• quote 8
  • А 16
  • а 52
  • Абација 1
  • Авлија 1
  • авлија 2
  • авлији 1
  • агитациони 1
  • Ади 4
  • ажије 1
  • азијатски 1
  • Ај 1
  • Ајд 1
  • Ајдемо 1
  • Ајмо 1
  • Ако 2
  • ако 7
  • алат 1
  • Али 25
  • али 31
  • алка 1
  • Алтомановић 1
  • ама 1
  • Ама 2
  • аматер 1
  • амбиса 1
  • амбиција 1
  • амбиције 1
  • апарат 1
  • апарата 1
  • апотекарских 1
  • апотеке 1
  • аратос 1
  • атељеу 1
  • Ах 3
  • бакенбарде 1
  • бакенбардима 1
  • бакрачи 1
  • баналан 2
  • бање 2
  • бар 1
  • барака 1
  • барјак 1
  • басамаке 1
  • батал 1
  • батину 1
  • бацао 1
  • баш 1
  • башта 1
  • баштама 1
  • баште 2
  • башти 2
  • бдила 1
  • беда 1
  • Без 1
  • без 25
  • безбожно 1
  • безначајних 1
  • безобзирно 1
  • безопасних 1
  • бекрије 1
  • бела 1
  • беле 1
  • белело 1
  • белети 1
  • бели 1
  • белилом 1
  • белим 2
  • беличастим 1
  • бело 1
  • Београд 2
  • Београда 4
  • Београдом 1
  • београдских 3
  • Београду 1
  • Београђанина 1
  • бескорисне 1
  • бесмислене 2
  • бесправно 1
  • бећаре 1
  • бехара 1
  • бехари 1
  • беху 1
  • беше 1
  • би 46
  • бик 1
  • Била 1
  • била 37
  • биле 3
  • били 7
  • Било 2
  • било 35
  • Био 4
  • био 57
  • Биограда 1
  • Биоску 1
  • Биосци 1
  • бирала 1
  • бити 11
  • бића 1
  • бих 2
  • бјежи 1
  • благ 1
  • благих 2
  • благо 1
  • благост 1
  • блажим 1
  • блата 1
  • блед 1
  • бледа 1
  • бледела 1
  • бледело 1
  • бледило 1
  • бледом 1
  • ближе 2
  • близак 1
  • близу 1
  • Близу 1
  • блиска 1
  • блиске 1
  • блиску 1
  • блистави 1
  • блузе 2
  • блузи 1
  • блузом 2
  • Бог 4
  • Бога 2
  • богатијих 1
  • богатијом 1
  • Богатинчевић 2
  • Богатинчевића 1
  • БОДЛЕР 1
  • бодро 1
  • бож 1
  • Боже 1
  • Божић 1
  • боја 4
  • бојала 1
  • бојама 1
  • бојао 1
  • боје 2
  • боји 2
  • бојим 2
  • бојом 1
  • бојте 1
  • бол 1
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • Болесник 1
  • болесников 1
  • Болест 1
  • болест 3
  • болестан 3
  • болести 3
  • болестима 1
  • болешћу 1
  • боловима 1
  • боље 1
  • бонбона 1
  • боранију 1
  • бораца 1
  • борбу 1
  • Босне 1
  • Браво 1
  • браде 1
  • браду 2
  • бране 1
  • брат 1
  • брате 1
  • брда 6
  • брдашце 1
  • брдима 1
  • Брдо 1
  • брдо 6
  • брдске 2
  • бременом 1
  • брзо 4
  • брига 1
  • брижљиво 1
  • брину 1
  • Бркић 10
  • Бркићу 4
  • броди 1
  • бруке 1
  • бруку 1
  • бубрежњаке 1
  • буде 3
  • будем 1
  • буди 1
  • будна 1
  • буду 1
  • будуће 1
  • будућности 3
  • бујан 1
  • Бујица 1
  • букетима 1
  • букетом 1
  • букне 1
  • бунар 2
  • бунара 2
  • бунио 2
  • бунтовничке 1
  • буњишта 1
  • буру 1
  • бусеном 1
  • бусења 1
  • важан 1
  • важно 1
  • важност 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 4
  • ваздуха 1
  • ваздуху 2
  • вајн 1
  • ваља 1
  • ваљају 1
  • ваљда 2
  • вам 10
  • вама 1
  • ван 5
  • ванземаљског 1
  • варљивом 1
  • Варош 2
  • варош 7
  • варошанина 1
  • вароши 18
  • варошима 1
  • варошка 1
  • варошке 2
  • варошки 3
  • варошким 3
  • варошкој 1
  • варошком 1
  • варошку 1
  • вас 7
  • Василија 2
  • васкрсавао 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 3
  • вашега 1
  • вашем 1
  • ваших 1
  • веђа 1
  • везама 1
  • везан 1
  • везле 1
  • Вели 1
  • велика 1
  • Велика 1
  • велике 3
  • велики 1
  • великим 4
  • великих 1
  • велико 2
  • великој 1
  • великом 2
  • велику 1
  • величанствености 1
  • величине 1
  • Вељка 1
  • Вељко 1
  • венац 1
  • вени 1
  • вење 1
  • вепра 1
  • вере 2
  • верно 1
  • веровала 1
  • веровао 1
  • веровати 3
  • верује 2
  • верујем 1
  • весели 1
  • веселим 1
  • Веселин 4
  • Веселина 5
  • Веселине 1
  • Веселинов 1
  • Веселинове 1
  • Веселинови 1
  • Веселинову 1
  • Веселином 1
  • весеља 1
  • весеље 1
  • ветар 3
  • већ 20
  • Већ 3
  • веће 1
  • већег 1
  • већем 1
  • већи 1
  • већим 1
  • већу 2
  • вечито 1
  • вешт 1
  • ви 2
  • Ви 2
  • виде 3
  • видела 5
  • виделе 1
  • видели 1
  • видело 1
  • Видео 1
  • видео 5
  • видети 5
  • видеше 1
  • види 9
  • видим 1
  • Видите 1
  • видици 1
  • видиш 1
  • Видиш 2
  • Видна 1
  • виду 1
  • виђао 1
  • виђате 1
  • вижљавија 1
  • визит 1
  • вијугајући 1
  • вика 1
  • викао 2
  • викну 3
  • викнути 1
  • вино 1
  • винове 1
  • вирове 1
  • висока 1
  • високо 2
  • витак 2
  • витицом 1
  • виша 1
  • Више 1
  • више 26
  • вјера 1
  • влажна 1
  • влажном 1
  • влажну 1
  • властела 1
  • власти 1
  • влачега 1
  • влачеге 1
  • влачези 1
  • воде 3
  • воденичке 1
  • Води 1
  • води 3
  • водио 6
  • Водићу 1
  • водица 1
  • водопадима 1
  • воле 3
  • волела 3
  • волели 1
  • волео 5
  • воли 1
  • волим 1
  • вољу 1
  • вотогравија 1
  • воћка 1
  • воћком 1
  • воћњаке 1
  • воћњацима 1
  • врат 2
  • врата 8
  • врати 1
  • вратима 1
  • вратова 1
  • враћала 2
  • враћао 1
  • врба 1
  • врбама 1
  • врбу 1
  • вредно 1
  • време 9
  • времена 5
  • времену 1
  • врисну 1
  • врла 1
  • врлине 1
  • врло 17
  • врста 2
  • врт 1
  • вртешка 1
  • врућина 1
  • врућинама 1
  • врх 2
  • врху 2
  • врхунце 1
  • врши 1
  • вуненим 1
  • вунених 1
  • вунице 1
  • вус 1
  • га 68
  • Газда 2
  • газда 6
  • газдарица 1
  • газдарице 1
  • Газдарице 1
  • газде 2
  • газдине 1
  • газду 1
  • гајевима 1
  • гајтанима 1
  • гвоздена 1
  • гвозденом 1
  • Где 1
  • где 34
  • генерације 1
  • гимназије 4
  • гимназију 4
  • гимназиске 1
  • Гимназист 1
  • гимназиста 1
  • гимназисткиње 1
  • глава 4
  • главе 5
  • глави 2
  • главне 2
  • главом 1
  • главу 10
  • гладио 1
  • глас 7
  • гласно 2
  • гласови 1
  • глатку 1
  • гледај 1
  • гледају 1
  • гледала 1
  • гледале 1
  • Гледао 1
  • глупим 1
  • го 1
  • говор 1
  • говори 4
  • говорила 4
  • говориле 1
  • говорили 2
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говоримо 1
  • говорио 4
  • год 3
  • година 4
  • годинама 3
  • Године 1
  • године 2
  • годину 4
  • гола 1
  • голети 1
  • голи 2
  • голом 1
  • голотињом 1
  • гомила 1
  • гора 1
  • горе 2
  • горели 1
  • горњег 1
  • горњих 1
  • горштак 1
  • Господ 1
  • господин 3
  • господственије 1
  • Госпођа 1
  • госпођицама 1
  • госпођице 1
  • госпођицу 1
  • Госпојину 1
  • госта 1
  • готов 3
  • готове 1
  • готових 1
  • готово 17
  • Град 2
  • град 6
  • Града 2
  • града 4
  • градске 1
  • градски 1
  • Градску 1
  • Граду 5
  • грађана 1
  • грађани 2
  • Грађани 3
  • грађанству 1
  • гране 2
  • грани 1
  • граничила 1
  • гранчице 1
  • грање 1
  • грао 1
  • грдан 1
  • грди 1
  • греде 2
  • гроба 1
  • гробна 1
  • гробови 1
  • гробу 1
  • Грознице 1
  • грозничавој 1
  • гром 1
  • грубих 1
  • груди 3
  • грудима 4
  • грудњак 1
  • групама 1
  • групи 1
  • грч 1
  • губимо 1
  • гудура 1
  • гуму 1
  • гунђајући 1
  • густу 1
  • да 221
  • Да 6
  • давали 1
  • давао 1
  • даде 1
  • дај 1
  • Дај 1
  • Дајте 2
  • дајући 1
  • далеко 5
  • далекој 1
  • далеку 1
  • дало 1
  • даље 14
  • Даље 4
  • даљи 1
  • даљих 1
  • Дан 1
  • дан 7
  • дана 21
  • данак 1
  • данас 3
  • данашње 1
  • данашњег 1
  • дане 2
  • дани 1
  • данима 1
  • Даница 43
  • Данице 6
  • Даници 8
  • Даницом 5
  • Даницу 8
  • Даничина 1
  • Даничине 1
  • Даничиних 1
  • Даничину 1
  • дану 1
  • дасака 2
  • даске 1
  • даће 1
  • дах 1
  • Два 2
  • два 7
  • двадесет 1
  • двадесетим 1
  • Дван 1
  • двапут 1
  • Две 1
  • две 5
  • Двоје 1
  • двоје 5
  • двојице 1
  • Двори 1
  • двориште 1
  • дворишту 1
  • дворски 2
  • Дворски 26
  • Дворским 3
  • Дворског 7
  • Дворском 2
  • двору 1
  • девер 1
  • Девер 1
  • девера 1
  • девојака 1
  • девојачких 1
  • девојка 19
  • Девојка 7
  • девојкама 4
  • девојке 15
  • Девојке 2
  • девојком 2
  • девојку 9
  • девојци 4
  • девојчину 1
  • деликатни 1
  • десет 1
  • десетак 2
  • десило 1
  • десно 1
  • Десно 1
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 2
  • детаљ 1
  • дете 5
  • детету 1
  • детињства 1
  • детињство 1
  • деца 2
  • деце 1
  • децом 2
  • децу 1
  • дечја 1
  • дечко 1
  • Дечко 1
  • дечку 1
  • диваљ 1
  • Дивана 1
  • диванана 1
  • дивио 1
  • дивља 1
  • дивље 3
  • дивне 2
  • дивно 1
  • дигне 1
  • диже 4
  • дижу 1
  • дијалекат 1
  • дијалектом 1
  • Дика 1
  • Дико 2
  • дирљива 1
  • дисао 1
  • дискретних 1
  • дише 1
  • дна 2
  • дневним 1
  • дно 1
  • дну 1
  • До 1
  • до 28
  • доба 5
  • Добар 1
  • доби 2
  • добили 1
  • добити 1
  • Добиће 1
  • добра 1
  • добро 4
  • добром 1
  • добру 1
  • довикивали 1
  • довољно 2
  • Догађај 1
  • догађај 2
  • догађајима 1
  • догађало 2
  • догодило 2
  • додавао 2
  • додају 1
  • додала 1
  • додиривале 1
  • додирну 1
  • додирнуо 1
  • додирујући 1
  • додуше 1
  • Дође 1
  • дође 4
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • доиста 1
  • Доиста 2
  • Док 1
  • док 11
  • доказ 1
  • докона 1
  • доксатом 1
  • доктора 1
  • долазак 1
  • долазе 1
  • долази 1
  • долазила 1
  • долазило 1
  • долазио 1
  • Доле 1
  • доликовала 1
  • домаћим 1
  • домаћине 1
  • домаћице 1
  • доминира 1
  • донекле 1
  • Донела 1
  • донео 1
  • донесе 2
  • донесу 1
  • доносио 2
  • Доњој 1
  • допадао 1
  • допирао 1
  • допис 2
  • Допис 2
  • дописивао 1
  • дописник 1
  • допрли 1
  • допуни 2
  • допусти 1
  • Допустите 1
  • допушта 1
  • досадан 2
  • досаде 4
  • досадило 2
  • досадно 1
  • доспевао 1
  • доспелог 1
  • доспеће 1
  • доста 3
  • дотакнути 1
  • дотле 6
  • доћи 2
  • дохвати 1
  • доцкан 1
  • доцније 2
  • Доцније 3
  • дочекује 1
  • дочекују 1
  • дошао 4
  • дошаптавања 1
  • дошли 1
  • драгану 1
  • дражи 1
  • дрва 1
  • дрвеће 1
  • Дрвеће 1
  • дрво 1
  • дрека 1
  • дремала 1
  • држали 1
  • Држали 1
  • Држао 1
  • држао 3
  • држати 1
  • држећи 2
  • друг 1
  • Друга 1
  • друга 3
  • другарица 1
  • другарице 2
  • другарска 1
  • другаче 1
  • друге 3
  • Други 2
  • други 7
  • другим 1
  • других 1
  • Друго 2
  • друго 6
  • другови 1
  • другог 4
  • другој 1
  • другом 5
  • другоме 1
  • другу 1
  • дружио 1
  • друмске 1
  • друштва 3
  • друштвено 1
  • друштвеном 1
  • друштвености 1
  • друштво 5
  • друштву 4
  • дрхтавице 1
  • дрхтајима 1
  • дрхтала 1
  • дрхтале 2
  • дрхтало 2
  • дрхтања 1
  • дрхтао 1
  • дрхти 1
  • дубину 3
  • дубока 2
  • дубоки 1
  • дубоких 1
  • дубоко 7
  • дубоком 1
  • дубоку 1
  • дува 1
  • дуван 2
  • дуга 3
  • дугачку 1
  • дугих 1
  • дугме 2
  • дугмета 1
  • дуго 4
  • дугу 1
  • дудовима 1
  • дужан 1
  • дужности 1
  • дунђерин 1
  • дућан 5
  • дућана 2
  • дућане 1
  • дућанима 1
  • дућаном 1
  • дућану 1
  • душе 3
  • души 2
  • ђаволу 1
  • ђак 1
  • ђака 2
  • ђаке 1
  • ђаку 1
  • ђацима 1
  • ђевушом 1
  • ђевушу 1
  • ђетету 1
  • Ђетиња 3
  • Ђетиње 4
  • Ђетињи 2
  • ђетић 1
  • ђетића 2
  • ђецу 1
  • Ђорђе 1
  • ђутуре 1
  • Е 1
  • егоист 1
  • ексерима 1
  • екскурзију 1
  • екстра 1
  • електричног 1
  • ем 1
  • енергије 2
  • епоху 1
  • ер 1
  • еснафима 1
  • ест 1
  • етажерима 1
  • жали 1
  • жалосна 1
  • жалостан 1
  • жандарма 1
  • жандармима 1
  • железница 1
  • жеља 2
  • жеље 2
  • жељу 1
  • жена 1
  • Жена 1
  • жене 8
  • женске 1
  • женскиња 1
  • женској 2
  • жену 3
  • жеравица 1
  • живе 4
  • живео 1
  • живи 3
  • живим 1
  • живинче 1
  • Живка 2
  • Живко 14
  • Живкове 1
  • Живком 5
  • Живку 2
  • живљења 1
  • живљење 1
  • живо 2
  • живопис 1
  • живот 14
  • живота 6
  • животиње 2
  • животна 1
  • животом 3
  • животу 5
  • жици 1
  • жудњи 1
  • журио 2
  • жут 1
  • жута 1
  • жутилом 1
  • жуто 2
  • За 3
  • за 82
  • забаве 1
  • забацивао 1
  • забаченим 1
  • забаченом 1
  • заборавили 1
  • заборавио 1
  • заборавља 1
  • Забрана 1
  • забранила 1
  • забранили 1
  • забранило 1
  • забрањене 1
  • забрањено 2
  • забрањивали 1
  • Забрањивали 1
  • завлачећи 1
  • заводљиве 1
  • заводљивог 1
  • заводник 1
  • завршава 1
  • заврши 1
  • загасите 1
  • загледа 1
  • загледале 1
  • загрме 1
  • задах 1
  • задиркивао 1
  • задиркује 1
  • задовољан 2
  • задовољна 1
  • задовољно 1
  • задржа 1
  • задржаше 1
  • задрхта 4
  • зађевице 1
  • зазирала 1
  • зајапурена 1
  • зајапурених 1
  • заједно 3
  • закаченом 1
  • заклањала 1
  • законе 1
  • закопчавао 1
  • закопчаном 1
  • закрешта 1
  • закрчи 1
  • закуцавали 1
  • заласку 1
  • залевала 1
  • залеђеним 1
  • залепршао 1
  • залисци 1
  • залисцима 1
  • заљубише 1
  • заљубљујем 1
  • замагљавале 1
  • замагљене 1
  • Замајна 1
  • замакне 1
  • Заман 1
  • замах 1
  • замахивали 1
  • замирала 1
  • замисле 1
  • замишљене 1
  • заморија 1
  • замуче 1
  • занат 4
  • занатлија 3
  • занатлискимомци 1
  • занесени 1
  • занимала 1
  • занимао 2
  • занимљив 1
  • занос 1
  • заносе 1
  • заносна 1
  • заносном 1
  • зањиха 1
  • заобилазно 1
  • заодевале 1
  • заостале 2
  • заостало 1
  • западном 1
  • запажао 1
  • запамтио 1
  • запахну 1
  • запитала 1
  • запиткивала 1
  • запиткује 1
  • запламтео 1
  • заповеда 1
  • започе 2
  • започео 1
  • започеше 1
  • започињао 1
  • запроси 1
  • запросиш 1
  • Зар 1
  • зарадио 1
  • зарађује 1
  • зарасли 1
  • заруменио 1
  • засађеног 1
  • заситила 1
  • засладила 1
  • заслужује 1
  • застаде 1
  • застао 1
  • застиде 1
  • застрте 1
  • затвара 1
  • затворен 1
  • затворена 1
  • затегнутом 1
  • Затим 2
  • заточење 1
  • затражила 1
  • затресао 1
  • заћута 1
  • Заудара 1
  • заусти 2
  • захвално 1
  • захвалност 1
  • захваљујући 1
  • зацрвени 1
  • зачуђено 1
  • зашкрипаше 1
  • зашто 1
  • Зашто 2
  • зашуме 1
  • зашумила 1
  • збијали 1
  • због 6
  • збогом 1
  • Збогом 1
  • збуни 1
  • збуњено 1
  • званично 1
  • звезде 1
  • звиждућући 1
  • звонику 1
  • звонцета 1
  • зврјала 1
  • зврјале 1
  • звуци 1
  • Звуци 1
  • згледаше 1
  • згодна 1
  • зграда 1
  • зграде 2
  • зграду 1
  • здепаст 1
  • здрав 2
  • здрава 1
  • здравља 4
  • здравље 1
  • здравој 1
  • здружила 1
  • зелени 1
  • зеленила 3
  • зеленило 2
  • зеленилом 1
  • зеленог 1
  • зеленој 1
  • зеленом 3
  • земља 1
  • земље 1
  • земљи 1
  • земљу 2
  • зец 1
  • зид 1
  • зида 5
  • Зидао 1
  • зидар 1
  • зидина 1
  • Зидинама 2
  • зидине 5
  • зидова 2
  • зидове 2
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зиду 1
  • Зима 1
  • зима 2
  • зло 3
  • зловољан 1
  • злурадост 1
  • змија 1
  • змије 1
  • змијски 1
  • зна 8
  • знају 1
  • знајући 1
  • знак 1
  • знала 1
  • знало 2
  • знам 4
  • знању 1
  • знао 3
  • знате 1
  • значајно 2
  • значиле 1
  • Знаш 1
  • зноја 1
  • зове 3
  • зову 1
  • зоологије 1
  • зрак 1
  • И 25
  • и 344
  • иако 1
  • иберцигер 1
  • иберцигером 1
  • играли 1
  • играо 1
  • игру 1
  • иде 4
  • идиличном 1
  • иду 2
  • идуће 1
  • Идући 1
  • идућу 1
  • Из 1
  • из 40
  • Иза 1
  • иза 5
  • изабра 1
  • изабрана 1
  • Изабрао 1
  • изазива 1
  • изазивао 2
  • изазивачког 1
  • избацивао 1
  • избегава 1
  • избегавали 1
  • избегавања 1
  • избегавао 1
  • изби 2
  • избијала 1
  • избило 1
  • избише 1
  • избледео 1
  • избријане 1
  • извалило 1
  • извесно 1
  • извињавала 1
  • извињавао 1
  • извора 1
  • изврнути 1
  • извртале 1
  • извуче 3
  • Изгледа 2
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгнане 1
  • изгнаника 1
  • изгнанству 1
  • изговарао 1
  • изгуби 1
  • изгубио 4
  • изгубљене 1
  • изгубљеног 1
  • издају 1
  • издизале 1
  • издржати 1
  • изиђе 3
  • изиђимо 1
  • изиђите 1
  • изиђоше 1
  • изићи 1
  • изишао 1
  • изједначи 1
  • излазак 1
  • излази 4
  • излазила 2
  • излазиле 2
  • излазим 1
  • излазио 2
  • изласка 1
  • Излечи 1
  • Између 1
  • између 4
  • измерено 1
  • измислио 1
  • измучена 1
  • Изнад 1
  • изнад 3
  • изнели 1
  • изненада 1
  • изненади 2
  • изненадно 1
  • Изненадно 1
  • изненађено 1
  • изненађења 1
  • изобиловао 1
  • изопачено 1
  • изостале 1
  • изради 1
  • израдом 1
  • израз 1
  • изразите 1
  • изузетно 2
  • изучавања 1
  • икад 1
  • икаквог 1
  • ико 1
  • или 11
  • им 11
  • има 10
  • Има 2
  • имају 1
  • имала 5
  • имало 2
  • имам 2
  • Имам 2
  • имањем 1
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 7
  • Имаћемо 1
  • име 2
  • имена 1
  • именом 2
  • имитира 1
  • импоновао 1
  • Иначе 2
  • иначе 4
  • инсекти 1
  • инстинкта 1
  • инстинкту 1
  • интелигентнијих 1
  • интелигенција 1
  • интензивним 1
  • интервенише 1
  • интереса 1
  • интересантнији 1
  • интересантност 1
  • интересовало 1
  • интересује 1
  • интимно 1
  • Ипак 1
  • ипак 5
  • искашље 1
  • ископао 1
  • искрено 1
  • искупљале 1
  • искушење 1
  • Испаде 1
  • испадне 1
  • испадну 1
  • испи 1
  • испитивачки 1
  • испитува 1
  • исплетао 1
  • исповести 1
  • Испод 1
  • испод 7
  • испраћају 1
  • испред 1
  • Испред 1
  • испрекидано 1
  • испружених 1
  • испуњавају 1
  • испуњавао 1
  • испуњену 1
  • иста 1
  • исте 1
  • истерани 1
  • исти 4
  • истим 2
  • истина 1
  • исто 3
  • истога 1
  • истој 1
  • истом 1
  • истоме 1
  • историја 2
  • историје 1
  • историји 1
  • историју 2
  • источну 1
  • истрча 1
  • исту 1
  • истурених 1
  • их 18
  • ишла 1
  • ишле 1
  • ишло 1
  • Ја 24
  • ја 25
  • јави 3
  • Јавио 1
  • јавите 1
  • јављао 1
  • јавног 1
  • јаглуче 1
  • јагода 1
  • јадан 2
  • јадао 1
  • јадном 1
  • јак 1
  • јаке 1
  • јаким 1
  • јаких 1
  • јакој 1
  • јаловицу 1
  • Јанко 1
  • јасенова 1
  • јасна 2
  • јасно 1
  • јастук 1
  • јастуцима 1
  • јато 1
  • јачим 1
  • јачина 1
  • јашио 1
  • је 507
  • Јевђовића 1
  • јевтине 1
  • јега 1
  • један 31
  • Један 4
  • Једанпут 1
  • једанпут 4
  • једва 12
  • једини 4
  • једино 1
  • Једна 2
  • једна 22
  • једне 6
  • једним 4
  • Једно 2
  • једно 8
  • једног 17
  • Једног 2
  • једној 6
  • једном 13
  • једноспратним 1
  • једноставна 1
  • једну 14
  • једре 1
  • језера 1
  • јектичав 2
  • јер 11
  • Јер 4
  • Јесам 1
  • јесени 1
  • јесењем 1
  • Јеси 1
  • јесте 1
  • јесу 1
  • јетко 1
  • Јована 2
  • јој 32
  • јоргован 4
  • јоргована 1
  • јорговане 1
  • још 48
  • Још 5
  • ју 12
  • Ју 2
  • јужни 1
  • јужним 1
  • јуначки 1
  • јуче 1
  • Јуче 1
  • јучерашњи 1
  • к 1
  • ка 5
  • кабинет 1
  • каваљерски 1
  • Кад 17
  • кад 47
  • када 1
  • Каже 1
  • каже 9
  • кажем 4
  • кажите 1
  • Кажу 1
  • кажу 2
  • кажуј 2
  • Какав 1
  • какав 2
  • Каква 1
  • каква 3
  • какви 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • каквом 3
  • како 22
  • Како 3
  • калдрмисаним 1
  • калдрмом 1
  • калдрму 1
  • калдрмџија 1
  • календару 1
  • Калфа 1
  • калфа 9
  • калфом 1
  • камен 5
  • камена 3
  • камени 1
  • каменом 1
  • камења 2
  • камо 1
  • канапом 1
  • канцеларије 1
  • Као 4
  • као 93
  • кап 1
  • Капетанин 1
  • капија 1
  • капитал 1
  • капице 1
  • капљице 1
  • капут 1
  • Капут 1
  • капута 2
  • капутићем 1
  • капуту 1
  • Кара 1
  • каранфилом 1
  • каријеру 1
  • карпатских 1
  • касало 1
  • касарна 1
  • кастелу 1
  • кафана 1
  • Кафане 1
  • кафане 2
  • кафаном 1
  • кафану 1
  • кашљао 1
  • кашчицу 1
  • квадрат 1
  • кербера 1
  • кесу 1
  • кец 1
  • кецељом 1
  • кило 1
  • ким 1
  • кинеске 5
  • китиле 1
  • кицошки 1
  • Киша 1
  • киша 2
  • клањао 1
  • клети 1
  • клецао 1
  • клече 1
  • клисура 2
  • клисуре 1
  • клисури 1
  • клисуру 1
  • клоне 1
  • клону 1
  • клупе 2
  • Кмет 1
  • кнез 1
  • кнезом 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигом 1
  • књигу 1
  • Ко 8
  • ко 9
  • ковача 1
  • кога 5
  • код 9
  • Која 1
  • која 41
  • које 20
  • којег 1
  • којекакве 1
  • којем 5
  • који 62
  • којима 4
  • којих 1
  • којој 7
  • коју 5
  • кокоњеште 1
  • кола 2
  • колачима 1
  • колико 3
  • колима 1
  • количину 1
  • Коло 3
  • коло 5
  • колу 1
  • коље 1
  • комендијаш 1
  • коморама 1
  • комплименте 1
  • компромитована 1
  • комшија 1
  • комшије 1
  • комшилук 1
  • кона 1
  • конака 1
  • кони 1
  • контраст 1
  • контурама 1
  • контуре 1
  • концерте 1
  • концима 1
  • коња 1
  • коњаника 1
  • коњића 1
  • копира 1
  • копирао 2
  • копљима 1
  • копнити 1
  • копоран 1
  • корак 1
  • корака 2
  • кораку 1
  • корачао 1
  • кореспонденција 1
  • корзо 1
  • корито 1
  • кориту 1
  • корицама 1
  • коров 3
  • корпу 1
  • косе 3
  • коси 1
  • Косова 1
  • Косову 1
  • косом 1
  • кости 1
  • костију 1
  • костиму 2
  • кострешили 1
  • Косу 1
  • косу 2
  • котлине 1
  • коферте 1
  • Кошава 1
  • краватом 2
  • кравату 2
  • крагном 1
  • Крај 1
  • крај 6
  • крајева 1
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајњу 1
  • крали 1
  • краљевих 1
  • краљевско 1
  • кратак 1
  • кратка 1
  • кратке 1
  • кратко 1
  • кратком 1
  • крв 1
  • кревет 1
  • кревета 1
  • кревету 1
  • кренуо 1
  • кретала 1
  • кретало 1
  • кржљавих 1
  • крив 1
  • крива 2
  • кривите 1
  • крије 1
  • кријући 1
  • крикну 2
  • крила 1
  • крилата 1
  • крио 1
  • критику 1
  • кришом 1
  • Кров 1
  • крова 1
  • крововима 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • кроз 7
  • крошњавом 1
  • крпа 2
  • крпе 1
  • крпио 1
  • крунише 1
  • крупне 1
  • крупних 1
  • крушке 1
  • Крушчица 1
  • крштено 1
  • кћи 1
  • кубетом 1
  • куд 1
  • куда 3
  • кулу 1
  • купили 1
  • купим 1
  • купити 2
  • курјак 1
  • Курјак 1
  • кућа 7
  • кућама 2
  • куће 15
  • кућерци 1
  • кући 7
  • кућића 1
  • кућом 2
  • кућу 7
  • куцање 1
  • куцкала 1
  • Кучукова 1
  • лав 1
  • лавовској 1
  • лагуми 1
  • лада 1
  • ладњаком 1
  • лађа 1
  • лаж 1
  • лажи 1
  • лак 1
  • лака 1
  • лаких 1
  • лако 1
  • лакше 1
  • ланац 1
  • лањским 1
  • ласкао 1
  • ластавица 1
  • Латина 1
  • Лацка 1
  • Лацко 8
  • Лацком 1
  • лево 2
  • левој 1
  • леву 1
  • ледну 1
  • леђа 3
  • лежао 3
  • леже 1
  • лежерно 1
  • лејама 1
  • лек 1
  • лекар 1
  • лекарију 1
  • лековито 1
  • лентом 1
  • леп 4
  • лепа 4
  • лепе 1
  • лепила 1
  • лепо 11
  • лепоте 1
  • лепршале 1
  • лепша 1
  • лепше 1
  • лепшим 1
  • Леса 1
  • леске 1
  • лета 2
  • летела 1
  • летње 1
  • Лето 2
  • лечим 1
  • ли 15
  • ливадама 1
  • ливаде 1
  • лижу 1
  • лијепе 1
  • лијепог 1
  • липа 1
  • липом 1
  • Липом 1
  • Липу 1
  • лист 1
  • листова 1
  • листовима 1
  • лица 2
  • лице 1
  • Лице 2
  • лицемерство 1
  • лицима 1
  • лицу 2
  • личио 2
  • лишен 1
  • лишће 1
  • лозе 1
  • лозу 1
  • локална 2
  • локалне 1
  • локалним 1
  • луде 1
  • Луди 2
  • лука 1
  • лупи 1
  • лутале 1
  • лутао 1
  • Љевше 1
  • љигавог 1
  • љубав 2
  • љубавна 1
  • љубавно 1
  • Љубавно 1
  • љубичасте 1
  • љубичицу 1
  • људи 5
  • људима 1
  • Људска 1
  • љуља 1
  • љуљају 1
  • Љуљало 1
  • љуљати 1
  • Љуљашка 1
  • љуљашка 3
  • љуљашке 2
  • љуљашком 1
  • љуљашку 3
  • ма 3
  • мада 1
  • мазгале 1
  • мајдан 1
  • Мајка 1
  • мајка 4
  • мајке 2
  • мајку 5
  • мајмун 1
  • мајстор 1
  • мајстора 4
  • мајсторима 2
  • мајци 1
  • максиму 1
  • мала 1
  • мале 1
  • малих 1
  • Малих 1
  • мало 10
  • Мало 2
  • маловарошана 1
  • маловарошани 1
  • маловарошким 1
  • маловарошких 1
  • малој 1
  • малтера 1
  • малу 1
  • Манастир 1
  • манастира 1
  • манире 1
  • ману 1
  • маншетама 1
  • мања 1
  • мање 2
  • мараме 1
  • мараму 4
  • мари 1
  • марио 1
  • марјаш 1
  • марљиво 1
  • маси 1
  • масива 1
  • масиван 1
  • масивна 1
  • масивне 1
  • масивној 1
  • материју 1
  • мах 3
  • махали 1
  • махну 1
  • маховином 1
  • Машан 17
  • Машана 2
  • Машане 4
  • Машаном 1
  • Машану 1
  • машином 1
  • Машна 1
  • машни 1
  • машну 1
  • ме 17
  • медвед 1
  • Међају 1
  • Међу 1
  • међу 4
  • Међутим 1
  • мезете 1
  • мек 1
  • меланхолија 1
  • меланхолији 1
  • мелодије 1
  • менажерије 1
  • менажерију 1
  • мене 6
  • Мени 2
  • мени 5
  • мењајући 1
  • мера 1
  • мере 1
  • мери 2
  • мерила 1
  • мерили 2
  • месец 1
  • меснатих 1
  • меснатог 1
  • места 7
  • местима 1
  • место 2
  • месту 11
  • метала 1
  • металне 1
  • метнули 1
  • метнуо 1
  • метнути 1
  • методи 1
  • меће 1
  • мећу 1
  • механа 1
  • механе 1
  • механџије 1
  • меша 2
  • мешала 1
  • мешале 1
  • мештана 1
  • ми 28
  • мидера 1
  • милости 1
  • мирис 2
  • мириса 2
  • мирисала 1
  • мирису 1
  • мирише 1
  • мирно 1
  • миру 2
  • мисао 4
  • мисли 7
  • мислили 1
  • мислило 2
  • мислим 1
  • мислима 2
  • мислимо 1
  • мислио 9
  • Михајловог 1
  • Михајлом 1
  • миш 1
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • млад 1
  • млада 3
  • Млада 5
  • Младе 1
  • Младен 29
  • Младена 4
  • Младенова 2
  • Младеновој 1
  • Младену 1
  • млади 19
  • Млади 4
  • младић 3
  • младића 3
  • младићевих 1
  • младићеву 1
  • младићима 3
  • младићу 1
  • младих 4
  • младо 2
  • младог 1
  • младога 1
  • младом 2
  • младости 1
  • младу 1
  • млађе 2
  • млађих 1
  • Млетака 1
  • Многе 1
  • многе 2
  • многим 1
  • много 9
  • мном 6
  • могао 17
  • могла 4
  • могли 1
  • могло 4
  • могу 6
  • могуће 2
  • моделисала 1
  • модеран 2
  • моди 1
  • модру 1
  • Можда 1
  • можда 7
  • може 10
  • Мој 2
  • мој 4
  • Моја 1
  • Моје 1
  • моје 2
  • Моји 1
  • мојима 1
  • мојој 1
  • моју 2
  • молер 1
  • молери 1
  • моли 1
  • молиле 1
  • момак 4
  • момака 1
  • момка 1
  • момке 1
  • момци 2
  • момцима 1
  • монотоније 1
  • мора 1
  • Мора 1
  • Мораве 1
  • морал 2
  • морали 1
  • морам 5
  • морао 1
  • Мораћемо 1
  • мораћу 1
  • морнар 1
  • мостова 1
  • моћи 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • Мрачна 1
  • мрачним 1
  • мрачних 1
  • мрачном 1
  • Мрачну 1
  • мрзовољан 1
  • мрзовољно 1
  • мркне 1
  • мрсио 1
  • мртвацу 1
  • мртвачка 1
  • мртвачко 1
  • мртво 1
  • Мршавео 1
  • мршавом 1
  • му 90
  • музика 1
  • музику 1
  • мука 1
  • муком 1
  • муку 1
  • мутне 1
  • мутних 1
  • мучи 1
  • мучиле 1
  • мушкарци 1
  • мушкарцима 1
  • мушкобањастој 1
  • муштерија 1
  • На 13
  • на 157
  • набусито 1
  • наваљивала 1
  • наваљују 1
  • навикама 2
  • навике 1
  • наглављивао 1
  • нагне 1
  • нагнутој 1
  • награди 1
  • над 1
  • Над 1
  • нада 1
  • надама 1
  • надвишава 1
  • наде 1
  • надесно 1
  • надносио 1
  • нађе 4
  • нађоше 1
  • назва 1
  • назвати 1
  • назеба 1
  • називао 1
  • назирао 1
  • наиђоше 1
  • најбоље 2
  • најбољи 1
  • највише 3
  • највишој 1
  • Наједанпут 1
  • наједанпут 3
  • најзад 3
  • Најзад 3
  • најлепшим 1
  • најмодерније 1
  • најновијој 1
  • најпре 1
  • најпрече 1
  • најстарије 1
  • најстаријег 1
  • Најстарији 1
  • најхладнијег 1
  • накашља 1
  • накашљао 1
  • накинђури 1
  • наклоност 1
  • наклоности 2
  • наклоњен 1
  • накомрштене 1
  • накрај 1
  • накратко 1
  • налази 1
  • налазила 3
  • налазио 2
  • налево 1
  • наличила 1
  • наличио 1
  • нам 1
  • нама 1
  • намалају 1
  • намере 1
  • намести 1
  • наметали 1
  • Намештај 1
  • намештања 1
  • намисли 1
  • намрштена 1
  • намрштеног 1
  • напавши 1
  • нападале 2
  • напију 1
  • наплаћивали 1
  • Напоље 1
  • напољу 1
  • Напред 1
  • напред 2
  • напреже 1
  • напрезао 1
  • напунише 1
  • напућених 1
  • наравно 1
  • народ 1
  • Народ 1
  • народа 2
  • народни 1
  • народним 1
  • народно 1
  • народу 1
  • нарочите 1
  • нарочито 1
  • Нарочито 2
  • нарочитог 1
  • нарочиту 1
  • наручја 1
  • нас 3
  • наследио 1
  • наслеђе 1
  • наслони 1
  • наслоњена 1
  • наслоњену 1
  • насред 1
  • Наста 1
  • наста 2
  • наставак 1
  • настаде 1
  • Настајали 1
  • настала 1
  • настрешницом 1
  • натмурена 1
  • натприродном 1
  • натрља 1
  • натрулим 1
  • наћи 2
  • наука 1
  • науми 1
  • научили 1
  • научио 2
  • научну 1
  • начин 6
  • начина 1
  • начини 2
  • начинила 1
  • начинио 1
  • начинити 1
  • начињена 1
  • начињене 1
  • начињеном 1
  • наш 1
  • нашао 2
  • наше 2
  • нашег 1
  • нашега 1
  • нашим 3
  • наших 2
  • нашла 1
  • Нашли 1
  • нашој 2
  • нашто 1
  • Нашто 1
  • нашу 3
  • Не 16
  • не 97
  • Небо 1
  • небом 2
  • неверици 1
  • невеселе 1
  • невесели 1
  • невесео 3
  • невиђено 1
  • невиђеном 1
  • невино 1
  • него 17
  • недара 1
  • недељама 1
  • недеље 1
  • недељи 1
  • недељу 1
  • недодирнута 1
  • недодирнутог 1
  • недопевана 1
  • недостојних 1
  • нежна 1
  • нежни 1
  • нежно 1
  • нежног 1
  • нежнога 1
  • нежности 2
  • Незадовољан 1
  • незаинтересовани 1
  • незапажени 1
  • незаустављен 1
  • Незгодно 1
  • неизбежно 1
  • неизветрен 1
  • нејасне 1
  • нејасно 1
  • нејасној 1
  • неједнаког 1
  • нејма 1
  • Нека 2
  • нека 6
  • некад 1
  • некакав 1
  • некако 1
  • неке 8
  • Неки 1
  • неки 7
  • неким 1
  • Неко 2
  • неко 7
  • неког 5
  • некој 2
  • неколико 6
  • неком 3
  • некоме 2
  • неку 3
  • Нема 1
  • нема 8
  • Немам 1
  • немарно 2
  • немачко 1
  • неме 1
  • немим 1
  • немир 1
  • немогуће 1
  • Немој 1
  • неморалности 1
  • необично 1
  • неодлучан 1
  • неодређене 2
  • неодређено 1
  • неодређеном 1
  • неокушана 1
  • неопажена 1
  • неочекиване 1
  • неочекивано 1
  • неплодни 1
  • непознат 1
  • непозната 1
  • непознатим 1
  • непознатог 1
  • непотребне 1
  • непоштеђен 1
  • непоштењу 1
  • неправду 1
  • непрестано 3
  • непријатно 1
  • неприметно 1
  • неприступачна 1
  • неранџасте 1
  • неранџастим 1
  • неранџастој 2
  • нервозност 1
  • нерендисаних 1
  • нерешено 1
  • несигуран 1
  • несигурним 2
  • несноснија 1
  • несрећа 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • несрећног 1
  • нестајало 1
  • нестало 1
  • нестрпљења 1
  • Неће 1
  • неће 4
  • неугледним 1
  • неумољив 1
  • неуспеха 1
  • нехотице 2
  • нечег 1
  • нечега 1
  • Нешто 1
  • нешто 30
  • ни 21
  • нигде 2
  • низ 2
  • низбрдо 1
  • Није 3
  • није 78
  • ниједна 1
  • Ниједна 1
  • ниједног 1
  • нијесам 1
  • никад 5
  • никако 1
  • нико 4
  • Нико 4
  • Никога 1
  • Никола 1
  • ником 2
  • никоме 2
  • нисам 4
  • ниске 1
  • ниским 1
  • ниско 1
  • нису 8
  • нити 3
  • ничега 1
  • ничим 2
  • ништа 24
  • но 1
  • Но 1
  • нов 3
  • нова 1
  • новац 1
  • Новац 1
  • новаца 1
  • нове 2
  • нови 1
  • Нови 1
  • новим 2
  • новинара 1
  • новине 2
  • новитетима 1
  • ново 1
  • новога 1
  • новом 1
  • новост 2
  • новости 1
  • нову 1
  • нога 1
  • ногама 1
  • Ноге 2
  • ногом 1
  • нози 1
  • нос 3
  • носа 2
  • носио 4
  • носталгије 1
  • носталгична 1
  • ноћ 1
  • ношњи 1
  • ну 2
  • нудио 1
  • њ 2
  • ње 14
  • Њега 2
  • њега 24
  • Његов 1
  • његов 5
  • Његова 2
  • његова 5
  • његове 2
  • његовим 1
  • његових 1
  • његово 2
  • његовој 1
  • његовом 4
  • његову 4
  • њему 7
  • њен 2
  • њена 1
  • Њена 1
  • њене 4
  • њеним 1
  • њених 1
  • њено 1
  • њеној 2
  • њеном 1
  • њену 1
  • њим 6
  • њима 9
  • њих 17
  • њихов 1
  • њихова 3
  • њихове 2
  • њиховим 1
  • њихових 3
  • њиховог 1
  • њихову 1
  • Њој 1
  • њој 3
  • њом 2
  • Њу 1
  • њу 3
  • о 36
  • оба 1
  • обадве 1
  • обазирала 1
  • обазре 1
  • обалама 1
  • обарао 1
  • обе 1
  • Обе 1
  • обележе 1
  • обема 1
  • обзира 1
  • обиђе 1
  • обилазили 1
  • обилазио 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • обично 1
  • обичног 1
  • објављен 1
  • објашњење 1
  • облак 1
  • облака 1
  • облаци 1
  • облацима 1
  • облетао 2
  • Оближња 1
  • оближње 1
  • оближњег 1
  • облило 1
  • обнављала 1
  • обојена 1
  • обојену 1
  • оборе 1
  • обори 1
  • образ 1
  • образа 1
  • Образи 1
  • Образовала 1
  • обрасло 1
  • обрати 1
  • обраћамо 1
  • обрва 1
  • обрве 2
  • обреше 1
  • обузела 1
  • Обузет 1
  • обузимала 1
  • обукао 2
  • обућарске 1
  • обуче 1
  • Обучена 1
  • ова 2
  • Ова 3
  • овај 10
  • Овај 4
  • овако 2
  • овамо 2
  • Овде 1
  • овде 7
  • овђе 1
  • ове 21
  • овећу 1
  • Ови 1
  • ови 4
  • овим 7
  • ових 2
  • ово 11
  • Ово 4
  • овог 8
  • овога 1
  • овој 9
  • Овом 1
  • овом 9
  • ову 13
  • огледали 1
  • огледало 1
  • оговарали 1
  • оголе 1
  • огорчила 1
  • ограде 1
  • оградио 1
  • оградом 1
  • ограду 1
  • огроман 1
  • огромне 1
  • од 108
  • Од 3
  • одавно 2
  • одају 1
  • одан 1
  • одасвуда 1
  • одбите 1
  • одбране 1
  • одваја 1
  • одвајкада 1
  • одвисној 1
  • одвише 1
  • одвојено 1
  • одвоји 1
  • Одвојио 1
  • одвојити 1
  • одврати 1
  • одговарале 1
  • одговарали 1
