од лишћа, у колико сталних није било.{S} Измеђ |
| једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда и воска.{S} Мед је у оно в |
| и све што треба за живопис, лепе липове даске, боје, <pb n="156" /> ногаре и све остало.{S} Кад |
| дело у ком је била заробљена, па су јој дате траље и крпе у којима је сад.{S} Стид ју је, јадни |
| але му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одговори Гвозденовић.{S} Нема ни |
| собита царска милост једноме теби могла дати.{S} Па видиш, ни теби се не би могло проћи само по |
| говор, па останемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И |
| ти.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И ово су новци, рече отац Калистра |
| то угоднијим начином.{S} Може се у томе дати прилика да се према нама покажу добра расположења, |
| ади!{S} Много смо препатили.{S} Неће ли дати Бог да се у вас одморимо и утешимо!{S} Ах, јао, Бо |
| запад од Ниша.</p> <p>— Лепо, ја ћу ти дати ту земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочиц |
| <p>— Зебе ме на срцу, да те неће хтети дати.</p> <p>— Воли отац мене, одговори Миља, ја се узд |
| овићу?{S} Мислиш ли, молим те, да ће он дати Миљу?</p> <p>— Да његов син проси твоју Стаменију, |
| и ма да то мало никоме не би било тешко дати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и |
| Али пошто су то Ђурђеве земље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на д |
| Миливоје гладан.</p> <p>— Ако ми нећеш дати стражаре, ја идем сам с мојим момком.{S} Не могу ј |
| > <p>Тако је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором.{S} То је било 1-га јуна 1455 годи |
| богати као и Гвозденовић.{S} Што он да, даће кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су |
| урно, ни мене отац пустити голоруку.{S} Даће он мени барем село једно у прћију.{S} То ми је он |
| и -бити милостиво примљени и обдарени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мен |
| ваздух, у коме мал’ те није био и који дах Јадранског Мора, које, у ваздушној линији, није дал |
| сад хоће овако.{S} Него ти сад треба да даш пример и да заслужиш пашалук.</p> <p>— Шта хоћеш да |
| колике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и стрелама Шанинога покој |
| а у вече.{S} Борба се отвори очајна.{S} Два пута Турци уђоше у варош, и оба пута бише истерани |
| p>— Да, да, одговори отац Калистрат.{S} Два најглавнија и највештија човека за борбу против Тур |
| све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлију и спремљ |
| ве доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, Стефана и Гргура?{S} Зар то није верс |
| ше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуженика и уз њих судијски пристав.{S} Поред њега |
| о златном појасу.{S} Око њега су јахала два турска бега, Ибрахим-бег и Хасан-бег, од високих ту |
| у ислам.{S} Недавно су, ето, то учинила два властелина из Тетова, да би у турске државне власти |
| премали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њихова соколара са соколовима.{S} Трећи момак је во |
| авно станиште властеличићево, био је на два боја, као у Гвозденовића.{S} Плетикосић је имао и п |
| руци су му у неком боју сабљом одсечена два прста, а и осталом руком није владао потпуно.{S} Та |
| о и наплатио.{S} Остала ми ова последња два.{S} Он ми их купи, па хоће да тера одмах, а за нова |
| } Али, оче Калистрате, што се мешају та два посла, борба с католицима и борба с Турцима?{S} Зар |
| за удају.{S} Још је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозде |
| отворише се вратнице и у порту ујахаше два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Која |
| у трговци из Ниша, а с њима су седела и два три сељака из околине, њихови рођаци.{S} Њихови дру |
| и господом.{S} Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p> |
| даду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да м |
| госпође, која ме је послала да откупим два роба из Србије и да их кући отправим, рече трговац |
| ети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није могао да оствари ниједан од с |
| колове на руци.</p> <p>Изгледали су као два брата.{S} Којадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; |
| у.{S} Недавно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Вели |
| му има.{S} И Којадин је због тога чинио два путовања у најближе велике манастире, у Бању код Зв |
| дног од њих није он толико ценио колико два младића из Плочника, Којадина, из куће Гвозденовића |
| свето-стефанског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце |
| е гдекоје чисто губиле у шушњару.{S} По два три већа стола који су мало даље стајали под неким |
| бећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас два познали.{S} Мени су та обећања изручена, и ја сам и |
| ? упита он оца Калистрата.</p> <p>— Већ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и |
| шеном месту са стране гостима седела су два гуслара, Милојко, с којим ћемо се познати мало даље |
| ни мрднути.{S} Пред том војском била су два Скобаљића, Никола и његов стриц, оба одлични јунаци |
| на којима се ноћу спавало, заузимали су два зида собе.{S} Обдан су они били покривени скупоцени |
| Витомир Гвозденовић.</p> <p>Кад су њих два остали сами, Ибрахим-беј ће се обратити Гвозденовић |
| су около стајали.</p> <pb n="183" /> <p>Два манастирска момка, који су стајали близу Драгоша, б |
| истим путем иду чим буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом влас |
| хазнадару да теби то јави и да ти преда двадесет кеса новаца.</p> <p>Царица Мара са захвалношћу |
| то време, бежећи кроз његове земље, на двадесет и пет хиљада људи од пропале турске београдске |
| них да отпрате и сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла в |
| .{S} То се смирило измирењем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу |
| ја бих то мислио, али овај зна.{S} Пре двадесет година прорекао ми је да ћу ступити на престо. |
| <p>— Кажњен сам још за младости, имаће двадесет и више година.</p> <p>— А зашто, синко? упита |
| јстарији му је син Којадин био претурио двадесет година.{S} Млађа му ћерка Миља примицала се св |
| Млађа му ћерка Миља примицала се својој двадесетој години, и била је у напун века за удају.{S} |
| рити.{S} Ма да је он био давно претурио двадесету годину, о женидби му ништа није помињао ни от |
| у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбатовац је |
| ка ваза од кованога сребра, опкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на пр |
| ерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дванаест турских чиновника, упућених да отпрате и смест |
| /p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у народ и изгуби се пут планин |
| Божјим за грехе наше, синко!{S} Што је двапут било, може бити и трећи пут.</p> <p>— Саклони, Б |
| } Ништа јој није <pb n="220" /> требало двапут казати, па да упамти и научи.{S} Царица Мара је |
| о је после Хиландара боравио по годину, две дана у Арханђеловом Манастиру код Призрена, у Грача |
| рцима да је поздрави, а она му је једва две три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је |
| трпезарији само за оца Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућ |
| } На уласку је била кула, од које су на две стране полазили зидови, те су опкољавали прилично в |
| се отворено говори да неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се р |
| аним рукама, али забринути стајали пред две ватре гледајући како се железна секирица и каменарс |
| анастира Св. Николе у Белој Цркви стоје две гробне хумке, покривене каменим плочама с натписима |
| м су, на самим вратима црквеним, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у |
| словима у Ниш.{S} Ту су га запрепастиле две ствари.{S} Сажизање жива човека на огњу и пролазак |
| ајлепше ствари на тргу, купио врло лепе две ниске бисера, те поклонио једну својој сестри, а је |
| ји је уза зид стајао, па да се потоваре две вреће.{S} За трећу нареди да се натовари на једнога |
| е толико времена, да с једне њиве збере две три летине, она се њива већ сматрала као његова.{S} |
| и пут тада чуо, али му се опет отискоше две сузе низа старачке образе.{S} У том узбуђењу отпуст |
| на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружани |
| } Зар смо им помогли што смо им послали две три хиљаде људи, на које се они тамо не смеду много |
| unit="subSection" /> <p>Није прошло ни две три године од овога што приповедамо, а из дворова М |
| улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари д |
| се тога.{S} Лепота је било кад се скоро две хиљаде оклопника у пуној бојној оправи кренуло пут |
| винограда била је лепо озидана чесма с две коване луле и калаисаним од бакра судовима за захит |
| много чита.{S} Он је сам знао на изуст две три велике књиге живих песама, али је увек много ра |
| у огрејати, па да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с |
| јничке трубе засвираше, и војска пође у две колоне: једни, с Којадином на челу, одоше пут Беле |
| опсада <pb n="273" /> турска баци међу две ватре.{S} За дан напада одреди 14-ти јул, чим сване |
| ство зна за случај с нашим оцем.{S} Њих две су пресвисле од бола кад су га виделе у турској чал |
| ота.{S} Заповести су биле издане да још две војске ударе: једна низ Мораву од Ћустендила на Пре |
| ли само најодличнији.{S} Служене су још две три софре у авлији, на којима <pb n="77" /> се гост |
| у свиту.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред |
| више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, |
| пријатељи.{S} Али и имања црквена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— |
| ед спреме и засеку, тако да се ништа на двоје на троје не ради.{S} На јужној граници, међу Врањ |
| оју Стаменију, а чини ми се да се и њих двоје радо гледају, знам сигурно да се ништа не би могл |
| И гледајући их помислио сам како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта |
| е за њ.{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле |
| стидљиву пажњу, али се видело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим |
| Само ћутите, чините се невешти.</p> <p>Двоје заробљеника пођоше му к руци, а он је устезаше.{S |
| иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали су као |
| стане с њим само један стражар, а да се двојица с коњима и товаром одмах врате у манастир.{S} К |
| м ће још поћи, јер му требају још барем двојица, и треба му један калуђер за перовођу, и неколи |
| ског влаха како се бори око два јунца с двојицом властеоских људи који су му јунце отимали.{S} |
| ли овце.{S} Понегде су стајала кола или двоколице.{S} Кровови су били од сламе, ређе од плоче и |
| кћери, да би јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да |
| елином, већ се почела јављати међу њима двома сама по себи.</p> <p>Којадин Гвозденовић је, међу |
| свеколикој смерности царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и |
| о мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка научила на ра |
| потски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу међу собом.{S} Султан је нову царицу галантно |
| о, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У вас је, говоре, већ половина тур |
| .</p> <p>Ускоро је царица отпутовала на двор султана Мехмеда.{S} Онде је она радила по упутстви |
| Стаменија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржа |
| на ново.</p> <p>— Народе, да ударимо на двор! повика неко из гомиле.</p> <p>И буздовани се брзо |
| у себи.{S} Будала, не зна Гвозденовића двор, а у њ би и наша сеоска крава погодила!</p> <p>И к |
| р, најстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} |
| нико ни за што не зажали на властеоски двор.{S} Очекивао <pb n="224" /> се отац Калистрат да о |
| а царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасто |
| е да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гвозденовић.< |
| а ми је и одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, |
| стелин Витомир Гвозденовић имао је свој двор код Плочника у Топлици, недалеко од Беле Цркве.{S} |
| вараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због тога ми је и одредио |
| >— Кад би се превисокоме ти царству дао двор с имањем у приморју спрам Свете Горе, на путу из С |
| ости царичина живљења, двор је опет био двор, и представљао је извесну вреву и покрет према тих |
| ац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да с |
| Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у |
| и.{S} Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу. |
| у били стегоноше у жупи Топлици.</p> <p>Двор му је био прилично леп и простран.{S} На уласку је |
| head>IX.</head> <p>Испод Гвозденовићева двора и његових кула, мало ближе реци, у једном заклони |
| " /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су се разишли гости, могао је Г |
| ако штедели.{S} Гвозденовић је из свога двора мотрио на турске операције.{S} Наспрам Ситнице би |
| едром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредној близини, одвојено за њу б |
| У вас је, говоре, већ половина турскога двора.{S} За то већ знам да немају право, јербо видим с |
| егова нога не прекорачи више прага тога двора.{S} Којадин, чим се придигао, ишао је к њему у ма |
| ио саграђен.{S} Сваки дан се на вратима двора раздавао сиротињи хлебац, а о сваком оброку, о ру |
| ого пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекле кад се то о |
| ници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек |
| вас дан играли и забављали.</p> <p>Ниже двора, у селу Плочнику, имао је мању своју кућу властел |
| Били су међу позванима и два Турчина из двора царице Маре из Беле Цркве.</p> <p>Гости су се раз |
| ујине, одјекиваше по небројено пута око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.< |
| једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовима и софама унаоколо, где су г |
| b n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калуђера и калуђерица.{S} Одахн |
| иху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане миром силнога цвећа из султанских в |
| акође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат седе на шиљте свилом вез |
| спода поседала била.{S} На једном крају дворане беше спремљено за пиће шербета и воћних сокова. |
| песама пропраћали су узвицима присутни дворани.{S} У тај мах се султану и господи око њега у м |
| и мост и отворила врата.</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из њего |
| За тим султан пође на престоно место у дворани.{S} То је била на неколико степеница узвишена п |
| деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозден |
| м пажевима, који га увек прате, уђоше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан |
| госта.{S} С тога одлучи да га не води у дворану међу госте, него да га прими од њих засебице.</ |
| ше у дворану у којој се прима.{S} Чим у дворану уђе, султан се прво обуче у црвену хаљину од св |
| ју, тај се врховни бој куле претварао у дворану богато намештену, на којој су гости седели част |
| стирског звона, Стаменија уђе на ново у дворану, у којој је био остао <pb n="222" /> Гвозденови |
| алуђер Генадије показаше се на уласку у дворану.{S} Иза њих су ношени на великим тепсијама десп |
| кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен.{S} Отићи ћеш |
| је иначе био исти онакав у главноме.{S} Дворац у Точанима истицао се само пространством дворишт |
| еспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду и кад су се почели у вече с царицом о св |
| S} Тога ради пође сам Гвозденовић у њен дворац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња ца |
| р у спремљене за њу ћелије, пошто њезин дворац још није био потпуно спреман, и имали су да га д |
| је, погнут сединама и старошћу, улази у дворац царичин и заузима место у малој капелици, спремљ |
| очанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка Плетикосића у Точанима није и |
| тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно испред куће како се ло |
| а му Стаменија, која се имала старати о дворби и послужењу гостију.{S} Стара Плетикосићка је им |
| о је само пусто упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Иб |
| е у извесне дане, на обред, одлазила на дворбу царици; иначе је остајала код куће уза своју мај |
| у својих отрока (робова) који ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним зап |
| рове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и послугу?{S} Ја и заборављам да у нас то ништа |
| валити за његову службу и толику усрдну дворбу манастиру и мени?</p> <p>Јанко Плетикосић устаде |
| легантну појаву младости и лепоте, њену дворбу гостију, њено српско нуђење и старање да свак бу |
| ира Гвозденовића и куда је пут у његове дворе?</p> <p>Путник је знао да негде треба с главнога |
| рв огрезнути; да ћемо господу поклати и дворе јој попалити и да ће неверници у најтежим мукама |
| дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари познаник Ибрахим |
| њим, како се пред њим, Турчином, његови двори просто затварају и како он од једном, као мађијам |
| Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи |
| а ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} Место је изабрано у с |
| ре грехе покаје.{S} Погореће властеоски двори; попалиће се и порушити високе куле и танки чарда |
| та око двора Гвозденовићева.</p> <p>Али двори беху затворени.</p> <p>— Пред народ!{S} Ко неће п |
| усакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и вошта |
| у што се знало како она ни у султанским дворима никад није заборављала ни своју веру, ни свој н |
| } Море, јеси вредан пашовати, тако умеш дворити старијега, тако ти. је на срцу силна воља чести |
| .</p> <p>На средини затвореног градског дворишта стајао је обичан, свакидашњи стан властелинов, |
| и.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта хитале су к цркви калуђерице у свом црном одел |
| Точанима истицао се само пространством дворишта, лепшом зградом и већим кућама и многобројним |
| таменију да за њом пође, упути се преко дворишта цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други кој |
| еновић са соколом и хртовима, за тим се двориште почело пунити сељацима хајкачима, ловцима и го |
| етвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини је зграде било огњиште <pb n=" |
| изашао у хлад под липе у манастирскоме дворишту.{S} Ту би каткад и несташне кокошке чепале по |
| и одмараше се у столици у манастирском дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови |
| ћеве куле и одјекиваше на све стране по дворишту.{S} Момци су живо секли с ражњева печене прасц |
| равишта властелина и његове породице, у дворишту су се налазиле још три мање тако саграђене кућ |
| ће вршити дворбу у властеоској кући и у дворишту, под главним заповестима његове жене, госпође |
| било да изда све наредбе о врту како у дворишту у градићу и код куле, тако и на другим местима |
| мала.</p> <p>У саму, готово, позну ноћ, дворкиња Стаменија јави царици Мари још једнога калуђер |
| отова да га подвори по жељи његовој.{S} Дворкиња послужи шербет у златним кондирима.</p> <p>— Н |
| сместе царицу Мару, са двадесет и више дворкиња и момака.{S} Иза њих су ишла властела велика и |
| ац поред манастира.</p> <p>Између свију дворкиња царици се у последње време највише била свидел |
| оносито него скрушено.{S} С њеним двема дворкињама, женама старијим, говорила је српски, јер их |
| миле с товарима.{S} Царица је са својим дворкињама путовала на коњу.{S} Али при већим местима, |
| } Сад, на једанпут, шта све није чуо од дворкиње царице Маре?{S} И да је она тврдо наумила да с |
| о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дот |
| танских вртова.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је ц |
| султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да |
| је једва познаде у њеном смерном оделу дворкиње.</p> <p>— Боже мој, Стаменија, јеси ли ти то? |
| вати црквене прописане текстове.</p> <p>Дворкиње отворише врата те мале, полусакривене дворске |
| а.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио поч |
| в.</p> <p>— Је ли то воћњак недалеко од дворова цара Уроша, у којима смо недавно били?{S} Па та |
| и године од овога што приповедамо, а из дворова Мустафа-бега Гвозденовића у Плочнику једне ноћи |
| опољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, робови вртари већ заливају цвеће и чисте стазе |
| <p>И они кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око д |
| не би жао било што би оставила градац, дворове, своју цркву и велику кућу, толику дворбу и пос |
| требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрт |
| .</p> <p>Кад га у Плочнику пред његовим двором <pb n="239" /> видеше и познаше људи, скаменише |
| ле залете и лупи буздованом у затворена дворска врата.</p> <p>— Полако, људи!{S} Не, ако Бога з |
| е отворише врата те мале, полусакривене дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Цр |
| есту налазио се и ружичњак, фамилијарни дворски врт с разним цвећем.{S} На згодном месту испред |
| у.{S} Царица Мара улази са својим двема дворским госпођама у црквицу, крстећи се.{S} Пред иконо |
| посаде их на почасно место покрај самих дворских врата којима се иде султану.{S} Када су дошли |
| ито да је даље од двора <pb n="94" /> и дворскога живота.{S} Такав човек био је најбољи кандида |
| је отац Калистрат могао да се привикне дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана |
| у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у дворску авлију, у којој се чека, посаде их на почасно м |
| јемо и да видимо.</p> <p>И заиста се на двору отвори један прозор и народу се показа госпођа Кр |
| Тога дана све је тутњило у Гвозденовића двору.{S} Два велика бурета вина беху изваљана на авлиј |
| ропашким кућама својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу |
| : „Турци!{S} Турци!“ све већма јуриле к двору властелина Гвозденовића.{S} Међу људима тих гомил |
| година што их је провела на султановом двору у страху и зебњи од господара и од његових страсн |
| царицу галантно примио и дао јој у свом двору све повластице које јој припадају, не тражећи од |
| околина царичина и начин живота у њеном двору.{S} При свеколикој смерности царичина живљења, дв |
| вот, који му је и иначе био горак.{S} У двору му остане син Којадин, који се давно био од ране |
| огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да су наложене пећи, где ј |
| да опет после зебу.{S} У две три собе у двору озидане су велике пећи од глине с лончићима за вр |
| кога тога света разнога реда, који је у двору живео или слушао!{S} Старање свакога јутра за бра |
| а било га је не мало, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом |
| да га види.{S} Онда би био примљен и у двору Гвозденовићеву, и Гвозденовић га је обично испити |
| служби свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се |
| онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С тога је њ |
| рање за властелински и за сељачки сто у двору.{S} Свако јутро је ваљало наредити шта ће се спре |
| или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила |
| чком манастиру Св. Богородице.</p> <p>У двору Гвозденовића очекивао се повратак господара и гос |
| је скретао на страну од Гвозденовићева дворца.</p> <p>Шана врачара седела је на источној стран |
| ку.</p> <p>Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> |
| Наређено је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком |
| слар Милојко, који је седео недалеко од дворца Гвозденовићева у Плочнику.{S} Био је то човек ве |
| а једна мала вратанца у особито одељење дворца.</p> <pb n="73" /> <p>— Ти си, дакле, дворник че |
| ј капелици, спремљеној у једном одељењу дворца, почињући <pb n="10" /> читати и певати црквене |
| дмах за тим ишчезе, одмичући путањом ка дворцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драгош ј |
| , помамнијим и раздраженијим гомилама к дворцу Гвозденовићеву.</p> <p>Опколише кућу за час.{S} |
| да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Али је жељна била отвореног, јавног хр |
| и лахору из шума и с планина.</p> <p>У дворцу царице Маре нарочито је живо.{S} Навечерје је Ив |
| , искрен и једнак, без икаква увијања и двостручења.{S} Према војницима он је био врло оштар за |
| иле воље.{S} Он није тражио популарност двостручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, ист |
| х ствари, којима су требали хладовина и дебели зидови.{S} Наврх куле биле су стрелнице, али у о |
| еђе су биле куће саграђене од брвана на дебелим темељачама, које су се, по равном месту, могле |
| ре.{S} На главама су имали мале капе од дебљег сукна; на ногама опанке; око голеница сукнене до |
| ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по то |
| да сам од некога слушао да је мањи грех деведесет кривих пустити него ли једнога правог осудити |
| > <p>На једанпут у свакоме крају њезине девојачке собице, у плаветникастом зрачку кандила што ј |
| м врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју девојачку собицу, застрту лепим пиротским ћилимима.{S} |
| ла код куће уза своју мајку.{S} На њену девојачку нарав и на њену природну бистрину великог је |
| и.{S} Обучени су у јадне траље.{S} Она, девојка била је готово гола.{S} Одузето јој је одело у |
| дмах, по нашим обичајима то је теже.{S} Девојка треба и сама да пристане, и треба да пристане њ |
| м се само могла одликовати млада српска девојка.{S} Њена мајка је то опажала, али јој није ништ |
| са свога места.</p> <p>— Ја сам одрасла девојка, рече она лако руменећи.</p> <p>— Да, то сам хт |
| Стала није.{S} Ја не знам како ће се та девојка одморити.</p> <p>— Којо, Којо, одговараше Миља, |
| ог браца има милостива сеја.{S} Која се девојка у њега загледала, нека позавиди, нек се поплаши |
| како се то ради; ти знаш у кога се иште девојка.</p> <p>Миља га погледа озбиљно, али се не брањ |
| ра, па ћемо вас лепо слушати, проговори девојка, — купите нас Бога ради!{S} Много смо препатили |
| срдиш.</p> <p>— Боже мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> |
| а.{S} Онога времена, о коме ми причамо, девојке су се удавале и момци женили не толико по свом |
| е тренутку прође му кроз памет да такве девојке, лепотице, кућанице нигде више нема.{S} Чудна м |
| да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престају пријатељства, прест |
| или авлију, разговарајући се.{S} Жене и девојке су трчале тамо овамо за послом и око госпође Кр |
| Све је било весело у тај мах.{S} Жене и девојке које су се о дворби старале гледаху задовољно и |
| Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су с њом биле.</p> <p>Тамо застане свето-с |
| згледали многе продавнице, и пошто су и девојке куповале нешто за себе, пођу сви ономе одељку п |
| ожи случајностима, где би се он везао с девојком, с којом после не би могао живети?{S} Ужасавао |
| е имао никаква стварног приговора ни за девојку ни за њен род.{S} Гвозденовић је помишљао да си |
| умњаше да ли је томе време, а поглед на девојку спрам њега одговараше му сам да је време ту, и |
| а женидбу, а он ми рече да је он себи и девојку изабрао.{S} Није он теби ништа говорио?{S} Више |
| дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свога младића.{S} Стаменијин разговор покази |
| бери бриге.</p> <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све нек |
| а и пријатељства, које одбегава одраслу девојку, настао немар?{S} Кажи ми да знам.{S} Прими ме |
| ежалио и прегорео.{S} И ону божанствену девојку, која ми је срце испуњала миљем.{S} И њу сам пр |
| } Кад бих се женио, ти знаш на коју бих девојку мислио.</p> <p>— На Стаменију Плетикосићеву,</p |
| ећа изненада, проговори младић збуњеној девојци.{S} И тебе је моје срце тражило, а кога срце тр |
| ледом који је једини умео казати што је девојче у тај мах осећало.{S} Зар могу ја не марити за |
| азе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, брат и сестра, однекуд из Србије, млади као ка |
| ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља |
| е, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну господственост, извесну уздржа |
| је било у Гвозденовића два сина и једна девојчица од пет година.{S} Сам Гвозденовић био је врло |
| нко, твој је ред, проговори пристав.{S} Деде, Милија, проговори даље манастирском момку, вади ж |
| ишта; само ћете горе начинити.</p> <p>— Деде збори, да чујем, одговори Ибрахим-беј, очевидно ра |
| ултан Мурат је био човек средњег стаса, дежмекаст, беле коже, плавих ситних очију, широких месн |
| користи било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преве |
| авно је отац Калистрат набавио два нова дела на грчком језику, књигу о Александру Великом Макед |
| м.{S} Њему су најмилија била историјска дела.{S} Али Којадин је још био млад, па је волео и при |
| је узео на се трошак за оправку једног дела града.</p> <p>— То је лепо.</p> <p>— Ето видите, в |
| , или настављао читање каквог започетог дела.</p> <p>Овоме свету интелигенције припадао је још |
| дни анђели храниоци свеколикога људског делања, забаве као год и најозбиљнијега посла, лебдели |
| рењем војнике упућивао и соколио папски делегат Јован Капистрански.{S} Тако почне напад на дуна |
| одговорим.</p> <pb n="260" /> <p>Папски делегат обори главу и намршти чело.</p> <p>— Превисоко |
| с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво с |
| у пола узет.{S} Јанко Сибињанин и папин делегат Јован Капистрански ни тада не изгубише уздање у |