  • одговарати 1
  • одговор 1
  • одговора 2
  • одговори 8
  • одгурнутом 1
  • оде 2
  • одело 2
  • оделу 3
  • одисала 1
  • одјек 1
  • одлазити 1
  • одломке 1
  • одмарало 1
  • Одмах 1
  • одмах 4
  • одмицала 1
  • одмицало 1
  • односила 1
  • одоше 1
  • одрапио 1
  • одрасла 1
  • одрасле 1
  • одрасло 1
  • одрекли 1
  • одрешито 1
  • одржава 1
  • одржавало 1
  • одузе 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљеног 1
  • оженили 1
  • оженило 1
  • оживело 1
  • оживи 1
  • оживљавали 1
  • озбиљни 1
  • озбиљног 1
  • оздравити 1
  • озида 1
  • оивичене 1
  • ока 2
  • Око 2
  • око 32
  • околину 1
  • околишењем 1
  • оком 1
  • окрену 2
  • окрете 1
  • окрњени 1
  • округао 2
  • округлу 1
  • окружен 1
  • окружује 1
  • окужен 1
  • окупио 1
  • олакшало 1
  • олакшати 1
  • омладине 1
  • Он 23
  • он 47
  • Она 30
  • она 31
  • онај 2
  • онако 5
  • онда 11
  • онде 2
  • Оне 4
  • оне 7
  • они 10
  • Они 4
  • оних 5
  • оно 6
  • онога 1
  • оном 3
  • ономе 2
  • ону 2
  • опажања 1
  • опаљеног 1
  • опасно 2
  • опет 6
  • опија 1
  • опијен 1
  • опирала 1
  • описивао 1
  • описује 1
  • описујући 1
  • опљуну 1
  • опоменут 1
  • опомињала 2
  • опомињао 2
  • опомиње 2
  • опонира 1
  • опоро 1
  • опростити 1
  • опроштење 1
  • оптимизму 1
  • опусте 1
  • опуштало 2
  • опуштене 1
  • ораховине 1
  • орман 1
  • ородили 1
  • осамљено 1
  • освајало 1
  • освежавала 1
  • освести 1
  • осветли 1
  • осветља 1
  • освету 1
  • освештани 1
  • освојио 1
  • осети 8
  • осетим 1
  • осетио 2
  • осетљив 1
  • осећа 3
  • осећала 1
  • осећале 1
  • осећам 2
  • осећања 5
  • осећање 2
  • Осећао 1
  • осећао 5
  • ослепљен 1
  • ослови 2
  • осмех 2
  • осмеха 1
  • осмехивало 1
  • осмехну 2
  • осмехом 5
  • основном 1
  • особини 1
  • особите 1
  • особито 1
  • Особито 1
  • Осоја 1
  • осоколити 1
  • оста 1
  • Остав 1
  • остави 2
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставио 2
  • остављао 2
  • остављеним 1
  • остајали 1
  • остајао 4
  • остаје 2
  • остају 1
  • остала 2
  • остали 1
  • Остали 1
  • осталих 2
  • осталог 1
  • остану 1
  • остарео 1
  • остати 2
  • остацима 1
  • осташе 1
  • острва 2
  • Острво 1
  • осушене 1
  • отава 1
  • отаве 1
  • отац 6
  • отварала 1
  • отварао 1
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отворених 1
  • отвори 1
  • отворише 1
  • отегао 1
  • отићи 1
  • отишли 1
  • Отишли 1
  • откад 1
  • откако 2
  • откину 1
  • откривао 1
  • откриће 1
  • Откуд 1
  • откуда 1
  • отпор 1
  • отпусти 1
  • отра 1
  • отресе 1
  • отрести 1
  • отровне 1
  • отровног 1
  • отсад 1
  • отуд 1
  • охрабри 1
  • охрабрити 1
  • оца 4
  • оценили 1
  • очајан 1
  • очајање 2
  • очајне 1
  • очајно 1
  • очајној 1
  • очајну 1
  • очеве 1
  • очевидаца 1
  • очевој 1
  • очевом 1
  • Очекивао 1
  • очекује 1
  • очекујући 1
  • Очи 1
  • очи 10
  • очију 3
  • очима 4
  • очинској 1
  • очуван 1
  • ошљарили 1
  • оштра 2
  • оштро 1
  • п 3
  • Па 10
  • па 26
  • падала 2
  • падали 1
  • падао 2
  • паде 2
  • пажње 1
  • пажњу 1
  • пазе 1
  • пази 1
  • пакосним 1
  • пакосно 1
  • Пакосно 1
  • пала 2
  • паланачка 1
  • паланачке 1
  • паланачким 1
  • паланачког 2
  • паланачкој 1
  • паланка 1
  • Паланка 3
  • паланкама 1
  • паланку 1
  • паланци 2
  • паланчани 1
  • паланчанки 1
  • паметно 2
  • панами 1
  • пантљику 1
  • пања 1
  • пао 1
  • пар 1
  • пара 2
  • парао 1
  • паре 1
  • парк 1
  • парче 2
  • пас 1
  • пати 2
  • патио 1
  • патње 2
  • патњу 1
  • паун 1
  • Пашановца 2
  • певају 2
  • певали 1
  • певца 1
  • педантерије 1
  • педесет 1
  • пејсаж 1
  • пекла 1
  • пекло 1
  • пеку 1
  • пенушала 1
  • пенуше 1
  • пенџер 2
  • пео 1
  • пепељавом 1
  • перуника 1
  • перунике 2
  • песимистички 1
  • песка 1
  • песку 2
  • песма 4
  • Песме 1
  • песму 2
  • песник 1
  • песника 1
  • песницу 1
  • пет 1
  • Петрушића 1
  • пећи 1
  • пећина 1
  • пећине 1
  • пећину 1
  • печења 1
  • печење 1
  • пијани 1
  • пијаница 1
  • пијацама 1
  • пијаци 1
  • пијацу 1
  • пију 1
  • писала 1
  • писаљке 1
  • писаљком 1
  • писати 4
  • писаћу 3
  • писма 6
  • писмима 1
  • писмо 2
  • писмоноша 1
  • пита 1
  • питало 1
  • питања 1
  • питање 2
  • питању 1
  • питао 4
  • Питаш 1
  • питома 1
  • питоме 1
  • пића 1
  • пиће 1
  • пише 1
  • пишем 1
  • пиштоља 1
  • плав 1
  • плава 1
  • плаветно 1
  • плави 1
  • плавим 1
  • плаво 2
  • плавом 2
  • плајваз 1
  • плакали 1
  • плакате 1
  • планине 1
  • планинска 1
  • планинске 1
  • планински 4
  • планинским 1
  • планинског 1
  • планинца 1
  • плану 1
  • платна 1
  • платоа 1
  • плаховите 1
  • плач 3
  • плача 2
  • плачне 1
  • плачу 1
  • плашио 1
  • плесан 1
  • плехана 1
  • плитким 2
  • плитком 1
  • плота 1
  • плочу 1
  • пљуцну 1
  • по 35
  • По 4
  • победу 1
  • побеђен 1
  • побратима 1
  • побуни 1
  • поваљени 1
  • поверавати 1
  • повереник 1
  • поверљиво 1
  • поверљивост 1
  • поветарац 1
  • повлачило 1
  • повода 1
  • повољно 1
  • поврати 1
  • повратку 1
  • повуче 2
  • погађали 1
  • погађало 1
  • погађао 1
  • погази 1
  • поганија 1
  • погинути 1
  • поглади 1
  • поглед 2
  • погледа 12
  • погледати 1
  • Погодили 1
  • погодио 1
  • погреб 1
  • погрешно 1
  • Под 1
  • под 15
  • подавао 1
  • подбулих 1
  • подзидано 1
  • подзидао 1
  • подигао 1
  • подигне 1
  • подигнуо 1
  • подиже 2
  • подметања 1
  • подне 2
  • подневске 1
  • поднесете 1
  • подозривих 1
  • подривени 1
  • подрум 1
  • подрума 1
  • подруме 1
  • пође 1
  • пођоше 2
  • пожалио 1
  • пожар 1
  • поживи 2
  • позадини 1
  • позајми 1
  • поздрав 1
  • поздрави 4
  • поздравила 1
  • Поздравила 1
  • Поздравите 2
  • поздрављање 1
  • позе 1
  • пози 1
  • позлатила 1
  • познавали 2
  • познавао 3
  • познајем 1
  • познала 1
  • познанице 1
  • познанства 1
  • познао 2
  • познатог 1
  • позни 1
  • позног 1
  • позориште 1
  • Појава 1
  • појави 2
  • појавила 2
  • појавио 1
  • појављивала 1
  • појачавала 1
  • појмовима 1
  • покаже 3
  • покажем 1
  • покажеш 1
  • показа 3
  • показао 1
  • показивала 1
  • показивао 3
  • показује 2
  • поквари 1
  • покладе 1
  • поклањали 1
  • поклони 1
  • покоји 2
  • покојом 2
  • покретао 1
  • покривало 1
  • покривен 3
  • покривену 1
  • покров 1
  • покровом 1
  • Покушај 1
  • полагано 1
  • полази 1
  • полазио 1
  • полако 3
  • поласку 1
  • полете 2
  • политику 1
  • Полицаја 1
  • полицаји 1
  • половине 1
  • полуцилиндером 1
  • Пољака 1
  • пољане 1
  • пољубаца 1
  • помагао 2
  • помаже 1
  • помало 6
  • помисли 2
  • помислио 2
  • помогоше 1
  • Помоз 1
  • помол 1
  • помоћ 1
  • помоћи 3
  • помпом 1
  • понављало 1
  • понављао 2
  • понашала 1
  • понашање 1
  • понедељак 1
  • Понекад 1
  • понеким 1
  • понешто 2
  • понизно 1
  • понови 3
  • поново 1
  • поносито 1
  • попине 1
  • поплочана 1
  • поплочао 1
  • поправи 2
  • попуштао 1
  • Пора 1
  • Поред 3
  • поред 9
  • Пори 1
  • портрет 1
  • поружњала 1
  • поруџбине 1
  • посади 1
  • посао 2
  • посвађене 1
  • посвети 1
  • посетила 1
  • посећује 1
  • поскочи 2
  • посла 6
  • посластичар 1
  • После 2
  • после 8
  • Последња 1
  • Последње 1
  • последње 3
  • последњег 1
  • последњи 2
  • последњим 1
  • пословица 1
  • посматралац 1
  • посматрао 4
  • постане 2
  • постеља 1
  • постеље 3
  • постељу 1
  • постојало 1
  • постојати 1
  • постоји 2
  • поступцима 1
  • потајно 1
  • потече 1
  • потмуо 1
  • потпаљени 1
  • потпун 1
  • Потреба 1
  • потребе 1
  • потреби 1
  • потрошене 1
  • ПОТРОШЕНЕ 1
  • потрошио 1
  • потрче 1
  • потсећао 1
  • потуривали 1
  • потурити 1
  • похвалио 1
  • поцрвене 1
  • поче 1
  • почели 1
  • почело 2
  • почето 1
  • почеше 2
  • почивке 1
  • почиње 2
  • почињу 1
  • пошалицама 1
  • пошалице 1
  • поштена 2
  • пошто 1
  • праве 1
  • прави 1
  • правилно 1
  • правим 1
  • правио 4
  • правити 1
  • право 5
  • правог 2
  • правом 1
  • правцима 1
  • праг 1
  • прагу 1
  • празан 1
  • празна 1
  • празне 1
  • празнику 1
  • празнини 1
  • празној 1
  • прамен 2
  • прашину 1
  • прва 1
  • прве 3
  • Први 1
  • први 9
  • првим 3
  • првих 3
  • прво 2
  • првог 1
  • првој 1
  • првом 2
  • пре 4
  • пребацивала 1
  • пребацивао 1
  • пребацује 1
  • преварио 1
  • превариш 1
  • превеза 1
  • превијале 1
  • Пред 1
  • пред 22
  • Предава 1
  • предаде 1
  • предаје 1
  • предајући 1
  • предат 1
  • предвечерја 1
  • пределом 1
  • предосећао 1
  • предузео 1
  • презиме 1
  • презимену 1
  • презирем 1
  • презривим 1
  • прек 2
  • прекида 1
  • прекиде 2
  • прекине 1
  • прекинутих 1
  • Преко 1
  • преко 11
  • прекомерно 1
  • прекопаним 1
  • прелете 1
  • према 3
  • премишљања 1
  • премишљао 2
  • пренео 2
  • преносим 1
  • препирали 1
  • препреке 1
  • пресецала 1
  • пресијавало 1
  • преста 1
  • престало 1
  • престоници 1
  • претварао 1
  • претсобљу 1
  • претстављала 2
  • претука 1
  • претурити 1
  • прецвета 1
  • прецизан 1
  • преча 1
  • при 2
  • прибежиште 1
  • прибијала 1
  • приближи 1
  • приближује 1
  • приви 1
  • привиђења 1
  • привикли 1
  • привјенчаш 1
  • приговара 1
  • придржавајући 1
  • придружише 1
  • приђе 3
  • признала 1
  • признати 1
  • призори 1
  • пријатељ 1
  • пријатељи 2
  • пријатељима 1
  • пријатељица 2
  • пријатељици 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатни 1
  • пријатно 2
  • Прије 1
  • прикривене 1
  • прилазио 1
  • прилика 2
  • приликом 1
  • прилику 1
  • прилог 1
  • примедбу 1
  • приметан 1
  • примети 6
  • приметио 2
  • приметити 1
  • примећивала 1
  • примећивали 1
  • примила 1
  • примитивним 1
  • примитивно 1
  • примиче 1
  • принесе 1
  • припадао 1
  • природних 1
  • природу 1
  • приступачан 1
  • присуство 1
  • присуством 1
  • притворних 1
  • притискивала 1
  • притиште 1
  • приткама 1
  • притрча 1
  • прићи 1
  • причања 1
  • приче 1
  • причекала 1
  • пркоси 1
  • прнуло 1
  • пробијала 2
  • пробрани 1
  • пробраних 1
  • проваљени 1
  • провинцији 2
  • провинциског 1
  • провлачећи 1
  • проводили 1
  • проводите 1
  • продирао 1
  • продужавао 1
  • продужење 1
  • продужи 3
  • продужити 1
  • продужише 1
  • прође 2
  • прођите 1
  • прођоше 2
  • прозаичног 1
  • прозор 2
  • прозора 1
  • Прозори 1
  • прозорима 2
  • прозором 1
  • прозору 3
  • проклетства 1
  • пролазиле 1
  • пролазило 1
  • пролазио 2
  • пролазите 1
  • пролазнике 2
  • пролете 1
  • пролети 1
  • пролетњем 1
  • пролеће 1
  • Пролеће 1
  • променљиви 1
  • промену 1
  • промењено 1
  • промуца 3
  • проналазио 1
  • Пропадосмо 1
  • пропала 1
  • просидбе 1
  • просјачење 1
  • проста 2
  • просте 1
  • простим 3
  • простирала 1
  • простирало 1
  • простих 1
  • просто 1
  • простор 1
  • простоти 1
  • против 2
  • противник 1
  • протуве 1
  • проћи 2
  • Процвалог 1
  • прочитала 1
  • прочу 1
  • прошарана 1
  • прошла 1
  • прошле 2
  • прошло 1
  • прошлости 1
  • прсију 1
  • прскала 1
  • прст 3
  • пружи 2
  • прућа 1
  • псето 1
  • птице 1
  • пун 4
  • пуна 3
  • пуне 4
  • пунила 1
  • пуних 1
  • пуно 1
  • пуној 1
  • пуном 2
  • пуну 2
  • пусте 1
  • пусти 4
  • пустим 1
  • пустињи 1
  • пустињској 1
  • пустињу 1
  • пустош 2
  • пустоши 1
  • Пут 1
  • пут 14
  • пута 3
  • путевима 2
  • путем 1
  • путовала 1
  • путује 1
  • пуцали 1
  • пуцање 1
  • пуше 1
  • пуштајући 2
  • Равнога 1
  • равнодушна 1
  • равнодушно 1
  • рада 1
  • раде 2
  • ради 2
  • радила 2
  • радио 1
  • радите 2
  • радиш 1
  • раднијем 1
  • радник 1
  • радника 1
  • радницима 1
  • Радничка 1
  • Радничке 3
  • Радничку 1
  • радња 2
  • радње 1
  • радњи 2
  • радњу 2
  • радо 1
  • радозналих 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • рађањима 1
  • разапињале 1
  • разбијајући 1
  • разбијале 1
  • разбијене 1
  • разбијених 1
  • разбијеног 1
  • развађао 1
  • развалина 1
  • развалине 3
  • разваљен 1
  • разваљују 1
  • развија 2
  • развијао 1
  • развијен 1
  • развијених 2
  • развијено 1
  • Развијено 1
  • развила 2
  • развио 1
  • развуче 2
  • развученим 2
  • разгледају 1
  • Разговарали 1
  • разговор 1
  • Разговор 1
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорима 1
  • разговоримо 1
  • раздвајале 1
  • разилазили 1
  • разлагања 1
  • разливало 1
  • разлике 1
  • разликом 1
  • разликују 1
  • разлоге 1
  • разне 1
  • разнежен 2
  • разнежено 1
  • разни 1
  • разних 2
  • разнобојне 1
  • разноликог 1
  • разочарењем 1
  • разреда 1
  • разредима 1
  • разреду 1
  • разрушили 1
  • разрушити 1
  • разуме 1
  • разумевају 1
  • разумевала 2
  • разумеде 1
  • разумем 1
  • ракији 1
  • ракиског 1
  • рама 1
  • раме 1
  • рамена 3
  • раменима 2
  • раменом 1
  • рамену 2
  • рана 1
  • ране 1
  • ранијег 1
  • ранијим 1
  • рано 1
  • рапав 1
  • расипало 1
  • раскопчаној 1
  • раскречиле 1
  • распитивали 1
  • распознавала 1
  • располовљена 1
  • расположења 1
  • расправљала 1
  • расправљати 1
  • расте 1
  • растеривало 1
  • растројено 1
  • расту 2
  • расцветавала 1
  • расцветавало 1
  • расцветавао 1
  • рачун 2
  • рачуна 2
  • рачунати 1
  • раширен 1
  • рашће 1
  • рђаве 2
  • рђаво 2
  • рђо 1
  • регионе 1
  • ред 2
  • реду 1
  • ређа 1
  • ређе 2
  • рекао 5
  • реке 1
  • рекла 2
  • Рекли 1
  • рентирати 1
  • ресама 1
  • ретке 1
  • ретко 3
  • реткост 1
  • рећи 5
  • реуматизам 1
  • Реч 1
  • реч 5
  • рече 29
  • реченица 1
  • реченици 1
  • РЕЧИ 1
  • речи 23
  • речите 1
  • решавала 1
  • реши 2
  • ријеку 1
  • рила 1
  • Римљани 1
  • робље 1
  • робу 1
  • ровило 1
  • родила 2
  • родило 1
  • родио 1
  • родитеља 1
  • родитељи 3
  • родом 1
  • рођак 1
  • рођаци 1
  • рођаче 1
  • рођеном 1
  • розе 1
  • роман 1
  • романтике 1
  • романтична 1
  • романтичне 1
  • романтичним 1
  • роморе 1
  • росе 1
  • рошчићем 1
  • ружним 1
  • руја 1
  • Рујан 1
  • Рујна 1
  • рука 2
  • рукав 2
  • рукама 4
  • руке 9
  • рукова 1
  • руком 3
  • рукопису 1
  • руку 6
  • румен 1
  • руменила 1
  • руменило 2
  • рупици 1
  • руци 4
  • рушевине 1
  • рушећи 1
  • рушили 1
  • С 2
  • с 27
  • Са 6
  • са 76
  • сав 4
  • савестан 1
  • савет 1
  • савете 1
  • савети 1
  • савлада 1
  • Савлађивао 1
  • савршени 1
  • сагнуте 1
  • Сад 2
  • сад 6
  • садашњости 1
  • садржавале 1
  • сажаљиво 2
  • саже 1
  • сазиданим 1
  • сазидао 1
  • сазидати 1
  • сазна 1
  • сазнаде 1
  • сазрева 1
  • сакривен 1
  • сакривеном 1
  • сакрије 1
  • сакрити 1
  • сале 1
  • салу 1
  • сам 36
  • сами 1
  • самим 1
  • самима 1
  • самих 1
  • само 24
  • Само 7
  • самовање 1
  • самовољом 1
  • самог 2
  • самога 1
  • самом 3
  • самртно 1
  • саму 1
  • сан 1
  • санак 1
  • Санак 1
  • сандуке 1
  • сањањем 1
  • сањати 1
  • Сарића 1
  • сасекао 1
  • састављали 1
  • састављено 1
  • састаје 2
  • састале 1
  • Састали 1
  • састанке 2
  • састанку 1
  • сат 1
  • сата 1
  • сва 4
  • Свадба 1
  • свадбом 1
  • свака 2
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваким 1
  • Свако 2
  • свако 3
  • свакога 1
  • свакојака 1
  • сваком 2
  • свакоме 1
  • свалио 1
  • сватови 1
  • све 39
  • Све 5
  • свега 3
  • свеже 1
  • свежину 1
  • Свест 1
  • свет 16
  • света 7
  • свети 1
  • светковину 1
  • светле 1
  • светлост 2
  • светлости 5
  • светлошћу 2
  • Светог 2
  • Светога 2
  • свету 6
  • свеце 1
  • Сви 2
  • сви 3
  • свиде 1
  • свијести 1
  • свијета 1
  • свиле 5
  • свим 5
  • свирали 2
  • свирепих 1
  • свих 2
  • свјетске 1
  • свога 5
  • свој 4
  • своја 4
  • Своје 1
  • своје 13
  • својим 7
  • својих 5
  • својој 7
  • својом 5
  • своју 8
  • свом 2
  • своме 8
  • свршено 2
  • сврши 3
  • свршио 2
  • сву 2
  • свуда 1
  • Се 1
  • се 349
  • себе 8
  • себи 12
  • себичан 1
  • седамнаестим 1
  • седао 1
  • седела 2
  • седели 3
  • седео 2
  • Седите 1
  • седишта 1
  • седишту 1
  • седне 1
  • села 1
  • селом 1
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељаком 1
  • сељанкама 1
  • Сељаци 1
  • сем 1
  • Сем 4
  • сенке 1
  • сенком 1
  • сеоског 1
  • септембарског 1
  • сестру 1
  • сетио 1
  • сећала 1
  • сећао 2
  • си 1
  • сивој 1
  • сигуран 1
  • сијало 1
  • сила 1
  • Сила 1
  • силазе 1
  • силазећи 1
  • силазила 1
  • симпатије 1
  • симпатисао 1
  • син 1
  • сировим 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 1
  • сиромашнијом 1
  • сирота 1
  • сиротињи 1
  • сиротог 1
  • сироту 1
  • системе 1
  • Сит 1
  • ситна 2
  • ситне 1
  • ситним 1
  • ситничарства 1
  • ситничарство 1
  • сићи 1
  • сјајна 1
  • сјају 1
  • скептички 2
  • Скидајући 1
  • скидање 1
  • скиде 1
  • скинуо 1
  • скицирану 1
  • склања 1
  • Склонимо 1
  • склоност 1
  • скоро 1
  • скраћивао 1
  • скрећу 1
  • скрива 1
  • скривеном 1
  • скројеном 1
  • скроман 1
  • скрупула 1
  • скупе 1
  • слаби 1
  • слабо 1
  • славан 1
  • слађе 2
  • сламни 1
  • слане 1
  • Слануше 2
  • Слануши 1
  • слати 1
  • слатке 2
  • слатко 1
  • слатког 2
  • слашћу 1
  • слегали 1
  • слегало 1
  • слемену 1
  • слепи 1
  • слепоочница 1
  • слика 3
  • слике 5
  • сликом 1
  • слику 2
  • слинавог 1
  • слична 1
  • слободе 1
  • слободна 1
  • слободни 1
  • слободнија 1
  • слободнији 1
  • слободно 1
  • слова 1
  • сломије 1
  • слона 1
  • службе 1
  • служио 1
  • служити 1
  • слутњом 1
  • Слушала 1
  • слушала 3
  • слушао 1
  • смањује 1
  • сматрали 1
  • сме 4
  • смејали 1
  • смејао 1
  • смејући 1
  • смела 1
  • смело 1
  • смем 4
  • смео 5
  • смерно 1
  • смести 1
  • смех 1
  • смешан 1
  • смешила 1
  • смешило 1
  • Смијаће 1
  • смисао 1
  • смо 3
  • смрвљене 1
  • смрди 1
  • сн 1
  • снага 2
  • снагом 1
  • снагу 1
  • снажан 2
  • Снажни 1
  • снегови 2
  • снегом 1
  • снила 1
  • сниску 1
  • снова 1
  • снове 2
  • снови 1
  • сновима 1
  • сноп 2
  • собе 1
  • соби 4
  • собом 2
  • собу 2
  • сокаком 1
  • сокаку 1
  • соли 1
  • сопствена 1
  • сопствене 1
  • сопствену 1
  • социјалист 1
  • социјалиста 1
  • социјалишу 1
  • спазила 1
  • спазио 1
  • спазише 1
  • спаја 1
  • спајају 1
  • спао 1
  • спасавала 1
  • Спасоја 3
  • Спасоје 23
  • Спасојева 1
  • Спасојево 1
  • Спасојеву 2
  • Спасоју 2
  • специјалитете 1
  • спис 1
  • списак 1
  • спокојство 1
  • споља 1
  • спомен 1
  • спомена 1
  • спрат 2
  • спрата 2
  • спрату 1
  • спремале 1
  • спреме 1
  • Спремише 1
  • спремљено 2
  • спречи 1
  • спусти 2
  • спуштају 1
  • срастао 1
  • Србије 1
  • Србима 2
  • Србина 1
  • срдачности 1
  • средини 5
  • средњовековна 1
  • Средство 1
  • срео 1
  • сретне 1
  • срећан 2
  • срећна 1
  • срећни 1
  • срећнијег 1
  • срећнијим 1
  • срећнијој 1
  • срећним 1
  • срећу 1
  • срицати 1
  • српске 2
  • српску 1
  • срца 4
  • срце 2
  • срцу 1
  • срџадом 1
  • стаблу 1
  • стазама 1
  • стази 1
  • стазом 1
  • стајала 3
  • стајали 1
  • стајао 4
  • стаклићима 1
  • стална 1
  • стално 7
  • становала 1
  • стапа 1
  • стара 2
  • стари 1
  • старије 1
  • старинска 2
  • старинске 2
  • старински 2
  • старинску 1
  • старих 1
  • старо 1
  • Старо 1
  • старост 1
  • Стару 1
  • стас 1
  • стати 1
  • Ствар 1
  • ствар 5
  • ствари 1
  • створене 1
  • сте 3
  • стегао 1
  • стегне 1
  • стеже 1
  • стезало 1
  • стекао 1
  • стена 3
  • стене 3
  • стени 4
  • стеном 1
  • стења 1
  • стење 1
  • степеница 1
  • степенице 1
  • стећи 1
  • стече 1
  • стигле 1
  • стигли 1
  • стиховима 2
  • сто 2
  • Стога 3
  • стојало 1
  • стоје 3
  • стоји 2
  • столица 1
  • столицу 2
  • стомака 1
  • стопале 1
  • сточић 1
  • Стражара 1
  • Стражаре 2
  • страна 1
  • странац 1
  • стране 2
  • страних 1
  • страну 2
  • странца 3
  • Странци 1
  • странцу 1
  • страсти 1
  • страх 2
  • страха 1
  • страшна 1
  • страшни 1
  • страшно 2
  • стрвина 1
  • стреја 1
  • стрејама 1
  • стресао 1
  • стресе 1
  • стрмен 1
  • струјао 1
  • стубове 2
  • су 121
  • сувим 1
  • сувише 3
  • сувом 1
  • сувоћи 1
  • суву 1
  • судбини 1
  • судили 1
  • сужава 1
  • сузама 2
  • сукњом 1
  • сумрак 1
  • сунца 2
  • сунце 1
  • Сунце 2
  • сунцобране 1
  • сунцу 1
  • Супленти 1
  • супротност 1
  • супротности 1
  • супротностима 1
  • сурвани 1
  • суров 1
  • суседске 1
  • сустичу 1
  • сутра 1
  • сферу 1
  • та 2
  • Та 4
  • Табане 1
  • табаци 1
  • Тавнице 1
  • тада 6
  • Тај 2
  • тај 6
  • тајанствена 1
  • тајанствено 1
  • таква 1
  • таквим 1
  • такише 1
  • Тако 1
  • тако 29
  • такође 5
  • таласи 2
  • таласима 1
  • тамница 2
  • тамо 5
  • танким 1
  • тапшати 1
  • тачку 1
  • твога 1
  • твоје 1
  • твојом 1
  • тврдио 1
  • тврдоглав 1
  • тврду 1
  • тврђаву 1
  • тврђи 1
  • Те 2
  • те 29
  • тебе 1
  • теби 1
  • теглу 1
  • тегом 1
  • тежак 1
  • теже 1
  • тежило 1
  • тезгу 1
  • тејева 2
  • тек 10
  • Тек 7
  • текао 1
  • текла 1
  • телеграфист 1
  • телеграфиста 3
  • телеграфској 1
  • телу 1
  • темеље 2
  • темељи 4
  • темељима 1
  • теорије 2
  • тепелук 1
  • теразије 1
  • терет 1
  • тесаником 1
  • тесаног 1
  • тесним 1
  • тесном 1
  • тестерили 1
  • теферич 1
  • Тешка 1
  • тешка 3
  • тешке 1
  • тешким 1
  • Тешко 1
  • тешко 3
  • Ти 2
  • ти 26
  • тим 5
  • тип 2
  • тираније 1
  • тиранин 1
  • тих 3
  • тихо 3
  • тица 1
  • тицало 1
  • тиче 2
  • тишина 5
  • тишине 1
  • То 21
  • то 50
  • Тога 1
  • тога 12
  • тој 5
  • Толе 3
  • толика 1
  • толико 3
  • Толовим 2
  • том 3
  • томе 6
  • топле 1
  • топло 2
  • топлоту 1
  • топлу 2
  • тополе 1
  • трава 1
  • траве 1
  • трави 1
  • травом 1
  • траву 1
  • трагедију 1
  • тражене 1
  • тражи 2
  • тражило 1
  • Тражиће 1
  • трајало 1
  • траје 1
  • трговачка 2
  • Трговачке 1
  • трговачким 1
  • трговачких 1
  • трговачку 1
  • трговина 1
  • трговца 2
  • трговчићи 2
  • треба 6
  • требала 1
  • требало 2
  • тренутак 2
  • тренутка 1
  • тренутку 2
  • тренуцима 1
  • треперио 1
  • трећа 1
  • трећи 1
  • Трећи 1
  • три 3
  • трљао 1
  • трн 2
  • трна 1
  • трње 1
  • тробојку 1
  • тротоару 1
  • троше 2
  • трпела 1
  • трпео 1
  • трпи 1
  • трудила 1
  • трудили 1
  • трудио 3
  • Труни 1
  • Труну 1
  • труње 1
  • труо 1
  • трчи 1
  • ту 20
  • Ту 3
  • туберкулозан 1
  • туберкулозног 1
  • туда 1
  • туде 1
  • туђ 1
  • туђег 1
  • тужан 1
  • тужно 1
  • туку 1
  • тунела 1
  • тупо 2
  • Турицу 1
  • турски 1
  • турског 1
  • Турци 4
  • туче 1
  • ће 18
  • ћелава 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 1
  • ћерамиџија 1
  • ћерка 1
  • ћерпича 2
  • ћеш 2
  • ћилимом 1
  • ћошак 1
  • ћу 6
  • ћутала 1
  • ћути 1
  • ћутите 1
  • ћутљива 1
  • ћутљиви 1
  • ћутљиво 1
  • у 236
  • У 27
  • убедио 1
  • убрзано 1
  • уведе 2
  • увезаних 1
  • увек 5
  • увери 1
  • увече 1
  • увијала 1
  • увијеним 1
  • увис 1
  • увлачи 1
  • уво 1
  • увређено 1
  • Уврх 1
  • увуче 1
  • угледа 1
  • угледале 1
  • уговору 1
  • угушивао 1
  • угушује 1
  • Удавао 1
  • удаје 1
  • ударала 1
  • ударао 1
  • ударен 1
  • ударени 1
  • ударили 1
  • ударио 1
  • ударити 2
  • удобно 1
  • уђе 1
  • уживају 1
  • Ужица 1
  • Ужице 11
  • Ужицу 7
  • Ужичанин 2
  • ужичка 4
  • ужичке 2
  • ужички 3
  • ужичких 4
  • ужичком 1
  • ужичку 1
  • Уз 1
  • уз 4
  • узбрдо 1
  • узбудљивом 1
  • узбуђења 1
  • уздах 1
  • уздаха 1
  • уздахну 2
  • уздижу 1
  • уздизала 1
  • уздизао 1
  • уздисале 1
  • уздржала 1
  • уздрхтала 1
  • узимао 1
  • узме 1
  • узмете 1
  • узнемирене 1
  • узрока 1
  • указивала 1
  • уколико 1
  • укорењеним 1
  • укоченим 1
  • украса 2
  • украшене 1
  • укупно 1
  • укус 1
  • укуса 1
  • улазио 2
  • улазом 1
  • улар 1
  • улепљену 1
  • улица 1
  • улицама 6
  • улице 7
  • улици 1
  • улицом 3
  • улицу 2
  • улична 1
  • улогу 1
  • улучила 1
  • уљушкан 1
  • ум 1
  • ума 1
  • уме 1
  • умео 3
  • уметала 1
  • уметности 1
  • умиљавајући 1
  • умиљат 1
  • умирало 1
  • умире 1
  • умиривао 1
  • умиру 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • умре 1
  • умрем 1
  • умрла 3
  • умрли 1
  • Умрли 1
  • умрло 1
  • умро 1
  • унапред 1
  • уништити 1
  • унутарњи 1
  • унутра 2
  • уопште 3
  • уосталом 1
  • упало 1
  • уписали 1
  • упита 7
  • упоређивао 1
  • упорно 1
  • упорност 1
  • употребљавајући 1
  • употребљавала 1
  • Управа 1
  • управе 1
  • упркос 1
  • Упркос 1
  • упропастити 1
  • урадит 1
  • урамљивао 1
  • уреди 1
  • урођеној 1
  • усамљеним 1
  • Усековање 1
  • уске 1
  • уски 1
  • уским 1
  • уском 1
  • ускомешан 1
  • Ускрс 1
  • услугама 1
  • услужност 1
  • услужности 1
  • услузи 2
  • успавана 1
  • успављивао 1
  • успе 1
  • успевао 1
  • успеше 1
  • успоређивао 1
  • усред 6
  • уста 6
  • устима 1
  • устреба 1
  • устрча 1
  • усуди 3
  • утехе 1
  • утеши 1
  • утисак 1
  • утиску 1
  • утицало 1
  • утиче 1
  • утопљени 1
  • уточишта 1
  • утучена 1
  • ухвати 2
  • ухватили 1
  • уче 2
  • учен 1
  • ученице 1
  • учествовао 1
  • училе 1
  • учини 5
  • учинила 1
  • учинио 2
  • учитељи 1
  • учтив 1
  • учтивости 1
  • уџбеник 1
  • ушију 2
  • фамилију 1
  • Фармацајт 1
  • фатално 1
  • фермене 1
  • феш 1
  • физички 1
  • фијакер 1
  • фијакера 1
  • филозофији 1
  • филозофију 1
  • флора 1
  • формат 1
  • форматима 1
  • фотограф 5
  • фотографа 6
  • Фотографија 2
  • фотографијама 1
  • Фотографије 1
  • фотографију 1
  • Фотографију 2
  • фотографисала 1
  • фотографисањем 1
  • фотографисао 1
  • фотографишу 1
  • фотографска 1
  • фотографски 1
  • Фотографу 1
  • фраза 1
  • фризуре 1
  • Хајдемо 2
  • хаљинама 1
  • хаљине 1
  • хаљини 1
  • хартију 2
  • хвала 4
  • Хвала 4
  • хвали 1
  • хвалио 1
  • хватају 1
  • хватала 1
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • хладан 2
  • хладна 1
  • хладно 1
  • хладњаком 1
  • хладовином 1
  • хладу 1
  • хлеб 1
  • хлебова 1
  • хода 2
  • ходник 2
  • ходника 1
  • ходнике 1
  • ходнику 1
  • хоризонат 1
  • хоризоната 1
  • хоризонти 1
  • хоће 4
  • Хоћете 1
  • хоћеш 1
  • хоћу 1
  • Хоћу 2
  • хтеде 5
  • хтела 7
  • хтели 1
  • хтело 1
  • Хтео 1
  • хтео 7
  • хтети 1
  • Цаја 10
  • Цаје 3
  • Цаји 2
  • Цајину 1
  • Цајо 2
  • Цајом 4
  • Цају 1
  • цар 1
  • царству 1
  • цвет 2
  • цвета 1
  • цвету 1
  • цвећа 5
  • цвећем 3
  • цвећу 3
  • Цела 1
  • цела 2
  • целе 2
  • цело 3
  • целог 1
  • целога 1
  • целом 3
  • целу 4
  • цене 1
  • ценили 1
  • цену 2
  • цео 4
  • Цетињу 1
  • Цигане 1
  • Цигани 3
  • цијело 1
  • циљ 1
  • циља 1
  • цимну 1
  • цинички 1
  • ципела 1
  • ципелама 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црвени 1
  • црвеним 3
  • црвених 1
  • црвеном 1
  • црвену 2
  • црква 3
  • цркве 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црнело 1
  • црни 1
  • црним 1
  • црних 1
  • Црногорац 6
  • Црногорца 3
  • црном 3
  • црну 1
  • црта 1
  • Црта 1
  • цртам 1
  • цртања 1
  • цртаћу 1
  • цуре 1
  • цуриле 1
  • Чак 3
  • чак 4
  • чанак 1
  • чарапа 1
  • чардаклију 1
  • чаробног 1
  • Чаругџиски 1
  • чаршији 1
  • час 6
  • Част 1
  • части 1
  • Чачак 1
  • Чачка 1
  • чаша 1
  • чаши 1
  • чашу 3
  • чега 1
  • чекај 1
  • чекала 1
  • чекам 1
  • чекати 1
  • чекић 1
  • чекмеџета 1
  • чела 1
  • чело 2
  • челу 3
  • чељад 1
  • чељусти 1
  • чему 2
  • честе 1
  • чести 1
  • честитала 1
  • често 4
  • четворо 1
  • четвртаст 1
  • четвртом 1
  • чете 1
  • четири 1
  • Чеха 1
  • чешће 2
  • чизме 1
  • чије 4
  • чији 1
  • чим 1
  • Чини 1
  • чини 3
  • чинила 2
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чиновника 2
  • чиновницима 1
  • чиновничић 1
  • чиновничко 2
  • чист 1
  • чистили 1
  • чисто 2
  • чита 1
  • читав 2
  • читали 1
  • читати 1
  • члан 1
  • чланице 1
  • човек 28
  • човека 6
  • човеку 3
  • чојом 1
  • чоју 1
  • Чортановић 1
  • чоче 3
  • чу 1
  • чуваркуће 1
  • чувен 1
  • чувена 1
  • чуда 2
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чудна 1
  • чудне 1
  • Чудне 1
  • Чудни 1
  • чудно 4
  • чудног 1
  • чудо 1
  • чуја 1
  • чујеш 1
  • чујни 1
  • чула 3
  • чули 1
  • чуло 1
  • чути 1
  • чутуром 1
  • џак 1
  • џандаре 1
  • џбун 1
  • џбуња 1
  • џепу 2
  • џиброња 1
  • џиновска 1
  • шаку 1
  • шала 1
  • шалова 1
  • шалоне 1
  • шалу 2
  • шаљивчина 1
  • шапну 2
  • шапнула 1
  • шаптала 1
  • шаптале 1
  • шаптали 1
  • шаптао 1
  • шапутали 1
  • шатра 1
  • шашовцима 1
  • Швабу 1
  • шегрт 2
  • шегрти 1
  • шетао 3
  • шетати 1
  • шетње 1
  • шећер 2
  • Шешир 1
  • шешир 4
  • шешира 2
  • шеширом 1
  • шиваћом 1
  • шик 1
  • шипражје 1
  • шири 2
  • ширим 1
  • широј 1
  • широка 2
  • широке 1
  • широким 1
  • широком 1
  • широку 1
  • школа 2
  • школе 6
  • школи 2
  • школом 1
  • школског 1
  • школу 3
  • шкрипа 1
  • шлајма 1
  • шмрк 1
  • шпитаљ 1
  • шта 17
  • Шта 9
  • штампарија 1
  • штапом 1
  • штету 1
  • што 49
  • Што 5
  • штогод 3
  • штоф 1
  • штофа 2
  • Шумадији 1
  • шуме 1
  • шуму 1
  • шупље 1
  • шушњева 1
12027 matches
 дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на р 
ао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да ј 
 за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право 
ако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидо 
 је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се 
а бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све 
ароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно ги 
 у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити  
 прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, как 
} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједн 
гледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S}  
ицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниски 
е с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну вл 
 било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем 
 ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рил 
ата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба и 
ла.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, завод 
ој нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унут 
 је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајстори 
</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињ 
 у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих п 
е својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зелен 
вати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомињ 
гађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притис 
, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са  
дашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је б 
аланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљуби 
нила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом гр 
јзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде 
{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам  
ватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрз 
ну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Ма 
ко се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на п 
спод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је т 
шале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестан 
и је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Он 
осподин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> < 
 је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> 
} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто  
родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.< 
ио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио 
аљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Весели 
ји се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна 
има час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је н 
После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињс 
а једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пуст 
анице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам мо 
колико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто в 
ком да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p 
едео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан 
м кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је кл 