| да смо се своје вере одрекли.{S} Њихови делегати одмах иду на посао.{S} Ако уговараш с Маџарима |
| скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте |
| у, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разговори и да види може ли што би |
| зденовић и Ибрахим-беј, а за њима одред делија, који су њима на личну службу предани били.{S} В |
| е врло повољне ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турско |
| вно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би власти каштиговале врло оштро.{S} |
| утем се овде у облику приповетке износи дело студије, јер и за неке обичне сцене, које се показ |
| го су се преписивале, а преписати једно дело у више ексемплара био је тежак, скуп и спор посао. |
| Мехмед, пошто је свршио своје вероломно дело у Новом Брду, пошао је даље да узима градове око С |
| године.{S} Њена је удаја била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана с |
| рад био да има међу својим књигама и то дело, да би га могао често читати, он је сам молио оца |
| приповетке измишљене ствари, него да су дело студије, цртали они садашњост или прошлост.</p> <p |
| ње је наше читаоце занимао опис крајњих делова света, који је уплетен с Александровим освајањем |
| Насиље је било главно средство којим се деловало.{S} Једноме се властелину свиди, на пример, је |
| султана Мехмеда особито је оживљавајући деловало на свеколике ратнике.{S} Никола Скобаљић удари |
| е цркве, ваш одустанак од скизме, могао деловати узбуђујући, могао потрести хришћански свет вел |
| Упућујем народ, превисоко ти царство, и делом и словом, да живи мирно, да би му зарасле тешке р |
| кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с оцем својим.{S} Увек је мислио да |
| погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што није могао јавно да иска |
| замотуљак.{S} То је била половина срне, део лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сј |
| враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у сваком послу мисл |
| у ондашњим књижницама.{S} Сав исторички део Светога Писма старога завета, књиге о царевима и о |
| ише Турци, који су, управо, и сами били део грађанства пиротскога.{S} По том је царица упућена |
| и превисокоме ти царству.</p> <p>— Већи део ваше ствари је ипак готов.</p> <pb n="30" /> <p>Ја |
| од султанском руком и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} П |
| /> по работама.{S} И ако их је највећи део радио земљу, било их је свуда одређених за послове |
| римише се да сами оцу Калистрату однесу део његов.{S} Ловци су се растали у Блацу.{S} Младићи в |
| ских <pb n="43" /> повластица.{S} Једна депутација, у којој су били: владика, протојереј градск |
| ам за онај свет.</p> <p>— Откуда турски дервиш може знати оно што ће бити, што је само у Божијо |
| p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам да као пророк погађа, река |
| веровати у тај страсни сан ваших хоџа и дервиша.{S} И хришћанска је вера од Бога.{S} Штедите је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дервишко предсказивање о коме је султан Мурат говорио ц |
| дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоском Језеру, у околини Цариграда.</p> <p>— Јеси ли |
| е, по сто пута!{S} Да ми се турске хоџе деру по џамијама место звона <pb n="84" /> и да се мора |
| их киша у саму ноћ задржи у Барбатовцу, десет, дванаест километара од Беле Цркве.</p> <p>Барбат |
| Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му да се нећ |
| ме послао да их продам.{S} Имао сам их десет, и осам сам продао и наплатио.{S} Остала ми ова п |
| Анастасија, седином украшена старица са десетак калуђерица у њиховом црном руху с превесима.{S} |
| ег народа изгинуло приликом ратова, пре десетак година, и после, кад су Турци Србију <pb n="15" |
| властелин имао по неколико, каткад и по десетак села, и према томе по неколико властеличића.{S} |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Десетак дана беше прошло од овога разговора.</p> <p>Цар |
| ехмеде.{S} Где сте били у лову последњу десетину дана?</p> <p>— На планини Странџи и на Деркоск |
| тан властеоског надзорника и за смештај десетка и осталога којечега што је припадало властелину |
| ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или мајку, брата или дете своје. |
| ки људи из Скопља, који су се онде били десили.{S} То су били један калуђер и неки трговци, кој |
| деновић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих страна из ћелија и из дворишта х |
| У тај мах ни владаоци се у Европи нису десили како би спрам великога задатка требало.{S} Енгле |
| шћанског старешину, и где би се год што десило за њих неповољно, приписивали су, у својим мисли |
| е, знам то, и мило ми је што си се овде десио, те можеш одмах поћи и колико толико у времену до |
| војим гусларским начином.{S} Којадин се десио ту, и чудио се како је онај, по спољашњем прост ч |
| о ми је.{S} То чини лева да не би знала десна.{S} Пођите са мном тихо, да се, по наредби, за ва |
| у кући Јанка Плетикосића у Точанима, с десне стране Топлице.</p> <p>Дворац властеличића Јанка |
| а долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb |
| сву војску, коју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обад |
| штва, прођоше поред њега да му целивају десницу и крст и да их он пошкропи освештаном водом и б |
| н човек, слеп у једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хле |
| > <p>Изиђе натраг из цркве и показиваше десну руку, којом је секирицу ухватио.{S} Месо с прстиј |
| Варни 1444, после боја на Косову 1448, деспот је коначно променио своје мисли.{S} Пре тих дога |
| на Златици, после Варне, после Косова, деспот више не може веровати својим суседима са севера |
| ости својој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новог |
| } Као што већ превисоко ти царство зна, деспот је отишао у Угарску да тражи помоћи.{S} Нама је |
| на послетку, препун горчине и очајања, деспот смисли да се последњи пут и једанпут за свагда б |
| словенски био често мутан и неразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да |
| за борбу против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, |
| мало што још није био стигао да заузме, деспот му је одмах предао.{S} Султану није никада треба |
| <p>Управника имања и рудника из Трепче, деспот питаше о стању кућа и имања и о послу у рудницим |
| рикупио ради своје властите сигурности, деспот је у току јуна и јула 1456 године по цео дан слу |
| Европе.{S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задух |
| војска пошље куда би је султан заискао, деспот би одредио некога од своје властеле за заповедни |
| Спремање војске, које је одмах наредио, деспот остави на сину Лазару, који је и сам већ био про |
| више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се опрости с оцем Јованом Капистранским.{S} Кад |
| славу.</p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме г |
| о ти царство!{S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија чес |
| с отвореним за Турску путем низ Мораву, деспот је, по тим погодбама, морао мирно да гледа и кад |
| лико уздати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њ |
| ни предвиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи скл |
| > <p>— Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи |
| о у свечаном руху, окићен заставама.{S} Деспот је ту на границу послао био свога протовистијара |
| ио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од |
| неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново не |
| читу пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њег |
| пад <pb n="196" /> и оправљати град.{S} Деспот је узео на се трошак за оправку једног дела град |
| е ће се то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> |
| Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повр |
| ник се пожури да му одреши џакуљице.{S} Деспот заграби руком најпре из једне <pb n="69" /> па о |
| ад, када Београд није више у Србији.{S} Деспот је одговорио милостиво да ће тај предмет испитат |
| новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ |
| Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на ово |
| према да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот Лазар изиђе с поносом из Смедерева.{S} Турска во |
| не вере, радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбра |
| деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, |
| поћи одмах на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска |
| можемо прићи на страну Сибињанинову.{S} Деспот је бранио интересе Србије и интересе православне |
| морило султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искр |
| ема више снаге ни за какву политику.{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, ни |
| засу се, по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кре |
| е за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и |
| м се начином може изаћи пред царицу.{S} Деспот их је упутио на Гвозденовића и на Ибрахим-бега.{ |
| не, ја хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори |
| ани, кад се одбранити не може?</p> <p>— Деспот тако мисли.{S} Он је увређен.{S} Пре три године |
| пропале турске београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају |
| ан Мехмед је напред знао да то значи да деспот прима све његове погодбе и већ је размишљао шта |
| пота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, што је могло бити сваки час.{S} С то |
| награде.{S} Идем да им кажем да сам ја деспот у гори и на путу за рђаве људе, за отпаднике, за |
| оја послушност престаје.{S} Онда сам ја деспот.{S} Буде ли то њима сметало, они ме могу гонити |
| том мрднуо.</p> <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p |
| а чим показују ту своју злу вољу, упита деспот.</p> <p>— Речима, псовкама, намргођеношћу, преко |
| /> <p>— Имате белешке од уговора? упита деспот калуђера, ради потпуне сигурности, и ако су те б |
| ештенство из околних цркава.</p> <p>Кад деспот сјаха да пољуби у руку владику <pb n="63" />, де |
| а владику и патријарха.{S} Заиста га је деспот Стефан сваком приликом нудио митром владичанском |
| о да потражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло б |
| заповести свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му |
| и к Цариграду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из |
| приђе ближе и слушаше писмо које јој је деспот читао, старајући се да га, при том поновљеном чи |
| n="71" /> <head>V.</head> <p>По том је деспот, зналачким оком, прегледао рачуне које му је упр |
| ље.{S} Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачк |
| асвим антихришћанска.{S} Говоре како је деспот дао реч султану да проведе војску кроз Србију, п |
| рста крагуја.{S} Стоји записано како је деспот Стефан у самом тренутку кад ће се на смрт разбол |
| то видите, ви то и не знате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и цигла |
| играду, размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан с |
| ла пут Врања и Ниша.{S} Спрам те војске деспот је наредио да се спреми српска војска у Врању, и |
| и Јадранског Мора.{S} Супрот те војске деспот је скупљао из својих западних крајева другу војс |
| ије свршен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових подан |
| дликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан показао.{S} Али је политика неприс |
| одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину |
| народу какав је мир закључен и како се деспот вратио из Будима сам самцит, онако како је и оти |
| ом Царству и о новом султану, којему се деспот, по своме властитом предосећању, није радовао.</ |
| то није умео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој двора |
| ље, па су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали д |
| своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, али без пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти д |
| жили.{S} Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јан |
| .{S} Ако су њих обадва вољни, онда неће деспот из Мореје, неће босански краљ или неко трећи.{S} |
| анин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадв |
| дао, али најсвесрдније благосиљам, рече деспот с убеђењем.</p> <p>— Хвала, господару!{S} Сви см |
| ти се?{S} Камо памет, камо рука? викаше деспот зажарен.</p> <p>— Господару, ти паметно говориш, |
| /> <p>— Племенити пријатељу, одговараше деспот, не сумњајте о овоме што говорим.{S} Време ће по |
| ибињанин Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико зн |
| ати, да је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла |
| то јој је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агент |
| удућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умовању с исте тачке, па с |
| ара врати.</p> <p>— Имаш право, потврди деспот.{S} Морам га овога часа звати да му наредим да с |
| државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него турски намесник.</p> <p>Нема више српских с |
| разгоне људе и коње и да крче пут, али деспот их заустави и призва караванског капетана, те се |
| ртовима.{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанк |
| </p> <p>— Хвала, синко, рећи ће оседели деспот, погурен мукама и годинама.{S} Хвала, синко, по |
| рам као оца.{S} Учиниће се све што жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе |
| на мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њеном гробу и о служби која се, по |
| већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме градове, а народ да |
| сад баш нисам задовољан, рећи ће стари деспот.{S} Ви сте задовољни што овога минута гледате пр |
| одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече стари деспот, знам рачуне турске политике, али се с њом не мо |
| царица Мара и Стаменија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </ |
| че Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, ето их као што су бил |
| Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да д |
| оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружајући руку управнику, пит |
| /> <p>— Разумем, пречасни оче, одговори деспот с јаким акцентом горчине, разумем!{S} Ви бисте, |
| не може</p> <p>— Пречасни оче, одговори деспот с још већом горчином, не говорите ми више о томе |
| ам смислио шта ми ваља радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> < |
| ица.</p> <p>— Чим се одморимо, одговори деспот.{S} Одавде у Прокупље на ручак, али рано да пође |
| >— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораћ |
| отврди Халил-пашу у везирству, одговори деспот, све ће се тим свршити, јер ће сад Мехмед мислит |
| мор у граду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, |
| ћу, па је позније неко, по свој прилици деспот Стефан, одредио да се на огњу сажеже сваки који |
| ми смислили.{S} Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвоз |
| и радо прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему пита |
| нам онда бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, п |
| симо?</p> <p>— Али шта ће да чини јадан деспот, одговараше онај господин.{S} Уговор је такав; у |
| ет година, од прилике, Београду био дао деспот Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да |
| то више као команданат војске него као деспот.{S} Град је био пун војске, и у њему се већ виде |
| о народу у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је ц |
| ло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и ра |
| ојачија политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није |
| бранити манастир, као што га је бранио деспот?</p> <p>— Тако говори Миодраг?{S} Па тога треба |
| >— Тако нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара |
| вељу са златним печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу по |
| у Рудник.{S} У Смедереву је остао само деспот Лазар, и то више као команданат војске него као |
| вору.</p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији |
| } Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, дец |
| ако страшно кажњава.</p> <p>— Па зар то деспот никако није могао да избегне?</p> <p>— Шта ће си |
| S} Ко ће, рекао је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не |
| ерево.</p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја в |
| .</p> <p>У малој дворани на горњем боју деспот је примио улака и из његових руку писмо царице М |
| ка оданост својој светој вери, напомену деспот, кад су они сами својој поганој вери и заблуди т |
| пријатељима се говори искрено, напомену деспот.{S} Ја не могу мислити да ће утицај Србије толик |
| гао да избегне?</p> <p>— Шта ће сиромах деспот?{S} Кад се уговори праве, не зна се какве ће при |
| и јест оно што се хтело.{S} Али сиромах деспот није заборавио ни хришћане у Цариграду.</p> <p>— |
| о иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрема и без поруке.{S} Одм |
| натмурен.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а са |
| је, не дај Боже, болестан.{S} То и наш деспот, стара мудра глава, сада чини.{S} Спасава време, |
| јска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих установио био нарочиту порез |
| ало, и о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кум |
| римство очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви |
| а не би дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозден |
| ревртањем новога новца у рукама.</p> <p>Деспот је, по том, упутио управнику многа питања о гран |
| ици по 20 литара кованога новца.</p> <p>Деспот показа вољу да види новац, и управник се пожури |
| ска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао би |
| } Срећан вам пут, заврши деспот.</p> <p>Деспот се срдачно поздрави с кнезом Гвозденовићем, пољу |
| е, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гво |
| путнике, на царине, и тако даље</p> <p>Деспот упита калуђера како су сад турске старешине насп |
| пуним сјајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом |
| ан Ибрахим-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изру |
| рка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота?{S} Реците нам, да знамо за кога ћемо се Богу м |
| новоме султану изјави саучешће српскога деспота и да се постара о пословима српским.</p> <p>Јав |
| ваља јавити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерин |
| во опсађивали.{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и |
| нски дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему |
| инило да је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи с |
| у султан оставља.</p> <p>— А знаш ли да деспота нећеш застати у Смедереву?{S} Оставио је само д |
| терати, одређени као поклон султанов за деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнез |
| предати султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно в |
| арени и даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспот |
| ару, који је и сам већ био проглашен за деспота.{S} Стари деспот је наредио да војска заузме гр |
| много на обавезу војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом го |
| јединим Богом?{S} Ви једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, |
| Јанко никако не мирује.{S} Они вичу на деспота и на нас.{S} Говоре да ми не водимо хришћанску |
| , сумњаш?</p> <p>— Увек сумњам, не због деспота, него због његових суседа из преко Дунава, због |
| ећ два пута: одмах после смрти покојног деспота Стефана и наскоро по том кад су Турци били сасв |
| им унео две џакуљице и оставио их поред деспота.</p> <p>Стари деспот погледа џакуљице и пружају |
| ну и у Прокупљу.</p> <p>После тога пред деспота су изашли неки људи из Скопља, који су се онде |
| ешина свих еснафа градских изађоше пред деспота да га моле да Нишу да повластице, које је пре п |
| .{S} А какве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмим |
| > <p>Ову прилику је Ниш употребио да од деспота потражи увеличање својих градских <pb n="43" /> |
| премао посланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му |
| о муња кроз главу мисао да ће султан од деспота искати помоћне трупе за напад на Цариград.{S} Н |
| м ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— |
| Турци тек што нису ударили.{S} Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Нов |
| еновић са својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено ј |
| т Турци су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског |
| м руху с превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Вен |
| ише пуномоћство војводи Влатку, који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са су |
| о за манастир Свете Богородице чекао је деспота и царицу Мару топлички владика Венедикт с крсто |
| истрата.{S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Нар |
| султану и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, ал |
| ствари, и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава н |
| тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о |
| и једнако мислите на деспота.{S} Али ће деспота султан ускоро опет истерати, као што га је већ |
| спота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после |
| неће проћи година две, па ће нестати и деспота, и Србије, и овуда ће се раширити турски пашалу |
| а га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од н |
| p> <p>— Ја не признајем више никога, ни деспота ни султана, осим Бога на небу.{S} Ја ћу да се б |
| ала и прва турска окупација после смрти деспота Стефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа |
| SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију п |
| е донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључи мир.{S} Султан Мехме |
| е султан при ступању на владу одликовао деспота Ђурђа и према којој се деспот пуно захвалан пок |
| половину турско царство и да би требало деспота збацити, Бранковиће као издајнике косовске прот |
| застати у Смедереву?{S} Оставио је само деспота Лазара, али он не може ништа свршити.{S} У наро |
| да је заслужио нарочиту пажњу и милост деспота Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (пис |
| града хтео Београд.{S} И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске г |
| дворскоме животу.{S} Једва се измолио у деспота Стефана да га пусти опет у манастир.{S} Тада је |
| деновић, онај исти који је водио мисију деспота Ђурђа к султану Мехмеду.{S} Предео пиротски, на |
| а је спас народа само у рату.{S} Немаш, деспоте, бољега човека за ову прилику.</p> <p>Деспот на |
| p>— Шта имате ново, превисоки господине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа доб |
| ена.</p> <pb n="269" /> <p>— Али ако се деспотима не буде свидела твоја радња, ако они пожеле д |
| да пољуби у руку владику <pb n="63" />, деспотица и царица Мара сиђоше такође свака из своје но |
| кој, угарској политици.{S} Царица Мара, деспотица Јерина, Ђурђева жена, брат Јеринин Тома и нај |
| и у вече с царицом о свему разговарати, деспотица се вајкаше што се царица не враћа к њима у См |
| p> <p>Тога дана пред вече изађу деспот, деспотица и царица Мара к цркви Св. Пантелеја више Ниша |
| ле смрти Ђурђеве, склопи очи и жена му, деспотица Јерина, 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп |
| еном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки читати неке молитве.< |
| деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, царица Мара и остала фамилија беху се |
| ан.</p> <p>— Кога мислиш послати, упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док п |
| а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} Најбоље |
| , види се по томе што се говорило да је деспотица Јерина отрована.{S} А чим је она очи склопила |
| амилија.{S} За њима су у носиљци ношене деспотица Јерина и царица Мара.{S} За њима су ишли дван |
| су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, |
| бочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћ |
| ла царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, потпуно |
| ло.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> <p>Чим се |
| } Деспот Лазар и брат му слепи Стефан и деспотица Јелена, која се већ бринула како ће удомити с |
| по таласастом зеленом пољу.{S} Деспот и деспотица с царицом Маром пошли су кући, и кренуше да н |
| мео говорити.</p> <p>Кад су се деспот и деспотица с царицом Маром вратили у свој дворац у граду |
| стати овде сутра и прекосутра, одговори деспотица, а по том ћемо даље к Белој Цркви.{S} И ја са |
| ца Мара, са сузама у очима полети к њој деспотица Јерина да је изгрли и ижљуби.{S} Царица Мара |
| д којих би се могли слати улаци.{S} Ти, деспотице, смисли шта би се могло понети за поклон и од |
| , и изручи јој поздравље и од мене и од деспотице.{S} Ми обоје желимо само да нам се она врати. |
| ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од пута.< |
| .</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1413 годи |
| .{S} Деспот Лазар, поводећи се по жени, деспотици Јелени, није тако мислио.{S} Деспот Лазар и б |
| /p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан је Мур |
| > <p>Царица Мара беше отишла у Рудник к деспотици Јерини.{S} Смедерево је већ била испунила вој |
| Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, са сузама у |
| превесима.{S} Игуманија одведе деспота, деспотицу и царицу у цркву, где је владика Венедикт чит |
| оца свога и онде сакупљених Турака.{S} Деспотов протовистијар и војнички велики челник у свеча |
| јој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите, султан ће по |
| енија је била раније отпутовала на двор деспотов с царицом Маром.{S} Миља је, једва задржавајућ |
| јстарији син Ђурђев, сместа оставе двор деспотов, не чекајући ни да се Јерина сахрани.{S} Путуј |
| у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим потпише последњи мир са Ср |
| е.{S} Пошто је у Трепчи сахрањена мајка деспотова, госпођа Мара, стари деспот распитиваше о њен |
| е је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ ј |
| Крушевац—угарска граница.{S} Наредба је деспотова гласила да Влатко тражи султана где га могне |
| p> <p>— Али они нам преговарају како је деспотова политика сасвим антихришћанска.{S} Говоре как |
| угарске војске већ нигде ни трага.{S} И деспотова се војска разишла кућама и на зимовнике.{S} А |
| Да будем жељна звона и службе Божје као деспотова кћи, царица Мара; саклони, Боже, по сто пута! |
| а посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотове кћери, око њених дворана, њене властеле, калу |
| .{S} Ја сам Халил-паши изјавио поздраве деспотове и предао му поклоне.{S} Изгледа задовољан и п |
| љом и с потпуном послушношћу изврше све деспотове заповести.{S} Слутила се пропаст српскога гос |
| урђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> <p>Последња реченица текну у срце царицу |
| тва.{S} Опширна образованост и широк ум деспотове ћерке бејаше у стању да задовољи и најдубља р |
| убочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по дого |
| и с целога истока пут Београда.</p> <p>Деспотове старе размирице с Угрима и с папом и погодба |
| Иза њих су ношени на великим тепсијама деспотови поклони.{S} Једна велика ваза од кованога сре |
| за њих су ишла властела велика и мала и деспотови чиновници.</p> <p>На месту где се пут савијао |
| да је сва улица била закрчена.{S} Људи деспотови почеше да разгоне људе и коње и да крче пут, |
| гом приликом је певао пред многобројним деспотовим гостима.{S} Све велике манастирске старешине |
| нтересе потурили за љубав личних рачуна деспотових.</p> <p>— Шта им даје повода да тако говоре? |
| , или натерати једнога <pb n="99" /> од деспотових синова да окрене народном политиком, против |
| заједно с Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајућ |
| "213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред послани |
| о је, да ме казни?{S} Зар деспот?{S} Па деспотово је још за који месец.{S} Зар не видиш да ће с |
| , који је деспота пратио, да може у име деспотово закључити са султаном мир по захтевима које ј |
| рочитам, пошто сам јој, по високој вољи деспотовој, ја милосник (извршилац).</p> <p>С тим речим |
| вар.{S} Збиља, шта ми још рече о војсци деспотовој што је пошла к Турцима?</p> <p>— Мило ми је |
| да га треба одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и оп |
| 3 маја 1457.{S} Колики је био расцеп у деспотовој породици, види се по томе што се говорило да |
| е и како султан треба што пре да заузме деспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошт |
| стари Гвозденовић није потпуно извршио деспотову наредбу о збеговима.{S} Народа по селима било |
| да се известе могу ли рачунати на помоћ деспотову.</p> <p>— Правим пријатељима се говори искрен |
| превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и кроз |
| е.{S} Он је имао прилике и да пева пред деспотом Ђурђем, и радо прича како га је неком приликом |
| ва.</p> <p>Кад се уставише носиоци пред деспотом и деспотицом, и из носиљке изиђе царица Мара, |
| летикосић, који се после 22 јула начини деспотом на моравском путу кроз Србију.{S} Кад се почел |
| логе да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска воља да моја царица мајк |
| н ми је казао да ће потврдити уговоре с деспотом Ђурђем и да ће бити наклоњен Србији.{S} О мени |
| им.{S} Он би рад да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом |
| ра велику улогу опака лична завада међу деспотом Ђурђем и Сибињанин-Јанком, данас угарским краљ |
| су мислили да настаје велика љубав међу деспотом и Високом Портом и старали су се да се известе |
| смисао уговора од 1455 и сматрали су да деспотска породица нема више снаге ни за какву политику |
| ржавали ови најамници а и остала војска деспотска.{S} Тај се данак <hi> војштатик </hi> наплаћи |
| — Царица ће да путује к својој мајци на деспотски двор.{S} Да ли ће и тебе повести, упитаће Гво |
| тана венчана само у намери да се српски деспотски и султански турски <pb n="11" /> двор вежу ме |
| ство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било јединства.{S} Једни су до |
| с изјавама великог задовољства сусретао деспотску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гла |
| ц Калистрат поче говорити.{S} Он помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену посл |
| уочи самог Божића исте 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотско |
| урске.{S} Је ли тако заповеда високо ти деспотство?</p> <p>— То је за Мару најбоље, кад је Бог |
| ају мисли.</p> <p>— Има право високо ти деспотство, одговори Гвозденовић.{S} А што се тиче цари |
| го боље и брже него стара, превисоко ти деспотство.{S} Овде имате у свакој џакуљици по 20 литар |
| имац.</p> <p>— Стараћу се, превисоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога п |
| Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови |
| надам да ће ми помоћи.{S} Превисоко ти деспотство зна да ја с Турцима умем.</p> <p>— Да, да, к |
| саучешћем и помоћи вам.{S} Превисоко ти деспотство нека узме да су то само моје личне мисли; не |
| з пуног поуздања.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, одговори калуђер, то не можемо, на жалост, |
| у и намршти чело.</p> <p>— Превисоко ти деспотство, ни ја не могу ништа одговорити што ти већ н |
| полазим у Србију.</p> <p>— Превисоко ти деспотство нека се не љути.{S} Да сазовемо саборску сед |
| је у реду, нек нема бриге превисоко ти деспотство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дерв |
| p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} Приступање Католичкој Римској Цркви |
| мље ја ћу их дати теби, мајко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде |
| еђу Турском и Србијом, само парче хлеба деспоту Ђурђу, имали су право.{S} Напад на Београд од 1 |
| једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са својом ћ |
| Новим Брдом, Нишем и Крушевцем, тако да деспоту остаје Кучево, Браничево и Ресава и земља измеђ |
| 108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по уговору.</p> < |
| ја.{S} Књига се та била особито свидела деспоту Ђурђу, и како је текст словенски био често мута |
| обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспоту Кучево, Браничево и Ресаву и сву земљу између М |
| је начин узео нови султан Мехмед према деспоту, и Опћина се пожурила да прва поздрави тако сја |
| смислио да и према царици Мари и према деспоту Ђурђу покаже, за први мах, <pb n="31" /> благо |
| да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу.{S} Пошто се стража уверила о ономе што г |
| њега на пролетњем ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му |
| те 1456 године.{S} Деспотство остане на деспоту Лазару.{S} Али у деспотској породици није било |
| ући га.</p> <p>— Понесите моје поздраве деспоту Ђурђу, одговори султан.{S} Ја данас њега сматра |
| ана Мехмеда, да понесе пријатне гласове деспоту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску о |
| шћу и пратњом.{S} Њу султан Мехмед шаље деспоту Ђурђу, оцу њеном, у ново подарено јој властелин |
| рави тако сјајни повратак кћери староме деспоту.{S} Посланици су носили поклоне за царицу Мару, |
| ди Калистрат.</p> <p>— Сад идем староме деспоту и његову сину где их нађем, да им се јавим.{S} |
| е свиле и кадифе, и јавили су се најпре деспоту као староме пријатељу да упитају каквим се начи |
| е, и пошто су то деспотове земље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и пр |
| граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мора!{S} За господс |
| от Стефан.{S} Нишевљани су представљали деспоту да би то изазвало јачи полет њихова града и да |
| единског Мира (1444) опет били уступили деспоту.{S} Земље око тих градова, као и оне што су се |
| ка, по томе пут к Београду, остављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучев |
| бити, одговори султан, али ти опет пиши деспоту да чува уговоре с мојим царством, да буде веран |
| ка и цеке (ковнице).{S} Кад је улазио к деспоту, момак је за њим унео две џакуљице и оставио их |
| ма брату рођеном, не могу да се начудим деспоту што се толико узда у њега и што му толике посло |
| и, о кнезу Лазару и о боју на Косову, о деспоту Стефану <pb n="97" /> и о кнегињи Милици.{S} У |
| м, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту Угљеши и о боју на Марици, о кнезу Лазару и о б |
| због царице Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав |
| S} Капетан је и овде најпре отворио пут деспоту за пролазак, а после се бринуо да смести људе и |
| седети беспослен.{S} Отићи ћеш у службу деспоту, зарадићеш нешто собом.{S} Ја се не бојим ничег |
| о и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево |
| астане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који му одговори да ће је саопштити оцу |
| оди помилуј!{S} Господи помилуј!</p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Тре |
| се заузимао за цркву и за народ.</p> <p>Деспоту се намрачи лице.{S} Није то први пут тада чуо, |
| да га униште.{S} Млад си и био си онда дете, али су ти сви говорили о ратовању на Златици и о |
| ве.</p> <p>— Јадница Мара, наше најбоље дете, сад је удовица.{S} Шта ли је сад чека јадницу?{S} |
| рила тридесету годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венча |
| да неко убије оца или мајку, брата или дете своје.{S} Ово последње је узето из византијскога п |
| о је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове.{S} Голубови су се играли |
| спавања тргао.</p> <p>Сањао је себе као дете у голубињаку.{S} Као дете је веома волео голубове. |
| и и безвољни.{S} У Угарској је краљ био дете, а властела су била разједињена највећим несугласи |
| и убиства оца или матере, или брата или детета — природно је да се раније та казна врло ретко м |
| е казати како је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре на |
| рпског народа у ономе крају.</p> <p>Још дететом отац Калистрат се одликовао љубављу према књига |
| ра.</p> <p>Прича о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такођ |
| же мој, велика си већ девојка, а још се детињиш као да ти је пет година.</p> <p>Миља поцрвене о |
| } Њено се лице смешило у слатком заносу детињске радости; срце јој се ширило, јер јој радосне, |
| их читалаца, али су се чудили како се у детињској игри показала већ потоња велика сила и слава |
| тле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особита <pb n="132" |
| а на рад, послушност и једнакост још од детињства.{S} Ја познајем твоју мајку.{S} Уз њу ће ми б |
| екати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S} Сад, на једанпут, шта све није чуо од дво |
| ријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо |
| алеко за некога у селу.{S} Зет и његова деца, то су јој била одбрана и послуга.{S} Кућерак њен |
| е учили у оца Калистрата као властеоска деца, без намере да иду у свештенички ред, с једином на |
| ма.</p> <p>Госпођа Круна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлиј |
| ћка и Миља и остала <pb n="180" /> њена деца, и Којадин; његов отац, мајка му и сестра Стамениј |
| куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће тим већма што је и кућа, сво |
| мој!{S} Зар си заборавио да нисмо више деца.{S} А ти си син великога властелина.{S} Кад не бих |
| дијом.{S} Његова жена, госпођа Круна, и деца њихова, облачили би се сви у своје најлепше и најс |
| асом — време јури.{S} Знаш кад смо били деца, кад смо се безбрижно и весело играли?{S} Знаш ли |
| асту, а које њеном послу требају.{S} Од деце је имала само ћерку, удату онде недалеко за некога |
| нама и изредном васпитању Плетикосићеве деце, очевидни знаци да су син његов и кћи Плетикосићев |
| као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, сва, сматрала као да им је најрођениј |
| а се како о хришћанском васпитању своје деце, тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима |
| њена осећања и мисли савијале око њене деце, нарочито око првенца Којадина и сестре му Миље.{S |
| је удаја кћери, женидба синова, рођење деце или унучади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доно |
| има.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зато ја н |
| руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца већ подигла, око куће |
| ила од једног великог зла, од претеране децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску |
| стручењем и привидном мекошћу.{S} Према деци је, исто тако, био оштар и љут, тако да су га се с |
| хришћанских осећања Круниних, која је у деци својој, и мушкој и женској, с крвљу и с природом њ |
| никада не гине.{S} С тога нека вам је, децо, главно старање да народу слово истине очувате.</p |
| ако више помирити не могу.{S} Ви знате, децо, да треба слога.{S} Нас је Србе много унесрећило ш |
| рече отац Калистрат.{S} Шта ми радите, децо, јесте ли здраво?</p> <p>— Хвала Богу, оче Калистр |
| и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{ |
| а Калистрата и за две госпође с њиховом децом.{S} Сви су. после пошли кућама с необичним задово |
| дитеља.{S} Родитељи су мотрили на своју децу и у погледу њихових симпатија за женидбу <pb n="11 |
| корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог милостиви нека са |
| рло велику зиму, за болеснике и за малу децу.</p> <p>Чим би настало пролеће, на госпођи Круни б |
| уго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, почела се, са зрелим веком, природним токо |
| ва јака краља!{S} Краљ Владислав је био дечак од 15 година!</p> <p>Папин заступник Јован Капист |
| ако је, од онога што је малим дететом и дечаком у двору научио, све од царице Маре научио.{S} С |
| су Студеница, Градац, Бања, Грачаница, Дечани и Хиландар да је имао по које село у том крају.{ |
| д Призрена, у Грачаници код Приштине, у Дечанима, у Бањској, у манастиру Светог Стефана и у Жич |
| етог Арханђела у Призрену и у манастиру Дечанима.{S} Тако су ови младићи изучавали српску истор |
| ћима, о краљу Милутину и о краљу Ст.{S} Дечанском, о цару Стефану и о краљу Вукашину, о деспоту |
| ао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости су слушали с н |
| шњавао многе хрисовуље, и студеничку, и дечанску, и Арханђелову призренску, и свето-стефанску, |
| и како јој се као леп, бистар и отворен дечко веома свидео, одмах га је заволела.{S} Покушавши |
| хоћом, радујући се у фанатичноме срцу и дивећи се како, испод јаке и силне руке, сваки посао гл |
| је манастир осигуравао.{S} С тога му се дивила сва Топлица, и име је његово већ било веће од св |
| , очекивао је велика турска освојења, и дивио се њиховом реду и њиховом животу, само што је то |
| не поруче којим правцем треба да нагоне дивљач на заседу.{S} Онима пак који ће на заседи чекати |
| 88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— Шта би најволео Којадине? почеће |
| или знали су многе начине којима се ове дивље грабљивице привикавају послушности и уређеном лов |
| ема Плетикосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикоси |
| шно стење подигнуто у небо изазивали су дивљење његово.{S} У књиге је био заљубљен.{S} Од њих с |
| ој руци.</p> <p>Млађи су с поштовањем и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Кал |
| оме никада није говорио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим по |
| обележје пожара и пламена.</p> <p>И за дивно чудо, у свију приче беху једнаке.{S} Сви су казив |
| вање тихих али величанствених природних дивота.{S} Леп изглед на планине блиске и удаљене; лива |
| говца из Прокупља предусрео у планини и дигао му све готове новце и неку робу.{S} Други је опту |
| књигама, кад би се калуђер одмора ради дигао.{S} Имало је калуђера, који су тај посао нарочито |
| рености и оданости.</p> <p>Миља се била дигла са молитве, када се врата од споредне до ње собиц |
| p>Тога дана, тек се султанка од молитве дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва |
| орави још нешто.{S} Она рука која те је дигла, та иста ће увек моћи и да те збаци с те висине.< |
| ешто Гвозденовићеве поруке и лепо време дигле беху цео Копаоник и Топлицу ка Белој Цркви.{S} Ве |
| се, најпосле, противници сви сложили и дигли на њ, и онда им ни он ништа није могао, него је м |
| њима.{S} Нико није имао времена да мост дигне.{S} Турци су већ на више места преко порушених бе |
| а му врата отвори.{S} Мост још није био дигнут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{ |
| прелазак спушта преко њега, био је већ дигнут.{S} Али је стража опазила стражара с предњих вра |
| кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га и спусти поред котла на земљу.</p> <p>Извршивши |
| озденовић се онда на ново <pb n="75" /> диже да наздрави човеку најпопуларнијем и најчувенијем |
| Судом.{S} И првоме је судија одредио да диже усијано железо из ватре пред црквеним вратима, а д |
| бра 1454 распис свему хришћанству да се диже против Турака.{S} Услед тога расписа наређен беше |
| ви је радосно поздрављаху.{S} Грлица се диже да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а |
| нарочитом човеку.</p> <p>Гвозденовић се диже да пође.{S} Царица зовну Стаменију и нареди јој да |
| жио.{S} Он даде Шани још неки поклон, и диже се те оде пут планине брижан и обрван тешким, мучн |
| изазиваху ова привиђења.{S} Он се нагло диже, приступи постељи која је за њ била спремљена, брз |
| ве.</p> <p>С тим се речима султан Мурат диже.{S} Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока |
| еђене, одговори Гвозденовић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> |
| ма.</p> <p>— Може, може, одговори Шана, дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни |
| > <p>— Ето, устала сам, одговараше она, дижући се лагано и гурећи се више но што је устала, еда |
| ић, али војску дижемо свуда, па ћемо је дизати и из твојих земаља.</p> <p>— Не велим вам ја ниш |
| по већим трговима или селима почеше се дизати неверничке џамије <pb n="293" /> и уз њих минаре |
| узбуни народ по путу и око пута и поче дизати све што беше кадро оружје подићи. „На оружје, на |
| крај куле и имао је мост који се могао дизати.{S} Кула је била сместиште за ризницу и оружје.{ |
| играду данас саломио цара и сутра почео дизати патријарха.{S} Ко уме у исти мах и стезати и поп |
| ва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За тим га је поче |
| градовима су турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв пролив |
| ти око петнаест година.</p> <p>— Чујеш, дијете, повика путник властелин некаквим туђинским нагл |
| те белешке пред њим самим и по његовом диктовању извршене.</p> <p>— Све је у реду, нек нема бр |
| више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око несрећника и гушити га.{S} За т |
| о било то оружје као и пушчани прах.{S} Дим од пушчаног праха видео се из далека изнад целе око |
| мен.{S} Он је јаукао од бола, али га је дим све више гушио и ожеготине су га савлађивале, докле |
| и докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пожара и пламена.</p> <p>И за д |
| Наша земља и њезина будућност једини су дим и пепео, ако се ми сад мирно Турцима не покоримо.{S |
| ет са те стране, густе праменове црнога дима.</p> <p>— Властелину, Гвозденовићу, у Плочник! <pb |
| сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топлих киша.</p> <p>Село се још ниј |
| унутра горела ватра, споља се сва кућа димила као што се висока брда диме од магле после топли |
| соко ти деспотство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради но |
| равнику, питаше га:</p> <p>— Јесу ли то динари из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани? |
| осовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" /> од деспот |
| о смо после погибије кнеза Лазара имали династичку борбу међу кућом кнеза Лазара и кућом Вука Б |
| местима где су сејани купус, краставци, диње и лубенице, роткве и остало.{S} На госпођи Круни ј |
| е дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? рече Миља изгубивши са свим свој рани |
| а руке.</p> <p>— За што, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p |
| нудио, али као да је хтео мало да тебе дира.</p> <pb n="129" /> <p>— Мене да дира.{S} А зашто? |
| мо.{S} У те се ствари, синко, никада не дира.{S} Како су их <pb n="152" /> нама стари оставили, |
| треба.{S} Још бих молила да се ништа не дира у моје приставе на имањима, а ја ћу сама издати на |
| И он смисли да у деспота и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко |
| ут, несташна?</p> <p>— Мило ми је да те дирам; хоћу да те задиркујем.</p> <p>— Зашто то?</p> <p |
| {S} У поштене људе, макар били и Турци, дирао не бих.</p> <p>— Синко, касно је.{S} Запали свећи |
| шењу.{S} Одређени момци везали су га за дирек у средини ломаче гвозденим ланцем.{S} По том су у |
| а око дебљег на средини ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да |
| јашњива пуноћа срца и прсију стезаше му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, |
| ирило, јер јој радосне, безбрижне груди дисаху самом срећом и милином.</p> <p>Пошто Миља набра |
| </foreign>.{S} Тим се обележавала тврда дисциплина, којој су подвргнути били калуђери.{S} Којад |
| амовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мисли далеко одвеле, али у |
| е бити црква и тврд ред у њој без тврде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство |
| редњачио примером.{S} Сваки ред и сваку дисциплину <pb n="110" /> почињао је од себе.{S} Човеча |
| ти, јер је опсадничка војска могла град дићи за час каквим хитрим ударцем изненада.</p> <p>Тога |
| ом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У таквом је стању с почетком |
| н и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калис |
| трчали на кршеве и висове те су, једва дишући од умора, у показаном правцу погледали докле око |
| та и своје младости, с којима су се, на длаку, слагали мутни изгледи Србије, на коју је увек ми |
| белег.{S} По том заиска руку и гледаше дланове.{S} По том нали воде у један црн <pb n="142" /> |
| авдо Божја!“ И у који мах Милија спусти длето у кључалу воду, хитро гурну руку за њим, диже га |
| железна секирица и каменарско повелико длето црвене и како се вода спрема да прокључа.{S} Суди |
| дна секирица и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што |
| у га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, а о Ђурђев |
| тала пут српских граница, а око Ђурђева-дне већ је пала под Ново Брдо и затворила га.{S} Војска |
| нарочито је живо.{S} Навечерје је Ивања-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, от |
| видети с оцем Калистратом, а о Ђурђеву-дне су их <pb n="191" /> обојицу били толико заокупили |
| м никад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да ј |
| страха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине |
| хиландарској књижници начита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S |
| се посао продужавао преко целога лета, до позне јесени.{S} Ред се почињао трешњама, вишњама и |
| вечану властеоску хаљину, као поповску, до чланака, и опасивао свој златни властеоски појас и о |
| не плашимо колико да нас не раставе.{S} До сада нас, дао Бог, нису раставили; остали смо непрес |
| ка из Беле Цркве, господин Венедикт.{S} До владике је седео архимандрит Калистрат, игуман манас |
| их ја опет рекао да ме ти избегаваш.{S} До скора ниси тако радила.</p> <p>— Боже мој!{S} Зар си |
| луша ли те народ, оче игумане?</p> <p>— До сад слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по |
| ом, моме много поштованом пријатељу, да до новог погоршања све остаје као што је.{S} Ово што се |
| то му је трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро |
| м остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове годи |
| : да се султану уступа сва јужна Србија до Мораве код Крушевца, заједно с Новим Брдом, Нишем и |
| државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p>Простом народу још је било најлакше.{S |
| гарској и у њеној, унутрашњим раздорима до крајњих граница поцепаној, властели.{S} Да је бар Уг |
| тао.{S} Ја се сад, ожалошћена и убијена до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли преви |
| еликог везира, да му он може од времена до времена послати свога човека по извештаје.{S} Томе ч |
| ма (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали госпођини редовни посло |
| сврши само на почетку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; т |
| су морали управо путовати од манастира до манастира, да би у свакоме на месту прочитали оно шт |
| естима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак ца |
| о је да се начини и пут од новог дворца до манастира, да би могла ићи у цркву по сваком времену |
| наш.</p> <p>Па га стаде мерити од главе до пете.</p> <pb n="72" /> <p>— Хоћеш ли казати, поче о |
| "271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под та |
| рад.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Крушевца прекрили в |
| е царица Мара провела многе године, све до своје смрти 1487 године.</p> <milestone unit="subSec |
| pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек звона разасу се, |
| месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке г |
| д се разишао да се весели и забавља све до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман |
| пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабору, очекујући |
| у и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспо |
| ована, своје крсно име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путни |
| ужи терати Турке цариградским путем све до Пирота, свуда палећи и пленећи а без икаква отпора.{ |
| креће с пута колико би требало да отиде до Плочника и да се онде види с Гвозденовићем.</p> <p>Г |
| још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њега < |
| иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека се вел |
| товање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, која |
| ше брзо не прође.{S} И заиста, не прође до три четири недеље, кад чуше да су Турци изненада нап |
| следујет водештому јакоже хоштет и даже до закољенија сапротив глаголати не вест </foreign>.{S} |
| о.{S} Али, верујте ми, децо, кривица је до Сибињанина, и ако је јунак велики.{S} Ми Срби не мож |
| } Ишту од деспота јужну половину Србије до Крушевца заједно с Новим Брдом и Призреном; ишту пут |
| ад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, него да се српска посада држи крепко |
| ку војску, и 24 септембра разбије Турке до ноге.{S} У тој су војсци били и наши Топличани, и у |
| о заслужени, распростираху се од гомиле до гомиле, пратећи уз пут симпатичну царицу и њене роди |
| зе од сестрине милости, корачаше с њоме до одморника.</p> <p>Он беше виши од ње, па је погледаш |
| а са молитве, када се врата од споредне до ње собице отворише.</p> <pb n="125" /> <p>Мушким, те |
| /p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говори |
| } Послови су га пак били затрпали те се до Ђурђева-дне није могао ни видети с оцем Калистратом, |
| знам је ли истина оно кривац.{S} Он се до последњег часа, без престанка, молио Богу и заклињао |
| , одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад није предало, мораће клонути и предати се данас |
| говој снази граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! |
| е ономе што га води, ако ће бити <hi> и до заклања </hi>?{S} Али, поче Којадин на ново мислити, |
| ност новоме стању него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином н |
| даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су по |
| ; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса |
| ; дајте, то јест, да задржимо што смо и до сад имали; дајте тимаре и спахилуке нама, па ево вам |
| инило му се да војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, увери |
| вање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог Никол |
| имовати, само да се у збегове не излази до последњег тренутка, али да је у њима све готово и да |
| ења ни дара да у живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{ |
| у мењали него су на свом месту остајали до своје смрти, научили свима тим пословима.</p> <p>— А |
| о не би.{S} Ми смо с нашом вером живели до сад; ми смо готови да њој верни и помремо.{S} Јер то |
| ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> <p>— Ја сам б |
| остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршило о великим празниц |
| икупи све лађе које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београ |
| арима западне Европе, али узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала |
| ҍни Србліе и расипа Острьвицоу, и плҍни до Смедерева и збҍгь омольскыи. </foreign> </quote> <p> |
| ше чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак мора покорити ономе што |
| церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добр |
| ђер, то не можемо, на жалост, потврдити до краја.{S} Све су чешћи случајеви да се људи одричу с |
| </p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала.{S} Па г |
| олине Београда; јека топова чула се чак до Сегедина и до половине тадашње Србије.{S} Људи су др |
| а бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> <p>— То |
| а не би само тражило плаћање, све би им до мора било право.{S} Тако је мислио и сељак, којему ј |
| Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровит |
| еза властелину.{S} Иначе благ и човечан до миле воље.{S} Он није тражио популарност двостручење |
| а опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, коју је имао око |
| Којадине, је ли ко од вас скоро одлазио до Ниша или до Прокупља?{S} Знате ли ми што ново?</p> < |
| а Мира, а сад ни о чем више није мислио до да ту и умре.{S} Имао је потајну жељу да га Бог прим |
| треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} Један ул |
| рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и |
| одити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{S} Мно |
| ем да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих с |
| е што је чинила, подражавајући је верно до саме њене нарави.{S} Пошто се задевојчила, очи су јо |
| n="272" /> било је расклиматало и скоро до земље порушило зидове градске.{S} Варош није више би |
| Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску |
| покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан Мехмед, кој |
| дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, заједно с Новим Брдом, главним извором дес |
| им напрезањем могла је да испрати мајку до последњег почивалишта, па је онда она пала у постељу |
| гу, зашто не?{S} Султан тражи сву земљу до Крушевца, пут до Београда, јер хоће да напада на Уга |
| свикли како треба, остајали би у двору до своје смрти или до својега ослобођења, које се вршил |
| тио.{S} Али отац Калистрат неће бити ту до века.{S} Он је стар човек.{S} По вољи Божијој њега ч |
| се у том правцу даље пружале уз Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обдела |
| вршење ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако |
| ада подизао вику, нити их изискивао баш до краја.{S} У њега није било ни речи прекора за људе и |
| n="55" /> дан пуне руке посла, у млађе доба око куће и око деце, а у старије, кад су се деца в |
| испод њих замењивали су салоне у летње доба.{S} На лепом сунчаном месту налазио се и ружичњак, |
| че Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи штогод казати о срећи у женид |
| теља и да ожали што га он оставља баш у доба када му је најпотребнији био.{S} Тако је нашла при |
| еразумљив, деспот беше наредио да му се добави грчки оригинал и да вешти књижевници упореде тај |
| ано погибе Цветко Видаковић из Кратова, добар трговац, велики народољубац и пријатељ црквени.{S |
| ави, био сушта противност оца свога.{S} Добар и покоран син, ваљан човек, Којадин је био пун ос |
| S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је добар или рђав дан у који је с Миљом: разговарао, и ста |
| врлине као ступњи лествице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та бил |
| е.{S} Ово је заслужена милошта.{S} Буди добар не одбити је.</p> <p>Отац Калистрат викну сокални |
| ли кад воља Божија буде, Мехмед ће бити добар и славан султан.{S} Ја сам о томе уверена, а воли |
| султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султан.{S} Али је још млад, бујан.{S} Требало би |
| <p>— Како ти се свиди?{S} Може ли бити добар султан?</p> <p>— Господару, он ће бити добар султ |
| та да набави за манастир Св. Николе тај добар исправљен препис, те је он дао трошак да један од |
| теринске поуке.{S} Нисам ли им увек као добар син следовао?</p> <p>— Хвала, синко Мехмеде.{S} Г |
| е било да је властелин Гвозденовић врло добар човек, благ за народ и милостив.{S} У цркву је иш |
| бојали као ватре, и ако је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио |
| натна, Превисоко ти царство, да ти могу добар савет давати.{S} Ја сам умела, може бити, да те п |