античним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је пр 
блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења  
 могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, 
 штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на каф 
 гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> 
ћића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлат 
модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p 
>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист знача 
да што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, н 
кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам  
цао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај св 
е груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> 
вим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан из 
у прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам 
упи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млет 
Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; о 
{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p 
} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . 
љено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја  
ле подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах 
даним од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећ 
рока стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у срп 
<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за с 
ства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лет 
изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног вр 
ва у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било  
еном »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запове 
.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џеп 
ижи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има макс 
а шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говор 
 паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, зао 
ивко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свир 
је то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свак 
ели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где  
 у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог  
е, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> < 
није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — ја 
тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је го 
м, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> < 
постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</ 
га се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Жив 
, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и шк 
ајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носи 
их једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провин 
књом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек  
 великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче  
ревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећ 
нио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је с 
у личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје труд 
ом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{ 
{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако с 
.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n 
, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат. 
, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, 
тегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне др 
и, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p> 
ворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је из 
дано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам д 
 од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја закла 
зама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужи 
ица...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не и 
ите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите си 
сту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која с 
в лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатк 
х предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју кос 
/p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела ола 
. темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, 
него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи 
е волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже 
тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом 
 — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> 
слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољуб 
ред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену  
 могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... 
а лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст це 
>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, ње 
д ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb  
ах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, ко 
 на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим пут 
p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S 
је јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p>  
Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на со 
ти промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дуб 
оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, насло 
немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и  
де да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку 
љења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога чове 
део сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове ди 
у долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна п 
 писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место  
је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p 
 се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође  
.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела в 
о што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S 
је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла 
Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она ј 
 пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се сме 
ију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак  
... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђ 
ла само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електрично 
овна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу 
у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија рук 
 више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на о 
 напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p 
гурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате  
тој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне 
тоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни  
 да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади 
 И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три 
 Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — не 
а дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан 
рали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се с 
ак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је ви 
је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију у 
угом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржав 
, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала 
земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао  
— одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која 
ту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, бе 
 бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Ман 
ица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одо 
н, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, ег 
 — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, 
рије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Изле 
ло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу к 
, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Дан 
о бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весе 
 хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мр 
начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје 
ко женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир 
e>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти но 
и ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код н 
лађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом ста 
, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спас 
 само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... иза 
ама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек  
 грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао ш 
тна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић  
одица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте 
гушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи 
 готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратк 
 црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапо 
ле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда  
да најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом к 
и, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створе 
 уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибеж 
и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест са 
 је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> 
ла масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора 
а блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по  
 две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рук 
надно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мисл 
>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје  
 нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужи 
Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито мла 
иле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очек 
едног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка 
ом, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно 
о се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михај 
замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је приз 
вету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у 
ет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, насле 
 нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципел 
</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног 
невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се пр 
S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Буји 
езобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице. 
вост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се 
 било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p>  
било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним 
идео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи  
огао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} 
ице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао ма 
ено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним  
су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p> 
асно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћ 
собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а о 
 испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим  
Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима  
 што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се ок 
м колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепш 
 црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . .  
карцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радни 
ом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, ко 
ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се  
 тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном  
о је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S 
ога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео,  
дне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндер 
ј га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је д 
ло ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, ка 
н, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих к 
ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта  
дите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости пред 
и су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које ни 
у из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p 
 остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чове 
ејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили с 
бичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцв 
ек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" 
о скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне  
> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавал 
ешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицеме 
м животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске  
ад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек мо 
олест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек 
ас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га 
својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</ 
јале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем 
ије, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дв 
, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и  
иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мај 
м низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, 
Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би крат 
како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци 
 пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави. 
били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотограф 
ка другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од 
питала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија,  
 ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушн 
чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао ко 
лазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p 
 пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али 
итање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се н 
рац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, г 
орима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p> 
10_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о на 
лагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, н 
i>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од хо 
, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из на 
удили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} До 
, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Ш 
цавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — ил 
 прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тад 
епотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још  
/head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није  
p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S}  
} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Дани 
окоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, р 
без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и мла 
а га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} 
џбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој гр 
ојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> < 
ке стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као  
и радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p>  
ој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено 
 би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити т 
д једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да  
и.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим 
лом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који 
реко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често саст 
неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, позн 
Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Дан 
рца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p>  
е од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао оч 
 <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољн 
реме.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је једа 
 где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на  
са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Гос 
зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{ 
у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети  
. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Ц 
ља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — х 
са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима 
тој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем. 
 она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја 
жње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпу 
д једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је тр 
ден погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{ 
 . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио  
де се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса ка 
 многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми га 
евђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај изр 
 је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није пр 
е масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовс 
з обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} 
 врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, др 
ио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, М 
, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је уч 
аршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој л 
вачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бун 
га, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је 
d>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана  
 бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањи 
ован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати ва 
 онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се 
 крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, при 
/p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала  
хвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откак 
е на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а  
е.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи  
ман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их  
шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а 
 предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео. 
 се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прил 
или странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће пат 
та, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, 
адило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у  
о; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу 
 била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p 
дила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко,  
а таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било ви 
 опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне  
то је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је 
 убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а 
о кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила рет 
ад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби ч 
 са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно 
 заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младић 
ише од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и раније 
 воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Стар 
радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену из 
колског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазам 
м.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није 
пчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и м 
ен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у др 
.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и  
орски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хв 
стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости 
аловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за на 
е учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S}  
же целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи 
е: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу л 
S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили 
дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, зади 
 кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви д 
 предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} М 
адозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и на 
ла су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и  
ку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним  
о је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S}  
 то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је 
ан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} А 
и одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао бо 
е овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли 
, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онд 
 куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само  
чекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје по 
ог певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао 
човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што 
сио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и пон 
 учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избе 
е мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећ 
ке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p> 
Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даниц 
својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленил 
у новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја 
лануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија,  
 перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи 
 замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто м 
 је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао  
S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, 
ка са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке с 
овала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вр 
зирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео д 
о пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће г 
у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим такв 
ли у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
а био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближ 
овица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То  
жицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише от 
ирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, бла 
за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нер 
 Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му с 
е око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за  
а Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и 
рна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> < 
вај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић 
он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељи 
 Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно вели 
јци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се о 
н то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствен 
и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вун 
сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плахов 
ашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинес 
већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његово 
но, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</ 
високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младе 
 кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи  
неске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно вре 
би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, г 
е била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је 
ешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пр 
{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449 
 па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шап 
ијатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} 
S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фото 
арио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи 
> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, 
 се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата б 
танку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепи 
код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ри 
инчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица,  
 даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком 
о од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посл 
а на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у 
брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине ма 
 иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти р 
атприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила мног 
вот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро те 
ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>—  
ном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да 
овину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све т 
аница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се  
 одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} С 
ика.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељ 
} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме ду 
ја је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шеши 
ак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази 
:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао 
ојем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Маш 
зумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ друго 
 радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није 
е:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из мен 
наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота ко 
еђу њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио  
лико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важ 
тке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола 
тима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— 
ера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и пар 
 ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове ло 
 шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, ја 
тензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се  
 видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — 
екло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква 
у браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако не 
ило избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div 
една згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био ј 
шија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњ 
сто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да б 
е и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме  
же.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину  
а која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим 
р: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски проти 
о да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapte 
е газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врат 
, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом др 
ом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећније 
ојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње 
ом око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у  
го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и ност 
 би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — дода 
{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ј 
ти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као из 
на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћ 
 сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно к 
ар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— 
 очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на 
м, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим 
де.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и тру 
>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође 
арочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом дет 
нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_C1">  
ер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази 
таљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p 
, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се  
ори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о том 
песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом нек 
 — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Да 
ски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја . 
ке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са бл 
p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање  
 Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово  
а и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене истор 
м избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред 
ој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: не 
 под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној на 
ао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »ш 
/p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влаж 
:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, г 
 већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном  
ече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа  
е.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља 
оја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресеца 
 је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесн 
се чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{ 
нпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осет 
ивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накр 
 просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједан 
рупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли о 
н, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скру 
p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у наш 
отографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећи 
би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође крат 
ез прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност сво 
е одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говори 
 и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда јо 
 да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана  
 Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савет 
коли, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као т 
 света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивн 
е: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, р 
ла се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с 
 са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— 
е зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и с 
иту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе  
се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани  
рена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра  
 први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је би 
 упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи,  
не од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије  
ије била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услуг 
— понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научн 
 зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђ 
 волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кор 
ај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана пес 
два назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и 
ападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја ј 
ани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се цр 
забрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је цел 
никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које  
... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али к 
 да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p 
 надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом 
асипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по пе 
е могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип  
је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта 
 те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снаж 
{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку  
, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и ви 