| </p> <p>Деспоту по том јавише управнике добара и рудника из Трепче и из Новог Брда, којима је р |
| руге стране, како се он искрено одрекао добара и среће овога света, <pb n="285" /> тражећи једи |
| усред мира, одговараше момчић слободно, добивши поверења пред старцем, који је показивао вољу д |
| гурније спокојство.{S} А с тим и правда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је исти |
| прав од закона страдао.{S} Општа ствар добија само тиме што је чвршћи ред и сигурније спокојст |
| о да учини одмах.{S} А чим неко успе да добије толико времена, да с једне њиве збере две три ле |
| увек и најрадије, и хвали ми се када их добије.</p> <p>— Господару, за Мехмеда се не треба брин |
| е женидбе, његова љубав према Стаменији добили су најнеповољнији обрт.{S} И како ће он, који је |
| жели деспот.{S} Велики везир Халил-паша добио је већ о томе моје заповести.</p> <p>За тим султа |
| — Дакле, ово је крај?{S} Какав си налог добио за Смедерево?{S} Можеш ли ми казати?</p> <p>— Мог |
| рајева чека нашу земљу, али је сва наша добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што |
| Народна се расположења не могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега ни |
| де да кука и да богоради, па или ће што добити, или неће.{S} Накрај краја, осуђен је да прими и |
| . — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Београд од Маџара?</p> |
| еш одмах поћи и колико толико у времену добити.{S} Царици се Мари јави што можеш пре, и изручи |
| лар-Милојка био је и Којадин.{S} Његова добра и умиљата господска нарав била је узрок да је и г |
| а вама, проговори архимандрит.{S} Свака добра реч, којом мене поздрављате, украс је цркви којој |
| та није био на сметњи; он је њима желео добра.{S} Али он није смео мрднути.{S} Кад су се њихови |
| сам свога одела.{S} Али царица је тако добра, да се не може не слушати.</p> <p>— Царица ће да |
| ме дати прилика да се према нама покажу добра расположења, ако би Бог дао, да султанство прими |
| ре, волео је бујан живот, <pb n="88" /> добре коње, лов и бесне хајке на дивље зверје.</p> <p>— |
| и чути глас његов.{S} Послови су се, уз добре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p |
| но чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб.{S} Он, као калуђер, |
| p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота да те извест |
| у куваној шири од грожђа прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега ј |
| стварима.{S} Ми морамо показати пример добре деце.</p> <p>— Знам, знам, али упамти да опет зат |
| непрестано заједно.{S} Ах, купите нас, добри човече!</p> <p>Трговац проговори неколико речи, б |
| рема својим уверењима и склоностима.{S} Добри, побожни и поштени људи ишли су као отровани и см |
| ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри час, синко, рече Шана примајући што јој је пружио |
| е могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче Калистрате, а ја сам баш тим п |
| авља.{S} Писац, наравно, не мисли да су добри романи и приповетке измишљене ствари, него да су |
| етала сам од сваке руке, али знаци нису добри.{S} Чисто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Дра |
| призор видети их у сјајним оклопима, на добрим коњима, распоређене у мање колоне.{S} Било је ту |
| икосићевим особинама, свеколико дивљење добрим особинама и изредном васпитању Плетикосићеве дец |
| своје тајне.{S} Ученици су владали овим добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љ |
| речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <pb n="134" /> пријатељима, најбољ |
| стирским старешинама, или изборном суду добрих и поштених људи.{S} Свакоме је говорио да од тог |
| две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војницима, да се град затв |
| а Турцима, да га је он сам морао крити, добро разумевајући да му тада није време.{S} Све се то |
| како је онај, по спољашњем прост човек, добро упамтио и за своје слушаоце спремио ону побожну п |
| страт, љубећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="1 |
| лом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш да вама |
| ива прави врло слатке колачиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је |
| ћи се у образе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> |
| брату своме.</p> <p>— О Којо, Којо!{S} Добро јутро, Којо!{S} Што си ми лењ био?{S} Што ми ниси |
| истине очувате.</p> <pb n="268" /> <p>— Добро је и тако мени ојађенику.{S} Нека Којадина на њег |
| а светој вери.{S} Али пашалук!</p> <p>— Добро, биће ти пашалук, одговори Ибрахим-беј.{S} Само п |
| шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу го |
| агошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љу |
| накрај крајева и јачи од њих.</p> <p>— Добро, оче Калистрате, али има још једна знатна тачка, |
| удом шалом плаши најсилнијега?</p> <p>— Добро, добро, одговори Ибрахим-беј.{S} Ти ми саветујеш |
| бисмо ми ту што мењати могли?</p> <p>— Добро, али што ми, на пример, пишемо <hi> дан </hi> и < |
| је ту стајало као најглавније, да треба добро погодити и тога ради да треба бити присебан и хла |
| могу ја не марити за те?{S} Али, ако ја добро разумем шта ти хоћеш, ти знаш како се то ради; ти |
| рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити када би сутра Турци узели Бе |
| е насељавао учиниле су да су имања била добро уређена, богата и да ни сељаци нису били толико с |
| ити преко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" |
| били су сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи д |
| Плочника и Точана, многобројан и веома добро опремљен, имали су да воде Јанко Плетикосић и њег |
| се Богу.{S} Он ће све <pb n="143" /> на добро обрнути.{S} Ти видиш каква су сад тешка времена н |
| а је то.{S} Божја воља само може све на добро окренути.</p> <p>— Кажу ли знаци да ће ми се одби |
| аш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја |
| а, несташно га задиркујући.</p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми ш |
| ва владавина у Турској не обећава ништа добро за јадну, више од пола пропалу Србију.{S} Према т |
| та Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, ако се до сад ниј |
| сан уснио.{S} Чинило му се да сан ништа добро не значи.{S} Поче мислити да <pb n="139" /> ли је |
| а.</p> <p>— Па ваљада су порота или суд добро <pb n="192" /> утврдили који је кривац.{S} Што се |
| ој летини.{S} Они се одзиваху да је све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се т |
| је да будемо искрени.{S} Мене, који све добро разумем, као што и ви разумете, боли срце гледају |
| ="216" /> <p>Пошто је у својој кући све добро познавао, он се стресе од саме те помисли.{S} Он |
| руне.{S} Све су се бринуле да свак буде добро послужен и да нико ни за што не зажали на властео |
| вић се очевидно збуни и стушти ма да је добро био навикнут да влада собом.{S} Он тек тада схват |
| слуша не може боље бити.{S} Види да је добро по њ.</p> <p>Потпуно задовољна, царица отпусти иг |
| Миливоја?</p> <p>— Овде је главно да је добро ухваћено <pb n="170" /> дело.{S} И турске би влас |
| ми је он сам толико пута говорио кад је добро расположен.{S} Надам се да ми то никако неће ускр |
| <p>— Хвала Богу, оче Калистрате, све је добро, ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели с |
| ојни отац Калистрат више пута.{S} Он је добро знао путове у Свету Гору.</p> <p>— Па чему би то |
| да је још рано, и уздржао се.{S} То је добро учинио.{S} Јер Гвозденовић, колико је био тврда с |
| Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> <p>— Шта је?{S} Шта је? |
| који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Халил-пашом.</p> <p>— Сигурно није, одговори кн |
| нисам.{S} А слути ми се одавно што није добро.{S} И то ме притиска, то ме мучи.{S} Просуће се к |
| и, своје жеље.</p> <p>— Па добро, ти ме добро познајеш.{S} Шта мислиш ти да бих ја волео.</p> < |
| подине, страда <pb n="81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни о |
| показати осталима шта чека оне који се добро владају.</p> <p>— Ја ћу гледати, али ми је тешко, |
| ко ће имати вечни благослов они који се добро покажу, а како ће издајници бити проклети и овога |
| то је то чинио више у себи, чувајући се добро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу са |
| премило.</p> <p>Сутра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном |
| ј, години.{S} Може, ако хоће, наново се добро удати.{S} Гледај само, кнеже, да се њено отпуштањ |
| шта хоћеш од мене?</p> <p>— Хоћу да те добро продам, одговараше трговац.</p> <p>Пред њу и пред |
| и тако, синко!{S} Што отац смисли, биће добро по нашу кућу и по тебе. </p> <pb n="146" /> <p>— |
| ког грожђа, јер је он ширу, пошто се из добро зрела грожђа исцеди, још искувавао.{S} Због тих ф |
| и и да ће Стаменија, некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога приј |
| Србију!{S} Кад Цариград падне, ни њојзи добро бити неће.{S} Боже, Боже, молим ти се четрдесет п |
| их пошао на онај свет.{S} Само, јеси ли добро промислио?</p> <p>— Шта имам више мислити?{S} Ја |
| пре јавиш шта се буде свршило, зло или добро, нарочито ако би, не дај Боже, било зло.{S} Кад р |
| S} Она је крива што турским новцем чини добро Србима и хришћанима.</p> <p>— Ја се с једним умал |
| сили и толиком оружју.{S} Разумевајући добро шта је опсада, султан Мехмед је наредио био да се |
| њем ово као некакву погодбу.{S} Ја знам добро, да сте данас на реду ви, а да ћемо сутра на тај |
| у Хиландару пет година.{S} Том приликом добро научи грчки и у богатој хиландарској књижници нач |
| а од тог ништа боље није.</p> <p>По том добро промишљеном и прорачунаном правцу сви су изгледи |
| он се стресе од саме те помисли.{S} Он добро смотри као даје пред њим, како се пред њим, Турчи |
| га је после њих са свим изгубио.{S} Он добро зна сад, да му ваља с турским султаном у слози и |
| p> <p>— Зло није ни дај Боже, али свако добро кад се претера, претвара се у зло.</p> <p>— Нисам |
| .{S} Срећа послужи старога деспота тако добро, да се опсада смедеревска разбије, и ако је уз њу |
| о педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било младићем.{S} Би |
| покорности живети.</p> <p>— То би било добро, рече Мехмед.</p> <p>— Али, Мехмеде, синко, не за |
| дин Гвозденовић је, међу тим, знао врло добро мисли и расположења оца свога о женидби Стаменијо |
| читао.{S} Калистрат је грчки знао врло добро.{S} Говорио је течно, а гледајући у књигу могао ј |
| 81" /> се, кад се добро ради, али за то добро не губи своје цене.{S} Ни овако се не можемо ника |
| нда ће се све свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{ |
| у војске и да поздравља деспота да је с добро изабраним и спремљеним одредом готов чим би му по |
| а или биволима, кад се под њих подметну добро спремљени ваљци.{S} Кад је унутра горела ватра, с |
| Топлицу до Копаоника и до Ибра, биле су добро насељене и обделане, и ако су последњих година до |
| родици није било јединства.{S} Једни су добро разумевали прави смисао уговора од 1455 и сматрал |
| оњаници нису били пописана војска, него добровољни најамници.{S} Још деспот Стефан је зарад њих |
| и свима бољим манастирима, и уза сваког доброг старешину и при мањим манастирима, био одељак за |
| м науком усадио корен свега честитога и доброга у моју децу, у мога првенца Којадина.{S} Бог ми |
| , где је владика Венедикт читао молитву добродошлице и дао благослов високим путницима.</p> <p> |
| нама начинимо кућу, а после, при некој доброј жетви, дворац.{S} Па и ти нећеш седети беспослен |
| ићу, овамо код маторе врачаре?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто |
| , дижући се са свога троношца. — Каквим добром, ти красни младићу, овамо код маторе врачаре?</p |
| ите.{S} Једино јој је спасење, ако се с добром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога |
| ак да да тешком рату или да се пожури с добром помоћу што пре.</p> <p>Папски делегат Јован Капи |
| е читајући похвале кротости, простоте и добросрдачности, а осуде лукавства и ненависти.</p> <p> |
| чину вина.{S} У пићу је такође био сама доброта.</p> <p>Ушавши у дворане царичине, султан Мурат |
| њаста лепотица, била је сушта благост и доброта.{S} Како су <pb n="111" /> куће Гвозденовићева |
| међу тим, бојао да га урођена мекост и доброта и механичка навика на послушност не подчине вољ |
| ољства.</p> <p>— Реците нам, ко је наша добротворка?{S} Је ли царица Мара, ћерка нашега деспота |
| опадати ту живу светитељку, тога анђела доброте на земљи.{S} Грехота! рече отац Калистрат с гор |
| .{S} Нико није могао да се нахвали њене доброте.{S} Она сама уживала је у црквеним молитвама, у |
| Људи нису могли да се нахвале царичине доброте спрам света који јој се јављао и који је живео |
| , узме Стаменију, известивши се о њеној доброти и благости, међу своје дворкиње.{S} Стаменија ј |
| ружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства царичина, викаше колико га грло доноси „Жи |
| више не удајем; да у посту, у молитви и доброчинству проведем остатак живота као удова султанка |
| гла одати се само посту и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогућ |
| ску породицу.{S} Царица Мара била је на добру гласу што се знало како она ни у султанским двори |
| и судије; да се њима обраћа и у злу и у добру, и да му је православна праотачка вера једина узд |
| јој било угодније, и њима двома да су у добру.{S} О томе не може бити речи.{S} Да јој ништа не |
| ан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, он јој је учинио |
| ођи Круни би било да све очисти и у ред доведе.{S} То се радило редовно с почетком часног поста |
| он врати натраг оцу онако како му је и доведена.{S} Своја задовољства тражио је он у пијанкама |
| била политично дело, те је она у харем доведена и за султана венчана само у намери да се српск |
| наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем |
| највише код Видина, и две стотине их је довезено под Београд, добро наоружаних и напуњених војн |
| ад се, много година по том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашл |
| ила је српски, јер их је била из Србије довела.{S} Од њих се тако рећи, никад није растајала.{S |
| ловачких заповести.{S} Да би их до тога довели, морили су их глађу и несаницом.{S} Тако би их н |
| ломаче усађеног дирека.{S} Мало по том довели су осуђенога паликућу, да изврше пресуду.{S} Пал |
| у свакој прилици тражити свој интерес и довијати се, мислили су којим би начином нове прилике т |
| >Гвозденовић сукаше брке и не могаше се довити шта на то згодно да одговори, а Турчин настави:< |
| је могао да појми како се и зашто се то доводи у везу са његовом женидбом.{S} Шта би све то сме |
| сви спремају за опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим- |
| аћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су по пуна кола својих свакојаких судова, који |
| у уверени, да би једна боља војска била довољна да се Турци са свим из Европе истерају.{S} Али |
| идећи турске шанчеве пред Београдом без довољне заштите, излети са својом војском из града, зау |
| ушао ме, не умем ти казати и не могу га довољно похвалити.</p> <p>— У добри час то помену, оче |
| и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да у живопису и у резбарији до |
| јом одлучношћу и присебношћу, није умео довољно да га нахвали.</p> <p>— Ето, синко, како ваља р |
| е био потпуно спреман, и имали су да га доврше и наместе људи које је султан нарочито за то пос |
| ново ловачки рогови.{S} Ловци су журно довршивали закуску.{S} Старешина лова, Јанко Плетикосић |
| но.{S} Нови двори по наредби султановој довршују се.{S} Ја ћу поћи <pb n="50" /> собом, да све |
| личице, жбаниће и остале ствари били су довукли по читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош |
| тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа и макар да се могао |
| </head> <p>Прошло је већ више година од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p |
| оначно променио своје мисли.{S} Пре тих догађаја он је имао уздања у западне хришћане, али га ј |
| та.{S} Вера православна осећала се овим догађајем обезглављена и побеђена.{S} И тај утисак се ш |
| а Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах настали чим је лето грануло.{S} |
| нуо 29 маја 1453. У оно време гласови о догађајима нису се разносили тако брзо као данас.{S} Те |
| оцу пошље улака и да га извести о томе догађају, који је за Србију имао замашних последица.</p |
| боју на Цариграду, пукао је глас о томе догађају и по народу у Србији.{S} Раније га је знао дес |
| } За неких петнаест година њенога брака догађало се да га и по годину, и по годину и по дана не |
| властела, што се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" |
| обре поклоне, вршили само преко његових доглавника.</p> <p>У одређени петак кнез Гвозденовић и |
| султана самога толико колико на његове доглавнике.{S} Зашто је ослепио моја два рођена брата, |
| ло с оближњим владаоцима и господарима; договарало се и саветовало са владаоцима и господарима |
| држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало с оближњим владаоцима и госп |
| омоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и саветовало |
| у.</p> <p>Кад се упутио к њему и кад се договарао са госпођом Круном о ономе што за њ треба спр |
| .“</p> <p>Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с |
| о.</p> <p>Са свим случајно и без икаква договора тој се истој чесми у воћњаку оздо из села, жеђ |
| , али само то и ништа више.{S} Уговоре, договоре, погодбе ја бацам на страну.{S} Не тичу ме се, |
| деспота.{S} Они су имали заповест да се договоре с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе ње |
| смести, понеће моје налоге да се о томе договори с превисоким деспотом.{S} Моја је султанска во |
| .{S} Ја не знам како су се то њих двоје договорили.</p> <pb n="198" /> <p>— А како мисле Миљини |
| емље, да се деспоту за њих у замену, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се с |
| владаоци у разним земљама, и то тек по договору са својом властелом.{S} У тај мах ни владаоци |
| бале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: хришћани одрже потпуну победу.{S} Многе турске |
| је крај!{S} Мени је право, ако ми се то догоди и пошто будем само тројицу осветио.{S} А може би |
| ти чинио, да се то попуштење Божје опет догоди?{S} Ваља се надати у велику милост Божју, да ће |
| а Стефана Немање, био је осиромашио.{S} Догодило се да му је земље поотимала бесна околна власт |
| саветници, који ће знати све што се где догодило, све што се где смишља, који ће бити свагда уз |
| же, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми што пре јавиш шта се буд |
| д њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} |
| сорљива људина, успротивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, до |
| му напредак.{S} Царица је штедром руком додавала манастиру из свога двора, који је, у непосредн |
| околину.{S} Момци су подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилаз |
| нове хране се нешто збавило.{S} Људи су додавали што је требало онима који су се били позатвара |
| мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала два оптуж |
| неким ауторитетом.</p> <p>— Истина је, додаде туцак из Скопља.{S} И ја сам то тамо гледао.{S} |
| турски а и грчки.{S} Он би био згодан, додаде деспотица.{S} Треба да гледа да избави Мару.{S} |
| ша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде конопац, те га везаше и потераше у манастирски з |
| аку пажњу и све почасти, али је није ни додирнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреб |
| готово било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Дес |
| х наслонити.</p> <p>У почетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Г |
| трн у оку.{S} Све ће чинити да до њега дође и да га Угрима одузме.</p> <p>— Знам, Маро, рече с |
| мо је још неколико корака требало па да дође до ње.</p> <p>И Миља, која је пред њим стајала а њ |
| и да иду толико далеко, него не може да дође до свршетка.{S} Мутна су времена, синко.{S} Нека с |
| ану Мехмеду II.{S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је ца |
| ду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му онда моћи што |
| сцене на том истом месту, која му сада дође на ум као јасан сан и која му буђаше прохтеве.{S} |
| тац Калистрат, кад из цркве или из села дође, одмарао своје старе кости и размишљао о прошлости |
| ма је раније поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није д |
| Он је често размишљао шта ће радити кад дође тренутак да се у томе великом делу мора сукобити с |
| свалила под тај град.{S} Султан Мехмед дође и сам под Београд и разапе свој чадор на брегу где |
| оме, још само педесет година?{S} Ко год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они |
| народ да се склони у збегове, чим време дође и Турци ударе.{S} За збегове је наредио да се напр |
| етком 1455 била Европа.{S} К свему томе дође још свршетак смрћу папе Николе V, који премину 24 |
| S} Нека да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала |
| ао мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само да ми |
| било да тај везирски и султански човек дође Гвозденовићу.{S} И ма колико да је кућа Гвозденови |
| е у млину.{S} Свиди му се воћњак.{S} Он дође са својим људима и обере га.{S} Краљ је помагао ко |
| е поштовање живога светитеља.</p> <p>Он дође до гробова, благослови их и спусти се на клупицу, |
| це нигде више нема.{S} Чудна му помисао дође да ли би му она могла бити жена.{S} О како би то л |
| возденовићу:</p> <p>— Е, пријатељу, ево дође време, брже но што сам и сам мислио, да се свршава |
| , да ће нас та чаша мимоићи.{S} Али ако дође, морамо се покорити вољи Божјој.</p> <p>— Шта бих |
| и нова породица.{S} Требало је да само дође благослов родитељски, па да природа пусти крила св |
| ане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се т |
| и уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако питање учини.{S} Знаш да ништ |
| при руци гдегод напред.{S} На послетку дође и тренутак да се полази.{S} Гвозденовић први појах |
| најнепријатнијим расположењима.{S} Њему дође на памет његова жена Круна; њени прекори за његово |
| да тера одмах, а за новац ме позива да дођем његовој кући да ми положи.{S} Нема, вели, при себ |
| н свуда бежи и склања се.{S} Како ћу да дођем до мојих новаца? викаше каматник у очајању.</p> < |
| Мени пишу: или се пожури с помоћу, или дођи сам, да смо сви заједно барем у последњем часу.{S} |
| место.{S} Пошто паше и везири поседаше, дођоше таоци из Босне, из Влашке, из Мореје, и наместиш |
| p> <p>Не прође много, а људи с носилима дођоше носећи Којадина.</p> <p>Кад спустише носила, гос |
| {S} Али главни владаоци и властела и не дођоше на тај сабор, те од њега не би ништа.{S} Исто та |
| ам је Бог у помоћи, синко!</p> <p>Момци дођоше да јаве да је софра послужена, и отац Калистрат |
| езина оца?{S} Као да би им боље било да дођу да им заповедају маџарски фратри.{S} Боже мој, Бож |
| потпуну послушност, да на позив човеку дођу, да му на одређено место на руку седну, да ухвате |
| рема за полазак у Србију.</p> <p>По том дозва логотета и нареди му да се напише пуномоћство вој |
| задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори.{S} Мост још није би |
| границама око Србије и почеше будити и дозивати оне за које су рачунали да се могу на њих насл |
| спуцале куле.</p> <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се мног |
| седи, дај ми белег и кажи ми шта си рад дознати, и чега ради си се помучио до мене, маторе вешт |
| т наређиваше млађима да одмах потраже и дозову Гвозденовића, а сам се, по том спусти на меку со |
| ило се у рат са злим слутњама.{S} Тада, доиста, нико није могао знати ко ће се и како ће се из |
| ке београдске војске.{S} А деспот није, доиста, ни прстом мрднуо.</p> <p>При крају тога посла д |
| ц Калистрат зажареним гласом.{S} Он се, доиста, беше одушевио пророчким одушевљењем.</p> <p>— А |
| е насмеја на то његово питање.</p> <p>— Доиста си из далека, одговори оно, кад ни то не знаш.</ |
| тствима игумана Калистрата, и султан је доиста и тада према њој био милостив, обдаривши <pb n=" |
| као да се мислило да последње заповести дојакошњих господара треба извршити потпунце.{S} И све |
| па не бојати се ничега.{S} Биће цркве, док јој је год таквих служитеља!</p> <pb n="251" /> <p> |
| мо једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежао, да обиђе рањеника, не јав |
| 7" /> мога оца, као што се већ опажало, док трајаше турска власт?</p> <p>— Е то је оно.{S} Ту ј |
| упита деспотица.</p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да |
| Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И стара |
| али деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као д |
| аци и војници којима пара било није.{S} Док су они били у животу, на оном се крају нико није мо |
| у турски муселими, кадије и диздари.{S} Док се тај обрт свршио, силна је крв проливена, силан ј |
| тку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту самом, чинило му се да војска не |
| нам већ господари, рече Гвозденовић.{S} Док склопи очи стари деспот, а то може бити сваки час, |
| и новце нисам примио, одговори влах.{S} Док се не плати што је погођено, продаја не вреди.</p> |
| b n="251" /> <p>— Да, синко, биће цркве док јој је год оданих, ревносних служитеља, који за њу |
| имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Најпосле и то прође, и с |
| е, а пастирче оста гледајући за њим све док се и последњи прамен магле од његова зеленка не изг |
| игама.{S} Кад би само био у Плочнику, и док је Којадин био мали, гуслар-Милојко се није знао ум |
| </p> <p>— Видећу ноћас, док размислим и док прегледам уговоре који сад треба да се обнове.</p> |
| су се год могли видети у нишком пољу и док их није нестало иза неких шумарака.</p> <p>Силни на |
| м.</p> <p>— Па и ми смо то овде гледали док су били Турци, рече трговац из Ниша, који се своме |
| могу силом ни добити ни изгубити.{S} Ни док је био хришћанин, њега нико није љубио.{S} Али отка |
| начки и да јој се ништа не може учинити док једнога човека траје.</p> <p>С тога султан поручи з |
| .{S} То је све гуслар-Милојко чинио још док је Којадин био мањи.{S} Сад, кад је и Којадин стао |
| едем остатак живота као удова султанка, докле воља Божја буде.</p> <p>— А мене остављаш бурама |
| а одбијам силу силом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и пол |
| S} Ни ноћу, ни дању није дао себи мира, докле тај посао није свршен.{S} Записано је да је неком |
| S} Ја ћу носити осуде Провиђења Божјег, докле истом Провиђењу не буде воља да и мене уклони с о |
| таће света вера наша, остаће жив народ, докле траје сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држ |
| } Човечан и благ према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и |
| подстицали ватру и додавали нове цепке, докле се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је |
| ше гушио и ожеготине су га савлађивале, докле се није онесвестио.{S} Непријатан задах згорелих |
| њу живота жалити неће.{S} А већ знате, докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божј |
| о и утешимо!{S} Ах, јао, Боже преблаги, докле ћемо трпети?{S} Ничега се тако не плашимо колико |
| мо одсести и у којима ћеш ти становати, докле ти твоји нови двори не буду потпуно спремни.{S} М |
| е.</p> <p>Народ се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав заду |
| а ћу да се борим за се и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благос |
| о знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом православним крстило. </p> </div> <div |
| се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски говорио, докле се крстом правосла |
| ареди момку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у м |
| пуно задовољна и да живи у пуном сјају, докле сам год ја жив, макар се како окренула моја полит |
| ића да на њ и не мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Т |
| земљи, колико мој мач носи.{S} Ја. бих, докле стигнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго |
| чинио не бих.{S} Ја се не бих подао.{S} Докле има још једнога који би се борио, ја бих био друг |
| претрпавајући лешевима вашу границу.{S} Докле ће се?</p> <pb n="205" /> <p>— Смириће се народ, |
| звани војвода, самозвани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад бу |
| х кад су полазили, а гледао их је после докле су се год могли видети у нишком пољу и док их ниј |
| лом, да ломим Турчина, докле га траје и докле год има његове зелене крпе и полумесеца.</p> <p>— |
| ани ћефалија свуда докле ме ноге носе и докле ме здравље уздржи.{S} Кад буде воља Божја да поги |
| слиш, синко?</p> <p>— Манастири су јаки докле им је јако имање; кад имање попусти, попустиће и |
| од умора, у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено об |
| точник правде Божје.{S} Име му се знало докле се за име српско знало, докле се језик српски гов |
| ја чин и примио.{S} Остајем при завету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац |
| на ногама опанке; око голеница сукнене доколенице; око стаса угасито црвен појас.{S} Сваки је |
| аобилазним путевима преко преко планина докопа Софије и да спасе живот, који му је и иначе био |
| ио.</p> <p>Отац Калистрат баш сеђаше на доксату пред својим ћелијама у манастиру Св. Николе, ка |
| руна, Миља и остала деца, стајали су на доксату куће да виде кад ће у авлију ујахати Гвозденови |
| шта да им одговорим, па нисам могао да докучим.{S} И ево ме сад код тебе, пречасни оче, да ме |
| јсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српског старешине у Белу Цркву такође их |
| ле Цркве (данас Куршумлије), очекује се долазак царице Маре с великом свечаношћу и пратњом.{S} |
| носили печење и гибаницу, вратар објави долазак новога госта.{S} Био је то Петар Станојевић, ће |
| </p> <pb n="238" /> <p>— Да, Турака.{S} Долазе да приме Топлицу, С њима је наш властелин Гвозде |
| да се исправи, да опет прене, јер купци долазе.</p> <p>На једноме месту су момче и девојче, бра |
| ва.</p> <p>У тај мах јавише дворкиње да долази престолонаследник Мехмед.{S} Он је царицу Мару с |
| у.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази та милост; многи су тајно и у великом поверењу б |
| дигла, објавише јој дворкиње да султан долази.{S} Једва је имала времена да се спреми како је |
| незналице.{S} Са сиротињом све то само долази.{S} И шта ћемо онда?</p> <p>— Знам, синко, мисли |
| нових гостију.{S} Којадин погледа ко то долази, па по том оде у цркву на вечерње.</p> </div> <d |
| сли да узме Београд.{S} Војска је силна долазила, какве до тад нико видео није.{S} Поља око Кру |
| у, барем за то што је она за њом на ред долазила, и остаде Угарској да се узда сама у се.{S} Ок |
| а ново у слатке маште, које су му често долазиле у часовима његова самовања.{S} И све се те маш |
| p>На пољу се спремао панађур, и људи су долазили са свих страна са стоком и свакојаком робом.{S |
| знога чина и реда, који би Гвозденовићу долазили посетом, или из пријатељства, па би хтели или |
| ријана <ref target="#SRP19130_N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Пет |
| рна, и главни извор неспокојних гласова долазио је отуда, из Турске.{S} Тамо се отворено говори |
| ало од Србије и о Србији, и радо би јој долазио на разговор, да се извештава о свему што се тиц |
| Онда и отац Калистрат поче опет у двор долазити да обиђе болеснице, госпоћу Круну и Миљу.</p> |
| ој се продавало робље, купци почињу већ долазити и разгледати шта је за кога.{S} Јадно робље, к |
| ста око њега.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд долазиш?</p> <p>— Није добро! одговори он, лагано.</p> |
| у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на до |
| > рече Којадин.{S} У нашу цркву више не долазиш.{S} Жао ми је!</p> <p>— Не треба да ти је жао.{ |
| м ветру лепршала.{S} На деспоту је била долама златом извезена.{S} О бедрима му је висио мач о |
| атним појасом, а на себи је имао црвену доламу, с мачем о бедрима.{S} У руци је носио свитак ха |
| Ниша, где је било народно весеље у част доласка деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} |
| } Што се тиче народа, нешто глас о томе доласку, а нешто Гвозденовићеве поруке и лепо време диг |
| витом одјеку ражљућена гомила.</p> <p>— Доле с њим, нек се у својој крви ваља ко народ издаје! |
| ити ни речи.</p> <p>Госпођа Круна стрча доле преда њ са злом слутњом.</p> <p>— Шта је?{S} Откуд |
| побеђене вере.{S} Што би горе, стрпа се доле; на врх се, место њега, издиже нешто ново и туђе.{ |
| данпут склопише руке и закукаше да се и доле чуло.{S} Миља по том погледа своју мајку, па је ош |
| о, нове обичаје.{S} Ако је и даље остао доле прост народ, онај који ће и опет робовати, на врху |
| адин.{S} Плаве му очи гледаху намрштено доле, чело му је било набрано борама мрке бриге.{S} Неп |
| се, ако хоћете да мирно прођете.</p> <p>Доле слуге изнесоше пуне кондире вина и почеше нудити к |
| је гнездо, у које с пуним крилом цвећа долете материна маза.</p> <pb n="124" /> <p>Певушећи не |
| пробијати.</p> <p>На једанпут у авлију долете упрашен и задихан коњаник од косовске стране.{S} |
| рага што се споља кроз прозор од стране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном њег |
| сењи дан нагињао је заранцима у богатој долини Топлице међу Прокупљем и Плочником.{S} Путем уз |
| е к југу, с десне стране Топлице.{S} По долини, испод воћњака, <pb n="131" /> виделе су се сеос |
| мна да на њ удари, освану над моравском долином и над Крушевцем магла, густа као тесто.{S} Кад |
| Место је било врло лепо, с изгледом на долину Топлице и на планине к југу, с десне стране Топл |
| ветнилом небеским, јер прозор гледаше у долину која се између брегова провлачила.</p> <p>Ту је |
| Београду и покри <pb n="271" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика |
| а, мало ближе реци, у једном заклонитом долу к југу окренутом, био је Гвозденовићев воћњак, пун |
| , за владику Венедикта, за Гвозденовића дом, за Плетикосића и за оца Калистрата.</p> <p>Ученици |
| м духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом се у моју кућу уселио нов Божји благосл |
| , па их је, после одмора, позвао у свој дом, где их је нарочито гостопримство очекивало.</p> <p |
| , дворник честитога падишаха што си мој дом удостојио почасти да му на подове стресеш прах с об |
| ово весеље заори се двораном и кроз цео дом великога властелина.{S} Гвозденовић је <pb n="79" / |
| етљиво старога деспота па вратима свога дома и замоли га да уђе к њему.</p> <p>— Шта имате ново |
| же радити, тако да га посланик султанов дома не застане.{S} Спремање војске, које је одмах наре |
| <p>— Ти као да би хтео девојку од већег дома.{S} Али знаци мећу на пут све неку несрећу, тако д |
| ево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи поруку деспоту Лазару, који м |
| пространом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у са |
| ар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку не могне саопштити, да б |
| Јованом Капистранским.{S} Кад се вратио дома, прва му је реч била да се све спрема за полазак у |
| ле би смртоносне стреле чим би им се на домак пришло.{S} Напади су били одбијани опоро и оштро. |
| , који ће бити свагда уза те, свагда на домаку.{S} Нека превисоко ти царство пусти своју смерну |
| ново нудити и молити оне који су јој на домаку били да се наново послуже и да не пропусте послу |
| } Међу израђевинама могла се видети сва домаћа радиност.{S} Грнчари са свих страна довозили су |
| ви празници.{S} Том приликом би служила домаћа баштинска црква, и кућа би била пуна гостију из |
| мисли, као да није ту, докле год се та домаћа свечаност са свим не сврши.{S} Тако га Гвозденов |
| ој је на средини било огњиште.{S} Чељад домаћа спавала су око огњишта.{S} У свима је, и онда ка |
| з византијскога права; оно прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто па |
| ојина њихових господара, онако исто као домаћа животиња, волови, краве или овце.</p> <pb n="54" |
| само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољуби |
| а и заслужна човека у народу него и као домаћег пријатеља и учитеља њихове деце, која су га, св |
| ња-дне, рођења Св. Јована Крститеља.{S} Домаћи калуђер, отац Панкратије, погнут сединама и стар |
| <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. < |
| епископа пољубе у руку.{S} Као врховни домаћи властелин, Гвозденовић се налазио у близини.</p> |
| о у карлице и с којега се купио и солио домаћи скоруп, или које се киселило.{S} Одатле су се цр |
| о прво било је домаћа наредба, изазвана домаћим потребама.{S} Пошто паљевине могу бити много че |
| и ред и на црквене обреде.{S} Она је са домаћим свештеником старала се како о хришћанском васпи |
| сао вршио без икакве забуне и тегобе, и домаћим људима је била уштеђена свака даља брига о томе |
| живот, умеша се стари Јанко Плетикосић, домаћин.{S} Макар колико да је неко стар или болестан, |
| ворио, и мотрили су с дивљењем какав је домаћин отац Калистрат, и с каквим познавањем ствари го |
| драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову купу да пијемо у здравље нашега пречаснога |
| Гвозденовића.</p> <p>Гвозденовић се као домаћин о многоме собом старао.{S} На њему је било свек |
| астелинства.{S} А прослава крсног имена домаћиновог, Светога Томе, обављала би се сваке године |
| ногаја љета </hi>!{S} Сви се ижљубише с домаћином и честиташе му.</p> <p>Пошто је Гвозденовић с |
| још мало интереса имали.{S} Њима је ова домаћинска страна оца Калистрата била са свим затворена |
| истрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у ма |
| } Женска управа у манастиру није годила домаћинским пословима.{S} Од како је царица Мара у мана |
| , и с каквим познавањем ствари говори о домаћинским пословима с таквим <pb n="186" /> одличним |
| давао од читања и размишљања било је у домаћинским пословима око куће и у воћарству.{S} Воћњак |
| сцеди, још искувавао.{S} Због тих финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморј |
| .{S} Отац Калистрат је много којешта из домаћинства научио у своме бављењу по грчком приморју и |
| м и дивљењем слушали разговор и гледали домаћинство оца Калистрата, за које су још мало интерес |
| до вратио, владика уста, напи у здравље домаћину и крсном имену и отпева тропар Светога Томе.{S |
| ри тренутку када треба напити у здравље домаћину и његову крсном имену.</p> <p>Уврх софре, која |
| Калистрат.{S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан |
| жао, да обиђе рањеника, не јављајући се домаћину.{S} Иначе његова нога не прекорачи више прага |
| т врло велика.{S} Стаменија је јуче као домаћица била ненадмашна.{S} Трчала је, радила, нудила. |
| ловима с таквим <pb n="186" /> одличним домаћицама, какве су биле госпођа Гвозденовићка и госпо |
| ћка и госпођа Плетикосићка, обе одличне домаћице, живо су се интересовале за ове ствари, а биле |
| {S} Чим одјаха коња, јави се домаћину и домаћици, па приступи к послу, пошто је дан одмицао.</p |
| отроци који су умешни били и који су се домаћој служби свикли како треба, остајали би у двору д |
| носили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи стоке и о млеку које се разливало у карлиц |
| ни он није трошио само на ту него и на домаћу војску и на домаће војне потребе.</p> <p>Пошто с |
| агослов од оца Панкратија и остави тиху домаћу црквицу, упутивши се у своје дворане, замирисане |
| е цркви којој служим.{S} Никада с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама н |
| аска деспотова и повратка царице Маре у домовину.{S} Народ је с изјавама великог задовољства су |
| вала Богу што се смиловао да је врати у домовину чисту и неоскврњену као што је и отишла.{S} За |
| помало трошка, да би се могло вратити у домовину.{S} Многи нису ни сазнавали откуда им долази т |
| ви Ибрахим-беј, нашао опет своју красну домовину, најлепшу земљу, створену за ново царство вере |
| е царичине у њеним везама с родитељским домом и са Србијом, на коју она никада није престајала |
| ваве дане љуте освете над својим родним домом; окушах смерно трпљење и побожно уздање; сахраних |
| коју је Бог створио да управља највећим домом.{S} Она да се замота у црну незграпну хаљину од р |
| е <pb n="161" /> руке.{S} Зар у вас, на дому Плетикосића, нема ко да поједе што си уловио.</p> |
| , за превелике услуге, учињене Србији и дому деспотову.</p> <p>Ново весеље заори се двораном и |
| S} Осим бриге о великом Гвозденовићевом дому и о гостољубљу које је она у њему развијала у пуно |
| ици има блага и да је набављено све што дому треба са стране.{S} На њему је било да одреди меро |
| пским земљама поче увлачити реч по реч, донде непозната из језика са далеких степа азијатских.< |
| овдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључити ми |
| дном политиком, против Турака.</p> <p>— Донекле има право, одговори отац Калистрат, али куд ће |
| ето смо у здрављу, враћамо се из лова и донели смо и вама део, да бисте се уверили да свуда и у |
| надар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам заповедио хазнадару д |
| то од онога горкога дана кад су га кући донели рањена и изнемогла из боја с Турцима, и кад је, |
| у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређено место, царица изађе да прими |
| ле лова, који је Којадину, брату њеном, донео несаницу, Миља беше рано изашла у свој ружичњак.{ |
| жао.{S} Један улак са границе био му је донео глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с н |
| жао био је трговац из Ниша, који је био донео разне ситнице за одело и за накит женски, и имао |
| вештаваше се о порукама које јој је био донео.{S} И она сама одмах наређиваше што је требало за |
| ени су та обећања изручена, и ја сам их донео у Смедерево.{S} А знаш и то, Ибрахим-беју, да се |
| тада ће бити оно што коме срећа оружја донесе.</p> <p>— А ако се опет отвори рат против Турака |
| д откуп набави, испроси или састави, па донесе бегу, овај ће му халку отковати и пустити га.{S} |
| Мехмед, којега онесвешћена и полу мртва донесоше у стан.{S} Битка је била изгубљена, без помоћи |
| свиле међу посланике.{S} А пред свакога донесоше као округлу синију од црвене коже.{S} По том д |
| .{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосићевој.{S} |
| та.</p> <p>Одмах по том момци султански донесоше као чаршав од свиле међу посланике.{S} А пред |
| га прими од њих засебице.</p> <p>Момци донесоше пред Ибрахим-беја читаву <pb n="74" /> софру р |
| круглу синију од црвене коже.{S} По том донесоше јестива у неколико санова пред посланике.</p> |
| ј забави султан на пречац занемогне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још |
| Момци се жураху <pb n="98" /> једни да донесу столове, на које ће гости поседати, а други да њ |
| коју би их ловац пустио, и да је ловцу донесу.{S} Тако научене ловачке птице продаване су за с |
| чинства царичина, викаше колико га грло доноси „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и дес |
| ником, са сиром и маслом, које су власи доносили с планине.{S} Ту је ишла брига о домаћој мужи |
| учади.</p> <p>Нарочиту су бригу у двору доносили сви празници.{S} Том приликом би служила домаћ |
| њој.</p> <p>— Превисоко ти царство, не доносим ти добре гласове.{S} Имам заповест од деспота д |
| плод својих земаља, или своју трговину, доносио је на панађур.{S} А све што је ко имао да купи, |
| галерије узвишене на метар и више.{S} С доње стране су били коњи, а горе на галерији, више коња |
| лне војне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је д |
| дак.{S} То је била пространа зграда.{S} Доњи бој је био зидан каменом и циглом.{S} У њему су та |
| живи.{S} Али за Београд ми се никако не допада.</p> <p>— Јадна царица Мара! рече отац Калистрат |
| рима.{S} У источном углу собе, где косо допираше зрака сунчана, стајаше лепа хиландарска икона |
| како где треба поступати.{S} Тако га је допратио до у Белу Цркву, у којој се султан задржао.{S} |
| у показаном правцу погледали докле око допрети може, да ли се види дим или црвено обележје пож |
| арочитом церемонијалу.{S} Тешко је било допрети до султана и чути глас његов.{S} Послови су се, |
| чете које су покушале да им се одупру и допреше већ до самог турског стана.{S} Видећи то султан |
| ти, ни шта ће после рата бити.{S} То је доприносило да узбуђење од говора оца Калистрата буде м |
| неправда и не би ради никад да неправду допусте, или одобре, или изазову.{S} Али говоре, да су |
| ди, уздахнуће Круна.</p> <p>— Е, мајко, допусти барем да ти кажем.{S} Кад бих се женио, ти знаш |
| а грунуше низ образе и горко јаукну.{S} Допусти да завијем ране.</p> <p>Човек ранар приђе и при |
| друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да кажем да се превисоко ти деспотство вара.{S} |
| рши два месеца касније, кад лепше време допусти царици да може путовати.{S} Српске посланике су |
| треба, молити Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу |
| до краја, сама ломим куда ћу.</p> <p>— Допушта ли превисоко ти царство да напоменем неке мисли |
| хришћанског служења Богу, јер ред није допуштао да она као султанка излази на хришћанске служб |
| икта, <pb n="76" /> свога старешину, за допуштење и уста да се захвали.{S} Сви се ућуташе.</p> |
| . неспремни, неорганизовани.{S} У свима досадашњим ратовима <pb n="102" /> посведочило се да су |
| дина од догађаја које смо приповедали у досадашњим одељцима.</p> <p>Нема више никога од јунака |
| арао да оцу Калистрату буде што мање на досади.{S} И чим би се оцу Калистрату јавио какав гост, |
| ену, и озго — где му се ничим не могаше досадити — поче се плазити и смејати на путника.</p> <p |
| , мајко, јер си ме ти најлепше учила да досадно време прекраћујем размишљањем и читањем.</p> <p |
| дић, али задовољни нисмо били много.{S} Досађивала нам је врућина, и ловити се могло само рано |
| х лађа с леђа на Турке, и почну им живо досађивати.{S} Бој се отвори страшан и крвав.{S} Турци |
| а ново царство вере пророкове.{S} Ту не досађује сунце Арабистана; ту не мори ветар афрички; са |
| о то да је сад некако оставише и речи и досетка?{S} Та није ли она међу добрим познаницима и <p |
| ного сложнији, много истрајнији и много доследнији.{S} Они ће зато остати накрај крајева и јачи |
| ку да му се да штогод за јело, докле он доспе да види какав би му посао могао наћи у манастиру. |
| напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста снажан, одјекивао је о сводове храма, који је у с |
| је јасно.{S} Цркве ће дакле, временом, доста брзо, по моме мишљењу, осиромашити, калуђери и по |
| мене уклони с овога света и да ми каже: доста, и теби је крај!{S} Мени је право, ако ми се то д |
| ем, али после двадесет и пет година.{S} Доста касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Си |
| је све готово.{S} Надам се да сам свега доста спремила.</p> <p>И поче наново нудити и молити он |
| дан панађура, виђало се по продавницама доста околне властеле, која су изашла била да виде пана |
| дине деспоте, упита Јован.</p> <p>— Има доста, али ништа добро, одговори деспот.{S} Ново Брдо, |
| е и обделане, и ако су последњих година доста претрпеле од кретања војске, ратовања и свакојаки |
| ко можеш тако што веровати?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји |
| све добро понело и да ће нарочито воћа доста бити, али се тужаху на работу и на <pb n="45" /> |
| м добрим старцем, и он није знао шта је доста у њиховој љубави и у милости и мажњи које је он њ |
| у сласт.{S} Манастир Св. Николе имао је доста велику књижницу.{S} Којадин није из ње избивао, ј |
| етку, него да се тера до краја.{S} Није доста Турчина истерати из Београда; треба га истерати и |
| ни изазвао није.</p> <p>— Али зар није доста што је безверник.</p> <p>— Треба га обрлаћати на |
| ђу своје дворкиње.{S} Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се п |
| прћији?</p> <p>— Што он да, оно ће бити доста.{S} Ти знаш ми имамо нешто, а вредни смо и не рас |
| .{S} Набрало би се у његову шубару увек доста новаца и поклона, кад би о великим свецима гудео |
| а радити, одговори деспот.{S} Чекао сам доста; више не чекам никога.</p> <p>И љутито, деспот се |
| о чедо српскога села имало је сваки дан доста да посматра око султанке, <pb n="113" /> деспотов |
| ли све не треба веровати.{S} Има султан доста своје земље и блага без мере и без броја.{S} Од н |
| им рукама.{S} Он је нашао да је то за њ доста, и пошто му је то требало, нашао је да и право на |
| адова се кад га виде не само жива, него доста весела.{S} Само је био изнурен.</p> <p>— Потрчите |
| ње избивао, једно што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату б |
| и настало време сејању, и опет је имало доста што је падало на госпођу Круну.{S} Њено је било п |
| а му за то најискренија.{S} Али није то доста према мени самој.{S} Ја се лично немам на што жал |
| трошити не мора!{S} За господски живот доста му је што му султан оставља.</p> <p>— А знаш ли д |
| е кита босиљкова.{S} У авлији и на пољу доста оседланих коња.{S} Стари Гвозденовић и син му Кој |
| не све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Што ће деспоту војска?{S} На њу трошити не мо |
| упињање немоћнога да се дворбом покаже достојан силнога и узможитога.</p> <p>Ибрахим-беј гледа |
| ља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојанственике одвео је Гвозденовић у Белу Цркву, па |
| Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не могу, њихова ј |
| и ће поћи да те отпрати, и онамо те, по достојању, смести, понеће моје налоге да се о томе дого |
| твице, по којој се добар хришћанин може достојати раја.{S} Књига се та била особито свидела дес |
| м настане лепо време, поћи ћеш, како је достојно твојих заслуга за моје васпитање.{S} Само ми к |
| ње и милост.</p> <p>— Али то, оче, није достојно српскога народа, пред којим је пре сто година |
| име је његово већ било веће од свакога дотадашњега Гвозденовића.{S} Што би он наредио, поуздан |
| ај вратила.</p> <p>Ове промене, које су дотадашњем природном сеоском девојчету давале извесну г |
| Стаменија је тиме доста променила свој дотадашњи начин живота и више се погосподила.{S} Она је |
| живопису и у резбарији до нечега бољег дотера, остави се са свим тих послова.{S} Читања ради ж |
| а опсаду.{S} Храна, стока довозила се и дотеривала у град непрестано.{S} Ибрахим-беј је живео у |
| ате.{S} А то је деспот радио тако да на дотичној кули стоји чак и циглама записано.{S} То по ве |
| пут тада, <pb n="254" /> слушала чудан, дотле непознати звук топовске грмљавине.{S} Зидови су с |
| ивела наискрај њиховог села.{S} И ма да дотле никад није ишао врачарама, поче мислити да иде Ша |
| ори Ибрахим-беј.{S} Само памти да те је дотле могла подићи једино рука Ибрахим-беја.{S} И не за |
| западом те да види има ли смисла што је дотле радио, <pb n="259" /> и има ли се још у кога коли |
| жавање по селима.{S} Тако се оно што се дотле вршило властелину, почело од турског освојења уна |
| е му дисање и устављаше ход.{S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, ал |
| Деспот питаше капетана, како је прошао дотле на путу и како је био предусретан од људи и од вл |
| а и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљали или новима замењивали, |
| је увиђао да он с тим сазнаје нешто што дотле знао није.{S} Послови су га пак били затрпали те |
| је био бој.{S} Којадина носе рањена.{S} Дотрчао сам да јавим.</p> <p>— Којадина... рањена! викн |
| <p>Жена Миливојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунов |
| онде био постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из |
| ријатеља.{S} Отуд је Каја то преко жена дотурила Стаменији самој, и отуда је оно Стаменија само |
| да знају да ће, на послетку, како год, доћи наша влада; да ће села у крв огрезнути; да ћемо го |
| ед Пловдина у планинама. <pb n="249" /> Доћи донде, па се вратити!{S} Ко то ради?{S} Па закључи |
| а.</p> <p>— Није требало, нека виче.{S} Доћи ће време да ће се кајати.{S} Шта се хоће од царице |
| ољи Божијој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он с |
| n="214" /> што је утекао у Угарску.{S} Доћи ће већ и он.{S} Како си ти, Гвозденовићу?{S} Чекаш |
| рнуо, мислећи како би, може бити, могла доћи потреба да је он врати натраг оцу онако како му је |
| о, а нашој како Бог да.{S} Она тек мора доћи касније.{S} Ах Боже, има ли земље, у којој оваке н |
| које су му под руком или до којих може доћи, да па удари истог дана он од Београда, тако да се |
| ад ће се испунити чаша трпљења и кад ће доћи време спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго тр |
| ио те је као свагда.</p> <p>— А хоће ли доћи данас овамо?</p> <p>— То неће.{S} Јутрос је рано о |
| а ћемо сутра на тај ред пред неверником доћи ми.{S} Само бих рекао, макар да се, може бити и ва |
| рца, кад су јој јавили да ће јој султан доћи.</p> <p>Султан Мурат је био човек средњег стаса, д |
| ачита се књига, до којих није лако било доћи по манастирима у Србији.{S} И у Хиландару се окуша |
| аницима овуда <pb n="80" /> да ће скоро доћи да их опет заузму.{S} Куда ћемо онда ми?{S} У Скоп |
| су се онде задржали чујући да ће деспот доћи, да га причекају.</p> <p>Они су уверавали деспота, |
| ршио неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично |
| м се нешто зарађивало, и манастирски је доходак био велики, нарочито ако је и лепо време олакша |
| Новим Брдом, главним извором деспотових доходака, по томе пут к Београду, остављајући деспоту з |
| тикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се да га ни стрела |
| сама одмах наређиваше што је требало за дочек гостију, њихових пратилаца и турске војске која ј |
| ве до поласка царичина.</p> <p>Овако је дочек био спреман код сваког већег места, или где би би |
| оплици, Гвозденовић је имао да предводи дочек царице Маре у манастир Свете Богородице.{S} На че |
| .</p> <p>Нарочито је леп и величанствен дочек био у Нишу.{S} Ниш тога времена није био особито |
| ој Бањи, да Ибрахим-беја <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су |
| Царица изађе на праг својега дворца, да дочека престолонаследника.</p> <pb n="13" /> <p>Престол |
| етикосић је био такође у Точанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{ |
| одговараш.{S} Иди кући.</p> <p>Јанко не дочека да му се то каже двапут, него одмах штуче у наро |
| је поручио да му се јаве, кад дође ради дочека царице Маре у Белу Цркву, пошто није далеко, и д |
| p> <p>Папски делегат Јован Капистрански дочека веома предусретљиво старога деспота па вратима с |
| мила на ту кућу, крене у Крушевац, тамо дочека војводу Влатка, деспотова посланика, и с њим пот |
| ки двор у Србији и спрема се да свечано дочека свога пасторка у Србији.</p> <p>— То је баш грех |
| у манастир Свете Богородице.{S} На челу дочека имао је бити топлички владика Венедикт с мноштво |
| обром вољом покори Турчину; ако на миру дочека силнога освајача.{S} Узалудно би било и опет се |
| деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају своју ћерку, султанку, коју нису видели има ве |
| да у даљини од његових очију и од руке дочекају да га љутина прође.{S} Према сељацима био је и |
| /p> <p>— Стаменију сам видео.{S} Она је дочекала и испратила госте.</p> <p>— Па како, како?{S} |
| у вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Ст |
| на Самокову, с оне стране.{S} Тамо смо дочекали Турке и Турци су нас разбили.</p> <p>— Је ли ж |
| де причај ми што о лову.{S} Како су вас дочекали у Точанима?{S} Је ли вас дочекала Плетикосићка |
| танемо и сами на миру, може дати Бог да дочекамо и несрећу турску. <pb n="109" /> И онда нас че |
| некадашње питомо и добро девојче, једва дочекати да испуни вољу свога пријатеља из детињства.{S |
| инити.{S} Ја сам уверен да ће она једва дочекати оно што смо ми смислили.{S} Срећан вам пут, за |
| и којим би оружјем најпробитачније било дочекати напад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а дру |
| Калуђер и поп нису више били свуда радо дочекивани представници вере.{S} Новим господарима су о |
| милости.</p> <p>— Боже мој, узвикне он, дошавши до одморника, кад си брже толико цвећа набрала. |
| Гвозденовићем?</p> <p>— Нисам ни с ким; дошао сам прво к теби као к оцу, да се поразговоримо; з |
| једно око и без шаке на десној руци.{S} Дошао је да тражи каква рада, да се хлебом храни.{S} Би |
| еспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један калуђер?</p> <p>— Јесте, господар |
| премљеним одредом готов чим би му позив дошао.{S} Ништа не хте казати на коју ће се страну воје |
| аља радити.</p> <p>Кад је султан Мехмед дошао у Белу Цркву, отац Калистрат и млађи му брат Кали |
| еписача за њ преписује.{S} И кад би год дошао у манастир, ишао би да <pb n="157" /> чита оно шт |
| ико се застало.</p> <p>Из Новог Брда је дошао управник рудника и цеке (ковнице).{S} Кад је улаз |
| ога трубити на сазив.{S} Међу првима је дошао Којадин Гвозденовић са соколом и хртовима, за тим |
| ко, рухо и своју страховиту чету, па је дошао да и он још једном види сестру Стаменију и да цар |
| тке казне свакога привлачила.{S} Кад је дошао, ћефалија је наредио да му се прочита пресуда пор |
| уно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до турске војске, нег |
| p> <p>— Шта је могао чинити?{S} Онај је дошао с десет оружаних људи.{S} Калуђер је говорио му д |
| </p> <p>— Јесте, господару, неки дан је дошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој |
| и.{S} Народ брзо спази не само да му је дошао нов господар, него да му и саму све навике ваља о |
| сположење кад би му Ибрахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Крун |
| еј, који уочи тога дана беше на ноћиште дошао, сеђаше већ обучен уврх одморника на шиљтету.</p> |
| беше застао код куће у Точанима и беше дошао к оцу Калистрату.</p> <p>— Шта ви мислите о миру, |
| на Бањи и на Крушевцу.{S} Одмах им беше дошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито |
| е Калистрате, а ја сам баш тим послом и дошао.</p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу |
| ислити но што велиш.{S} Ја сам управо и дошао да те за то замолим.</p> <p>— Лепо, а шта мислиш |
| бећи га у оба образа и у чело, добро ми дошао.{S} Ти никада не долазиш празне <pb n="161" /> ру |
| бразе с Јанком, <pb n="197" /> добро ми дошао.{S} Не знам од када те нисам видео.</p> <p>Јанко |
| Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми дошао, Јанко, повика отац Калистрат весело, љубећи се у |
| а се спусти на креветац Шанин. — Ја сам дошао да ми врачаш ради моје женидбе.</p> <p>— У добри |
| деспота да те известим, и тога ради сам дошао.</p> <p>— Шта поручује мој отац?</p> <p>— Поручуј |
| <p>Султан је Мехмед, на послетку, собом дошао да управља посадом.{S} Док није био на месту само |
| н нешто грчки научио.{S} Кад би Којадин дошао код Калистрата, пошто би се најпре мало разговара |
| ам већ смислио шта ћу, и ја сам и онако дошао само да се опростим с господарством ти.{S} Моје м |
| но име.{S} Читајући све до чега је само дошао у манастирској књижници и у путника калуђера, про |
| ој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче говорити.</p> <p>— Не зна |
| фа-бег, отац Калистрат је само једанпут дошао кући Гвозденовићевој, док је Којадин од рана лежа |
| а ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело још више.</p> <p>— |
| овићев у Плочнику и у Белој Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одр |
| се да <pb n="108" /> је од султана била дошла порука деспоту Ђурђу да пошље помоћну војску по у |
| >Тога ради је мисија кнеза Гвозденовића дошла на Порту међу првима, да новоме султану изјави са |
| > <p>Нико није могао да дозна откуда је дошла паљевина.</p> <p>Говорило се много да је паљевину |
| шта више није дало исправити.{S} Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је по |
| ва изузећа нису за њ вредила.{S} Кад би дошла потреба да се та помоћна војска пошље куда би је |
| емни да се могу кренути чим би заповест дошла и да се никоме никакво правдање неће примити.{S} |
| иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед тога силно п |
| нута.{S} Кад је надстрељивање завршено, дошле су на ред игре на коњу.{S} Млади момци су у трку |
| војнике.{S} Исте такве су оштре наредбе дошле за чување границе спрам Србије, за пажњу на путни |
| е овамо онамо.{S} У томе току као да су дошле на неки предмет који јој је променио расположење. |
| горчење и крајња малаксалост.{S} Кад су дошле заповести да је рат престао, људи остављаху оружј |
| војске од сто хиљада људи.{S} За тим су дошле занимљиве приче о сукобу Александра и Дарија, о к |
| вали деспота, да знају поуздано како су дошле заповести од новог султана, да се највећа пажња о |
| спрема и у збегове склања.{S} Нису још дошле последње заповести, али се очекују сваки дан.</p> |
| авље.{S} Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S |
| граница нема.{S} Ето видите до чега смо дошли.</p> <p>— Славни и силни цар Стефан! уздахну једа |
| врата којима се иде султану.{S} Када су дошли и заузели своја места, велики везир, бејлер-беј р |
| Мехмед, као у шали, калуђерима који су дошли да га поздраве.{S} Да вас није, ја бих лакше поко |
| примила посланике свога оца, који беху дошли на Порту.</p> <p>— Јесте ли се већ видели с велик |
| е, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био нападач и насилник.{ |
| узалуд.{S} Ни до чега се стварног није дошло.{S} И оно на што се дала реч да ће се испунити, н |
| n="119" /> и удају, када би томе време дошло, и младожењини су родитељи искали девојку за свог |
| број научених соколова.{S} Кад би време дошло да се соколи продају, сеоски би се предстојник об |
| одару, говораше царица.</p> <p>— Ничим, драга султанко.{S} Један дервиш мевлеви, за кога знам д |
| царице, рећи ће он, је ли заиста твоја драга воља да се вратиш у Србију?</p> <p>Из његова пита |
| православна.{S} Господо честита и браћо драга, тешка су времена настала.{S} Све нас чекају тешк |
| им <pb n="296" /> братом.{S} Ево и моје драге мајке и премиле сеје.{S} Боже милостиви, је ли ку |
| лике да види тога дана све своје миле и драге.{S} Госпођа Гвозденовићка и Миља и остала <pb n=" |
| љу турску.{S} Зло, велико зло нас чека, драги пријатељу!</p> <p>— Ко је млакоња, чекаће да га д |
| Миљо, на то мислила?</p> <p>— Мени је, драги мој, двор онде где си ти, а мене је моја мајка на |
| емо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти говориш ја и ценим да не треба помага |
| само што те воли и хоће да те поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p> |
| > <p>— Јест.</p> <p>— Али није само то, драги Гвозденовићу!{S} Има још један дар, на који ја мн |
| рачуни српске политике никада.</p> <p>— Драги оче, ти се о томе брини и ти си данас међу Србима |
| унем, кад сте ми сви његови тако мили и драги?{S} Шта му је то требало?</p> <p>— Не помињи то, |
| од куће, а мисли су онамо где су мили и драги, на незнану месту.{S} На њих се мисли, ако је бољ |
| истрату.</p> <p>— Браћо и господо, моји драги гости и пријатељи, отпоче речити домаћин, ову куп |
| помоћи“, вели стара пословица.{S} О мој драги Којадине, ја нисам твојих мисли.{S} Кад би, не да |
| е искао још једно благо, још један само драги камен...{S} Али је врло рано за такве разговоре.{ |
| е пишу и везују.</p> <p>— Па, пријатељу драги, рећи ће отац Калистрат, деца расту, ето ти је и |
| пкољена са дванаест путира, све окићено драгим камењем, беше на првој тепсији.{S} Беше то рад к |
| — Е, није тако.{S} Бог даје што је њему драго.{S} Али ти имаш своје мисли, своје жеље.</p> <p>— |
| за копоран.{S} А Којадину ћу ово, овај драгољуб и овај мирисави босиљак, па ћу му наређати и о |
| им печатом, и прочита како деспот своме драгом властелину Витомиру Гвозденовићу поклања у башти |
| Воља царева.{S} Али је и оно цар својом драгом вољом обећао.{S} Ти знаш.{S} Онда смо се и нас д |
| ој, и после узећа Новога Брда даваше му драгоцена упутства како где треба поступати.{S} Тако га |
| Кад се почела растурати турска војска, Драгош узбуни народ по путу и око пута и поче дизати св |
| а се помоли, премишљајући да ли да уђе, Драгош Плетикосић.</p> <p>— Може ли се? упита он, заста |
| м буду готови.</p> <p>Два сата касније, Драгош се находио већ пред кућом властеличића Миливоја. |
| м његовог знаменитог разговора с Миљом, Драгош не бејаше весео.{S} Тек му тада паде на ум ружан |
| ј мах кад је тај глас стигао у Топлицу, Драгош се беше застао код куће у Точанима и беше дошао |
| не плати.</p> <p>Нехотице опипавши мач, Драгош потрчи онамо, оставивши мајку и девојке које су |
| јадин беше смеђ, витак, тих и замишљен; Драгош црномањаст, енергичан, готово плах, краћег, веом |
| опажала, али јој није ништа кварила.{S} Драгош је био жив, хитар, смео момак, пун снаге и одлуч |
| неизручене три велике вреће брашна.{S} Драгош позва манастирске стражаре да му кажу је ли то м |
| мо писну, и нестаде је с овог света.{S} Драгош се у сну машаше стреле, које не бејаше.{S} То га |
| манастирске вреће и рекоше да јесте.{S} Драгош заповеди да се изведе коњ Миливојев, да се с њег |
| повика на своје људе да воде јунце.{S} Драгош стаде пред јунце и одбијаше оне људе.</p> <p>— П |
| итац и крену к својој спаваћој соби.{S} Драгош га пољуби у руку и оде и он на одмор. </p> </div |
| .{S} За њим су се журили сви остали.{S} Драгош и Којадин приђоше да се опросте с госпођом Круно |
| м, да ти останемо за навек захвални.{S} Драгош ме, по разговорима с Миљом, уверава да се госпођ |
| летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одмах у манастирску писарницу, г |
| твар није више била међу њима лично.{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по суј |
| ога нема.{S} Мало даље био је амбар.{S} Драгош нареди да се отвори.{S} Унутра стајаху још неизр |
| рата у манастиру, и да виде панађур.{S} Драгош је имао највеће задовољство да прати своју мајку |
| {S} Већ је сунце било пало к западу.{S} Драгош смести свога и момкова коња у заклону.{S} Наскор |
| у даљини шестарио око једне главице?{S} Драгош отиште један камен с путање, и шушну гранама, да |
| руна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> |
| ине; могло се, такође, догодити да њега Драгош убије, да је дошло до борбе.{S} Миливоје је био |
| отивио.{S} Могло се догодити да од њега Драгош погине; могло се, такође, догодити да њега Драго |
| е преда се.</p> <p>— Везујте га, повика Драгош, истргавши мач из корица.</p> <p>Момци притрчаше |
| ујте га, па га водите у тамницу, повика Драгош на оне који су около стајали.</p> <pb n="183" /> |
| ми помажемо да га заузму Турци, закука Драгош.</p> <p>— Шта ћеш, тако је воља Божја.{S} Велики |
| аква утицаја.</p> <p>О оваквим стварима Драгош ни с ким није тако волео да разговори колико с о |
| и мислите о миру, оче Калистрате, упита Драгош.</p> <p>— Хвалим Бога те сам стар, и с тога га н |
| наци да ће ми се одбити просидба? упита Драгош.</p> <p>— Не кажу то, рече Шана, и не могу они н |
| /p> <p>— Јеси ли ти продао јунце? упита Драгош влаха.</p> <p>— Јесам продао, али новце нисам пр |
| т Жупе.</p> <p>— Откуд ту гусари? упита Драгош.{S} То је, тако рећи, у Плочнику самом.</p> <p>— |
| стеличић.</p> <p>— Чији су јунци? упита Драгош влаха.</p> <p>— Светога Стефана, господару!{S} И |
| тирској порти отворише и у авлију ујаха Драгош.{S} За њим је јахао момак, који је у рог трубио. |
| шао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео ј |
| Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> задржи га на ноћи |
| дан мислила, кад ју је брат варао да је Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли |
| > <p>Кад је отац Калистрат видео шта је Драгош урадио својом одлучношћу и присебношћу, није уме |
| ала чешћа.</p> <pb n="188" /> <p>Кад је Драгош улазио у Ниш, види на главном тргу пред црквом и |
| срећи у женидби његовој.</p> <p>Кад је Драгош сутра дан опет дошао Шани, она му одмах поче гов |
| купе што им је требало.</p> <p>Тако је Драгош, који је за време панађура био на служби оцу Кал |
| ма с необичним задовољством.{S} Само је Драгош као редар манастирски остао опет да ноћи у манас |
| том, него зато што је онако, или што је Драгош у своме размишљању и расуђивању испустио нешто и |
| ли на продају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ст |
| је први чуо лупање на вратницама кад се Драгош са својим пратиоцима вратио, водећи злочинца и н |
| кав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушност |
| је то посао оца Калистрата, по коме се Драгош може у Смедереву задржати читав месец дана.</p> |
| нити.</p> <p>— Где у планини? уплете се Драгош.</p> <p>— Недалеко одавде.{S} Кад се из Плочника |
| .</p> <p>Властеличић је мислио да ће се Драгош уклонити.{S} Кад виде да је наишао на отпор, одм |
| као Гвозденовић.</p> <p>— О, вајкаше се Драгош, мало замишљен, ја сам на то мало мислио.{S} Зар |
| а домаће војне потребе.</p> <p>Пошто се Драгош с родољубивим жаром живо интересовао за све што |
| <p>— Нешто си ми суморан, оче, рећи ће Драгош, гледајући оца Калистрата.{S} Шта те мори?</p> < |
| > <p>— Шта би најволео Којадине? почеће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, |
| p> <p>— Па добро, хајде проговори, рече Драгош Којадину, кажи ми шта мислиш, што си се замислио |
| <p>— Видим и ја то, и много жалим, рече Драгош.{S} Али, оче Калистрате, што се мешају та два по |
| е од папе и од католика одбранимо, рече Драгош, очевидно више наклоњен анти-турској политици по |
| , ако је истина, заиста чудновато, рече Драгош.{S} Преговарају нам и за двор царице Маре.{S} У |
| идем да повратим брашно манастиру, рече Драгош, само те молим дај ми још тројицу манастирских с |
| p> <p>— Ја сам био недавно у Нишу, рече Драгош, да којешта покупујем за кућу.{S} И тамо сам вид |
| часове.</p> <p>— Време јури, Миљо, поче Драгош озбиљнијим гласом — време јури.{S} Знаш кад смо |
| отивио и да се не беше збунио, говораше Драгош оцу Калистрату, па да сам га убио, какав бих гре |
| јску по уговору.</p> <p>— Ето, говораше Драгош, једноме старијем човеку, шта сад, опет, морамо |
| ј кући у Точанима сви били на ногама, и Драгош Плетикосић и сестра му Стаменија, која се имала |
| у доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доходио.{S} Говорило <pb n="290" /> се |
| отац Калистрат, деца расту, ето ти је и Драгош на женидбу.{S} Кад ћемо да га женимо?{S} Време ј |
| утра дан, одморивши се добро, Којадин и Драгош упуте се весело своме омиљеном учитељу.{S} Свака |
| дворишту, кад унутра ујахаше Којадин и Драгош и њихови људи.{S} Млади људи одмах поскакаше с к |
| уче за својим телетом.</p> <p>Којадин и Драгош упуте се кући сеоског предстојника, којега је Ко |
| очанима зарад дочека гостију.{S} И он и Драгош спремали су се у лов.{S} Иза њих су ишла два њих |
| Плетикосић био бујан, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих прави |
| ци оца Калистрата Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић примише се да сами оцу Калистрату одн |
| члан разуме.{S} И Којадин Гвозденовић и Драгош Плетикосић слушали су са жудном радозналошћу бог |
| <p>— Старо се време променило, настави Драгош.{S} Мисли, жеље, осећања, све је то, моја Миљо, |
| код манастира Св. Николе у Белој Цркви Драгош је ишао својим приватним пословима у Ниш.{S} Ту |
| уклони.</p> <p>— А ти, трговче, продужи Драгош, врати се у своју продавницу, па тргуј даље.{S} |
| е ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред к војсци која |
| руна?</p> <p>— Баш то не знамо ни ја ни Драгош, нити знам којим начином да то разберемо и како |
| ?</p> <p>— Добром, ако Бог да, одговори Драгош.{S} Хоћу само нешто да те питам о будућности.</p |
| је крив, па му је кратка рука, одговори Драгош.</p> <p>Миља само гледаше свога изабраника с пун |
| неће отупети и зарђати сабља, одговори Драгош.</p> <p>Пут се спуштао низа страну, а пред њима |
| 164" /> <p>— Никад није време, одговори Драгош, рђавим људима. — Али, збиља, момче, окрене се о |
| По царском закону се то ради, одговори Драгош.{S} Ти си јутрос преотео манастирско брашно и ра |
| /> <p>— Буди те закон царски, одговори Драгош набусито.{S} Устај, вежи се!</p> <p>— Ко то гово |
| кон пише да се ослепи и обеси, одговори Драгош.{S} Чекнућемо те.</p> <p>— Јао мени несрећници, |
| ајању.</p> <p>— То ја не знам, одговори Драгош, то је твоја ствар.{S} Само ти кажем, и то упамт |
| <p>— Да, то сам хтео да кажем, одговори Драгош — а у одрасле девојке, моја красна Миљо, престај |
| авда добија.</p> <p>— Верујем, одговори Драгош, и то је истина.{S} Али је мени, кад сам гледао |
| учинити.</p> <p>— Све је тако, одговори Драгош, али ја тако чинио не бих.{S} Ја се не бих подао |
| >— Може бити, и он је сигурно, одговори Драгош.{S} Тај ништа не ради, по вас дан пије и спава, |
| ја волео.</p> <p>— Лепу цуру, одговори Драгош, очевидно задиркујући га, нељубљену, румену, пла |
| чим би нестало српске власти, проговори Драгош, очевидно се сневеселивши.</p> <p>— Тако је, син |
| неваљалством, говорили су да ће му доћи Драгош Плетикосић у походе.{S} И Драгош је обично доход |
| ошао глас како се у Скобаљићевој војсци Драгош особито јуначки показао.{S} Долазак новога српск |
| покрете онога парченцета убруса што јој Драгош беше дао.{S} Спусти и златник и гледаше га кроз |
| ло Срба.{S} У Србији је још био и јунак Драгош Плетикосић, који се после 22 јула начини деспото |
| се много да је паљевину извршио хајдук Драгош Плетикосић.{S} Од њега се, нарочито, потурчењак |
| ло на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива на панађур |
| ога калуђера.</p> <p>То је био брат њен Драгош.{S} Он је оставио у гори своје гусарско, хајдучк |
| су да воде Јанко Плетикосић и његов син Драгош.{S} Којадину Гвозденовићу остаде такође под запо |
| ћњаку оздо из села, жеђи ради, примицао Драгош Плетикосић, у намери да се одмори и воде напије. |
| , рече Шана примајући што јој је пружио Драгош.{S} Одмах поче разгледати белег.{S} По том заиск |
| а, сметнуо нешто с ума.{S} С тога је то Драгош волео да чује, јер је увиђао да он с тим сазнаје |
| а нападне угарски Београд? рећи ће опет Драгош. — Зар може Србија добро проћи и нешто добити ка |
| и, отвори врата, па види, одговори опет Драгош, или ћемо с места врата обити.{S} Одговори!{S} П |
| били и наши Топличани, и у том се боју Драгош ванредно одликовао.{S} Весеље и радост војника п |
| а коња и пође на своје место.{S} Син му Драгош имао је наредбу да иде на место, одакле ће се зв |
| и одмах.</p> <p>У тај мах рупи међу њих Драгош.</p> <p>— Ја говорим у име игумана, старешине <p |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Драгош је остао још неколико тренутака код чесме.</p> < |
| другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста.{S} Миља устаде са свога места.</p> <p> |
| осветник, и Божја је кућа твоја.</p> <p>Драгош топло пољуби у руку старца, коме се очи и сузама |
| да му се испере и превије рана.</p> <p>Драгош плану и викну одмах свога момка да спреми коње.< |
| о читава кола својих израђевина.</p> <p>Драгош Плетикосић, по наредби оца Калистрата, ходао је |
| <p>Миливоје се збуни и признаде.</p> <p>Драгош повика момцима да га потерају пред собом у манас |
| а влаха одгурну и да јунце воде.</p> <p>Драгош ступи између јунаца и влаха и оних властеоских љ |
| помучио до мене, маторе вештице.</p> <p>Драгош извади златник и од убруса одсече парченце, те ј |
| самом да га пожури и приготови.</p> <p>Драгош корачи даље стазом.{S} Само је још неколико кора |
| се и свет није почео разилазити.</p> <p>Драгош је с ужасом гледао ту страховиту казну и уклонио |
| нису могли ни убити ни ухватити.</p> <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је с |
| тане га частити вечером и вином.</p> <p>Драгош је уживао што му је било могућно да учини такву |
| шањем оличена верност и правило.</p> <p>Драгош је у свему био прави његов син.{S} У младости је |
| ла.{S} Данас јесмо, сутра нисмо.</p> <p>Драгош је толико и тражио.{S} Он даде Шани још неки пок |
| и потераше у манастирски затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, |
| ео лова, одређен оцу Калистрату.</p> <p>Драгош брзо сјаха с коња, устрча уза стубе и приђе к ру |
| ти још кад турска власт настане?</p> <p>Драгош погледа у оца Калистрата суморно.</p> <p>— Ви ст |
| страну. шта се ти ту мени мешаш?</p> <p>Драгош трже мач такође и повика:</p> <p>— Вежи се!{S} У |
| и побили.{S} Страшан је то био глас.{S} Драгоша донесоше свега израњена у село кући Плетикосиће |
| в прими и да га приготови како треба, а Драгоша понуди да седне.</p> <p>— Нешто си ми суморан, |
| као к оцу, да се поразговоримо; знам да Драгоша волиш као и ја.</p> <p>— Па хоћеш ли да ја гово |
| стеличић трже мач из корица и повика на Драгоша.</p> <p>— На страну. шта се ти ту мени мешаш?</ |
| ешаш у туђ посао, осорљиво се одсече на Драгоша купац властеличић.</p> <p>— Ја радим по заповес |
| да лети даље.{S} Тек се мало одмакла од Драгоша, а на њу се залете однекуд изненада један јастр |
| ије се снебивала ни сад, седећи сама уз Драгоша, али је сад наједанпут обузе осећање милине и з |
| и други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар није наш ред после Цариграда, ако га, н |
| ника, Којадина, из куће Гвозденовића, и Драгоша, сина властеличића Плетикосића из истога села.{ |
| деновић био је ту уз Којадина одредио и Драгоша, али Драгош се толико молио да га пусте напред |
| ло се да су многи Турци изгинули јурећи Драгоша Плетикосића, али да га никако нису могли ни уби |
| а ради овде у манастиру? ја данас чекам Драгоша и спремила сам му киту цвећа, а он отишао у Сме |
| и лично мило било да баш ја тако оженим Драгоша.{S} Чим му боље могу захвалити за његову службу |
| поплаши, драги мој!{S} А јеси ли видео Драгоша, кажи ми.</p> <p>— Како да га нисам видео.{S} О |
| n="167" /> <p>Жена закука и обисну око Драгоша молећи га да му се живот поштеди.</p> <p>— То з |
| смејеш као отоич.{S} Није ти право што Драгоша нећеш моћи видети месец дана.{S} Е, видиш, није |
| главом и с очевидном милошћу гледаше у Драгоша благосиљајући га једнако.</p> <p>— Нека је, син |
| анастирска момка, који су стајали близу Драгоша, брзо зграбише властеличића.{S} Неко додаде кон |
| отац Калистрат сам помену Ниш и опомену Драгоша да му ништа није говорио о своме боравку у том |
| дање; сахраних оца Калистрата; сахраних Драгоша.{S} Нема више никога из оних срећних дана младо |
| два нова госта, Јанко Плетикосић, отац Драгошев, и Којадин Гвозденовић.</p> <p>— Добро ми доша |
| зивати!“ Тако је гласила кратка команда Драгошева.{S} А он је тој команди и жив пример давао.{S |
| тране долине видео, као да ускрсе слика Драгошева, с оном његовом црном косом, с оним живосним |
| , верности и послушности.</p> <p>Сестра Драгошева Стаменија, ћерка Плетикосићева, ванредна црно |
| ти ја велим.</p> <p>Осмех прелете преко Драгошева лица.{S} Неко срећно расположење цароваше у њ |
| <p>Пошто је отац Калистрат поручио кући Драгошевој да је Драгош остао код њега, <pb n="168" /> |
| свечано, праштајући се с <pb n="138" /> Драгошем.{S} И она одмах за тим ишчезе, одмичући путањо |
| астреб, зграби грлицу и рашчупа је пред Драгошем.{S} Грлица само писну, и нестаде је с овог све |
| то, ко сме мене да дира?{S} Шта ћеш ти, Драгошу, овде?{S} Ко си ти?</p> <p>— По царском закону |
| ету докле дишем.</p> <p>— А шта ћеш ти, Драгошу, упита отац Калистрат.</p> <p>— Ја не признајем |
| p> <p>— Без шале.</p> <p>— Без шале.{S} Драгошу сам ја сам поменуо да је време да мисли на жени |
| поникне жбун уцветале ружице.</p> <p>— Драгошу, ти си, промуца она, пријатно се повративши од |
| очи су јој се најрадије заустављале на Драгошу Плетикосићу, ма да је у неколико знала за накло |
| шта бих ја чинила да туђу киту видим на Драгошу?</p> <p>Сунце се све више уздизаше уз ведро <pb |
| га кроз воду.{S} Свршивши све то, рече Драгошу да дође на ново сутра у исто доба и да ће му он |
| ог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, кад их је гледао како пролазе.{S} Није могао о |
| тељи народни.{S} Не приговарам ништа ни Драгошу, али је свака сила за времена; свако оружје нак |
| о постављен да мотри шта се ради дотрчи Драгошу да јави како се некакав влах (пастир) из катуна |
| > <p>При крају тога посла деспот поручи Драгошу Плетикосићу да му се јави.</p> <p>— Хвала, синк |
| задржавајући сузе, озбиљно прилазила к Драгошу да му пожели среће.{S} Најпосле војничке трубе |
| свршити.</p> <p>— Није то добро, синко Драгошу, али о томе ћемо ми још говорити.{S} Ти управо |
| енија.</p> <p>И стари деспот пружи руку Драгошу и отиде у своје собе. </p> </div> <div type="ch |
| не ките ружица, проговори она.{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебо |
| сто их не бих смела ни казивати.</p> <p>Драгошу, који већ дошао беше замишљен, намрачи се чело |
| е стражари с коњима и с оружјем.</p> <p>Драгошу у тај мах изведоше његова коња.{S} Он сместа пр |
| .{S} Сјајни начин, којим вам враћа вашу драгу ћерку, царицу Мару, не може бити да ништа не знач |
| ра и покорности.{S} Нико није био ни за дражење ни за изазивање.{S} Нико није био за то да се С |
| при Александрову васпитању, нису много дражила радозналост наших читалаца, али су се чудили ка |
| нути за угаљ у мангалима (арулама) и за дрва на огњиштима, па до краја јесени нису престајали г |
| ђи постарати да свуда по огњиштима горе дрва, да су по собама у двору рано изнесени мангали, да |
| умолила или погодила кога да јој насече дрва за зиму и да привезе ближе кући.{S} Иначе се за об |
| момак мотраше на обе ватре, подстицаше дрва и додаваше нова.</p> <p>Покрај ватре су стајала дв |
| ма својих села које ће кад двору носити дрва, које ће луч. које ће поћи да понесу из трга из Бе |
| де стоји спремљена ломача, гомила сухих дрва, сложена око дебљег на средини ломаче усађеног дир |
| том су уза њ прислонили још више сухих дрва, и онда су запалили.{S} Дим се почео дизати око не |
| онци разне величине; неколике земљане и дрвене чиније и чанци; два три ножа; стрела с тулцем и |
| а пролазило.</p> <p>Једни су се пели на дрвета, да виде еда ли каква знамења пред кобним неприј |
| е, качари, који су целе зиме градили од дрвета што треба кући, ступице, сланике, столичице, жба |
| простих људи који су у крају под једним дрветом на трави нешто вечерали и да послушамо шта гово |
| а живописцима, и огледао је и да реже у дрвету, али видећи да нема довољно стрпљења ни дара да |
| запад падао густ снег, и гране су се на дрвима белеле као у пролеће под цветом.{S} У соби је ма |
| ој је горуцало и лагано се пушило једно дрво, стајао је један троножац, а покрај ватре је на тр |
| јим местима.{S} Ножари, трговци оружја, дрводеље, качари, који су целе зиме градили од дрвета ш |
| сам ја гледао у јадној Бугарској и код Дренопоља.{S} Не зна шта је мука људска ко оно очима гл |
| нопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кретала пут српских граница, а око Ђурђева-дн |
| које је султан нарочито за то послао из Дренопоља и који су већ били ту.</p> <p>Турске достојан |
| ут.{S} Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља.{S} Уши су му повезане.{S} На њему је кратко |
| који га шаљу.{S} Караван је путовао за Дренопоље.{S} У товарима је било сваковрсне робе за дуб |
| ам одмах, колико сутра послати некога у Дренопоље.{S} По овоме што ми Мара пише, мој посланик м |
| нуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики манастири, зад |
| урци из околине Ниша одвели у ропство у Дренопоље, и кад се, много година по том, царица Мара д |
| том, царица Мара довела за султанију у Дренопоље, њени су га агенти нашли, откупили и пустили. |
| {S} Завет, много пута поновљен у самоћи дренопољског двора, да ће године живота, што би претекл |
| тњи дан већ нагиње заранцима у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако |
| кренуше баш покрај султанових дворова у Дренопољу.</p> <p>У султановим вртовима око дворова, ро |
| исоко ти деспотство.{S} Ти знаш да ја у Дренопољу имам из мога пређашњега посланства неколико з |
| отица Јерина.{S} Док је била султанка у Дренопољу, они су сматрали као да је у ропству.{S} Њен |
| сину.{S} Војска се спремала и купила у Дренопољу.{S} Око половине марта већ се из Дренопоља кр |
| дворске црквице у султановим дворима у Дренопољу.{S} Црква замириса измирном и воштаним свећам |
| их сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, преко којих би куповала р |
| ро да то на видик изнесе.{S} Пошто је у Дренопољу сам био при почетку владе новога султана Мехм |
| , пошто престолонаследник Мехмед није у Дренопољу него у Магнезији, у Малој Азији.{S} Султана ј |
| новић приликом последње његове мисије у Дренопољу пристао на поверљив предлог великог везира, д |
| <p>Кад је иза његове последње мисије у Дренопољу дошла царица Мара у Србију, и кад је услед то |
| службе и у цркве које су још служиле у Дренопољу.{S} Тога ради јој је прослављање празника нај |
| сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капетана, како је прошао до |
| време, скоро свагда били пуни тргови у Дренопољу.{S} Царица Мара је на откуп робља трошила и п |
| о шта ми пише Мара.{S} Још то нико ни у Дренопољу не зна, пошто престолонаследник Мехмед није у |
| мисије још већма утврдило борављењем у Дренопољу и опћењем с врховним турским круговима.</p> < |
| могне.{S} Донесу га једва жива у двор у Дренопољу.{S} Имао је још времена да нареди да се позов |
| отаџбину.{S} Ако је Божја воља да моја држава и мој народ <pb n="262" /> пропадну, моје је мес |
| 59" /> <head>XI.</head> <p>Стара српска држава није била основана на административној централиз |
| о распоред.{S} У оно време војнике није држава на данашњи начин издржавала, него су војници рас |
| је неизбежна судбина.{S} Кад се изгуби држава, иде с њом и народна свест, и вера!{S} О јадни н |
| на на Косову, 1448, видео да Србија као држава живи на белом хлебу и да од ње нема ништа.{S} Ње |
| ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Најштат за Сретеније (2 фебруа |
| расписа наређен беше сабор хришћанских држава на дан 8 новембра 1454 у Франкфурту.{S} Али глав |
| итици против Турске удружи с католичким државама и с Угарском, или с Јанком Сибињанином и с њег |
| а православним градовима и православним државама свима без разлике, тако је узеће његово <pb n= |
| едалекој смрти његовој и о смрти његове државе, и помишљаше како се, може бити, последњи пут са |
| } Из тога је јасно да они не могу имати државе.{S} О како ми је било кад ми се с једног брега п |
| рака.</p> <p>Ни Србије више не беше као државе.{S} У Смедереву не сеђаше српски деспот него тур |
| увек против сваког плаћања господару и држави, не мислећи ништа револуционарно.{S} Кроз њихова |
| одбити.{S} За све градове у деспотовој држави изађе наредба да се одмах оправе и опреме.{S} Св |
| су такође исто тако силна, и у њиховој држави бивало је како они хоће.{S} Требало је да краљ б |
| пазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео нашу з |
| рде дисциплине?{S} Он је видео како и у држави самовољство и непослушност властеле <pb n="158" |
| вајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, свемоћна, ненадмашна.{ |
| јачи од свију, па да се осети средишња државна власт.{S} Али осим два три Немањића, то није мо |
| на, ненадмашна.{S} Тек под крилом такве државне власти може бити вера слободна.</p> <p>— Мехмед |
| ва властелина из Тетова, да би у турске државне власти имали веће поверење.{S} Осим тога недавн |
| ли.</p> <p>— Да, освајачке, што се тиче државне власти.{S} Државна власт треба да је једна, све |
| сим живота, којим је располагао врховни државни господар.{S} Поједина велика властела била су т |
| а је о црвеној свили висио златан печат државни.</p> <p>Нашавши очима Гвозденовића, ћефалија Пе |
| и границе својој самовољи.{S} Узалуд су државни закони узимали у заштиту слободу насељеника и с |
| опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до краја.</p> <p |
| децентрализације.{S} Нико још није имао државну војску под једном командом тако као што су је и |
| Народ и цркву морамо чувати кад власт и државу губимо, одговори млади Калистрат Гвозденовић.{S} |
| пао!{S} Видиш сам, синко, да му власт и државу већ сачувати не можемо.{S} Сами смо слаби; запад |
| веру кад изгубимо власт и кад изгубимо државу?</p> <p>— То ја не знам, али треба тражити онај |
| Она се и по њиховој жељи враћа у њихову државу.{S} И обоје су пуни задовољства.</p> <p>У Пироту |
| ребљен и овде при њеном уласку у српску државу.</p> <p>Кад су носиоци донели носиљку на одређен |
| вештеници, пошто је, у оно време, црква држала просвету и образованост у својим рукама.{S} Отуд |
| руги.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као сина, и да је он њу поштовао као мајку.{S} С |
| еко шездесет година, али се веома добро држала, само што је била мршава.</p> <pb n="141" /> <p> |
| ло даље, жене, нарочито веште гибаници, држале су на супрашци готово своје тесто, да се може ва |
| } Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама цело Врањско Поморавље |
| другојачије.{S} Они који су некад овде држали села поручују по људима својим познаницима овуда |
| пијанчили или лењствовали, или у нереду држали своју кућу, ако су само одужили њему његово, у к |
| и да растовари гдекоје коње, за које су држали да носе вино, тако да су се одбранили само зато |
| би ипак могу Турцима одупрети и који су држали да се српски послови могу европском и западњачко |
| у сви успеси.{S} На југу се веома добро држало Ново Брдо, и њега ради нити се могло ићи даље у |
| примљени?</p> <p>— Кад прва Порта буде држана, српски ће посланици -бити милостиво примљени и |
| n="256" /> помоћи.{S} Али су у Угарској држана само договарања и саветовања.{S} Договарало се и |
| са јој је била смеђа, очи крупне, црне, држање више поносито него скрушено.{S} С њеним двема дв |
| и, престолонаследник је Мехмед већ имао држање и понашање зрелога човека.</p> <p>Прилазећи цари |
| може с пуном вољом поклонити Стаменији, држао је да се и по себи разуме да ће се та жеља изврши |
| крвној завади са Сибињанином, да га је држао <pb n="21" /> у ропству после боја на Косову од п |
| аслоњен на неки велики граб, који га је држао да не падне и од неба заклањао својим гранама.{S} |
| и пусти хаљину трговчеву, за коју га је држао.</p> <p>— Али ја нигде не могу да га ухватим.{S} |
| е витешке игре онога времена.{S} Ред је држао један старији властелин из суседства.{S} Најпре ј |
| и Македонија и већи део земаља које је држао цар Александар Македонац.{S} Па кад буде Божја во |
| пак човек, у најбољем здрављу.{S} Он је држао много на оно што се о њему мисли у народу, и стар |
| ић је сазвао госте у велики лов који се држао у шумама пут Јанкове Клисуре.{S} Лова је пало мно |
| S} Сад је био срећан и слободан човек и држао је неку радњу у Нишу.{S} Спрам њега је седео једа |
| х финих домаћинских послова, он је увек држао ћирицу из Приморја, с којим је, да не би заборави |
| њу пожелети и заискати.{S} Он је тврдо држао да Ибрахим-беј и не зна за њу, јер он што је ради |
| и питали су се међу собом како би се ко држао и којим би оружјем најпробитачније било дочекати |
| зницу и оружје.{S} У њој је Гвозденовић држао своју војну спрему, много жита за случај опсаде, |
| и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и послушности.</p> |
| тике и заступали су мишљење да се треба држати Турака и султана.</p> <pb n="283" /> <p>Мало виш |
| ито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија и командар |
| ут низ Мораву к Београду ваљало је увек држати слободан за султана и његову војску.</p> <p>Ибра |
| еже, не сметни с ума да се ја не мислим држати крста.{S} За пашалук у кићеном Крушевцу ја сам г |
| стан и светао спомен, који ће потомство држати при свести и при крепости.</p> <p>Разговор међу |
| лепа места.{S} Ми се, знаш сама, морамо држати ближе угарске границе.</p> <pb n="49" /> <p>— Су |
| одредио све што треба, да тај двор могу држати.</p> <p>— Па да је барем ближе гдегод, око Јагод |
| гла је за то Србе.</p> <p>— Срби морају држати своје достојанство међу народима.{S} Ако то не м |
| Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући пожури и д |
| Али се и посада, обновљена и окрепљена, држаше још храбрије него дотле.{S} Утврђења су оправљал |
| јаше претурио педесету, али се здрављем држаше тако добро, да се могао мерити с каквим било мла |
| се не обзиру да сама себе обуздавају и држе у умерености, као што би требало.{S} На једној стр |
| с кнезом Гвозденовићем и да се у свему држе његових наредаба. </p> </div> <div type="chapter" |
| 05" /> умрети, после ручка пошао у лов, држећи <hi> крагујца </hi> на руци.{S} Сељаци који су с |
| Ово усмено превођење отац Калистрат је, држећи пред собом грчку књигу, чинио својим говорним, с |
| да томе да облик благ и снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољ |
| е један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који је бежао био је т |
| сунца и месеца.{S} Бори се, народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не м |
| о, особито ако је у двору било гостију, држи у реду и у послушности својом гвозденом руком.{S} |
| исправно преда ономе коме је упућен, да држи ред међу поносницима и да на коње пази да се не пр |
| д поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око Мораве и оном око Си |
| и Богу, ма да јој је султан допустио да држи обреде и калуђера своје вере у дворцу своме.{S} Ал |
| турске војске, него да се српска посада држи крепко и јуначки и да јој се ништа не може учинити |
| и за свој рачун, докле ме милост Божја држи у животу.{S} Хоћеш ли благословити, оче Калистрате |
| према свакоме, био је, докле га љутина држи, за чудо љут према непослушнима и према онима који |
| а ударцу, спала је на бедну улогу да се држи победиоца, еда би нашла у њега благо трпљење и мил |
| поштовање према црквеним људима које се држи до данашњега дана.</p> <p>Игуман манастира Светог |
| та заповедио; ја те нисам слушао.{S} Ти држи веру и право се куни, а ми смо вршили заповест Бож |
| прикричио кнезу Гвозденовићу да султан држи много на обавезу војске и да поздравља деспота да |
| сумње, то нико не верује; народ сигурно држи своју свету веру непоколебљиво, рећи ће деспот, ал |
| босански краљ или неко трећи.{S} Ето то држи Турке.{S} Осим тога им је и војска чвршћа, сложниј |
| се Београд одупрети не може и да га већ држи у рукама.{S} Ратне машине бацале су камење и усија |
| рестано, и на царицу Мару, како она већ држи турски двор у Србији и спрема се да свечано дочека |
| ађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султанској милости; он увек тегли хришћанима, н |
| оља султанова, одговараше царица, да ја држим свој засебан двор, као удова султанка.{S} Због то |
| ме отац Калистрат да му овога панађура држим ред.{S} Зар сам му могао отказати?</p> <p>— Онај |
| том у руци.{S} Да у послушности Божијој држим потиштени свет и да га батрим да не клоне, да не |
| p> <p>— Ја сам вас купио, али не да вас држим у ропству него да вас ослободим.{S} То је воља је |
| добит у садашњим приликама, да што даље држимо ово што је сад.{S} Како сам се заклео на верност |
| у близини својој.{S} Ви треба да тврдо држите захтев деспотов о мени.{S} Ако ви тврдо уздржите |
| , народе мој, држи се, не клони; док се држиш, нико те савладати не може!</p> <p>И старац се чи |
| ничево и Ресава и земља између Мораве и Дрине изузимљући војнички пут Крушевац—угарска граница. |
| тављајући деспоту земље између Мораве и Дрине, и к тому још Кучево, Браничево и Ресаву.{S} Пут |
| во и Ресаву и сву земљу између Мораве и Дрине све до пећских граница.{S} То је баш доста.{S} Шт |
| остављају деспоту земљу између Мораве и Дрине, и по том Браничево, Кучево и Ресаву, колико да и |
| жбу ишао је као стари калуђер.{S} Његов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, во |
| Помену послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи ка |
| омака иду за њима, такође на коњима.{S} Друга двојица носе соколове на руци.</p> <p>Изгледали с |
| аву од Ћустендила на Прешево и Врање, а друга од Скопља на Качаник, Ново Брдо и на Ситницу.</p> |
| ?{S} Како да на њено место дође некаква друга, непозната, немила?{S} Зашто да се та <pb n="120" |
| ека позавиди, нек се поплаши, да јој га друга нека не преотима!{S} Ух, Боже!{S} А шта бих ја чи |
| ће Драгош, лагано коња јашући уза свога друга и пријатеља, да нешто дође анђео, па да ти тако п |
| у послушност и слогу.{S} Рече како друг друга треба да чува као очи у глави.{S} Нагласи како од |
| свајање Цариграда.{S} О Србији, која је друга била на реду, не само да је ћутао, него је смисли |
| а и кућом Вука Бранковића.{S} И једна и друга фамилија помишљала је да помоћу Турака уништи ону |
| случај да би штогод поклизла једна или друга војска, и да држи везу међу српском војском око М |
| Скобаљића, а код Приштине према Скопљу друга.{S} Тако су се очекивали догађаји, који су одмах |
| све то сметало Стаменији да му постане другарица?{S} Како да на њено место дође некаква друга, |
| о осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, ниси пријатељица....</p> <p>Драгош ту заста. |
| {S} Он се и дотле виђао с Миљом, својом другарицом од детињства, али није опажао никаква особит |
| вако и онако.{S} Кад нема <pb n="90" /> друге него да се губи, ваља га губити како је часније и |
| уговорен и потписан, мора се вршити.{S} Друге нема.</p> <p>— Па могао је дати новце.</p> <p>— И |
| ца Калистрата за овогодишњу летину и за друге домаћинске ствари.{S} Драгош и Којадин одоше одма |
| овцама.</p> <p>Непознати путник запита друге, и после кратког времена стиже куд је наумио.</p> |
| м, гореле две велике ватре, једна поред друге.{S} На једној се у пламену црвенела једна секириц |
| мољу и могао је бити на служби и за све друге потребе царичине у њеним везама с родитељским дом |
| љиво ишао на службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу |
| Фериз-беговића, сав турски стан и многе друге Турке.{S} Једва с мраком неки измакну колико да с |
| су се били посакривали.{S} Упућивао је друге да тај посао раде онамо где он сам стићи није мог |
| оје су биле нарочито опроштене од сваке друге работе, да би потпуно вршиле једину своју дужност |
| могле рачунати на заштиту јачу од сваке друге.{S} Насиље је било главно средство којим се делов |
| ари, којима је задатак био, место сваке друге работе, да се брину о паћењу и ловљењу рибе за ку |
| вници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој работи.{S} И уврх Топлице више Курш |
| Уљари или пчелари имали су место сваке друге работе задатак да се старају о производњи меда и |
| трзале преко целе године, него су једне друге све сустизале. <pb n="185" /> Имао је начин да од |
| пак који ће на заседи чекати, издаваше друге заповести, упућиваше на место и показиваше пут ко |
| ајпре из једне <pb n="69" /> па онда из друге џакуљице нов новац, који се блистао, па га гледаш |
| седео син Рајко, и радио његову њиву уз друге послове које је радио властелину.{S} Весеље је би |
| т је особито лепо служио, а јеванђеље и друге ствари које је требало читати читао је с пуним ра |
| ерка јој Миља.{S} При погребу и једне и друге, народ је тихом демонстрацијом изјавио оно што ни |
| наву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике војне радионице, нарочито за топове.{S} Ви |
| {S} Приче о Јосифу, о Јестири, о Јову и друге, и многе философске изреке и поуке мудрости знао |
| говорим шта је и како је било.{S} Питај друге, ако мени не верујеш.{S} А у лову су је сви још в |
| не у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба краја могла затворити.{S} Изва |
| <p>Драгош је ходио од једне планине до друге и светио је сиромаха и нејака.{S} Он је говорио з |
| њим белеле, али се он, у тај мах, сетио друге једне сцене на том истом месту, која му сада дође |
| ивши му нос у име казне, да би поплашио друге да тако не чине.{S} Њега су у мутњама око 1428 Ту |
| вео недалеко одатле, у селу Точанима, с друге стране Топлице.{S} Плетикосић је био млађи команд |
| лама био је у једном крају Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{ |
| це у сваком погледу боље познавао.{S} С друге стране, како се он искрено одрекао добара и среће |
| ед њоме је било наслужено кандило.{S} С друге стране, отворен велики прозор беше заклоњен зелен |
| евисоко ти царство, боље него и откуд с друге стране могло помагати калуђерима и хришћанима кој |
| војника из Србије било мање но иоткуд с друге стране.{S} Кад су се кренули, па кад се на њима з |
| или.{S} Наједанпут слете њему на раме с друге стране од некуд нечија туђа грлица, он је миловаш |
| ивојева и једна јој служавка дотрчаше с друге стране чардака.</p> <p>Миливоје, бунован, беше се |
| на средини је, међу собама с једне и с друге стране, била пространа дворана с великим столовим |
| ути и низ воду и уз воду, и с једне и с друге обале.{S} Што није нико очекивао, оно се догоди: |
| ну, по договору с њим, одвоје и предаду друге земље, и да се све то изврши два месеца касније, |
| о га примаш?{S} Могао си га увести међу друге госте да га виде, па и он њих да види.{S} Или се |
| S} Онда кад један ишчезава с позорнице, други га је давно заменио.{S} Завет прошлости и воља су |
| каква знамења пред кобним непријатељем; други су трчали на кршеве и висове те су, једва дишући |
| ле ће на висове планинске према Косову; други пак с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочиц |
| ти царству данас требају <pb n="32" /> други саветници, који ће знати све што се где догодило, |
| су продавали разна јела и слаткише.{S} Други су пекли јагањце, овнове, прасце <pb n="41" /> ил |
| гао му све готове новце и неку робу.{S} Други је оптуженик био окривљен да је једноме суседу у |
| ни сами нису били у стању да саставе, а други нико није могао или није хтео да их у томе потпом |
| ад његов.{S} Једни се уздаху у копље, а други говораху да је у том сукобу главно оружје смелост |
| у столове, на које ће гости поседати, а други да њихову подворбу и коње сместе куда треба.</p> |
| људи су трчали с једног краја стана на други; војници су се спремали и размештали; топови су н |
| ре писце, од којих, осим цркве, никакав други посао изискивао није!{S} Имао је уз те собе и све |
| род се поче већ разилазити, докле стиже други коњаник с нишке стране, опет сав задухан, прашљив |
| е чаше и залагаше се залогајима које је други момак за оним на послужавнику носио.</p> <pb n="2 |
| јој њега часом може нестати.{S} Доћи ће други, и ко зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у дру |
| емити.{S} Ко зна шта мисли Халил-паша и други који су с њим.{S} Мислим да Мехмед није добро с Х |
| родом?{S} Шта ће од њега бити, ако се и други све више стану поводити за примером <pb n="247" / |
| ли су мене у избору Беле Цркве водили и други обзири.{S} Ти знаш, оче, да у Белој Цркви седи вл |
| де на тадашњу српску политику.{S} Као и други трезвени људи онога времена, Гвозденовић је после |
| та цркви.{S} За њима пође Гвозденовић и други који су се онде у порти десили.</p> <p>Са свих ст |
| И по градовима и по селима завлада неки други ред.{S} Размилеше се у скоро свуда људи нове влас |
| рата нестало, његов су посао већ радили други; коло је ишло наоколо.{S} Ништа не значи што је т |
| тако било!{S} Амин да Бог да! одговори други један властелин, који је седео супрот Гвозденовић |
| /p> <p>— Па шта ће нам помоћи, прихвати други један младић, који је стајао уз Драгоша.{S} Зар н |
| ку на суху.{S} Знао је да му је за овај други посао снага недовољна.{S} Саставивши такав план, |
| Милојко је певао о цару Стефану, а онај други о краљу Дечанскоме и о боју с Бугарима.{S} Гости |
| отац, ни отац Калистрат, који му је као други отац био.{S} Он чисто сам сумњаше да ли је томе в |
| ош једнога који би се борио, ја бих био други. „Помози сам себи, па ће ти и Бог помоћи“, вели с |
| овао као мајку.{S} Сачувај, Боже, да ко други дође, Бог зна шта би се догодило.{S} Гледај само |
| .{S} Драгош је био куражан колико ма ко други, али га по сујеверном оном времену, непрестано ко |
| да Бог, само да дође он и да не дође ко други.{S} За њ знам да га је царица Мара држала као син |
| Је ли вас дочекала Плетикосићка или ко други?{S} Јеси ли видео Стаменију?</p> <p>— Стаменију с |
| исала, не би ни он, Калистрат, нити ико други писао тако како он говори, већ другојачије, цркве |
| шти савез са султаном Мехмедом, те нико други из Италије не смејаше дићи се против Турака.{S} У |
| зна какав ће бити?{S} Отићи ће он сам у други који манастир да живи или да чита.{S} И по закони |
| ју лаганим, поступним променама један у други као и све остало у органичком свету.{S} Писац се |
| га затвори код суда, за њима се нададу други и почну да помажу каматнику да трговца ухвати.</p |
| то? — Зар сам?</p> <p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p |
| сана врева гледалаца и учесника.</p> <p>Други дан панађура, виђало се по продавницама доста око |
| вио је процес и забавио султана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне ст |
| затварам, викаше један човек трчећи за другим једним и држећи га за хаљину.</p> <p>Овај који ј |
| ројица у току неколико месеци, један за другим, као да их је судбина поуклањала испред султана |
| узму?{S} Ми, па Босна, то иде једно за другим.</p> <p>— Сваки воли живот, умеша се стари Јанко |
| воришту у градићу и код куле, тако и на другим местима где су сејани купус, краставци, диње и л |
| се, у оно време, редовно догађало и на другим местима, и да су му се <pb n="82" /> људи разбег |
| цвећа колико јој је требало, она отрча другим крајем врта у дворове.</p> <p>Ту уђе у своју дев |
| о, почеће опет мала брбљивица, што пред другим никада не уме ока од земље подићи а сад се толик |
| Отац Калистрат је то знао.{S} С тога је другим начином упућивао њихову наставу, старајући се да |
| до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учинити.{S} И ако учинит |
| разних начина, обично онда кад никаквим другим начином није било могућно пронаћи истину.{S} Вел |
| пет јаве, нарочито ако би послови којим другим путем окренули.</p> <p>И ако веома млад, султан |
| над овим ловом као што лебде над сваким другим послом људским. </p> </div> <div type="chapter" |
| о је он у пијанкама, у лову, и у разним другим забавама, а са царицом Маром говорио би о ономе |
| у Београд, а његова војска за њим, само другим путем.{S} То, синко, није ништа.{S} Није он лава |
| погледај шта можеш видети по руци и по другим знацима.{S} Ти то знаш.</p> <p>— Лепо, младићу!{ |
| ново рат са Србијом, али сада са свим с другим планом.{S} Не поче сад с великим препадом на цел |
| Кад је дошла царица Мара, он је ишао с другим Турцима да је поздрави, а она му је једва две тр |
| се, на послетку, надстрељивало.{S} Међу другим стварима било је и стрељање кроз прстен јабуке.{ |
| ко само буде показао пут и отворио вољу другима, да живот <pb n="6" /> прошлости, увек занимљив |
| речи.{S} Да јој ништа не да, не може од других људи; срамота би га било.</p> <p>— Имаш право, з |
| у и у околини Турског Царства.{S} Има и других земаља око њега, и у Азији и у Европи.{S} Ако са |
| а случај опсаде, сланине, сухога меса и других ствари, којима су требали хладовина и дебели зид |
| и <pb n="208" /> се...{S} Нашло би се и других који би тако учинили.</p> <p>— Потурчити се?... |
| <pb n="179" /> се и пекло и продавало и других јела, која су, као промену своје свакидашње хран |
| ема више српских судова ни ћефалија, ни других старешина.{S} По градовима су турски муселими, к |
| ма баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву властелинству.{S |
| <pb n="213" /> дочека.{S} Тако је осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред |
| екивала војска, а може бити и из каквих других чисто његових разлога, стари Гвозденовић није по |
| идиш њега, или се, пред њим стидиш ових других гостију, па не смеш да му их покажеш?{S} Ја то н |
| азговарао, и стаде се сећати свакојаких других знаменија, по којима се могло погађати хоће ли с |
| са.{S} Требало би само препис набавити, друго ништа, одговори отац Калистрат.{S} Ја сам се сети |
| ?</p> <p>— Па доста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала |
| гнем, вршио што неће да врше власти.{S} Друго не бих ништа.{S} У поштене људе, макар били и Тур |
| ила само његова <pb n="46" /> работа, а друго га се, све до мора, ништа није тицало.</p> <p>Јек |
| а у Нишу, једно да се одмори од пута, а друго да деспоту Ђурђу да прилике да се из разговора са |
| но што је у њој налазио доста забаве, а друго што се старао да оцу Калистрату буде што мање на |
| оста је што се прича.{S} Друго си ти, а друго су твоји родитељи.</p> <p>— Хвала ти на том разли |
| своме постригу, манастиру Студеници, а друго и поглавито да је даље од двора <pb n="94" /> и д |
| квена имају двоја; једно је земаљско, а друго је небеско.</p> <p>— Нисам те потпуно разумео, оч |
| нареди што ја од тебе тражим, па се за друго не брини.</p> <p>— Ти ми нешто много бараташ с Ту |
| идело да су њих двоје створени једно за друго и да је у срцима њиховим готова нова кућа и нова |
| м како би њих двоје били таман једно за друго.{S} Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.< |
| не земље.</p> <p>— Само ако је тако; ја друго ништа не бих тражио.</p> <p>— Зар, господару, сум |
| ћи, заједно, и били су навикли једно на друго.{S} Она природна наклоност која још децу везује, |
| } Али не знам ни шта мисли једно ни шта друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми |
| то је све.{S} Нико не би, иначе, ништа друго мислио но што мисли сад.</p> <p>— Допусти да каже |
| докле буде цркве, биће и народа.{S} Све друго је у Божјој руци.</p> <p>Којадин скиде капу узбуђ |
| све је то, моја Миљо, и у тебе и у мене друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Не |
| аљене крпе, умотане у смолу и сумпор, и друго којешта упаљено, што се не би дало лако угасити.{ |
| више начина обрађивале.{S} Па крушке и друго воће које се метало у бурићима у туршију, или од |
| а друго.</p> <p>— Добро мисле и једно и друго.{S} Баш ми је он за Миљу говорио да њу хоће и да |
| S} Пре три године једно, а сада са свим друго.</p> <p>— Тако је воља царева.</p> <p>— Воља царе |
| онда су састанци око њих имали са свим друго значење у срцима народним него што је било оно за |
| освоји или да се скрха на њему.{S} Ово друго сматрао је за немогућно.{S} С тога изнова отвори |
| ору и у Јерусалим.{S} Шта нам је остало друго него да се о томе бринемо кад је Божја воља била |
| копљу, у правцу стрељања, пободено било друго копље и на њему, на истој висини као и јабука, ут |
| и спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш по томе, драги оче, што ти г |
| не, Којадине!{S} Ко ће, болан, сада што друго мислити?{S} Гле, како је јутро!{S} Зар ти се не б |
| ажизања није се употребљавала ни за што друго осим за случаје кад се деси да неко убије оца или |
| Драгош отишао у Смедерево, или на нешто друго?{S} Да ли не на сурога орла, који је у даљини шес |
| гледало је да отац Калистрат увек нешто друго брани, али се јасно видело да то отац Калистрат н |
| иче, и с њим се све мења.{S} И ја данас друго осећам.{S} Заман све.{S} Ти више ниси другарица, |
| ли и ти мене љубиш, или је место старог друговања и пријатељства, које одбегава одраслу девојку |
| друго.{S} Нема старог пријатељства, ни друговања.{S} Нема га, знам.{S} Ти се снебиваш, ти бежи |
| а Миљо, престају пријатељства, престаје друговање....</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— Али ја још ни |
| тежеш се.{S} Послушај још мало за старо друговање; слободно ти је.</p> <p>— Боже мој!{S} Као да |
| гледајући у лице султану, кнез и његови другови поседаше на одређена им места.</p> <p>Одмах по |
| >У исто време кнез Гвозденовић и његови другови и калуђер Генадије показаше се на уласку у двор |
| ка из околине, њихови рођаци.{S} Њихови другови питаху их о тадашњој летини.{S} Они се одзиваху |
| зу Гвозденовићу и његовим <pb n="37" /> друговима одмах за тим.{S} Нарочити персијски ћилими бе |
| е Маре с кнезом Гвозденовићем и његовим друговима, наврати се опет млади султан к царици Мари.< |
| султану, кнез Гвозденовић је са својим друговима гледао којим ће начином удесити <pb n="29" /> |
| екаква румен, која неће бити ни од чега другог но од запаљених села, и како ветар повија и гони |
| господарева били су старији од свачега другог.{S} Гомила мисли врзмала се по глави Драгошу, ка |
| S} Па тражећи очима погледаше боље тога другог Турчина, и кад под чалмом познаше Гвозденовића, |
| век је налазио да његовом положају нема другог излаза него да изађе из очеве куће, да отиде у м |
| сметало, они ме могу гонити као сваког другог непослушника.{S} И тада ће бити оно што коме сре |
| о сталних није било.{S} Између једног и другог места остављено је било место народном весељу и |
| тврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами понудили да се правдају Божијим |
| хвати његову руку.</p> <p>Ред је био на другога оптуженика, коме је било име Јанко.</p> <p>— Ха |
| зао да ће он позвати најпре једнога, па другога да изврше што је потребно за суд Божји.{S} Наок |
| и ништа.{S} Исто тако не би ништа ни од другога сабора хришћанских држава, који би сазван у Нај |
| , било их је свуда одређених за послове другога реда.{S} Уљари или пчелари имали су место сваке |
| к чини шта зна.{S} С истим улаком пошље другога Гвозденовићу у Плочник, да се потруди преда њ у |
| гош и Стаменија.{S} Гробови су један до другога.</p> <p>По каткад, кад би се вече најчаровитије |
| има није одмагао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града |
| ке заповедао је сам Јанко Сибињанин; на другој је непрестаним говором и храбрењем војнике упући |
| то рад кујунџија из Новога Брда.{S} На другој беху свитци кадифе најскупљега реда.{S} На трећо |
| једној страни је било самовољство, а на другој тврда, неумитна дисциплина.</p> <p>Ове би га мис |
| еме је било прекрасно.{S} Пролеће је, у другој половини маја.{S} Турци, нови насељеници пиротск |
| јка и ћерка — госпођа Круна и Миља, а у другој брат и сестра — Драгош и Стаменија.{S} Гробови с |
| отство.{S} У једној су нови динари, а у другој нови полутаци.</p> <p>— Како ради нова цека?</p> |
| је то опазио.{S} Осим тога зна да смо у другој држави, па је неки дан отерао наше људе и заузео |
| а своју мајку Круну, која је била скроз другојачија од свога мужа Гвозденовића.{S} По њеним осе |
| ризнавали да се у Србији не може водити другојачија политика него она коју је водио деспот Ђура |
| су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколи |
| овце, рећи ће он властеличићу, па води, Другојачије не можеш.</p> <p>Властеличић трже мач из ко |
| пишемо <hi> дан </hi> и <hi> част </hi> другојачије (<foreign xml:lang="cu"> дьнь, чьсть </fore |
| ли оставио и објасни за што га не прима другојачије.{S} Чујући то Ибрахим-беј стаде са свом сво |
| паметно говориш, али што ћемо кад није другојачије.{S} Хвала Богу и на овоме.</p> <p>— Да, а в |
| венима и Србима слово Божје говорило се другојачије него што ми говоримо.{S} А пошто је онде от |
| и не пише како он говори, него се пише другојачије, и шта је узрок, те ту лепу приповетку, кад |
| цу осветио.{S} А може бити да ће бити и другојачије.</p> <p>— Па куда сад мислиш? упита га млад |
| на то не чекају.</p> <p>— Ја знам, али другојачије није.{S} Осим тога, ни ви Срби ништа не чин |
| хове интересе.{S} Ти су туђи људи имали другојачије навике, другојачије одело, другојачији јези |
| нила Стаменија, први пут су му отворили другојачије видике.{S} Размажени син великога властелин |
| год дође отуда испреко границе, говори другојачије.{S} Они који су некад овде држали села пору |
| о да му и саму све навике ваља окретати другојачије.{S} По градовима и по већим трговима или се |
| ли код судије, а није се могло утврдити другојачије ни за једнога ни за другога, они су се сами |
| љи, треба трпети и сносити.{S} Људи пак другојачије природе, који су свикли у свакој прилици тр |
| итељи, само што су они о томе у понечем другојачије мислили.{S} Велики властелин Гвозденовић, к |
| ве три речи проговорила.</p> <p>Са свим другојачије је царица Мара примила игумана Калистрата.< |
| рици Мари пољуби руку.{S} Није то могао другојачије учинити него тако преобучен у рухо калуђерс |
| м вековима о многим се стварима мислило другојачије но што се мисли данас.{S} Прво је велика ве |
| ила се.{S} Случај је, међу тим, окренуо другојачије, и Ибрахим-беј је за њу сазнао.</p> <p>У та |
| , радећи онако како је радио.{S} Деспот другојачије није могао!</p> <p>— Па шта је одбранио, ак |
| ко други писао тако како он говори, већ другојачије, црквенски, онако како се пишу све књиге.</ |
| другојачије навике, другојачије одело, другојачији језик.{S} Али то свеколико сад изби свуда н |
| укрепила.</p> <p>Султан Мехмед је имао другојачији рачун.{S} Горчина и љутња појили су га сами |
| N5"> У оно време домаћи производ, нешто другојачији од данашњега пива. </note> </div> </back> < |
| о је о сводове храма, који је у са свим другојачијим временима подигнут.{S} Царица је одмах кле |
| бдарио и о многом га којечему питао.{S} Другом приликом је певао пред многобројним деспотовим г |
| око ти царство.{S} Оне су обе, једна за другом, отишле у бољи свет.{S} Превисоко ти царство зна |
| и једно каменарско железно длето, а на другом се у котлу варила вода, која тек што не беше про |
| време, у нади да ће, може бити негде на другом месту, турска сила наићи на тврдо и разломити се |
| ко царице, а деспоту ћу то накнадити на другом крају, где њему буде воља.{S} Мој паша, који ће |
| ви панађура, да нису имали кад ни о чем другом да говоре све док се панађур није свршио.{S} Нај |
| а.{S} Да је у њему боље него и у каквом другом селу.{S} Да у њему нама начинимо кућу, а после, |
| о мене.{S} Нисмо ли се заклели да један другом све казујемо?</p> <p>— Зле сам сне ноћас сањао.{ |
| су син његов и кћи Плетикосићева једно другом наклоњени, нису га могли одвратити да мисли о же |
| из Мораву к Смедереву и опседне га, а с другом удари к западу и опседне градић Острвицу у околи |
| д да се како год ороди с деспотом или с другом којом највиђенијом и најбогатијом породицом.{S} |
| еку што сад говори.{S} Могло се проћи с другом мањом казном, па да човек не проводи век слеп и |
| мотрећи на неку погачицу, која јој се у другом крају огњишта пекла под пеком од печене земље ко |
| по њиховоме начину, па се по том огрну другом шареном, зеленом хаљином, постављеном зибелинима |
| елезо из ватре пред црквеним вратима, а другоме да вади усијано железо из котла кључале воде, п |
| н, па је такав био и Драгош.{S} У свему другоме се Драгош држао очевих правила реда, верности и |
| ану и стати под команду Скобаљићеву.{S} Другу је војску султан спремао у Скопљу.{S} Њој је било |
| т је скупљао из својих западних крајева другу војску, којој је за војводу одредио свога сина Ла |
| ке лађе су биле ланцима везане једна за другу, и кад је почео напад малих хришћанских лађа, Тур |
| је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију.{S} За најодличн |
| види, кад би он куд на војевање или на другу страну царства ишао.</p> <p>Тога дана, тек се сул |
| на прозоре отварао час на једну, час на другу страну.</p> <p>На средини затвореног градског дво |
| а, и кад су под Београд носили оружје и другу војничку опрему, и кад се та војска у нереду раст |
| издајнике косовске протерати, па узети другу какву династију, или натерати једнога <pb n="99" |
| .{S} Њу ћу Драгошу.{S} Па ћу њему и ову другу, од карамфиља и шебоја, говораше она даље сама се |
| омишљала је да помоћу Турака уништи ону другу.{S} Отуда су и басне о Вуковој издаји на Косову.{ |
| емила?{S} Зашто да се та <pb n="120" /> дружба за цео живот изложи случајностима, где би се он |
| стелина.{S} Кад не бих избегавала твоју дружбу, могло би изгледати да ти се намећем.{S} Твоја ј |
| а.{S} Сви поскакаше на ноге, и коловођа дружине, с распореним носом, сећајући се доброчинства ц |
| баву народну.{S} Они ударише поред наше дружине која се уз вечеру разговарала.{S} Сви поскакаше |
| S} Опазио сам само сад о панађуру да се дружио и разговарао с Миљом Гвозденовићевом.{S} И гледа |
| } И ти си какви су и твоји стари.{S} То друкчије бити не може.</p> <pb n="16" /> <p>— Царице ма |
| </p> <p>У свима местима на цариградском друму, од Пирота до Беле Цркве (данас Куршумлије), очек |
| праћа.</p> <p>Најпре се на цариградском друму указаше царичине коморе и коморници.{S} Њена кухи |
| у српску земљу.</p> <p>На цариградском друму испред Пирота био је читав панађур.</p> <p>Једни |
| вља откупе, али да је роб.{S} Остали из друштва били су трговци из Ниша, а с њима су седела и д |
| нај који ће и опет робовати, на врху се друштвеног и државног уређења мењало све од почетка до |
| нежнија природа.{S} Није много марио за друштво.{S} Миловао је занети се у самоћу и у разматрањ |
| дређени петак кнез Гвозденовић и његово друштво крену се у двор.{S} Кад су ушли на прва врата у |
| ов и иначе не марим, и идем само да оцу друштво чиним, ја сам се бавио читањем и размишљањем.{S |
| све остало на панађуру.</p> <p>Идући с друштвом Драгош је ипак мотрио и на даље шта се збива н |
| затвор.</p> <p>Драгош се врати к своме друштву.</p> <p>— Па ти, синко, можеш на свашта наићи.{ |
| p>— Турке! говораху други, и уста су им дрхтала изговарајући ту реч.</p> <p>— Народе! продужи Г |
| до половине тадашње Србије.{S} Људи су дрхтали од ужаса, слушајући ту, онда још нову ствар, и |
| е се стаде питати кад је у ње срце тако дрхтало?{S} Како то да је сад некако оставише и речи и |
| и божанственог трпљења.{S} Капља камен дуби.{S} Тиха реч с миросаних устана може много учинити |
| и љутине, свак је скривао што је могао дубље.</p> <p>Кад је полазио у Софију, он је казао госп |
| га, при том поновљеном читању, сам што дубље проникне.{S} Деспотица се поче крстити и грчки чи |
| енио.{S} Као да је лаган братски прекор дубље дарнуо и тајнију жицу њенога срца покренуо него ш |
| сти у Којадина и ум бивао све оштрији и дубљи.{S} Силан интерес за књижевност развијаше се у ду |
| ан интерес за књижевност развијаше се у дубљину, и интересоваху га сви предмети, о којима се мо |
| едњи разговор са Стаменијом оста вио је дубок утисак на Којадина Гвозденовића.{S} Од тог времен |
| ком заставом заједно сурва се у градски дубок јарак, у коме су обојица <pb n="276" /> смрт нашл |
| иле меланхоличне, замишљене, показујући дубок умни рад у глави.{S} И ако су му брада и бркови т |
| Царица га испрати, и оста замишљена.{S} Дубока мрачна слутња, којом је био обузет <pb n="22" /> |
| трат, некадашњи Којадин Гвозденовић.{S} Дубока старост га беше жива прибила к земљи.{S} Чекао ј |
| знам.{S} Упућујеш ли га једнако да чита дубоке књиге и философе?</p> <p>— Као што сам увек чини |
| по том спусти на меку софу, и потону у дубоке мисли.</p> <p>Кад се сутра-дан поодјутрило, кнез |
| ао градац.{S} Тај је градац био опкољен дубоким рововима, у којима је зими било и воде.{S} Улаз |
| ахим-беј у госте дошао.{S} Он се сећаше дубоких хришћанских осећања Круниних, која је у деци св |
| сном уживању, султан Мурат је био човек дубоких мисли.{S} Доведавши Ђурђеву ћерку у свој харем, |
| p>Царица Мара устане и, пуно задовољна, дубоко се поклони султану.</p> <p>— Превисоко ти царств |
| рити или упропастити, рече Гвозденовић, дубоко се клањајући пред преобученим Турчином.</p> <p>— |
| пуно очинске љубави и милости.{S} Он је дубоко осећао уверење и истину да свет на млађима остај |
| ој је султан седео.</p> <p>Клањајући се дубоко и гледајући у султана, кнез Гвозденовић поче гов |
| на.{S} Гвозденовић је <pb n="79" /> био дубоко узбуђен.{S} Нареди момцима да пехаре напуне најб |
| шиљтету.</p> <p>Гвозденовић уђе у собу дубоко се клањајући и поздрављајући госта на осванку.</ |
| престолонаследник се по турском обичају дубоко поклони и као мајку је у руку пољуби.</p> <p>— Ј |
| огледу, не би прошло без искреног и без дубоког узбуђења.{S} И то би узбуђење изазвало и веће р |
| ошао калуђер с писмима.{S} Деспот је, у дубокој својој старости, здрав.{S} Ново нема ништа.{S} |
| м јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с ка |
| кад је зло у самој ствари настало.{S} У дубокој старости својој, погнут годинама и бригама, дес |
| се спусти на колена и потону у усрдну, дубоку молитву. „Господе, преблаги и премилостиви, шапу |
| паду пут Призрена.{S} Јужно од Топлице, Дубочица и Пољаница држале су јаком војском у рукама це |
| у Цркву, да јој се даду земље Топлица и Дубочица на њено издржање, и пошто су то деспотове земљ |
| к с Гвозденовићем на челу пут Лесковца (Дубочице), одакле им је ваљало хватати границу и примит |
| одарено јој властелинство у Топлици и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јер |
| земљу целу с њеним округом, и уз њу још Дубочицу, на југ од ње, с главним местом Лесковцем.{S} |
| } У товарима је било сваковрсне робе за дубровачке трговце у Дренопољу.{S} Деспот питаше капета |
| вански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чува, да сваки аманет испр |
| /p> <p>Чим се деспот одморио, јавише му дубровачке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровни |
| Је ли ти се јавио хазнадар?{S} Дошли су дубровачки трговци и донели некакав аксамит.{S} Ја сам |
| политике и скорашње будућности.</p> <p>Дубровачки делегати и деспот нису полазили у своме умов |
| атку у град, пут бејаше закрчен великим дубровачким караваном од триста коња, који тек беше при |
| у Новом Брду и у Трепчи, и о трговачким дубровачким колонијама у Вучитрну и у Прокупљу.</p> <p> |
| чким везама са Скопљем и с Призреном, о дубровачким трговцима и о стању народа.{S} Одговори су |
| етана, те се извештаваше о каравану и о дубровачким трговцима који га шаљу.{S} Караван је путов |
| ана и на Високој Порти.{S} Јавите кнезу дубровачком, моме много поштованом пријатељу, да до нов |
| ма.{S} Трговци меке и иностране робе из Дубровника, Призрена, <pb n="177" /> Скопља били су так |
| оплички, да онуда пролази велики пут из Дубровника у Дренопоље и обратно, и да су онде велики м |
| чке посланике, Рањину и Гундулића.{S} У Дубровнику се одмах чуло какав је начин узео нови султа |
| е је имао и које је лане купио од неких Дубровчана у Новом Брду.</p> <p>Пошто се већ примицало |
| це Маре, и неке земље повратио деспоту, Дубровчани су мислили да настаје велика љубав међу десп |
| ри из нове цеке, што су нам је набавили Дубровчани?</p> <p>— Јесу, превисоко ти деспотство.{S} |
| и сестру и с њоме и Миљу на трг, где су Дубровчани, Призренци и Скопљани износили на продају на |
| S} Над свима је био каравански капетан, Дубровчанин, заклет код дубровачке власти да караван чу |
| дају најлепше ствари.{S} Ту је Драгош у Дубровчанина Паскоја, који је имао најлепше ствари на т |
| р.{S} Овце иђаху мирно, пастирче весело дуваше у свиралу некакву веселу народну игру.{S} Могло |
| м му се стане приказивати Стаменија као дувна, у црним грубим хаљинама, умотана црним превесом, |
| ља показао и повикао му да се везује за дуг, јер хоће да га затвори код суда, за њима се нададу |
| дњега века звало хватање и затварање за дуг. </note> <note xml:id="SRP19130_N5"> У оно време до |
| тнику да трговца ухвати.</p> <p>— Плати дуг, викаше онај, и камату, па ћу те пустити одмах.</p> |
| Па ваљда би он сам ишао, кад је толико дугачак посао.</p> <p>— Није хтео или није могао.</p> < |
| ју Нишаве.{S} С друге стране га је нека дугачка бара одвајала од трга.{S} Трг је пружао се уз Н |
| о неколико секунада, с поуздањем сукаше дугачке црне брке и брисаше марамом зној с чела.{S} Коњ |
| да султан хоће да удари на Београд.{S} Дугачки низови товарних биволских кола вукли су у Круше |
| д би се гуслар-Милојко вратио са својих дугачких путовања.{S} На какав се начин гуслар-Милојко |
| ке су продавнице биле поређане у једној дугачкој улици, једна спрам друге.{S} Улица се с оба кр |
| рађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком белом брадом и косом, с калпаком на глави, огр |
| ат препоручивао његовим ученицима.{S} У дугим и неисцрпним разговорима с њима, он им је говорио |
| ас и од наше мирољубивости зависи да за дуго задржимо ово што је.{S} Само кад Сибињанин Јанко н |
| и летописи. </p> <p>Ибрахим-беј се није дуго премишљао у Смедереву шта му ваља јавити своме гос |
| прави особито добре суџуке, који су се дуго могли држати.{S} У њега је било вина као малвасија |
| асови.{S} Јављало му се да се Ново Брдо дуго још држати не може и да је време да се и он кући п |
| S} Тамо се отворено говорило како овако дуго трајати не може и како султан треба што пре да зау |
| ме спасавању.{S} Нису ни слутили колико дуго треба чекати, постити и патити!</p> <p>Лето 1453 п |
| чиће који су, добро осушени, могли врло дуго да се одрже.{S} Знао је начин да од ораха у кувано |
| алим Бога те сам стар, и с тога га нећу дуго уживати.{S} Кад ме Бог позове, пошао бих увек с ра |
| новцем откупљивао за работу, коју му је дуговао.{S} Ето, што ја да му плаћам откуп?{S} Зато што |
| служба народу.{S} А он је, целога свога дугог века, једино саветом и живом речју, служио правди |
| турску заставу.{S} У тај мах војник Тит Дугонић обухвати чврсто тога Турчина, и с њим и са турс |
| слимо на вас и на благодарност коју вам дугујемо.</p> <p>— Којадине, је ли ко од вас скоро одла |
| је био велика четвртаста или четвртасто-дугуљаста зграда с пространим двориштем.{S} На средини |
| иснуо свет да га устави.</p> <p>— Стој, дужан си ми, ја те везујем и затварам, викаше један чов |
| зденовића, он је још за неке работе био дужан помагати своме великом властелину, за оне нарочит |
| поче ићи све чешће и задржавати се све дуже онде.</p> <p>Један дан запитаће га мајка, госпођа |
| а у питомоме Дренопољу.{S} Сенке су све дуже, а хладови већи, и ако још бије јара летња.{S} На |
| очетку зиме 1453 дође једном, већ после дужег прекида, у дворе старога Гвозденовића његов стари |
| " /> И онда нас чека или прави спас или дужи рок мира.{S} Шта можемо друго чинити?</p> <p>— Баш |
| ку била та села, у којима су становници дужни били бринути се место сваке друге једино о овој р |
| скупе новце.{S} Село соколарско било је дужно сваке године давати своме властелину прописани бр |
| м.{S} Тренутак је узвишен и одсудан.{S} Дужност нам је да будемо искрени.{S} Мене, који све доб |
| народима.{S} Ако то не могу, њихова је дужност да падну храбро, као под кнезом Лазаром на Косо |
| видео да се нема шта више чинити, да је дужност према отаџбини до краја извршена и да се свак м |
| транство.{S} Нарочитим робињама била је дужност да се брину о воску и о свећама потребним за ку |
| ишнике што ће рећи граничаре, којима је дужност била да чувају границу.{S} Остала земља је била |
| м оптуженику, по имену Павлу, да изврши дужност.</p> <p>— Павле, свршавај у име Божје, повика п |
| кућу и право од насиља.{S} Ти си вршио дужност царске власти.{S} Нема греха, синко, него има з |
| јник.{S} Суд је свагда сматрао за своју дужност да потпомогне Турчина и турског војника.{S} Нов |
| војска не чини потпуно и до краја своју дужност.{S} Кад је дошао на место, уверио се да није до |
| боте, да би потпуно вршиле једину своју дужност да негују пчеле и дасе брину о производњи меда |
| помену деспотску заповест и хришћанску дужност.{S} Помену послушност и слогу.{S} Рече како дру |
| S} Црква је, у оно време, имала не малу дужност да утољава властеоски бес, да опомиње на послед |
| о није већма осећао ни топлије вршио ту дужност него отац Калистрат.</p> <p>Отац Калистрат је б |
| ко је био ванредно добар отац.{S} Своје дужности према вери и цркви вршио је врло тачно и ревно |
| са спокојством човека који је све своје дужности на овој земљи савесно и с ревношћу испунио.{S} |
| службу у цркву и вршио све друге своје дужности без увијања и без обзира на лакоћу или тегобу |
| у.{S} Она би Гвозденовићу напомињала те дужности; без ње би он на њих лако и заборавио, толико |
| ријатељству, не једанпут опомињао на те дужности стрпљивости и благости, без којих на овој земљ |
| је место није више овде; велике и свете дужности позивљу ме у отаџбину.{S} Ако је Божја воља да |
| а и њихове властеле, који су, по својој дужности и по свом завету и позиву, узимали у заштиту п |
| о по вери и осећању, и оно по уговорној дужности.</p> <p>— Вичу, непрестано, и на царицу Мару, |
| осим других деспотових људи који су по дужности изашли пред посланика, с њим ујахао у Ниш и Ви |
| он је био оштар у изискивању војничких дужности, али је умео да томе да облик благ и снисходљи |
| гов друг Драгош, у свему исправан према дужностима вере, волео је бујан живот, <pb n="88" /> до |
| и молитви, само доброчинству и црквеним дужностима?... „0 Боже свемогући! шапташе царица крстећ |
| тако и о потребама баштинске цркве и о дужностима спрам других великих цркава у Гвозденовићеву |
| ом властелинству.</p> <p>Вођење дома, с дужностима гостољубља и распоредом послова у самој кући |
| , султан Мехмед је наредио био да се на Дунав код Београда доведу силне војне лађе.{S} Оне су с |
| еспотову земљу, па да истера границу на Дунав.{S} Пошто је сад нов султан настао, и пошто се о |
| ошто се турска опсадна флота пружала уз Дунав готово до Сланкамена, Јанко скупи сву војску, кој |
| еду.{S} Многе турске лађе потопише се у Дунав; многе су биле тако оштећене и покварене да више |
| оју је имао око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} |
| ски се у тај мах налазио на левој обали Дунава.{S} Видећи отуда да се нарочито његови крсташи с |
| је имао прилично војске на левој страни Дунава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да |
| ао.{S} Хришћани су се, на другој страни Дунава, тако рећи под сенком његова града, сабирали, и |
| 1" /> поља и долове око њега од Саве до Дунава.{S} Никада се толика сила није свалила под тај г |
| у, имао јачу војску и јаче залеђе преко Дунава, па да је, из <pb n="246" /> оних стопа, пошао д |
| е.{S} Султан Мехмед је знао да се преко Дунава спрема да на њ удари Јанко Сибињанин.{S} Деспот |
| пота, него због његових суседа из преко Дунава, због Јанка Сибињанина.</p> <p>— Господару, ти з |
| Сибињанин поручи да се све лађе озго с Дунава скупе код Сланкамена.{S} Заповеднику Београда, с |
| ко да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђур |
| та и у Србију не дира, али да иште само дунавске градове и да може преко Србије слати војску.{S |
| ти.{S} Победа од 14-ог јула на таласима дунавским у томе га је само укрепила.</p> <p>Султан Мех |
| n="23" /> <head>II.</head> <p>На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече.{S |
| у пут к Београду; ишту Смедерево и цело дунавско побрежје, а остављају деспоту земљу између Мор |
| око Земуна и с десне стране Дунава, на дунавску обалу око флоте с обадве стране.{S} На једној |
| ан Капистрански.{S} Тако почне напад на дунавску флоту турску.{S} Турске лађе су биле ланцима в |
| града, јер хоће да напада на Угарску, и дунавску обалу заједно са Смедеревом.{S} Оставља деспот |
| ту Ђурђу и да му заиште Смедерево и сву дунавску обалу, по том сву јужну Србију до Крушевца, за |
| нава, смисли да разбије опсадне лађе на Дунаву, и да тако граду помогне, пошто би га с воде отв |
| ојили су га самим једом због несреће на Дунаву.{S} Из Цариграда су му писали да су се папине ла |
| бише.{S} Турске флоте није више било на Дунаву, и приступ к Београду с воде био је са свим отво |
| ред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву.{S} Испред <pb n="24" /> кастела је био јаз воде |
| е, с којима ће се низ Мораву спуштати к Дунаву.{S} У Крушевцу се уз то отворише и друге велике |
| јне лађе.{S} Оне су се правиле на доњем Дунаву, највише код Видина, и две стотине их је довезен |
| њему.{S} Мало је требало па да плане и дуне у планину, те да се он сам стави на чело онима мно |
| крушкама, јабукама, шљивама, трешњама и дуњама.{S} Хлад њихов и зелена трава испод њих замењива |
| јагодама, да се заврши жутим, мирисавим дуњама и шљивама.{S} Ове су се последње на више начина |
| бадеми, смокве, крушке, јабуке, шљиве и дуње, вишње и трешње ређаху се наобред по равници и по |
| се све заборавља.</p> <p>Црква се скоро дупке напунила.{S} Глас старога архимандрита, доста сна |
| су певали јуначке песме.{S} Све је било дупком пуно народа из околине, жељна уживања, весеља.{S |
| када с ваших домова не слазила благодет духа господњега!{S} А вама нека је препоручена црква и |
| питава, па опазивши велику пријемчивост духа, царица Мара му је постала права мајка и васпитачи |
| јој то јави, и знала су већа господа и духовници.</p> <p>Кад је по народу пукао глас да је Цар |
| , којим те надарише твоји труди, Божјим духом надахнути, обасјао и мој смерни дом.{S} С тобом с |
| епости и енергије, која се показивала у духу његовом.{S} Брада му је избијала мало напред, а но |
| о Александру младићу и детету и о коњу дучипалу, који је био као говече, такође је забављала н |
| су и виђени људи у народу, они који су душа народна, били из црквеног реда.{S} Отуда оно велик |
| х и цариградских и Законик цара Стефана Душана, као и Цароставник библијски били су штиво, које |
| манастиру Бањској, и велике хрисовуље у Душановом манастиру Светог Арханђела у Призрену и у ман |
| р да живи или да чита.{S} И по законику Душанову, у манастиру не би смели бити калуђери из оног |
| их трупа за Цариград.</p> <p>У Законику Душанову нејасно је била означена казна за паликућу, па |
| него ми који смо га и до сад водили?{S} Душе ми ти кажем, ви другим начином ништа не можете учи |
| празне тргове, празна насеља, без живе душе.{S} Изгледала су <pb n="230" /> чудно та села и та |
| је говорио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и њего |
| Гвозденовић, опет ништа силом, тако ми душе!{S} Послушај мало и мене, па ево главе, ако најбољ |
| Прва ствар су јој биле молитве за покој душе деспотице Јерине, а по том одмор од жалости и од п |
| у цркви певају задушне молитве за покој душе цара Костантина и погинулих у том боју хришћана.{S |
| кад више ни требати неће.{S} Али на дну душе свак је видео да се нема шта више чинити, да је ду |
| аха, одвратности, која је свакоме у дну душе пливала у читавом језеру једа, клетве и љутине, св |
| снисходљив.{S} Држећи у својој руци сва душевна расположења, и задовољство и љутину, он је пока |
| ере и српскога народа, што је у његовој души било једно исто.</p> <p>Што је у целом веку оцу Ка |
| азивао шта се ломило поодавно у његовој души.{S} Он је размишљао о својој личној судбини, нароч |
| орио с истинитим одушевљењем, из душе к души, тако да је узбуђивао.{S} Његов глас и његова реч |
| ивао бих бесним уживањем кад бих гледао душманске станове где у огњу горе, давао бих шило за ог |
| а бојим и много бојим.</p> <p>— А чега, душо?</p> <p>— Опрости што морам казати.{S} Али се ја б |
| ли ти то знала, мајко?</p> <p>— Нисам, душо! одговори Круна истинито.</p> <p>Миљу, у тај мах, |
| е турске.{S} Тек су тада Срби малаксали душом, макар да тај догађај сам по себи није био ништа |
| пресуда поротнога суда, који је кренуо душом означивши њега за кривца.{S} По том је ћефалија н |
| те волим, волим више но оца и мајку.{S} Душу бих за те дала.</p> <p>Њен се глас беше променио.{ |
| то миле и љупке мисли пролетале му кроз душу.</p> <p>— Све ћу ти ја дати што ти срце жели, одго |
| ици у најтежим мукама на кољу испуштати душу.{S} Не знају....</p> <p>Ибрахим-беју се од ватрено |
| лас и његова реч проницали су свакоме у душу.</p> <p>Многи су плакали, нарочито женскадија.{S} |
| оје је тај разговор усадио у Којадинову душу.{S} Готово сву ноћ није могао заспати, мислећи јед |
| да ти кажем?{S} Теби је, видим, само до ђаволства.{S} Зар има, на послетку, икога коме бих смео |
| а Стефана.{S} Деспот га узме међу своје ђаке (писаре) и био би од њега начинио великог логотета |
| .{S} Ту је био примљен међу манастирске ђаке, и ту се научио књизи.{S} Ту је и пострижен.{S} Ту |
| Турчин се обазре као да се бојао какве ђаурске главе, од сунца поцрнеле и окореле, као да је з |
| <hi> Соколовци </hi> или по грчком <hi> ђеракари </hi> види где су у средњем веку била та села, |
| возденовића, има и сад у планинама село Ђеракари, где су се некада гајили соколови.{S} Поред со |
| ти било њиховом будућем животу.{S} Дела Ђорђа Хамартола и Зонаре о историји, која су преведена |
| било. <pb n="263" /> Дан по том, дође у Ђур и новост да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђур |
| отив Србије отворила, сазове се сабор у Ђур, који се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је |
| Сибињанин обећа помоћ староме Ђурђу.{S} Ђурађ сам скупи по Угарској једну војску, пређе у Србиј |
| на границу чим се позову.{S} Деспот је Ђурађ од својих људи знао да се једна војска турска ску |
| S} Мој узвишени господар, деспот Србије Ђурађ Бранковић, подноси најсрдачнија честитања и своје |
| — Биће по твојој вољи, царице, одговори Ђурађ.{S} Тамо је све спремно.{S} Нови двори по наредби |
| ојој, погнут годинама и бригама, деспот Ђурађ је тек тада познао праву опасност од новога султа |
| у против Турака у данашње време, деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко, завађени су међу собом, да се |
| {S} То би желео турски пријатељ, деспот Ђурађ Бранковић, а не почети, па брже боље задухати се |
| /p> <p>— Наш превисоки господар, деспот Ђурађ наложио ми је, отпоче ћефалија, да твоме господст |
| дати.</p> <p>Седећи тако у Ђуру, деспот Ђурађ пође једанпут к папском делегату да се с њим разг |
| двиђање није оно што је јава.{S} Деспот Ђурађ је тачно слутио шта га чека чим је очи склопио су |
| Мајко царице, то је политика.{S} Деспот Ђурађ, отац твој, често заборавља да земљу држи по султ |
| ана Мехмеда другим пословима.{S} Деспот Ђурађ, међутим, подлегне старости и боловању од рањене |
| то распрштати на све стране.{S} Деспот Ђурађ није ништа особито измислио <pb n="214" /> што је |
| Цркви одмах дошао под питање.{S} Деспот Ђурађ одмах од Крушевца одреди људе који ће повраћати з |
| да су Турци Ново Брдо узели.{S} Деспот Ђурађ одмах крену пут Србије.{S} То је било већ око пол |
| оји се после пресели у Будим.{S} Деспот Ђурађ је све до пада Новог Брда био лично на овом сабор |
| султана Мехмеда у Цариграду.{S} Деспот Ђурађ се према Турској понашао и правилно и искрено при |
| хришћанима не верујем.</p> <p>— Деспот Ђурађ је веран својој праотачкој вери, одговори царица |
| тражи султана Мехмеда, којега је деспот Ђурађ на Смедереву разбио, онда би нешто могло бити.{S} |
| сти свога господара, макар да је деспот Ђурађ удешавао да га он дома не застане и ту му поруку |
| играду коњици оклопници, које је деспот Ђурађ по уговору морао слати султану.</p> <p>Из оних ст |
| Пред царичином носиљком јахао је деспот Ђурађ, човек висок, у дубокој старости, с дугачком бело |
| размишљајући баш о ономе што је деспот Ђурађ слутио.{S} После узећа Цариграда, султан се почео |
| шен.{S} Записано је да је некоме деспот Ђурађ онда признао како је само од његових поданика и у |
| } Кад хоће Сибињанин Јанко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} |
| нко, неће деспот Ђурађ; кад хоће деспот Ђурађ, неће Сибињанин Јанко.{S} Ако су њих обадва вољни |
| н Јанко, и Јован Капистрански, и деспот Ђурађ, људи који су у оно време боље него ико знали как |
| је било праве увиђавности.{S} И деспот Ђурађ и Јанко Сибињанин, познаваоци овога посла и судиј |
| је често слао нарочитих сумица и деспот Ђурађ.{S} А она је у Дренопољу имала веште агенте, прек |
| .{S} Ту су своју ћерку очекивали деспот Ђурађ и деспотица Јерина.{S} Док је била султанка у Дре |
| и и у Дубочици.</p> <p>Сам стари деспот Ђурађ и деспотица Јерина беху изашли у Ниш, да дочекају |
| раду.</p> <p>— Јерина, проговори деспот Ђурађ деспотици, пошто је очима протрчао писмо, султан |
| прича како га је неком приликом деспот Ђурађ богато обдарио и о многом га којечему питао.{S} Д |
| а бити Сибињанин Јанко?{S} Јадан деспот Ђурађ треба опет да иде да кука и да богоради, па или ћ |
| у у Србији.{S} Раније га је знао деспот Ђурађ и људи који су њему ближе били, знала је царица М |
| си „Живела царица Мара!{S} Живео деспот Ђурађ и деспотица Јерина!“ Узвици симпатија и радости, |
| политика него она коју је водио деспот Ђурађ, политика мира и покорности.{S} Нико није био ни |
| нам је исто то топло препоручио деспот Ђурађ; ми морамо вршити заповест свога господара, особи |
| p> <p>Али у Србији није био само деспот Ђурађ.{S} У Србији је још било Срба.{S} У Србији је још |
| касно!{S} Данас не могу заједно деспот Ђурађ и Сибињанин Јанко.{S} Али, верујте ми, децо, крив |
| н.</p> <p>— Мислио сам да је ваш деспот Ђурађ паметнији као што сте га сви хвалили, а сад видим |
| о зимници.</p> <pb n="242" /> <p>Деспот Ђурађ се једнако мотао по Угарској и молио и кумио и пр |
| очекивало.</p> <pb n="64" /> <p>Деспот Ђурађ и деспотица Јерина одсели су у Белој Цркви.</p> < |
| дангубили.</p> <pb n="26" /> <p>Деспот Ђурађ читаше и објашњаваше уговоре кнезу Гвозденовићу.< |
| ија до босанских граница.</p> <p>Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454 издао био наред |
| вето-стефанску, и грачаничку, и Светога Ђурђа у Скопљу.{S} Ти знаш како су и наше власти с тешк |
| ајем, у присуству <pb n="83" /> деспота Ђурђа и свеколикога његова двора.</p> <p>Истом кад су с |
| им-беј отпутује у Смедерево.{S} Деспота Ђурђа заиста не застане дома, али он одмах изручи порук |
| ити своме господару.{S} Старога деспота Ђурђа није било у Смедереву.{S} Деспотица Јерина, цариц |
| је све везано за живот старога деспота Ђурђа, и да ће се све скршити када деспот очи склопи, ш |
| султански дарови и поздрави за деспота Ђурђа.</p> <p>Пријем посланика вршио се у оно време <pb |
| даће им се поздрави и дарови за деспота Ђурђа.{S} И мени ће скоро требати услуге деспотове.</p> |
| акве гласове имаш из Србије, од деспота Ђурђа?{S} Није ли неки дан отуда дошао с писмима један |
| осланика у Србију да то иште од деспота Ђурђа.</p> <p>Сиромах деспот погодио је шта му се спрем |
| а својим калуђером беше већ код деспота Ђурђа на опроштајној аудијенцији.{S} Смишљено је било д |
| су били заузели у почетку владе деспота Ђурђа, 1428 године, али су их после Сегединског Мира (1 |
| {S} И он је умро на скоро после деспота Ђурђа.{S} Погреб му је био величанствен.{S} Народ из да |
| и предати му поздраве и поклоне деспота Ђурђа?</p> <p>— Јесмо, превисоко ти царство, али још не |
| и он је потпунце делио мишљење деспота Ђурђа, да нова владавина у Турској не обећава ништа доб |
| у годину.</p> <p>Као треће дете деспота Ђурђа и деспотице Јерине, који су се венчали о Божићу 1 |
| ефана; ту је претурио ратове, и деспота Ђурђа, и Сибињанина Јанка; ту је остао и после Сегединс |
| _N3" />, а долазио је по поруци деспота Ђурђа.</p> <p>Ћефалија Петар уђе у трпезарију под калпа |
| глас да му је послан пуномоћник деспота Ђурђа с намером да закључ |