ци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандар 
е имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности 
врши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно румени 
та реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се  
ладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p 
едан од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују 
ање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у св 
 доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет к 
шење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере,  
 планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с ук 
о живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и о 
 за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим но 
"437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно с 
ек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу. 
марно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју 
отограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је ова 
олако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасн 
ј занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српс 
син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад  
 зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, л 
 непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуч 
дјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих  
т, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter 
 неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p 
о на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски ј 
ешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} 
и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање 
 се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног 
>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете л 
морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора 
 прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам р 
мело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи дево 
Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне 
људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који  
у критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима ово 
а ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја 
 о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која  
ај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали 
и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада д 
 а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, ро 
<p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, па 
ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим 
<hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидов 
м тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; иск 
 увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слобо 
 ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи с 
ке девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво вре 
потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро 
ист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистичк 
дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за бо 
оту.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизб 
д црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увије 
пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал,  
, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава 
еки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто 
а.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} До 
на летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у нар 
падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим З 
ски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кос 
оја је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S}  
о; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, 
а благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој душ 
страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је 
отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као жив 
да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је  
о и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљаш 
аласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика ид 
еше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта 
:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и  
а мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ни 
 младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>—  
о у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу дол 
олести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> < 
ну, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав  
 глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате к 
к да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли з 
 могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите 
 задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су т 
— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што 
ни повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се 
ђу једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја  
вотом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, 
а Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p 
ед собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости  
а начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао д 
уну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећ 
 да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине,  
p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав 
ан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се ле 
.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у У 
 мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цу 
им од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одма 
> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима 
ли су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и сам 
Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није нака 
сећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свет 
милију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могл 
м крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлаче 
тоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено,  
.. ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све през 
и зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћ 
једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио  
тавио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је уче 
Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Н 
ен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, би 
ала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније 
отово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани 
едног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Жи 
еди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на  
ки не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су 
мах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то 
јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њи 
за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа 
а који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, сед 
здизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да нијед 
 друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом т 
премале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и ра 
даха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужич 
 Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" />  
е, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . м 
ју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дв 
видаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> 
јка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје 
у је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под имен 
чели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на 
врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бр 
, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интер 
о тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они  
оши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, ви 
авите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>—  
ече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није 
о рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да подне 
мо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите 
 Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка н 
p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смис 
ићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајм 
 — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа 
о шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут  
Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште ма 
, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом жи 
а сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављи 
вице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам  
е једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја с 
 ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну 
 нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурам 
} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, 
ва, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>После 
а то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, 
 тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Уп 
и јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је 
— прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао јед 
на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дан 
оловине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће,  
ођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни  
метити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је ле 
ко, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.< 
 помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S 
ад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Ч 
виђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све 
јави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрште 
и јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разу 
горац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади,  
на на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пу 
и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Весе 
нпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неиз 
тинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница ј 
е за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинск 
реме, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја 
, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац 
орних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »ко 
.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко пов 
 — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра 
 њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхун 
ростим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га  
ежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и д 
пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са о 
не.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући једа 
корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </d 
огорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову ново 
су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била  
ш изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је вол 
 она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасо 
начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и ос 
 је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у 
а је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то ист 
 има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зн 
и нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се 
За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отега 
ети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од ки 
заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Н 
тати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаниц 
нада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда 
из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с велик 
атог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била  
од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p 
мише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изи 
.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му,  
р.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први  
 ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушо 
 <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар 
ка, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горшта 
то да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан н 
" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није ос 
бима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, за 
ом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Бео 
ка, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на  
а, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само 
инеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S}  
вета, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало п 
а...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко  
су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле 
е брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за на 
овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју  
— Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња  
ро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а 
 би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена 
пасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути ча 
ло је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, г 
 поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој г 
Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ к 
 народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном ист 
у руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без у 
 — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад ц 
{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грознича 
 Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућ 
есту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, бил 
но, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако ле 
 <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда 
едузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</ 
е било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, кој 
 кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила  
егову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као м 
ањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где  
ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима 
вољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана с 
розори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја 
и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, г 
лом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене  
 Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наи 
еликих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерациј 
иш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није п 
рпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме 
и главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри  
то вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове 
 се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>И 
 је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић  
виле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће б 
узика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мара 
ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, з 
шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је је 
шала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слич 
а заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробој 
ом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жи 
етар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један 
 туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук н 
ли се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни,  
, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите с 
елом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам при 
лина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих о 
о.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече м 
p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећ 
е последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче сте 
после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало 
 био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— 
 Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче ј 
м ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових р 
ећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да в 
о задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за мла 
а, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приго 
ут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>—  
е пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговор 
а који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p 
 пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њего 
 у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према ов 
унцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као 
лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Те 
затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили  
 онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на ме 
поте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас 
ојој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{ 
ист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све живо 
зре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!< 
алостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо по 
> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који с 
је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, 
<head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад 
рудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи гла 
ош два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Да 
ом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <di 
ацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, дод 
/> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети  
азвађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је 
лог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са друг 
опаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осокол 
асоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p>  
јчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну 
да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, та 
ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газд 
 а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види раз 
ња, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица 
рем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован 
већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, да 
уву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи с 
ом оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп ка 
ла теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале з 
 са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заво 
ладићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јо 
али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некак 
е снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра 
дску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужи 
арити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — доп 
као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не ос 
 ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за ж 
у заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га н 
за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физи 
 осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и пер 
дух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам 
ло . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто т 
 <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах по 
е која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта 
атом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се 
ловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' де 
је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се 
 се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те  
 муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити 
ик, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не гов 
и да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слу 
а, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, ал 
Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао о 
ивали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити нико 
ти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угл 
зију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи  
у« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S 
а тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишл 
апетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Млад 
тала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели  
<p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким  
ало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p 
} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турц 
о је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се ниј 
ма највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише  
рху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p 
 исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало уви 
дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостал 
, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p 
нас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладниј 
уштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Страж 
јим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац г 
 Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја  
емена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне 
ас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они 
 даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као нек 
му« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнем 
ом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли не 
а! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка 
гани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, бил 
ављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени 
> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, ни 
 је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мно 
 се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па с 
 генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држ 
х ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на 
 би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је 
 нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је 
ито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што с 
ознавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о буд 
е оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љу 
ице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су приз 
p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новос 
 је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пу 
 овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се поса 
је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао  
<p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није  
 Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја с 
споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог забора 
у намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Ма 
ло високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој  
ија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом  
протност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудн 
ити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, 
{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и о 
мао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних 
 насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођа 
м сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> 
уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једн 
 пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једв 
лисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше  
осадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба 
 осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која 
Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Н 
ебацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полет 
настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали т 
 је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од све 
.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, госпо 
авана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била  
д мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих  
 једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва < 
коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музи 
о је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах д 
еспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посмат 
<p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количин 
ћао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му дон 
 њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушн 
 Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропаст 
 паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.< 
нтнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена н 
е као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово  
т значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе исто 
ни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о 
5" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је бил 
уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао вел 
ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} 
 рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе т 
 и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу о 
 је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице  
злазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да 
ло читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда ра 
оји би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, 
на.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци 
 бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти нап 
а своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На 
себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу о 
ога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са  
руга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка 
>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све ш 
 је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младо 
 обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути  
о ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био ј 
ревариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником н 
 зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, 
се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осе 
 Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она се 
комрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је  
. ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пи 
да су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну стран 
>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и пок 
, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком 
езде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дув 
на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, от 
омоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би  
однике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перун 
ој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо  
рдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече 
ински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличаст 
којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај т 
м јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто оглед 
списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Др 
е се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстариј 
ћући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво 
 веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брд 
 <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, је 
о, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га ви 
за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покр 
ским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p> 
е питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S}  
чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај мла 
 дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких. 
кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — д 
 је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику к 
асоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> 
S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за  
на је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цв 
еокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не ч 
Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела 
слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хв 
ут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одгов 
, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S 
ајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уз 
а у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију о 
.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на с 
кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчев 
е свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ћ 
а-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подб 
, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сум 
допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошани 
ио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости  
но су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, 
} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њ 
ије било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</ 
 потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао дв 
су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Шва 
 живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро 
ј топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршаве 
јом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p>  
и се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> 
ра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заос 
а иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поре 
ија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех ј 
ка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је 
иким кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Млад 
ски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку 
а, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S}  
а ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води  
{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува 
а у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му ј 
тук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод,  
ра-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална  
 Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голет 
е благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </b 
{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S}  
 изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаво 
ости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је б 
.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p>  
уров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и ис 
тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, пр 
p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на п 
 није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсе 
или би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Млад 
е сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде 
е то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Дан 
и улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу прво 
е се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагод 
прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а ж 
лени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала 
каза као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио 
 поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су  
S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хт 
азе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом  
Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи 
е мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно. 
 мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажу 
и ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео 
девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав  
n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога н 
 ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, п 
ћни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је 
{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одреш 
е му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми д 
 специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мисли 
p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико  
 све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци  
соју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се 
ила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{ 
су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцо 
иду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу е 
ке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељим 
ало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унут 
 /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непо 
је младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, 
и у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на кон 
 основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Б 
Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, р 
<p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странц 
бе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p 
.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је дог 
о даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна с 
убав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, 
е се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута бр 
одужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут је 
/p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места 
е лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лац 
о да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове 
тампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафан 
 што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не  
о његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку о 
 је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су  
ко као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегн 
оказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и 
који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет 
, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није нала 
 навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је и 
ске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубок 
 знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена бед 
дственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу 
ао пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра 
е и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> < 
ли тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l> 
<p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше 
 Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало 
е осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети г 
ести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чис 
 млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, 
нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У т 
ио девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробно 
<p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће 
епу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицај 
 врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" />  
ана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој р 
их.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да д 
 Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шума 
тају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле  
а, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помп 
као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан од 
да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Да 
и се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{ 
не ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим суви 
у.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— 
и за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та п 
ко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p> 
ући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девер 
и ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад 
чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па 
учена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лен 
ва и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> 
е поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође су 
гле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазиш 
и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали с 
делисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} О 
Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те т 
а је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њ 
b n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може л 
је разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани 
 да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко 
рањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Дев 
оспођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите 
ти за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови  
ој маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{ 
е допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спа 
нише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, кој 
утне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудн 
ице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје 
ледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> < 
г родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, 
загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја од 
 једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она 
а друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други  
и неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то на 
ивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале 
пречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела 
ује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе 
 раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.< 
о бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да до 
мен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="4 
зор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене 
p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем  
ма, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао ј 
 јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао ц 
асоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песник 
ко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио 
ђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно шт 
 у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</ 
 <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускр 
рала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и  
а моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>М 
, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворс 
о самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и м 
е ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — д 
ј своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младић 
оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Дон 
а је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало ск 
отографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb 
/p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница 
саћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно  
 <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . .  
на била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати  
жио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекл 
е зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветн 
већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фото 
Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »час 
их подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о р 
p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уст 
м ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба  
Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог нос 
ина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих п 
 који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак м 
 испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко 
ице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад  
азваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оже 
зврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газд 
уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да б 
амтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, гд 
ашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светло 
ји су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остал 
рдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још нек 
аден задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од ост 
показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис 
теђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у  
за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан д 
p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Жив 
а Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гуд 
нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, нек 
е мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брда 
тна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари 
 листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о 
ао располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене л 
вала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... 
у.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних 
е Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут 
хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале 
дну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и пол 
 човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљиво 
чи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остаја 
здижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се гра 
 Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред  
овек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је о 
стане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну 
ја му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке! 
атељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p> 
рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била в 
у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дет 
 важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на 
. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} К 
 друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазива 
, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филоз 
 И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уо 
у, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила с 
ете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста 
ајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</ 
имназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сари 
оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фриз 
ступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину д 
ичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучен 
о доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио све 
фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће,  
 лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, по 
— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како ј 
ва реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С време 
тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Н 
се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари та 
дваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види  
од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле м 
преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотог 
, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и 
ане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђ 
је.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто 
ном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продуж 
ак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су г 
чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са к 
>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> < 
 своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пуст 
 оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди д 
 Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стен 
еног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела 
сивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећ 
ке од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике  
у у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна 
вати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник  
ко, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од друг 
уца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала 
.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, к 
е тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме од 
а то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесен 
 о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и с 
ла је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Ве 
царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати 
нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино доб 
ако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву с 
и су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Би 
ml:id="SRP19110_C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два 
афска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, ка 
и се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Ис 
даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су 
 начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свак 
 неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писа 
 њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисур 
 је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S}  
тлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Кол 
е јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка 
е куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе туп 
 камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, л 
в, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би  
дређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, на 
 доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зид 
ириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Пр 
 целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделис 
ама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{ 
овољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађ 
плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особ 
на и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> 
в грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази?  
а полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дуг 
цом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре пла 
ша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, опису 
јег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога  
е пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред т 
, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, 
зи.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу  
тоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазни 
аклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца ни 
е пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није  
— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у М 
ражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — у 
{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум  
ло се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотограф 
} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} 
ја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је глади 
у сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живот 
њу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p> 
ед неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кр 
рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p> 
да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане  
и пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p 
к се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори ју 
. не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотогр 
 мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p 
i>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неко 
ало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила 
 Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријате 
 се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани 
тишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лац 
 идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно? 
.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кро 
чеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе  
јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело 
м што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори...  
ао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пу 
била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат к 
му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’ 
</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је ги 
ита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S}  
S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p> 
} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дот 
, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — р 
 му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их зб 
љиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га 
м вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили  
.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> < 
тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте  
аденова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n= 
ња, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који ј 
х трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n=" 
књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и 
лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} Т 
а није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу сво 
ли га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећ 
оздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S 
 уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најз 
наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојит 
пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла 
 са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S 
иједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и јо 
а је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне  
, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — про 
и као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говор 
 него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даниц 
А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, ч 
 циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даниц 
питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда ов 
на да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног  
 толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младиће 
>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не  
 <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући 
како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијал 
многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотог 
 Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="c 
.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који  
p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све шт 
 онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову 
да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, би 
н свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као план 
без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су до 
— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Ка 
престано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говор 
 тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција с 
а који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крош 
понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лиц 
 То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није  
 била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је  
ке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљ 
ом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не  
 одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајућ 
а их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром 
е може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког кам 
цигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Јед 
у верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не приме 
ичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њих 
ји је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан!  
ојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо  
и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сир 
идове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</ 
ичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Х 
тово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једн 
га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —-  
осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали  
даше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су п 
тав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је пат 
рила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? 
 Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да  
ца би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она бол 
 доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је н 
ањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављ 
бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази  
а је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Ме 
 праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању 
ти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Ка 
ш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> 
ађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да с 
и за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео 
S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто;  
штено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина 
Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запам 
има, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње с 
у је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради пре 
адне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким де 
умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одм 
Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба 
<p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих  
с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, дом 
Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempo 
љице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога м 
реко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене 
ни нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дв 
 — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као ш 
 амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих 
х, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његово 
одужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не зн 
 Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача 
свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав,  
... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p>  
концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао у 
раза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитет 
ч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одго 
апиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> 
е говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p> 
века који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> 
је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже с 
ан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи  
ле тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо к 
ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Не 
о у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да в 
.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло веш 
та радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се дос 
>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} О 
S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни  
сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно  
не за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, п 
започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> 
сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.< 
ка.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком о 
ли, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У ти 
Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини пре 
егова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он  
с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градск 
, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Ник 
био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком 
 долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} А 
пуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са 
оју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску 
подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је за 
 Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p> 
, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом 
нце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> < 
али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На 
тографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.< 
 захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изнен 
 је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’ 
им као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му р 
како нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је  
шина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа 
, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не 
и да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре  
ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и сам 
 ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе 
му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двад 
ече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p 
ве године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још отк 
ном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остал 
ај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долаз 
е доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се изви 
мовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било нич 
о пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S}  
јег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У ур 
ворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p>  
гао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вото 
овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.< 
ао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понаш 
фијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? 
навао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} 
 варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били ко 
 Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке нови 
идици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му 
е премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предуз 
аравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авли 
алендару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је  
 Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога  
 камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње. 
о своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко пову 
ог друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, је 
Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Данич 
па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хте 
ојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под гл 
же бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фо 
сти.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живко 
паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освеш 
p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек;  
н се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{ 
ешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу  
ила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Млад 
светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за 
апроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена дево 
аче...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Он 
нобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су св 
године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и во 
По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидин 
роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Мл 
ио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збого 
ори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, 
екине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много ј 
десно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поп 
нске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут 
чки, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учин 
ји полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек 
ица се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обич 
о у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоно 
ву.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, п 
у.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвоји 
оге и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Пон 
ног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше 
асоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на  
смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говори 
ијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је позна 
ко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај  
раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њ 
 целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Зама 
е.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Ф 
ерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>М 
теде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Свето 
доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори  
 <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мај 
м се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја 
њигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске све 
м тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели  
атова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за 
што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} 
</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној  
даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> < 
 сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пр 
га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тра 
, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p 
еници трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам ус 
у, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, пр 
 камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да заг 
душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла  
тичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је праз 
азреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Беог 
 му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— 
ашана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више,  
 задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фо 
ово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Срб 
то одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Р 
ћу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели  
ва места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више ме 
читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадин 
е издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два ч 
н се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{ 
занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробија 
а које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га  
ој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили  
кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву ка 
на пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади. 
 мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац 
ука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, у 
ич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује гот 
у једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не пос 
о могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојк 
 се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад ми 
 којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огор 
.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било д 
знику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту о 
 своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе  
веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па и 
што ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даниц 
ма, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као д 
p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно з 
ретука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На г 
урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} К 
вим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотог 
ву, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <p 
 десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три 
ad>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S 
а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се су 
вог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пре 
 човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је 
 је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађа 
ђа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брд 
 од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увеч 
, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жан 
ова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је пред 
уће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна  
ејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спас 
нцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S 
цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p 
 Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос 
се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем с 
{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Ки 
елим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда ог 
а</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од он 
 детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо 
 сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађа 
женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, 
 запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и разв 
 се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку глав 
кој да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде комп 
<p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж д 
и за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она 
ница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да  
.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах вла 
 само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му 
репреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Он 
{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало .. 
{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић м 
адрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око гл 
 неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше ње 
сном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади ч 
 девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ниш 
 А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског. 
на.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га 
сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је  
је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојк 
Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурен 
 септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их  
че код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је неп 
у се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у о 
ст!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек мо 
те нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотогра 
ептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — ја 
ао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Јо 
 су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче 
</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није мог 
е неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она. 
<pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су  
а о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о у 
натлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу  
овне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола 
а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се изви 
ла немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави,  
/p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо 
их у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати 
ли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није гов 
а сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за 
аден се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задр 
а ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место од 
 се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин 
с који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недосто 
ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала 
, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, с 
ве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ н 
је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје. 
 је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— 
ља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p 
p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи  
ш теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, 
 ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додав 
д ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто в 
ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на  
 се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој нер 
 потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излаз 
head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена ру 
 га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јо 
и, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхт 
 ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод 
 хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се  
p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју ј 
 је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је  
оменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један ст 
 <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он.  
 од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако ј 
е наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-В 
9110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних малова 
сталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он ос 
оје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снег 
вор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а би 
ва је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачил 
ја« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман 
м канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали 
 Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, 
вак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се 
м на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башт 
<p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано. 
, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може ка 
д су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је 
 дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступа 
уше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зиди 
окривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се ј 
е с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као ка 
 одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенк 
{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што  
 као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> < 
Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насре 
, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео примети 
џадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орм 
сли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочит 
них осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја,  
иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p>  
ња и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивн 
 би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очим 
title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.< 
је смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> 
ље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме п 
{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> 
еч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табац 
тлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност 
ременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном р 
} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врат 
о најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степениц 
 је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљ 
у на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава кло 
д увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>—  
гљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су маха 
 стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би 
и десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила  
о у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном  
орски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички 
p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназиј 
ако се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — 
а Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S 
иске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад 
.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за  
p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p> 
 начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јак 
ао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами к 
ело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не ка 
крити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је 
пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с 
 да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} 
зва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и нар 
417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Мла 
ml:id="SRP19110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници. 
у за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан по 
да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку 
{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки тер 
у да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило н 
ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај 
аменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим весел 
а шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао  
9110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тај 
ризнала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девој 
епоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показа 
 и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка 
 — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је о 
ош није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хв 
и.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић о 
 да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака 
розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету 
 Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га бе 
се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ...  
 на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље шир 
украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одгово 
ве, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »за 
 <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске ку 
ољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинов 
> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о си 
ј притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Мл 
а сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружени 
>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у  
еву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, с 
замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори 
као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких 
ваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као  
ће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разл 
вор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слоб 
вком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде  
љати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се на 
два чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагеди 
она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким мл 
заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела  
а Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} 
вакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Сп 
иде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко  
</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Д 
/p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S}  
о више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> 
 љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак 
Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу с 
ати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби и 
 Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не 
без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дво 
звуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ни 
илазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још 
ој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за ос 
рено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмод 
огао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се 
нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене 
>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где с 
лавне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше. 
едале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Ни 
у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели  
од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разре 
осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с кр 
вим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужи 
е Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му н 
 и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном  
цу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега  
дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове ра 
руштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио ули 
у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак  
Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помисли 
ченице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из  
 без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече  
као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио  
рави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се прибли 
 живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да ј 
то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које  
чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{ 
 мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као бр 
<p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе 
не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била  
е тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми н 
 је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он. 
 лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред  
ти та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње  
годна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један д 
увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, ко 
а мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ да 
ркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p>  
о: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S}  
е купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, 
35" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених месн 
10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у по 
ну да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на  
, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p> 
, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калд 
рцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно: 
 жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у дру 
ијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвал 
је умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као пау 
.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевида 
 пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ва 
та је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној про 
ом питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка к 
Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити 
х без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уст 
а ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у 
ји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било д 
ц је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица 
рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb 
излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па 
Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их  
Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се  
от здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дува 
ац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега  
ан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље 
 <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отвор 
х меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинч 
 Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотогр 
болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту бо 
ћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на е 
.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све  
стале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао  
 у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсек 
знати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супро 
д њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква р 
е је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су 
и ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх град 
вориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под ул 
ругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје р 
здахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допуст 
као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно 
ивота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она пр 
 Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни 
/p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне в 
 могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Млад 
кли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не ра 
ече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу  
плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је д 
ш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, 
и.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га по 
а у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.< 
 нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио с 
штра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две дево 
не регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављени 
х није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут не 
ринесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опоми 
 <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе нег 
о се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних  
446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је  
> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четво 
ту да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није 
још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се  
, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика дива 
 је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му  
 у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} С 
е.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је 
а у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича 
ога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашанов 
у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине 
д задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и 
ружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од орах 
остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Обли 
у, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништ 
да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веров 
 и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Же 
узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као зе 
 осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског пев 
, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдем 
умољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И  
ене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Дан 
 мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, 
.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила  
ести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша пис 
годили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили зате 
у он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теб 
<p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њ 
и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме оп 
} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се  
 требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора« 
 заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича,  
 варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово 
ривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идилично 
 не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник  
и је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p> 
 гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варо 
двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори ка 
и нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају 
»Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш тво 
имети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мал 
не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати 
 косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хт 
 време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки ш 
о од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три 
бијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без кућ 
ити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — поб 
рације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао ду 
вне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> < 
и зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</ti 
дно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима н 
занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се  
 у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се же 
ml:id="SRP19110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да  
тиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о б 
животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то  
а њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би т 
е догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној мас 
рис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што с 
који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат,  
казивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли с 
правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да 
мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади ч 
ало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуш 
расло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао  
 неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-срп 
ко зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о во 
о досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па 
равила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} В 
бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотог 
учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече 
в да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} 
ује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да 
даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш до 
д цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се пока 
 реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф 
 џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и  
Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се  
 за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке ко 
ен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> 
и све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно ка 
ца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из с 
сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један сн 
p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p 
ти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не 
и.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена,  
је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим  
оја зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му пок 
ницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим неза 
је, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац см 
или су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегну 
бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не саз 
рошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоно 
анци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише 
.</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи н 
о нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он  
манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купи 
</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би 
, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од  
цу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улица 
 очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за 
за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек 
а, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нем 
 огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Весели 
ред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да 
hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даљ 
> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од п 
ашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако бр 
војка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник ис 
дића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се ни 
га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затвор 
лети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи пре 
е стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала  
х грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била леп 
.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мут 
 испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Ал 
ваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплет 
љење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на у 
ражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало 
> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на са 
 скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била  
зби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са пол 
сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она 
а да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију г 
/p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За т 
риђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна д 
странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога 
 разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривен 
ла на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да ко 
вљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених 
шој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml 
е: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатиј 
ница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало пом 
ва.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, 
и.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут свр 
то би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опас 
, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови р 
 ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« кол 
, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и  
јући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се н 
сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада 
излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, 
з плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало о 
иче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, 
еше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као 
27" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем так 
ини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простира 
м путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и  
арио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је 
 вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим 
 пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разруши 
дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се б 
на на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходн 
ано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацк 
у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта виш 
места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту ј 
 ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у  
 уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мир 
ањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила 
де се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од м 
помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да пот 
во мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и на 
јке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те о 
и... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p>  
p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу 
ња, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p> 
рац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> 
кну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница,  
 али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И о 
а два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у це 
Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} 
Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи 
 да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу ника 
> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утица 
дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S}  
капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене 
 и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено 
калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбо 
p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале  
зили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi 
алу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у  
сти и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, пред 
 улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно пс 
 а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе јед 
ше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа 
осаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних у 
а ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И  
е песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише дал 
аја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским ула 
 мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изоста 
</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама  
шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се крет 
игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и жив 
Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата 
сам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади ч 
: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p> 
ије уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, од 
 На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски н 
ућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај послед 
био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећ 
том од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзов 
, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, а 
 <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланча 
 Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске сим 
е, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби п 
дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Би 
аде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупи 
у, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заос 
а, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало 
власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет 
што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Да 
 <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био дево 
гоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив,  
у историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и 
снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се ч 
уде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном  
, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно м 
а не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p> 
био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим крово 
Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима 
ео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> < 
мора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... 
едан свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести 
о, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ бил 
е ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је 
} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи  
ући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводи 
оје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му н 
к, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и пог 
т и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi> 
одиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на 
о је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локал 
војка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би  
Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чинов 
<p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из 
>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, к 
ших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о вар 
 <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, 
но:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко раст 
у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с н 
 сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не у 
као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени п 
и који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које с 
вницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Ма 
 закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се из 
 да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скида 
сам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубич 
љног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако  
p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: д 
 брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава б 
ма простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све та 
 или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце р 
е стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало 
ечи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p>  
 и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије  
лоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити о 
ш једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог  
баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта д 
али рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади 
Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за ули 
у по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, об 
 дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога  
стеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерим 
и, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у 
хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини сам 
<p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише с 
е исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима в 
е цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе 
му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: једа 
сму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је  
 се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p>  
 господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, б 
а је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке  
зак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S 
 — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто  
мам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје,  
ам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мири 
бав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време н 
ришту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела 
 мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинци 
ном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици 
осу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле 
та, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и с 
топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у  
9110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први  
ја је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити дели 
.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и 
етар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} 
рста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="42 
ви момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Жи 
се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али њего 
како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили с 
 посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, п 
е Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворе 
они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посласти 
иве и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец  
 им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на друго 
е освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</ 
једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се м 
ћи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у гр 
једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадн 
/p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од он 
, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравиј 
Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било  
а превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама  
, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до 
 <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој ка 
о пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је  
рабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми В 
годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме през 
оји је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стаја 
ао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију 
тнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао кр 
, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, ина 
о члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} П 
 да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} 
.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија 
о пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} 
е шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадим 
стим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мост 
 још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва наз 
мен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име. 
ана, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствен 
але, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена  
вотом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин 
оту, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражар 
је у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S}  
 по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То т 
, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста 
у и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа 
још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заус 
необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири с 
ерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чи 
 отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S 
уги — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту 
ао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Ов 
!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, —  
ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— 
у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми  
 викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и нога 
дње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често 
енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само 
 догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скрој 
ждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друш 
новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око с 
ка.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Био 
 као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </ 
ија, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се  
ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби 
.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Маша 
дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком зак 
ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би  
нијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и  
а да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије  
 и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У  
е у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто 
 снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на с 
ас надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима 
у, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе на 
 разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у ко 
разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова прев 
 не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства 
морама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а дев 
од ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је так 
т.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе 
лазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са 
 добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду 
и поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p 
, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи саст 
ти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’  
ле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употр 
ало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се р 
Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти д 
д неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао  
е где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, са 
ала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас 
 да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође т 
ну, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даниц 
е се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не ск 
ашан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечит 
м који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на 
, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води 
азвила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има желе 
Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је 
 и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понека 
приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоол 
јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и  
 провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је 
а.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназис 
се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себ 
у ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен ч 
водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: из 
 је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} М 
 га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића 
/p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био  
а на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ з 
авцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској вел 
је, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче ко 
 n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о 
 Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Ц 
 невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање,  
ери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло. 
рно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко  
у кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Б 
задовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала  
 недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђ 
Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој ш 
 него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се са 
ма.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од 
Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тв 
е укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошим 
сеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списа 
} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево 
 фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у 
ео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих г 
о . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?< 
 забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излаз 
ој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом с 
реба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то в 
анили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око в 
а друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до пед 
 волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарош 
 Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инс 
от који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му 
е мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, 
сећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држ 
p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и  
себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхта 
, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S 
чи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитки 
ах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо 
 у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— 
 ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То ј 
p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши 
бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S 
ало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке 
 његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} 
оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су н 
е изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> < 
ућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац  
важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> < 
 ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад 
укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало м 
ике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успо 
спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И о 
и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут  
 она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђети 
јбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, а 
 историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално с 
ада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш п 
к је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јаст 
 попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под  
им ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из 
 било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још поја 
е мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони  
матрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у ово 
стите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</ 
ли људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, ко 
је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега с 
ланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S 
стинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој реч 
их дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео ви 
срећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не 
 весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задр 
о је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапур 
о почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударе 
 фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је м 
 кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> 
мљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </d 
ш једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са ле 
д тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живе 
оризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и није 
 слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико пок 
Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто  
идела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем  
спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркива 
у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред боле 
колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... о 
врдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је б 
 свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се з 
Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек с 
рај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p 
а чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> 
 Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло пам 
крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и 
ица и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и ма 
г нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више ниј 
вилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осе 
S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он зауст 
ти.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми ч 
> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као  
ече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим. 
је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске з 
младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо. 
 Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били 
 има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром,  
у гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S}  
што каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их  
ан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје  
овори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада де 
будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачу 
је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</ 
} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због 
душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неу 
у је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p 
мен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту 
ма максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући с 
те.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме једа 
 неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен из 
воју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S 
ипадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај поса 
 <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био ма 
 свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљиво 
укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фо 
тку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос с 
 би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпу 
/p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— В 
име, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што ј 
них тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} П 
зовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, бе 
момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била м 
ацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзи 
/p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био д 
и треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја т 
о толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, п 
лажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, 
...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на  
ној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске 
у варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> 
му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа 
ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савеста 
вио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе кр 
ра.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који жи 
рштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p 
о само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да 
га тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до 
је преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фо 
/p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, бра 
графист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на оном 
 је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућар 
 свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут  
епо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио ули 
ки уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборави 
ом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мис 
гађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнав 
ихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти 
асла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену ва 
Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац св 
а, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је би 
имназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи и 
д глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише мно 
 говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у 
p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младић 
н живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунц 
дом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S 
ђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе 
 леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске  
 на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{ 
ена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући  
а стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећ 
и неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По л 
енац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са 
оже.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења 
 расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су  
вала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>—  
зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну  
аком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу 
S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му д 
њати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланк 
Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој  
м самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празн 
ан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака,  
p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</ 
шчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џи 
вком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави 
ико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p 
отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обу 
слови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво 
 друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сања 
ку, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, 
 младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да  
е касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фи 
евојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: по 
ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забран 
поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је б 
 цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, 
мим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће в 
ено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себ 
мена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише 
 истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црве 
чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада дево 
те канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радни 
и затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито 
рањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, заб 
итна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, 
, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао 
="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне к 
, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <p 
век од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погл 
 једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеши 
се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај зан 
 руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <h 
е, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да 
пор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка х 
си, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се н 
 друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђав 
, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде ма 
о се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спас 
ло може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="cha 
ине још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле  
ло одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, гл 
 Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти 
 бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после к 
но.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све 
 паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био чове 
ава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све. 
.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту,  
ојима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се 
 искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два ма 
је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је  
народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је  
 разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града 
 кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било  
о Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао 
ом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, 
коле.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Млад 
руштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло оду 
— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет 
поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, 
осе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред 
на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка 
ед, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не 
 издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око ст 
 зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се јед 
рх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом п 
ева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на ули 
ени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са вр 
и му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети С 
о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана. 
 се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену марам 
ге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два ко 
графа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересу 
Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара б 
ања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недо 
 на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешен 
 не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јест 
 их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом св 
ешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао св 
сталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада д 
е из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озби 
преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свак 
а калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми 
ас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске прот 
че крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку  
требе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу 
авршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших 
прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну д 
.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средин 
и се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, 
алој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима њ 
, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших стар 
 /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе је 
игне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је 
бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempora, o, 
им таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жу 
сталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуд 
вости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, —  
ћу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јо 
азговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске. 
— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му в 
ирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А о 
 да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођит 
Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, доне 
; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој  
 ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трља 
ез свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онд 
екакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за  
ли ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умре 
на се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она мах 
 не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда пр 
у, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала  
косно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни  
и је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва 
ила лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи п 
о кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао д 
S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови м 
Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а  
вако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма с 
е, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је 
новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се о 
 лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у н 
е... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — о 
едан унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је по 
г ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту 
нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђ 
бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Аба 
акође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, стари 
г заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним  
се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Т 
римо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је б 
алине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Приј 
тпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која 
анким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p>  
ачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n=" 
чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало о 
S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан 
ју улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у  
 са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, 
х чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиш 
.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљуј 
 себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: тефер 
ичка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} 
у.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је би 
 пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече деве 
 и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, прек 
а и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене в 
аница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </ 
/p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио ра 
на није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као  
S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот не 
врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је п 
.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој  
њивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по  
, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> 
 — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су 
о сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван к 
ховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> 
пно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топ 
 камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима,  
сео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придру 
, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући 
се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и 
е планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романти 
ивеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој 
 себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао 
а са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним ла 
ђу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на 
 ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посма 
>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној с 
, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на сле 
<pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се  
реже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну де 
о да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванзема 
окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ...  
о идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, н 
ере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уост 
о је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун д 
г доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким 
 слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дох 
ен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од орахови 
не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из 
ла вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и мол 
дравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе  
а почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, 
ла коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не 
мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљ 
м миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојко 
ми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са ст 
ушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба 
ени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у  
 вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштен 
цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са инт 
 почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S 
а и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се  
оји би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су  
не: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шуш 
е, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка  
одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу до 
 снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнит 
овом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, поља 
 од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два  
стити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S}  
о се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, допис 
ва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, р 
арство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где с 
својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнуто 
уја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задр 
ош ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црве 
ама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се. 
} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не зама 
који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци 
дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи жив 
 и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница  
рађанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете ду 
рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само 
овор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — 
икад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не  
и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прил 
е се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, 
Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> 
у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушу 
оворило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »н 
 те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... теме 
ој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти  
>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А г 
S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје 
, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постоја 
 цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему  
> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њен 
душе умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само  
вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове ре 
да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Д 
да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Жив 
 били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог  
аменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Упра 
, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ 
ном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је  
 кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лу 
била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од они 
дан од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: 
показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па пок 
> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух 
ању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих вла 
механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су р 
ао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпел 
вца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак уч 
ница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она б 
и живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи 
но, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ п 
ечи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друг 
редосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било  
рговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом д 
 је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, г 
 њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозор 
ну, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не 
нилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље,  
одеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не к 
прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула. 
а.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако жив 
ш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, 
аници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну ул 
снафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с  
са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице. 
њу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је ј 
S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени 
>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, 
јајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мид 
 мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени?  
елога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно 
 ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успав 
 проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док  
њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p 
пуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико 
шене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји з 
еби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут  
та је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p 
нашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца,  
 у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је  
. шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, 
p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштај 
ли је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је би 
{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то  
оспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љи 
узи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на р 
јих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографиј 
ас Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи б 
спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским у 
их мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и от 
ни по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто с 
о мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.< 
водник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после по 
едамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упрко 
ркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није п 
рави јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете  
 човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се  
ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је 
 у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" 
аште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се ос 
ланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће  
о се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није о 
врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>М 
бе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p> 
ћао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, 
уће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и 
ит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешт 
 — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — 
... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је 
да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p 
S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријате 
е, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, за 
а који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, дес 
убове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен  
.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо .. 
х речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи 
 »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p 
ина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски 
чарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?< 
е дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме в 
, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима 
љено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац  
 да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се,  
а само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један  
месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођ 
ебо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фа 
 чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео  
о бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао 
елина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се ра 
Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да 
рио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хте 
ворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у невериц 
p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу. 
огу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, и 
 Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајн 
това, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уз 
ко врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постоја 
чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Дани 
еграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, исту 
ок остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чо 
ео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безоп 
ала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.< 
брва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, 
аро Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од 
једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом  
Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му 
Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ов 
 носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе 
та.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женс 
 пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих д 
ог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтал 
м водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље:  
ћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита и 
ој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} 
 мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стаз 
ти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било д 
оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем н 
</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали 
нциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема 
руштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ће 
ећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи нав 
м, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране 
 на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p 
је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дво 
ића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз до 
дарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Ме 
ном и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово 
оворили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уз 
аљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује  
раво.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тиши 
о стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и 
ње чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђан 
 су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њ 
 правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније бој 
и машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, 
 имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да 
ајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гим 
елигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале вита 
на ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су от 
што забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле. 
лело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она 
калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, виј 
ва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се  
икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој 
засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он  
јну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу  
вом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем пра 
ицом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред  
а њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се 
це жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у д 
имети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто неприј 
ости, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку и 
пис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недос 
о на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам по 
еку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовал 
ине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад  
азних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе т 
соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из  
има на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво 
 пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девој 
коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи  
шира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као  
хтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и нев 
ску што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Ви 
 од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обара 
кривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има св 
к.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале б 
а постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао. 
говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли би 
 на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти не 
 имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворн 
/p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p 
чин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово н 
брањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, оста 
 још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту станова 
о велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљава 
ћ поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је 
ић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дво 
 и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове  
 дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једно 
 срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не 
 покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се 
о, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотогра 
су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p 
439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели  
ије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једно 
војих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика. 
— викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:< 
.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Ова 
pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај 
ек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нереш 
 момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколи 
анас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И о 
отрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на 
аси Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треб 
безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети как 
који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да р 
огледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модера 
оши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
или затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набуси 
а ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> 
е једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p> 
на осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе,  
де су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се о 
у на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, пис 
јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је н 
дала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је ост 
живи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив све 
тан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S}  
м.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном пре 
лу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начини 
роз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова  
ирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не п 
 поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница  
 таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика  
гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријат 
ио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу,  
 Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S}  
оди рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> 
нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није 
свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у гус 
, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала до 
 на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фото 
 <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S 
етао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим  
 одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и вид 
е толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p>  
 ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас б 
ма, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а  
ама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шт 
ив тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш б 
ише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као 
и се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост з 
ница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужи 
да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она ј 
ђа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није на 
ца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Ц 
а сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сази 
 избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је  
} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој  
га је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице  
су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао  
и даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло ж 
C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше 
 меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Изме 
p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала  
ежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пу 
 Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у дал 
 оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште  
им несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где 
hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Н 
"440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела 
ун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S 
{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје 
ва, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} 
 су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то ниј 
ој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води м 
си.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарст 
ењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другариц 
су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb  
тски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} 
ијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат  
је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! 
и бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полаз 
ез стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући,  
е затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценил 
лу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад 
е на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло теш 
излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један 
 радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрек 
леном стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше  
 <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена  
јке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Ш 
ј је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, за 
та него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се  
{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уз 
дну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену л 
ела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила 
корењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, 
евојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних к 
 где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од 
иса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} 
S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и 
мадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су саст 
ивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами 
ден био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен у 
 су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у 
је да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је проду 
аналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то 
га.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су с 
p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p> 
 Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више 
<p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну п 
а кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чу 
истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> 
, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време 
ја је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живо 
времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму. 
 му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже 
љеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapt 
незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Маша 
а младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час 
ње.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте  
ао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичк 
да-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке  
ахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање  
але ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — 
.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанст 
0" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе  
ца нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две:  
е се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Мла 
тарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових млади 
 око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Сва 
едну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадо 
кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>—  
ћао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је им 
>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се 
ићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код 
м ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ства 
 могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској  
кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На  
них ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата  
глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао  
ивотиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави п 
ље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> 
џасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео  
} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је бил 
 калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђаци 
т, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је 
ка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S 
зиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цв 
 не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и 
вом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш 
јно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, 
апред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе пост 
47" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им ш 
двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први сн 
л, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништ 
о се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, т 
јено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и 
сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном 
 Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо! 
цијалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за св 
колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји аги 
ени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и  
воришту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, виде 
 је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворс 
 Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећ 
ву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка. 
 Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није  
весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан спи 
 можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
н умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом 
анашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равног 
овцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која н 
дога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи и 
ео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бес 
 оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две де 
ркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, 
да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да  
ад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог млади 
.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p>  
нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало с 
 гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који 
 <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас по 
 и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали  
е охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били прија 
> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, је 
ар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио. 
ота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пу 
е да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није вер 
да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, 
не у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осм 
 је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме 
е из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе пр 
лом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он п 
држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је мн 
дравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипа 
ту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весељ 
цима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усре 
био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио ј 
једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема! 
јевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната л 
д је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури с 
еће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква 
 преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био,  
 српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S 
 обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, о 
 као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он ј 
... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једн 
ед њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У двори 
е био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаро 
анпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала 
војка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, н 
p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до к 
оје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дија 
столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне  
откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идили 
аким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у ха 
ање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портр 
анета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младо 
ко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми  
тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким палан 
 и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, 
клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак 
утњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, прид 
.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдски 
, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да п 
еки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној с 
у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Поли 
рац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Ју 
ијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао 
ир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, је 
 и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па  
у с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плав 
рели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{ 
 што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити 
 немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуње 
их.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало 
p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби нас 
ој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за с 
и су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, ше 
арића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да 
неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, 
26" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи:  
влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је о 
ућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мо 
прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се рас 
еко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и н 
су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} 
афаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Сва 
ни у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у  
е један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гај 
мехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца. 
ако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенк 
у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над гла 
тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја са 
пркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и 
»од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које  
већа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућност 
аконе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадн 
смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мој 
 намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p>  
емена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</ 
еће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између 
метали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале про 
о чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапаж 
 са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбици 
ојави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник беогр 
 воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а ник 
ктичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме з 
 је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала 
ај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али ист 
именте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема  
грт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасо 
едно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, 
пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао 
меде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да 
и« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изо 
у је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још ц 
у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши с 
ињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{ 
еном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер  
<p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече  
рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио С 
ира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и  
ва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну зе 
еним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим нег 
Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Наста 
{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здрављ 
је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425"  
ма и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да изме 
о« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио поша 
 полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један ве 
к, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бо 
ало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је проби 
 рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стиг 
Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у ж 
p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> 
ом на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освеж 
не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрве 
оргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим  
говора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Раднич 
е Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужни 
> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подр 
ио блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршен 
ећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> 
ако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није  
ести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска ра 
 а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати з 
 ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењ 
</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи с 
вља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па,  
девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потре 
... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и  
лабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, 
о Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушић 
јка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућа 
о тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајн 
ојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намеш 
и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јак 
<pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; ина 
у јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у 
p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} О 
им улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште 
ци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан  
з нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, 
{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, проб 
нутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко с 
S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се п 
свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где с 
а мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и 
му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство 
иранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да нак 
јао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је о 
 нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра 
 при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Брк 
 могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету. 
ead>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару гл 
што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p 
Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко  
ом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродно 
вог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог 
о у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с у 
је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабри 
овала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег 
огрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смеја 
{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непре 
 нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: ви 
ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Ч 
ји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и  
е здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга де 
Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћ 
са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То 
а.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је ј 
ас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов 
већем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букет 
о усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима  
ког и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допа 
аче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке и 
ов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врл 
а пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после 
дговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко 
и ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позно 
 ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима 
не извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} 
новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: » 
Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, о 
шће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{ 
емена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је в 
ојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свира 
 молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров 
енила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p 
ује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су сне 
једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показу 
х сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућина 
ји је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, мож 
мплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад не 
 својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотогр 
а, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.< 
 су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђ 
 поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Сп 
{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p 
 неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ...  
о ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — 
 бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама 
срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерт 
ки морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И 
е радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, ч 
и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са 
напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> 
је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на на 
 и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљен 
о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Д 
се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ов 
рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличи 
S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече д 
н и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо,  
помиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.< 
Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трго 
Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је  
ц ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски ц 
видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточ 
нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све 
адесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено з 
машнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господс 
, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту им 
та, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио с 
 као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална 
нински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње д 
дан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може м 
утевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хла 
да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још 
оди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак ка 
и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је 
head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубок 
те бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p>  
Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски през 
мо о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина  
војкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није у 
у млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једно 
ма на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књи 
 — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста,  
ине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толи 
имену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, 
Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p 
ски човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја н 
е? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамниц 
сноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— С 
им недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситн 
.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован,  
у му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с д 
 усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам  
да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљал 
а плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава ј 
/hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио б 
паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужа 
е свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време с 
воје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак преки 
ивоту.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу 
вала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>—  
бини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То ј 
 били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје с 
у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци 
 по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом нев 
 и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад  
вао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини д 
лео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p 
у глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му 
к, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као 
 позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где с 
м местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и рас 
ила је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је ко 
ао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснаф 
ндару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је изм 
очињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p 
веже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово сл 
зио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно мол 
јеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би 
развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше д 
 слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, б 
а се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и п 
стију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, у 
је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су 
пуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које  
а, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разб 
ји дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисан 
у, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију 
мљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На те 
јалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свак 
 и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеле 
 још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац пла 
вену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти  
а хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се 
аде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтерес 
рећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не с 
још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, ко 
На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} К 
мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу мож 
о их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној о 
у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми прив 
смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«,  
ст онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друш 
о, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} П 
 то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неоку 
едан кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуне 
ве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга,  
Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашо 
шка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само заш 
ш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S 
ногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице  
аницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она 
о, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спас 
и су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролећ 
»Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој  
 родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S 
омак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме 
> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу 
 је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни уч 
руго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, 
ста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</ 
нска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, ал 
дну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, м 
сник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на по 
тора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>,  
еселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћи 
иже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замир 
вно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији  
алило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи. 
оворимо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој ј 
<pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену 
ити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Д 
они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену ма 
 се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко  
евојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, н 
кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мал 
о, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намала 
исли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града 
 у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друш 
ла јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да  
се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p> 
ница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала  
је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна ка 
нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, —  
p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимал 
рата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за  
ереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се оглед 
 овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала  
од кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа пр 
онимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али  
рали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек ка 
и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преч 
уди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S 
 можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хо 
азе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, 
отле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна 
ли мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што  
вота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S 
ра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин 
е, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упо 
сли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна  
е хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе о 
кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите. 
ренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице  
чана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, зн 
ће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам  
.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гран 
уди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на ти 
да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одго 
 болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не мо 
вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, 
ле умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{ 
’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Н 
 ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљ 
> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада дев 
 се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински ч 
ио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и о 
 <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је во 
во? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у н 
у граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао 
озлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То 
е болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p 
мена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића 
г спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу 
готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте 
азила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то  
еран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко  
} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на 
и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима ј 
е ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и 
<p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> 
итува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао 
ерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови дево 
а прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се од 
ише у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу 
p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без св 
ље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познав 
бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже:  
ба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздрав 
шта што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, п 
њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{ 
</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quot 
тила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтел 
осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој за 
динама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада 
. .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ва 
једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадов 
 ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p> 
е српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без  
адничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најп 
 девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, 
ој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. 
p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за  
>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} С 
инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p 
.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њ 
она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако 
г не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дош 
 у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се иск 
покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом,  
авио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" />  
н осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је бил 
о, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна с 
> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је к 
илазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први  
ком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором  
 <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} 
јстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметнос 
ти.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпита 
ао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика  
тилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало бе 
.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане  
но руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади  
на са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} 
 на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која 
ушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не чест 
аве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да 
тко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала 
 смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} С 
p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав  
еселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбули 
су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о  
н беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим  
трошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двори 
де: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њ 
орског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети д 
лаго бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body 
 Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људ 
ладен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на прос 
ад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде ма 
лазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог п 
е, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и 
Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више  
трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачк 
е је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443 
 све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, ко 
> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимна 
емерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То ј 
о је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала у 
} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се  
 је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није јед 
било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- реч 
а како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? .. 
би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесн 
е посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међут 
, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су с 
биције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих да 
 те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п.  
тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже 
та.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека  
 је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску ње 
 разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Ж 
 је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На ме 
 шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, ч 
а.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа об 
ела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бо 
чки пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њ 
оспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињав 
м младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> 
д би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине< 
вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом,  
 ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и  
{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, по 
вао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као  
е.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на пле 
крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице 
е као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, једа 
> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је не 
пе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није 
е пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово ре 
 јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у свом 
, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као ж 
> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке 
та је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна 
ђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начини 
 на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пре 
е умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на 
 ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, 
рви мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: пала 
рафије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, зале 
х водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од и 
било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну оч 
е познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о  
ео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта 
и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на 
итало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type=" 
 и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лак 
p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворск 
ено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала .  
арински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} 
на кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео ту 
 <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честита 
њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек шт 
quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Брки 
 девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у  
да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну  
сарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би 
више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазира 
еном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су м 
Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје с 
неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог  
ам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница ј 
S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Об 
/head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који  
јку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, ко 
соје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи 
је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да проле 
p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С вр 
ора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи ко 
 које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Наро 
, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и см 
сти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околи 
ди човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цве 
е, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друшт 
мци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешт 
Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше  
кашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако,  
о, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на груд 
 камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n 
 и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и нал 
/> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако 
слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, с 
џастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутић 
ека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, 
ног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкал 
вајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне о 
у.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те реч 
 <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за св 
, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе  
итику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланка 
ближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је по 
ам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног тр 
 те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јо 
 једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин 
јка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам тр 
о се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шак 
 не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дан 
млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде  
дно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београд 
а на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било 
 мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега 
, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо долико 
 особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слобод 
} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти  
а њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално 
 кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је 
у се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску к 
Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојал 
м натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила м 
аја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} 
хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не мож 
 се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> 
чунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да м 
говане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту н 
ом гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца. 
адила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и  
онављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја мора 
 су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само јо 
ознавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз 
не девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испи 
l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га руш 
не, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части«  
одметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раско 
 кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је д 
.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија  
>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба з 
> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај 
жерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко р 
 да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и мом 
, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ва 
она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— 
Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографи 
ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљ 
готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису в 
S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела  
њу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S 
их девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у бу 
доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем  
до живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече 
Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цај 
варали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштв 
стиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао уз 
ој одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је тре 
састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су о 
но од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се мо 
 се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва 
е пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као цр 
су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцве 
у и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око под 
о што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он 
<p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} На 
тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њ 
head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на  
еђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач 
 зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена зав 
 Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће 
S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука 
цније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима ч 
жена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентниј 
Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи им 
 био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, 
ао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лише 
едан ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјали 
 отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p 
га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који 
лицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли 
ре него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Град 
, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворс 
пала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Дево 
ком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица  
оче о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео  
RP19110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У пр 
аће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свали 
моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плав 
е растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супр 
срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — разв 
чио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио д 
S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} У 
ки уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгуби 
<p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшат 
 простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себ 
па, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом  
р</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на с 
> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела висок 
, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило 
није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пр 
ли у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом,  
твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Из 
тна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини 
ња? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екс 
</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу  
о чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школ 
ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} 
рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му  
зненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се о 
 а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике,  
 ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> < 
ког по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} Т 
S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди 
а.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је обр 
вима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се и 
е нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао 
асака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала нек 
Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око 
разовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана 
ица је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и мл 
 чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену д 
обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше уме 
одио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве кућ 
 голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи  
ладости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она ниј 
 — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, 
и су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао ка 
а оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје и 
едног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше р 
цији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да л 
де у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим т 
адом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, 
а . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спаз 
Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
ина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у јед 
треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног да 
110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозор 
 једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство ко 
њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која с 
елу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каме 
, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ћ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незауста 
ја? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфист 
ајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, оду 
 започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног  
 његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегов 
ре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује  
 поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву 
пред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених об 
кама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још б 
и још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S}  
иђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њ 
ословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S}  
није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, умета 
у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише 
ли шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи  
тизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без  
у шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела 
ди човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је и 
 је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека кој 
о сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије,  
огорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоч 
о мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пр 
на за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву  
сну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужнос 
м црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо ц 
{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како м 
песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред 
слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа к 
S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад ди 
роши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао ц 
арош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је  
.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S 
 да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој 
 Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су п 
> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије...  
утку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је  
 црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је 
више око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна  
леном оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њ 
азда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дет 
егово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није  
ин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Н 
е тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално 
а трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p 
у ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало  
 био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој бо 
вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна си 
е и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само  
без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угуш 
је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо пев 
сту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна 
ли, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, в 
 на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдари 
 Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тап 
ен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко 
ати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долаз 
и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избе 
и ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме. 
ава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленил 
 па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готов 
онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене 
ји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ј 
»корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је  
је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика  
> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све 
га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као  
окоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако как 
е је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, прим 
 и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још . 
 као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила  
д осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одас 
и — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунц 
у кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреб 
тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекар 
рудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Б 
и, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-м 
ма свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} 
г је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачно 
варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са  
ај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће  
 Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде по 
е, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једн 
вано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизн 
к, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је  
ивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегава 
у Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих ла 
 проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, т 
променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео жив 
зио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио  
p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим 
ну штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађе 
 снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто 
{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло  
/p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој пала 
ин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, 
 Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по  
 ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п ду 
урски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке  
из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинес 
еличине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје ј 
о <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и  
радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом  
едан здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало  
ски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420"  
ара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с к 
ица свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом д 
и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се р 
 одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>—  
ама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског 
рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type 
 до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p>  
} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} 
.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушка 
ини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} 
евојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, т 
на како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом ј 
ео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употре 
ротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Рад 
иштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} К 
чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два чове 
 служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девој 
вечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен 
 одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија 
ојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S 
 свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда с 
 Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао да 
>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну  
>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело,  
офа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали је 
екај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} И 
ићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања 
ужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, 
, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса 
п.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудов 
као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми 
p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бр 
ила заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са мла 
>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријат 
а више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ран 
ојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p 
авала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина план 
ађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени теме 
p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно в 
ким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} С 
евојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који с 
 Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од  
="SRP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Разви 
е у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном  
а ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет  
хова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве 
м путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било  
фији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</ 
у, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине уг 
 животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан раки 
 и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p> 
ет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница 
зрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је 
е дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја  
а, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини дог 
 је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове ферм 
 везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош  
ли је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb 
азидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се м 
инара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> < 
а Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај  
отограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, 
ки ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих разва 
спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од др 
p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопст 
 држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се  
ни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допус 
здрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак  
е ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвал 
рвенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје,  
које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сас 
му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата,  
орам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси дево 
 да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није 
ворене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у р 
 рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одв 
/p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као мо 
нска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим 
.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му  
ју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим ли 
забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како 
т, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске пла 
о је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лав 
 у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену 
ео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи 
а и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с вел 
 додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је  
ише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао 
брана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањ 
 каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немог 
p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос 
у је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко 
о кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом 
н косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>П 
зе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да б 
а школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним ста 
е могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је ви 
ном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху с 
ан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко 
 блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману  
име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него  
рива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкам 
пут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p>  
у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим  
дне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни 
ра манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла к 
ије било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није мар 
ојим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде н 
лађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као по 
акопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене  
лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у 
<p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, д 
већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године свр 
нодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене,  
тва.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову 
е из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</ 
ко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и  
на.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитет 
љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од ки 
>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу 
и, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бит 
ло од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтел 
 дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело висок 
ек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна,  
становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали н 
 без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том. 
ом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на њег 
уђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу 
 главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала 
 већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се  
и да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, ч 
јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му  
а не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се  
ла високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Мл 
оши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзида 
 ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једн 
а не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? 
дног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је  
 боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику 
ског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише  
 пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио 
ма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p 
пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто < 
ога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу прости 
ма нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало  
би.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са крав 
погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а  
на је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је з 
је и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S 
ог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стре 
.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај посл 
а га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала 
испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите 
ао што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца це 
 Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила с 
 ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања цр 
ушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — м 
ијатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, 
 њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била  
а несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не в 
 он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе 
стано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало 
ове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен цр 
рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевин 
а до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље оч 
 Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта и 
као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецв 
алу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим ј 
 теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очеку 
само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били  
 обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се прича 
е, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без пре 
ике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један 
естим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос свом 
му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу. 
зору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и но 
и жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> < 
, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од  
 прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше 
адило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников. 
и састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади . 
мо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког 
ље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у 
се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се ст 
 је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби 
че тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене об 
х мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија< 
 сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта  
ја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му н 
ећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, по 
па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> < 
 ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница при 
 једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су 
, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту 
н био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен уда 
 у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја са 
 ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: гол 
е реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица п 
ни су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи  
ни града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну 
е био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га в 
 самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: 
ћи ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} 
се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову 
лади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасој 
вши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb 
је хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиск 
 тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је  
средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по п 
>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала  
ad> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се  
 што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарски 
/p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима 
ло у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн 
о руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан  
дан велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четв 
ртију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— До 
зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељуст 
носим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поре 
>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом ј 
дном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре  
ко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене  
p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколи 
ут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да 
p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских л 
ена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не с 
 Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један  
евера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и  
} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Д 
</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињено 
ом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред ка 
м стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз б 
.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет  
се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у пра 
ишта друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била  
ерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је 
а Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, т 
тересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни и 
ало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове 
пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се п 
.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и  
 је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="43 
ва, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Ца 
е досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског  
вљивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и  
а Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она ј 
им људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко 
а осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</ 
 други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> 
рзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изу 
блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим гр 
 неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{ 
дном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту 
ворили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, 
е један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега. 
 нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лак 
 развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести 
уде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној 
ите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој  
вовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу 
рао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш? 
у, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико стол 
Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</tit 
и из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео саз 
S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је к 
мија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амб 
 наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију 
сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота  
нашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господ 
ке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n=" 
ролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао  
рен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на  
ли су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону с 
уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио с 
ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустит 
; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: 
доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у кл 
.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цај 
 је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а м 
а Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци 
у улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зо 
адржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог м 
</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покриве 
о је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писа 
прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним  
звалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градс 
{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као 
ика који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после 
тког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> 
их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испреки 
јдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи прос 
зила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једн 
избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глав 
{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко. 
плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље 
и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Цр 
 заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага сло 
вим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од на 
се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му од 
е јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усре 
ке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је ч 
е далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ак 
елина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао  
ки фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и јед 
радски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих р 
вом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори о 
p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на с 
ио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, 
јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед и 
ела, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети 
урци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову  
ијатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Д 
</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Да 
{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује 
о поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се мо 
p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке дев 
ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у кој 
<p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на проле 
на девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то ка 
 <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S 
 места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову но 
— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S 
ad>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, је 
а локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје 
 ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногора 
е честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографи 
рпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча о 
раничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је 
{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално 
глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шуп 
} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се пле 
>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља  
у, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек т 
еба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S 
ице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да  
огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у сре 
реби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по це 
кетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{ 
ије обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше 
а стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње с 
је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве 
ских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она с 
јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако м 
у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно пис 
ј нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хори 
 му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао 
 и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она 
тетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубок 
ене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њ 
ли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао 
ван, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно  
а за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских г 
брази су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округа 
на као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворе 
 она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болес 
> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} 
нкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече М 
 пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко д 
/p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој је 
као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масив 
, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио  
више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био  
тпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она 
.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугле 
 све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се чове 
зривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршаво 
ијалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимис 
пав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекак 
шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно 
еној боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пант 
p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу м 
.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљи 
преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена пог 
тлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за ру 
 отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем 
трча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше же 
<p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они 
ажене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, а 
еже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? —  
дена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, н 
ећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готов 
ртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жера 
, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с каме 
а ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ст 
истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је х 
 у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај  
вним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављ 
у, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очи 
 на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S}  
ко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва про 
амнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос  
на угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далек 
имназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који ж 
ала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са  
је, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је нема 
 комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику да 
ник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Он 
 ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> < 
афију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слик 
 буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, у 
к преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској 
 видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и  
се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да н 
 тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су 
на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво  
 тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су  
>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! 
о друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S 
 песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xm 
ио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пија 
аптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су ве 
ши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве т 
д ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва а 
е називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Он 
ко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац  
 хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране р 
дима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с  
 улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и  
азио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале 
! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен  
ајвише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описи 
 Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за  
јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово не 
.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав  
к му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак пр 
бито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред о 
амен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> < 
одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали д 
вога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним  
 привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе 
ебе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у  
ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чем 
и је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана 
че да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Ос 
ужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире,  
 какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој ист 
{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{ 
ата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми  
> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{ 
ромуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је им 
 да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »сал 
дом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type= 
а трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и ни 
х дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека  
д му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање. 
о једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три плани 
васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га  
pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази  
 су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се  
о је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора.  
лица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није ра 
/p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту иск 
једно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, род 
д се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећ 
стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> < 
мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран 
ма, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за 
зни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и  
о рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ,  
и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, мла 
 на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је  
с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влач 
ео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан,  
ало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S}  
 јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном мес 
Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим  
о слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чи 
ном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скид 
е пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радни 
:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само пра 
иђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му нов 
о врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у вазд 
 грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе н 
су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџиј 
к се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>—  
штак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне 
тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрч 
{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би  
охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријате 
ек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја  
које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Сам 
ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} П 
покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе,  
Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи м 
ског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа  
га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију  
 прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се п 
 с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска в 
већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем не 
 да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готов 
у је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела. 
иви кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богати 
било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздр 
о; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока,  
ивник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и 
 неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како  
готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе 
инеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> < 
маћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година,  
лазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липо 
и човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где ј 
— упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све  
рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема 
аница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столи 
неске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања ш 
ук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно обли 
, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвен 
431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> 
је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежња 
 новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p> 
2" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењ 
лако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чит 
сте, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао. 
туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онак 
дела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је из 
протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се  
не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врл 
 плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> 
 далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам 
дић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У не 
 вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} 
 Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да  
и не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Да 
.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове  
ве и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p>  
изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: » 
ропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Уж 
ина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разг 
год, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа н 
а, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ниш 
готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоње 
ање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к 
 побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане. 
а зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Дани 
ленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана 
 то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p 
ићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, она 
презао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно ус 
т и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу бог 
Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандарми 
 и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога 
и да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошк 
 су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко  
е дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих п 
 улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дво 
p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био  
асно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div 
ли. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује 
ругој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав? 
 би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болест 
ста.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама 
умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његов 
 преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се 
прече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом 
је друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!... 
ати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одго 
еше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхт 
укао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што  
це.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мисли 
ч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се намет 
S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдр 
знице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га  
а рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње и 
еште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само  
другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бе 
шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова и 
 њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијаца 
«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци  
а, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу,  
 може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђу 
о рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне кри 
вати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно друго 
о затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га  
на ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор п 
која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машн 
ивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање ва 
иви још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био чла 
а бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу р 
p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Ц 
је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> 
ко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао ј 
ом, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивач 
да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, дос 
 се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, ал 
, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} До 
е не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорн 
Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може. 
разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где 
откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кул 
ији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за  
ара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се пито 
екао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на  
 дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна ти 
увом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: 
оста, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> < 
его су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На пита 
 ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један  
 својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div 
 <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широ 
а још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничин 
/p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на јед 
о у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <d 
онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијен 
а сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећн 
 је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онд 
е, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако бл 
ну, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка ј 
<p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> 
тицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n 
нуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљ 
је говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази. 
Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, а 
е сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</ 
ро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p> 
 себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S}  
ељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, г 
> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једн 
дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, о 
о на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако не 
 је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене,  
ного да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па пр 
лих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко  
ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ник 
> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун не 
 очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде т 
брве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као пот 
ер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не 
се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} 
га била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић ј 
ије истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас. 
раве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју ф 
стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је  
е, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понеде 
 он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није до 
ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна к 
каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу  
Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја,  
ске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке  
н се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изнен 
 нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само кора 
уме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом  
су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>—  
нин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога зд 
ачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А  
 по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годин 
>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копир 
разне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> 
 бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио теме 
 »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлош 
 или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ц 
шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљив 
оловљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње бл 
нио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била 
на и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну и 
љи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој за 
 ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко в 
је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини свет 
, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p> 
 се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више 
јатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Мно 
рвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију 
ало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још неш 
оја је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на 
е зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, проша 
атови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За 
, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто ура 
осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове з 
 отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здра 
ад њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће  
 говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о 
рецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расп 
ошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима 
т из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где ј 
на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>—  
 нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да 
тазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не по 
ка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се м 
али први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су не 
>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала ва 
љад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај жи 
ку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио на 
т, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би ко 
у некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док 
а тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, пог 
 од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане 
е дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна 
у која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену  
ла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири,  
чи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно дого 
не мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> < 
леда, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те с 
 готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на  
нпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је 
ака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер  
нило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам 
 ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши 
ачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети 
бијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног  
брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије сво 
 преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је би 
кама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која 
бардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танк 
егов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева 
у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за 
во уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардим 
е, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све чет 
дње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберциге 
 је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у  
 доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, 
д и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образ 
да на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за  
ажност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна власт 
све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда до 
јала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје к 
ом, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако с 
 n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова 
ом.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у  
о?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино 
.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну  
/p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Бо 
п ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх кров 
 се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да л 
ије питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p 
евца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на  
дера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених  
трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни ш 
?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега  
S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка 
а, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересан 
свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакр 
 плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацива 
нским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у 
окривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуни 
век носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је план 
едног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око д 
чекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локалн 
сује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака  
јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се п 
умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у 
рац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче,  
а, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! —  
, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што б 
се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младе 
 која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом варо 
ном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца о 
орије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где  
а о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="4 
пусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он  
м и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман о 
/head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне ул 
 интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спас 
уће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више  
к, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уго 
азнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, с 
оред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу 
т, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник 
жао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван соб 
ог младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он 
з главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од  
 га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која 
ј.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овд 
еограђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете 
бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида,  
и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по  
ем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, 
окаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је 
ад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде с 
ћа.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатил 
Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнуто 
ан човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доис 
иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црн 
т, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђ 
ори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је 
ојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати  
ених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе  
и деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакн 
о растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, 
н живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на 
ко плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> 
тете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Туриц 
.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква 
ужио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко 
— јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Зау 
јалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Т 
Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за к 
 је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали  
као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био за 
о конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уто 
да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи?  
зирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржља 
 слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{ 
Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са  
То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово 
сећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, 
ш.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао  
 подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још н 
та лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да 
ица је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, гото 
да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у 
, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет  
ти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не 
 жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле  
м доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p 
едног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужи 
 — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао  
ле мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој мо 
о.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе 
 <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, за 
не, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Са 
Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику 
вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдо 
ншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојо 
наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није сила 
до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он ниј 
у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло  
тео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, 
енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите систем 
р је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, ула 
много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Он 
 им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена,  
 дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу 
бе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и н 
} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избега 
уни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу кол 
. . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је с 
. или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајал 
оја је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... и 
атрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p> 
p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: 
војци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих наста 
 пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p> 
ању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, во 
 крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвиша 
, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже  
p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здр 
а које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право,  
Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна  
 својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима 
pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрв 
отово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шеш 
ј је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у к 
о младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — 
ад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад  
, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма 
ве се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша ид 
а, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп 
.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букн 
не речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сфер 
ко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило  
> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали с 
тајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да  
амо!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да не 
p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телег 
а гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природ 
Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово ка 
оши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Ј 
би претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила 
лу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијен 
и ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стен 
ло, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то м 
вко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко пр 
ек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајстор 
неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелиге 
дан дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша о 
.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на се 
е греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као д 
>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: < 
ој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао  
се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и же 
ривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за  
вито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <p 
био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} 
гушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако 
ње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о  
још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и соц 
 средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих про 
 се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна л 
 своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на т 
ивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте 
У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма  
овничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе 
 милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој 
чног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изуч 
е.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?< 
љао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p 
ела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поз 
</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да т 
адња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може куп 
еђутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били 
 унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну 
као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане пр 
зи, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходник 
ој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</ 
еког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда 
овека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се см 
а није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ об 
уци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају  
</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у је 
 како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су из 
RP19110_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би 
ко ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енерги 
мала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом 
32" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши 
 за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале  
 Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом о 
у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="ch 
вао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек 
ош горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком 
, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљен 
 како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, 
ности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и 
а је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту 
ширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и  
м пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p 
це</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као  
девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато  
е започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био нев 
јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има 
сти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било 
ођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p>  
вињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлиј 
три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> 
су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило с 
контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за 
т свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у с 
да и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко запо 
} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још у 
провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S 
но уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен и 
<p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа д 
 Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни о 
ледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корз 
н није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да  
оче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молер 
дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викну 
него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p>  
и се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је ко 
 мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова гла 
 његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text>  
летао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешн 
своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша 
има, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<ti 
инила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>За 
 <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџас 
лади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поп 
p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку вл 
p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек поч 
од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шапта 
н виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист вазду 
} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци 
 сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, 
че Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »коко 
гарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала. 
поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даљ 
/p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио ј 
ладићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p 
рошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загле 
помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео ш 
еши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врл 
уг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Мл 
аје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Н 
и у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа 
</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бо 
 и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црного 
<p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог пож 
је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била 
укопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне 
ио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу и 
зница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кућ 
S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му ј 
олази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је  
арјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њим 
рошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику дво 
јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила 
живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му 
а коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим оч 
то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, не 
Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.< 
ченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотог 
ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S}  
оварале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком н 
 не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а 
призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши 
 <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морна 
/p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жал 
свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана с 
од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног  
и за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На кој 
у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису м 
.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала  
ло до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и зак 
мељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S}  
 кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа ј 
 већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, б 
у се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово  
 од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} П 
на, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по  
му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори  
 Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће на 
је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, за 
но подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом 
алиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града,  
вученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло 
е био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом ме 
ј као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу 
ва на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело  
забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице 
ог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је ос 
 Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, М 
ад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако о 
изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S}  
ежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није б 
се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — не 
 је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински вет 
селим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Ка 
о другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на  
спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћ 
>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна рос 
у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са јед 
о да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p>  
о забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S 
господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину 
е, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком дру 
 га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из 
кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} И 
ту који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позори 
 све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у 
лост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћив 
вори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ 
дирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек б 
чајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних мали 
 да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, 
>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био 
другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њи 
е фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али в 
једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти  
једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуци 
дан стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били свато 
дух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој на 
већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је  
тили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме з 
 ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Брки 
ивљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на  
 млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је кр 
само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног тргов 
дарити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено ви 
> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица  
е.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момк 
ељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су 
на цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p>  
и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слобод 
ом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белил 
, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како  
а су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: 
лиже.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и све 
 се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је  
ћа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила с 
 Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком 
 са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђ 
ата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до полови 
а од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која  
ј сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, ч 
ан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од 
 овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнад 
о забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S 
да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао 
. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у вазду 
што веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише п 
у на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</ 
ећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као д 
мести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби!  
дићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p 
ре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико кол 
рговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423 
аријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њихо 
јих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и злов 
лачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на 
{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичен 
иње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Двор 
имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} О 
чак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{ 
вима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој  
ртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се 
о доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања 
p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрљ 
га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту 
варошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилази 
ки цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао 
дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју  
 просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбон 
>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га б 
е копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примити 
назије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девој 
вој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и през 
 Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и 
Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S 
не жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне раст 
ца је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку  
у.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је б 
прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, ку 
ену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим имен 
ванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван з 
еки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче д 
ом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиро 
але празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <q 
здрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се н 
ољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град. 
 <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких ду 
 отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајлово 
могуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену  
, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам дваде 
јом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p 
S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је во 
 до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од к 
у електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује в 
то има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, 
сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазида 
гама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га поглед 
</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу  
/p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S}  
де се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним  
 Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p> 
ћности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је 
е брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује  
е ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче 
 је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то 
и разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, 
очето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, 
, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани с 
 стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојо 
о младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и т 
ио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Обр 
онови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо 
ем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу н 
јао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово н 
вала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>—  
> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> 
мам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим 
 једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонц 
вору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, нач 
на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни те 
стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном,  
="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећ 
говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна б 
 шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није мо 
а човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово  
 тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други п 
 <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цв 
</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује 
једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе 
алфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима 
м по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке 
, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облета 
 телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ј 
и он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} 
 Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу. 
Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто не 
" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и пома 
вар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да к 
во?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> < 
у развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје.  
</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . .  
рете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће  
 tempora, o, mores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Ж 
оји је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала 
кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клис 
 помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопч 
д капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју з 
} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам ве 
ма и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Брки 
изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од с 
ком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе,  
 другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су д 
дарала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова г 
ма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред со 
 потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Ње 
и се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија 
 он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</ 
Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по ср 
 рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не пома 
 плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешк 
великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић  
на га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био 
е била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју 
миљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула б 
но молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан  
 Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад  
>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врст 
и, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо с 
 са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="43 
Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузе 
.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици 
 месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била  
. .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} 
ао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Цр 
ала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово ретко 
сти која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао д 
младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час н 
е друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ ра 
 је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном т 
а ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо  
ила у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{ 
равите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не 
, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, вит 
, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брд 
рећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Даниц 
ном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји  
ранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и ве 
 боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и ше 
рима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapt 
, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога 
трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала  
је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у 
ој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним т 
око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осет 
паљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блу 
ml:id="SRP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S}  
што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на је 
сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младић 
ућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p 
 љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело ср 
није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун с 
је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — р 
ј за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се п 
неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат по 
а их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућ 
пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — 
есника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је  
војка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да 
а је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке.. 
а међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову не 
ма, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јо 
 ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.< 
н као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето . 
а ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим  
На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и  
тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу д 
 ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} 
ека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ј 
p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топл 
и, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже јед 
би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била ма 
е пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из  
ком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бје 
ацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево у 
нци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га 
е, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска к 
е сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ков 
 Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која 
пут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи за 
мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p 
вет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана 
ти: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у с 
.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бле 
мена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле д 
вене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спа 
говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан оста 
ао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатн 
 би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се преси 
њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике ме 
слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане  
но поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био 
ве четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> 
збегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је ов 
 одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се  
ом децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која 
 радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике г 
о дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су  
реко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини,  
молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђе 
 неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп поднев 
меном »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која  
домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради он 
не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол < 
ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспон 
.. овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не 
а ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим  
 уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у 
своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу  
која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао 
а, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске 
 бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са јед 
 се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опа 
транца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, в 
 ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, р 
 на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, ос 
оше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> < 
внодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И о 
 љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пор 
е наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљ 
њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали 
ите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награ 
 <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је на 
свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девој 
амах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љу 
ди човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није  
 рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изглед 
 било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то 
вати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} 
ало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча 
, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p> 
S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме з 
близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило  
и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И 
 Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ. 
па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" / 
це, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S}  
је дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора 
сположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањим 
црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрл 
у, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> 
не у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина,  
/p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p 
рвозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пре 
ним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter 
је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне  
олико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, поко 
ти. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је  
.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздрав 
 мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је леко 
отиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави пла 
редава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — х 
распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је 
и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама 
у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан  
— и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио д 
стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није б 
амишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му обли 
е Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека  
орал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И мла 
њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак  
.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто ре 
ирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, о 
у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим  
туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жељ 
 винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућо 
 хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и ви 
 а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и ку 
 само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спуст 
мао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, на 
Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> 
 понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, 
ује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У  
</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њи 
испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га 
ош већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје се 
лестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{ 
му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се о 
него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тр 
куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</h 
уги пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му с 
у што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видн 
о је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других краје 
Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи те 
чну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Не 
њи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућа 
 противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било стра 
 без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира  
лики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст  
асоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да од 
 Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог  
вет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а 
грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане 
> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се 
вао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не б 
ична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p> 
} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не приме 
ла.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као к 
лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен ј 
онекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио  
 би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним  
новска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она домини 
па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна к 
 налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као как 
ун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом 
е: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са запа 
 узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног 
на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако  
и се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши 
ако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погоди 
i>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште 
не очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролази 
лоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом,  
ој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога  
.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и 
ог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Ср 
е добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар  
{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из  
 заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</ 
а’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу  
 је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да б 
алан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то п 
ора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није би 
{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју с 
/p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без велик 
ховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који ј 
адан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Весел 
ле су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно  
 показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући н 
ш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин ј 
{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, д 
нака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишт 
езапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што  
 га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мр 
о покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... с 
 уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи...  
>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног 
 пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико. 
зора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом 
ио спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад с 
је у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу д 
 <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је 
p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт п 
>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде. 
имо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мора 
.. не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Д 
 — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју 
ерљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео  
ивоту осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коф 
слугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га пог 
на.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не мо 
<p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један с 
 ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, ради 
 ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не 
> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и гов 
ују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде сли 
</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио сл 
дали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одл 
 а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са тво 
очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко дево 
/p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударит 
н шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{ 
натлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »кост 
простити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде?  
воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким  
 да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитал 
ади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили 
а се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете,  
 је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео ј 
 је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у к 
ан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом ме 
слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања при 
ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми мар 
је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љуб 
же: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметн 
шати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и  
воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, разв 
унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, 
ог дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут ги 
ма.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке  
ђало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз г 
 вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој д 
ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, 
 ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи 
мељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја  
ије досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је ј 
овек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се з 
из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с прав 
 тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, пр 
умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад н 
који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осме 
S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више 
е искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била 
окона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали 
у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи ко 
ође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чиз 
ина, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз 
ина, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шап 
а не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да  
, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је  
 да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту с 
тичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе с 
е она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не  
е да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене  
 ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво о 
" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџи 
{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржат 
 кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је б 
ница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је ра 
опушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зелен 
шио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он под 
која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек о 
то мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође 
а само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досад 
 Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од ш 
откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово  
се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратов 
био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињо 
н је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје са 
а старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као ра 
шао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта 
о је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке 
адиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најст 
 нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито 
а, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1911 
се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака 
 да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се 
и острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, 
дна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове 
имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали с 
к, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину 
ио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није 
 зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета,  
знавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто  
одили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе з 
} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>М 
 Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди  
Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S}  
шу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погл 
аци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Маш 
обити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p 
урена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пун 
S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не тр 
д њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и 
не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанп 
ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p 
зад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Дани 
од, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и р 
узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, 
лесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} 
и.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га 
ијатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али уч 
ина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и к 
лости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнеж 
звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања 
ше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изн 
ала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p 
е: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младе 
ечења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто  
ојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али 
 полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек,  
, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али  
/> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око свој 
ајстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која  
тављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у 
простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb  
адао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављал 
 <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l>  
ја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је 
е кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку д 
етио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на  
ло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху  
 примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с  
ди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драга 
да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све 
 дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то  
и је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред с 
 писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сут 
сао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега би 
век бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је он 
S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила  
појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназист 
е то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми  
атељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преноси 
е симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомеша 
жао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп  
егово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали з 
, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдски 
оварати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао 
кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа проти 
о ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да ј 
 нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би 
арија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану гд 
 глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој мал 
S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба г 
таје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они  
астеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротн 
ињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Раднич 
зан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош иза 
 Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без 
га човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи ист 
оји начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слоб 
тоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не во 
чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Т 
 предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div t 
н живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово ниј 
ашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који ј 
ладен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона к 
ечи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове реч 
 до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва 
 разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто виш 
м и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и пр 
ије познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снаго 
 пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у 
вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно 
шта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици т 
ет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су и 
p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — осл 
ене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену  
сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, кој 
иром немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p>  
 нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где 
која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног чов 
ве наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности 
за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимн 
 <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А  
тају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам т 
отове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се и 
граф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, пр 
ад, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасо 
9" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели пр 
е са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једност 
<p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошав 
ма, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не поглед 
иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родите 
га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести 
сам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало .  
ада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева у 
<p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељ 
да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да 
 смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети 
 код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна д 
 је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже 
ores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али,  
 зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање з 
певана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књи 
 <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом  
иског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема д 
и јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То с 
у.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шал 
в, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повра 
те.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} 
умевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене гла 
ткину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак 
у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли не 
 што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, б 
би наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута  
 у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је 
ош само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим си 
 Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ј 
аљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли к 
ислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? —  
те ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се осве 
коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p>  
сту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођиц 
а нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам сам 
рао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у гр 
S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгуб 
 алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки 
и нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао х 
 Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је б 
брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће 
м дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</ 
ml:id="SRP19110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућо 
 За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Да 
ше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако с 
а поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S 
Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зи 
 и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудил 
чке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Д 
</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додава 
прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову 
гатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први 
ти изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седи 
, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка к 
љно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било 
зофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстин 
 не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а 
 хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, др 
и су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за н 
Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p 
а опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испу 
« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од с 
д се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Пе 
ко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао и 
 и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна  
, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на  
равно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: 
вуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и зах 
стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и п 
} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Са 
едну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејам 
ојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без траже 
штва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћема 
 ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му мом 
идина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, как 
ји су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да раз 
ш млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина ма 
ајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о  
ат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметн 
ини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице  
еке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по 
, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p 
.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је мора 
но, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Ч 
гионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у н 
узом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по кори 
и, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.< 
екарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести ка 
ини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено 
ас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигд 
е досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесн 
угог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је  
ло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда В 
 указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p 
свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му 
 много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене 
ад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом де 
ји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику ок 
Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у ш 
 дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пеј 
са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао  
ђевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задо 
шао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право 
че, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, гот 
ње место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се нала 
 на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гл 
врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових гл 
била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Мој 
ању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p 
 развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове г 
едију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штог 
 Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p 
ила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Сп 
{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходни 
дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој  
{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима 
 журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p>  
Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају. 
ни посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих 
лести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу  
ваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих 
 још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да  
оге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S}  
смо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девој 
и су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, 
имо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница  
ешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Сп 
} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се 
ода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модер 
т, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туд 
офа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно цр 
г цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, 
 мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то шт 
баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му  
ило старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем з 
ост према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је  
 <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално 
и... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ран 
аж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</ 
 као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... н 
м да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p>  
 Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је у 
 руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је 
о су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дуби 
 зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара б 
чена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови  
ко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div ty 
огледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим 
тора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћера 
о једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш ова 
ра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Н 
 стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле. 
 га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињств 
/> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p 
на није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим у 
 сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ј 
оласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем 
ј отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених в 
пропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо 
рхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек м 
 вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} О 
о ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, к 
а.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здра 
и још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је 
 ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски 
 мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до  
стављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског п 
ћи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете 
 помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су зна 
авао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дв 
>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен 
оме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали ра 
а увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани а 
То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда . 
 осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског,  
 да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и беспр 
ку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, а 
обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима 
се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поско 
и, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
н као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног д 
ким надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу т 
 ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала,  
и и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »ко 
ао готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико н 
вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништ 
из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда 
м кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам ст 
сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље  
исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од жи 
чила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у с 
ати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му с 
Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више 
нат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али к 
народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div t 
угајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајућ 
ем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, 
рилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Маш 
ла је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она  
 страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се  
фишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене  
хом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка 
ворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> 
пчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је  
познат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест  
авало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат би 
ди ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опу 
али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добр 
едва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све  
озору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој св 
очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала 
први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесе 
.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхол 
ни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини  
А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван 
раму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> < 
 обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су 
држала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад  
о ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја 
ља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници.  
ворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што ј 
ако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ма 
но име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина не 
е крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девој 
је не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на јед 
 једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p> 
љавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ов 
жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти г 
е млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико н 
 женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него један 
данпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</ 
чанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово само 
во у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом шир 
 једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: доп 
опира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могл 
не и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која 
е није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није  
, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растер 
 окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Доби 
цивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прић 
инички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то у 
 својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигд 
Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као 
шчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми 
годио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> 
још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао 
{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао 
е закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишље 
/p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрак 
p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском ни 
/p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Мој 
<p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам  
ологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану ц 
> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражи 
, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Ве 
једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто каж 
а се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја о 
авања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — у 
ма, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да  
 икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади  
ло, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У 
наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чу 
прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем к 
ка весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан  
ђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био зат 
унише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Ве 
руго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, о 
же, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијеп 
са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз не 
својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворс 
 рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговорим 
ко лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би би 
p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан 
ла већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године  
 вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који  
равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мен 
некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не из 
ео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу 
ињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто њег 
тече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију 
 Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње 
ткако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та  
анина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о нови 
 <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницо 
са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од 
{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно рум 
— ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друш 
S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биоград 
стаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче 
га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у 
</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљ 
"428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{ 
д нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући 
ченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су  
т била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот  
инкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска ве 
тила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапу 
тересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, гот 
т му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата 
 Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сн 
 <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом ч 
обу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p 
како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао 
Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може  
у влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет 
лушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света ко 
девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има  
дети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се к 
евојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по  
жно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није б 
се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет 
Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p 
опле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео ј 
ло тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо 
кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на п 
ј панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек до 
 теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити ко 
е.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху б 
нао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном 
есаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јорго 
.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде јо 
к мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оц 
елезница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој  
тричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег и 
оказивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео 
отом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брд 
ад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није б 
е, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p 
ности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која  
еме седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p>  
ном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то о 
или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видет 
аси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку  
} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашк 
раде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена ал 
 тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гл 
се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p 
да где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У о 
 — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, т 
!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p 
тиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши вероват 
нављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> 
о иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец 
лакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме 
 у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву 
и продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благ 
ло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах  
 их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогра 
ола.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај п 
аници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>О 
 Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом п 
е кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одма 
 хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>—  
бу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са  
ама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих о 
ој великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни млад 
ер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучер 
вим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа. 
лимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију в 
 боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без 
те у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог д 
 појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворс 
на девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то  
ме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други,  
p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику коли 
 сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му  
м да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је глед 
нина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих  
p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пред 
рији, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампар 
амаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb  
пију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави 
 лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p>  
чких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била  
о једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} С 
шњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> 
ких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. 
 родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школ 
ава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, ис 
аћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> < 
из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра с 
учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у  
љи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> 
 дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . . 
о свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, 
чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дош 
места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске  
оља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко з 
на да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањање 
пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог п 
i>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник 
але су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за  
усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју др 
знели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама,  
 на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по 
нка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња 
ри ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга корес 
е ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да 
/title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — прим 
е једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим 
ави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена 
/p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске 
равија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе б 
ог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, 
кривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардакл 
и којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Дани 
је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних по 
напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну 
n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их  
вишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Бр 
о батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али 
ан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан  
фа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени 
осио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе х 
ам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљ 
 брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме  
избрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, кл 
га дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, ал 
 отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у св 
ве свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је 
ту.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S 
скомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло мл 
ед њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бит 
. да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зе 
>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и мо 
видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати  
етко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ  
Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>—  
рафа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та бат 
ад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвен 
 на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од  
плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446 
ма који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, о 
и те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам доди 
иму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p 
лици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго ни 
енова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.< 
а је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме 
врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама  
 развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од гр 
груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфи 
дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака  
а и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту зак 
атра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна ко 
лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, оп 
примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења 
p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле је 
ао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, рук 
ло је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="42 
о посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспе 
>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је д 
 дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цве 
лио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за 
ница се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на в 
p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, 
еном оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И То 
д ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је би 
ало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . 
ог час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! 
ка.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку  
мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће 
улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице  
ацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и м 
ћ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацив 
ме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, р 
ником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао п 
ветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али  
нику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико с 
два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце 
евају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику 
ше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>О 
 задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{ 
а.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут в 
Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти 
ео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сун 
г обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска ко 
на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</ 
але перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и ма 
животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стра 
 другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, 
а празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду 
д је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуг 
рани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео  
зи да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада,  
они се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка г 
а!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео ј 
иња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S 
али даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или у 
ч као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је 
патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљај 
ила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на св 
се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили 
реса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти р 
месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, си 
е се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнак 
сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса кој 
не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на 
е одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи 
е моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{ 
 апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болес 
нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карп 
готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} 
ра мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по 
ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједна 
, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издиз 
од Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по ва 
а слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му 
и некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слега 
меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И  
 га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, 
о.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му ос 
S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се 
нених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му  
шити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је би 
 пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљ 
вори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једн 
елу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све 
 џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, 
и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свад 
ђајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притиски 
увена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највиш 
 <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео  
S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда 
рсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га дево 
оја је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој,  
нутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијал 
 одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — п 
ску сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов жив 
ао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прс 
 каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Дан 
а се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотогра 
о осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја 
.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад  
е брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао 
 и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео леп 
им форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, бе 
ет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зара 
пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им  
лицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне раз 
, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држа 
{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су  
Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва ц 
далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, н 
гим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф 
аже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти гра 
{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи  
евају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође ј 
кар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радознал 
едва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, 
чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{ 
Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да у 
атељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нер 
јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показ 
у непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама,  
издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зг 
quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у 
 пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, он 
по, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу д 
во.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина 
ца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје испо 
 кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} 
 по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис к 
ивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p>  
 пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једно 
ди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p> 
 стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали ње 
дисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претста 
з школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало 
 могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да  
је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и ус 
залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> 
у.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа  
е водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су г 
ман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није ист 
 лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом  
у му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није  
мо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је пон 
 и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се р 
 стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p 
н здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још 
.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно  
сле устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пуст 
 сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђ 
о тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: зб 
41" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{ 
ум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широк 
 овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који бро 
 Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђ 
а седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци 
ја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много 
ста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште от 
ромењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли  
ечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, 
ом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а 
 <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зид 
p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке 
азисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела сно 
о шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића  
неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један пр 
кола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и н 
о осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, п 
удног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <d 
ође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — за 
C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама  
а.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и  
ојим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано ум 
ене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору  
 му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, о 
н није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на про 
у момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, п 
твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као д 
опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите ина 
ичила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је каш 
нтересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из нек 
ње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, 
као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од 
 мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланча 
 друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једни 
ш откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и те 
нади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, 
Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ј 
цима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која ник 
иге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово се 
мо трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ о 
авајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске дев 
н, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трг 
мбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, 
иде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном пр 
и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chap 
за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Ру 
њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о в 
> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> < 
е у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад  
а му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздрави 
d> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учи 
егова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице у 
говачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово шт 
травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не шир 
ланинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој п 
о рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, к 
на, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средин 
в, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњ 
када, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огро 
и недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном так 
осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Двор 
 n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је 
 а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи 
ио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p 
 се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницо 
а, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</ 
ј срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне у 
 Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти  
оју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n= 
/head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још го 
 зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму св 
коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само 
жује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, 
је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима 
Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џа 
пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и моно 
. .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на пр 
ила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити 
 се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Б 
 да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако 
м пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја 
 Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Двор 
тална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима,  
дитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли 
војка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља  
, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда ц 
а хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Св 
колико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито 
<p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Двор 
, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осет 
рво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знај 
е се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом 
цама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтед 
стављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ и 
енило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је нек 
у сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без  
ђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p 
му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени 
а ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свес 
тала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју  
 време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје з 
— рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотогра 
. . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнод 
но што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</ 
ања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и в 
<p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај  
} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело 
Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писм 
р трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи  
и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. 
ка каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{ 
.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не пр 
 <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>—  
е морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади чове 
нда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у дев 
ена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је  
</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова речени 
 Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно ку 
ућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руц 
деран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Д 
 <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћет 
је чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао 
аницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</ 
изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно 
} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb  
вет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планинс 
жити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам. 
је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесе 
уне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад 
 се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ј 
жда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу  
е никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хл 
} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{ 
 извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински чове 
однија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} По 
{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их  
ала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скри 
никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, 
м се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила  
атим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— 
 <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p 
 очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њ 
трашно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом  
ан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна п 
пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— В 
 долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> 
 увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред  
 и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се тр 
ађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према 
 оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе де 
гла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, 
ркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га с 
енција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац  
о.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен в 
да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од нем 
ите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило  
а, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Ту 
 тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади чо 
само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у д 
ећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши 
ило доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан све 
иви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној 
оље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка о 
шњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из јед 
 Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу доб 
p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца ни 
га не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички б 
 времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца кл 
евојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, т 
нка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да 
 тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бру 
} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мен 
 у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи  
мео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Дани 
шка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом пос 
е ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то 
какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је у 
то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је  
едан њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским 
 будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатс 
рбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде 
а каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кри 
одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти 
ци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко ре 
јка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> < 
у »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с п 
не крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа. 
 страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они.. 
</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из п 
кала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога 
и слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>—  
ила пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама,  
е питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где с 
и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зн 
 одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зид 
које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао 
/> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош 
 етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type= 
 мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не в 
је била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Види 
 својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света 
 да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужа 
њао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док 
ом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила .. 
и.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надам 
емеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео  
ила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је пал 
е, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тесте 
слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је 
гледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе 
 тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у  
 презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као  
 Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу 
тим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим  
 дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била с 
љског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — 
на под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних ве 
овима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о саст 
ећ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет беог 
 рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, ј 
ко лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да 
и како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било њего 
оме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и 
а снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким де 
на, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Д 
 га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог 
id="SRP19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје д 
ницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју ј 
а је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>М 
де се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна фло 
 очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између х 
рда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је л 
а ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је 
хтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним 
него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S}  
следње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад 
ости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од ки 
Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, ч 
родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Би 
двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне  
жицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Г 
њавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико м 
ња, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упит 
ако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S}  
ви од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар,  
 он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све 
вој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном к 
е приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у 
чи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гро 
одило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с  
а загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде 
.. има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме  
 лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло д 
кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила 
м и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сва 
руника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског вазд 
450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће ви 
чка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен 
га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао 
 нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и и 
та ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је д 
 не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди сла 
о.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ 
наког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пену 
дан венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спаја 
ан: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један  
али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осе 
 је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови  
>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка ј 
а улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум 
ајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово ј 
равили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису см 
ама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену 
<p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиш 
а на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије 
 је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је мога 
 Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је от 
речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило 
имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И ре 
тијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто в 
/p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право 
 девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти  
е судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p 
нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није 
већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Маша 
</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове зако 
орио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се јед 
у није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посм 
ц.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упр 
 једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још 
} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повод 
кинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцве 
Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</ 
капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом мо 
ећ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се чов 
таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p>  
дној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографи 
це.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</ 
{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од с 
ле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} К 
он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као  
азвијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{ 
е изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала ф 
/p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко д 
е у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарск 
рдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или по 
о од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, 
је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ва 
згледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху не 
одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика прест 
не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p>  
ло сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца нал 
Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичк 
тоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метн 
и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да  
ија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет г 
су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то зн 
</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запитк 
во ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ес 
а мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади с 
> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је прол 
наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове поз 
ки.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омл 
 спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је оста 
титала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати. 
 готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу н 
фисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређ 
андаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као вр 
вештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати 
 Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јун 
 бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једн 
а од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног 
 црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошк 
е као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потму 
киде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче и 
м куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптал 
а је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред о 
tle>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети 
 паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смеша 
о.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена п 
инеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, ко 
у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: с 
игуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
х снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао  
а, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова с 
дове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњ 
 простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је  
де? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госп 
стали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти озд 
од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло 
тоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један трен 
ним осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече м 
 понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографи 
кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда  
није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао 
је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него ик 
ре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у  
орија: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих  
олести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој  
<p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај ј 
.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се  
тима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим о 
јом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер труд 
е било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као 
</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет 
ој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу 
, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што ст 
 лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица  
 лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то до 
ден га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више леп 
ад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збиј 
д блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи,  
на, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање. 
е девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Скло 
.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одм 
но за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је 
им, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и ст 
излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади  
 до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантериј 
душевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназис 
<p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад 
:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност,  
.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Д 
емљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе н 
лфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов 
алазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле  
p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око 
 је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доб 
 са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од ц 
ања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живко 
дило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ј 
ко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p 
p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад 
етске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и о 
А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она  
 као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... 
</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Дан 
ђу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још  
е радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да  
ћим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај кра 
менљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот  
 је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> 
еле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лиц 
јачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу па 
> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш  
 поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати в 
е учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је в 
у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је 
ице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе. 
девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је полити 
ала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад реч 
азвученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, —  
шана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалица 
гледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој п 
у.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништ 
у и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га 
се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја  
 само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као 
— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је  
Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао  
оши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимн 
 ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а 
се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале,  
ну душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот,  
>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, te 
ита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасн 
 мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже п 
ли рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо руше 
и се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која 
ом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер 
 и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, 
илозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инс 
— Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се  
0_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у 
 само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчи 
ако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растерива 
што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на ша 
ије могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав гр 
кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве ко 
их образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У први 
орски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа 
накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, ко 
је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељи 
 слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="42 
комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних 
ред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло ј 
и једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерим 
 била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаш 
> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана 
а хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед  
тела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Млад 
е рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака др 
а час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на  
ње и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздах 
м кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младено 
ва и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако  
от пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову  
итким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div 
а је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте свет 
ву и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: 
а у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат крат 
гом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и ка 
ва пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и М 
а заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио једа 
/p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обу 
ему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва  
нице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је  
 правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепо 
ви.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар:  
олако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми  
њој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је  
44" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S 
претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био дос 
лих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину  
вори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину  
овом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени ј 
тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожал 
шта није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне,  
ета који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се  
 трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба 
 он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала 
 покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних 
/p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; он 
аница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али 
трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице 
 се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му у 
од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једн 
 је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо ви 
> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="44 
..{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излаз 
 трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, јо 
 срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навик 
о даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, ј 
лер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, м 
је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда  
оноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој  
дног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, 
е онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парч 
/p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак...  
агих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта виш 
ла да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужичк 
и присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на 
рошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он 
 плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни  
рију са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посма 
/p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде,  
јмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на 
ве зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља 
 изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Да 
ну која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити 
и двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне ве 
у или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и  
ашна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и ре 
... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак  
извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне конт 
му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало  
е изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово  
 Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно румени 
у сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде 
т, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав: 
:id="SRP19110_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дв 
мисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од ње 
 садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дн 
рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што  
и од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује ги 
н ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га ј 
сатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p> 
 у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ...  
Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него 
варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> 
ајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају  
да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је 
ом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну ру 
Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и 
 њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако  
дисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фо 
лина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} 
а на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изб 
дило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p 
 Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — о 
 који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџас 
едњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњ 
т писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показива 
смо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</ 
ругом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која  
еселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пу 
и да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљ 
уцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице кој 
у нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевс 
ма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{ 
 сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешил 
у куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих 
 му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да  
 нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— 
мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу  
чи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њих 
распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица н 
на се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и г 
»Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети је 
Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад с 
јке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него 
{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догоди 
рајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче 
S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити 
лом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S}  
ињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чуд 
е он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилази 
</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло л 
говори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>—  
а своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње  
страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му 
и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта 
ећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} 
ници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним ос 
к?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.< 
бјашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То ј 
вде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} 
гледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пу 
сак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, 
им, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје б 
однесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. 
ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би м 
а за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој пр 
адића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који 
едњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене кој 
их, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је  
вијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега 
b n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављив 
 више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов 
 гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног  
кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово за 
и Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екску 
у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђети 
ве речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који  
љала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања оче 
е остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S}  
звртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фар 
ни вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је п 
таклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или б 
на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, с 
у свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао 
ао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су раза 
последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p 
кинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S 
е што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпо 
 викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако прост 
пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: х 
ет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се г 
но за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бац 
 стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери 
ружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очај 
 вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорил 
лији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади ч 
девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Ш 
ротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену ко 
н Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> 
не луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту 
 људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно 
машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у 
 Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> 
узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле преб 
етала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p 
ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и д 
ва услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу ва 
: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који 
тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, 
аве, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као 
ликим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себ 
ш по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трго 
омак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико 
е био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од 
 Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком мест 
ао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невес 
е које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних реч 
а.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ј 
 је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приме 
о.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свиј 
м Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изне 
у стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му д 
ко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изази 
 да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свег 
дан камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевим 
обу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом  
за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одгово 
</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко к 
ахну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде бе 
 на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто  
ајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацу 
ерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопа 
 да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопас 
м и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, гот 
уђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља 
осио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале  
Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изна 
свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њ 
 је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена 
> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се  
ска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да  
 са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од  
>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајст 
 тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и 
ке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била млад 
донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Сп 
м који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда к 
p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>—  
ред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење. 
д прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао ј 
шта, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — про 
ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурен 
 оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље. 
слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му нек 
лико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агита 
кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена  
а се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мр 
 тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разгово 
ети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим љу 
егали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим б 
као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници,  
 Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n 
анца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно 
је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних,  
е понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу,  
, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова 
 би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање  
исли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца к 
ер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Дани 
уду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је  
} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сва 
е несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око  
 Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из 
 био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један  
 јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела з 
ене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћа 
 мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веро 
е, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се 
волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори ст 
 странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи. 
 помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</ 
војим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да пок 
ред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му  
о све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго г 
дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али с 
цама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је  
а нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађал 
и грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојк 
и још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности 
х кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> кап 
за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110 
а меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали  
 ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан.. 
р пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету са 
, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећа 
ога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p 
дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је 
тељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У 
 види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са  
о је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопаче 
и.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступа 
тиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његов 
они дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у 
 да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око с 
је остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су сти 
вој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на  
 речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако 
ље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински  
ланински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, л 
о њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S}  
 Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањаст 
јао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко  
да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о 
е напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурени 
ржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још 
да, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, 
девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{ 
рао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она пр 
е тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије т 
сели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта 
 а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пош 
Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и дод 
 о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>—  
ших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог ме 
бе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадн 
вања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и  
 пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења,  
скимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, 
а једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала  
е то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је удар 
ијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило па 
тале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у  
 целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице пре 
бе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па  
 путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у св 
ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован,  
 светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересант 
ш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: 
ле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним ули 
под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграф 
јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: как 
сле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала 
не, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са 
це, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед за 
рима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом во 
{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишље 
е?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неран 
бне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе б 
ету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице  
њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb  
 њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао  
оворе и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још  
једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, к 
 погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> < 
»живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, чо 
 ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n= 
довољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S}  
овала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је  
ци се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она  
 јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њен 
 тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се прев 
 љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже с 
т Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху пл 
очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Б 
 врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по ре 
една мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим су 
} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да  
дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а на 
сала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у 
о на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> 
војио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стихови 
е.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао н 
б, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p> 
крс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Све 
рва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се однос 
о могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које  
рафишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жен 
мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, ра 
те, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха 
наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог  
ову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима о 
а, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом 
 и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала  
ива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S}  
опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стр 
ко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу 
 школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као 
ти, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку инт 
ли по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис 
а мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романт 
ече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мај 
ма и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био то 
вао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну п 
ло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на ме 
ош више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, 
а Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово  
га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун 
Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућ 
 за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта  
овога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.< 
.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко 
шки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше  
акви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој истор 
 ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су би 
али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа 
арао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан  
раније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! 
 вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1911 
ба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана  
ала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> 
ују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом р 
неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз  
како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је б 
ој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка  
обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу но 
чки.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао бати 
заустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан  
Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај,  
ину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпре 
е готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пос 
промитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошк 
него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду б 
Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он прод 
ојој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ус 
 »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала вазду 
, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке 
далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — р 
i>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »за 
 ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им,  
а.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој р 
руго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старин 
{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер ј 
 глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га  
да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ. 
лији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће  
у, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са  
ерно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети  
Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.< 
ор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности  
 неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p>  
 уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио 
 је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду 
несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно б 
ечите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак 
<p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је 
сет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Ма 
т.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовље 
} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави за 
p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p 
ту осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферт 
ка, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у  
ко треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је ос 
/p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнул 
е нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се гр 
његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима 
аницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета 
 <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је 
ију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p 
не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се  
 руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних 
ивите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на узда 
вске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао с 
 пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно 
сле је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињств 
јем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био 
осматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, 
ије.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана  
p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за 
их обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до сл 
еће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Ц 
о своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерст 
е услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира ман 
упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и 
 још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, за 
 који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир ки 
и посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотог 
рним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад 
м труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити не 
а од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано  
. а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас н 
стан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досад 
бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све т 
празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео н 
 гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип ку 
 Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се  
о тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> < 
и? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто он 
рош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несре 
 ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака 
 на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је сп 
 бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале  
 признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна с 
о су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој 
роводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости  
е »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко  
и, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} 
</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњ 
ео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати нек 
 зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуно 
head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест 
?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао 
нцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да  
војка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у сре 
љивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са дев 
јим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све  
лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао с 
амен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђе 
лепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— 
. и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, 
рош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се п 
p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџа 
 да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили  
е... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са 
 и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није х 
, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимнази 
} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу  
ади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима 
ки осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату  
 прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.< 
S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој 
ја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, н 
која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу  
="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале ме 
p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја 
ом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите 
о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S 
 до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек  
о даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Пес 
 које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику,  
прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам ј 
и Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетак 
ла с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то заб 
а, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чу 
ди човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да  
 неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушива 
примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је 
ти.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Да 
 изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, 
{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од в 
 ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излаз 
и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењ 
бодно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радник 
 Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Би 
пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Мла 
лави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му 
светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом  
гледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је 
еш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S}  
 своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Двор 
Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда 
... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је би 
к, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса,  
ку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем ј 
естрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</ 
урити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се да 
Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље ни 
ном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак 
.{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> < 
 не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и  
 поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се п 
ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</ 
ађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендија 
 хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зид 
и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести  
и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је пос 
писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да 
 ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заб 
 Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Дан 
{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чеки 
, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном ка 
њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити . 
е жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирну 
з сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промен 
ad> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из ш 
тајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и 
ребало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напав 
 ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p> 
ски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је б 
рски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било  
 <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није  
одно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" />  
тао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињал 
лимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихо 
 у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао са 
 одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним  
авила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила скл 
А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав 
д улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима 
д, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подиг 
да кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљада 
еке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су нар 
 самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да  
тео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; би 
з куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико ви 
 водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан про 
девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко 
ка Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су уж 
арошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те  
 диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масива 
, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, ст 
а, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стре 
ноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} 
р је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi 
е слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али ниј 
ије била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирал 
је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој ј 
да мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу  
.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Бол 
зостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде 
але целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице  
вета ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушк 
о.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуља 
едног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут 
која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са ро 
p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намешта 
 ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! —  
 човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвално 
га му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Дво 
 вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити  
ћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} Т 
има.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргова 
осетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је х 
е у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца 
уће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на ко 
 нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љу 
дима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> 
оји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Неш 
то Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, 
аробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије,  
спод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њ 
ми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да круни 
а док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се н 
, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке ку 
<p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Ј 
их.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p> 
} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбу 
 нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter"  
{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p 
Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на  
да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натму 
ице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успе 
 су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с манш 
малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, з 
 себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију,  
 Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је бил 
 освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држ 
о у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему гово 
е је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана  
 он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.< 
крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било пр 
ат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кр 
убоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви љу 
кенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и т 
 сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као  
рака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње,  
на.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних о 
о одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимна 
екој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једн 
 стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином о 
од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуварк 
удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви 
та, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види  
анца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интере 
је свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, с 
аничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трг 
ао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало соција 
 застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и њего 
ене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, 
 напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно 
бока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као 
тати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још  
није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубо 
а и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у 
>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежно 
 Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до њ 
 ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града  
ни ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргова 
тој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интерес 
чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.< 
оримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одб 
>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, 
="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених м 
али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе је 
све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало 
е да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимо 
} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да с 
е бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано жури 
еда оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напо 
е мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не преб 
— Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} И 
и.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљн 
је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Маш 
мену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је к 
 ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су учил 
е, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким  
S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице ме 
еби плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забац 
анинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га вид 
они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље 
лочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са т 
невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само вета 
ти задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-В 
еликим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњ 
 досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина њег 
, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да м 
 их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и  
 ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самов 
{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност  
што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p>  
ацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зи 
ла, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затв 
етрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена о 
ада, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати н 
о на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне. 
ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много све 
{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане оп 
аловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно . 
 на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж ур 
д Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Сам 
ад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p>  
.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нис 
то дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од  
p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам б 
 који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он  
емо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била ду 
 корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на  
разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира  
p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, т 
екујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега 
шно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Ж 
јка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те п 
ав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме 
 после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Н 
та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прв 
чези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, с 
рах ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... о 
Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије кр 
<p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, д 
ојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала 
аљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Мл 
 седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час 
оје јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе игр 
Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И 
је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче 
 на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене. 
че једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даниц 
та озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине  
школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p>  
рди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а па 
атке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад реч 
ml:id="SRP19110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је  
е.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb  
гани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну тра 
А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пањ 
дник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подн 
— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p 
а свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да п 
је је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико х 
ине су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не п 
ој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикам 
 поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо  
го у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу,  
губио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред  
о се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S 
ки занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откри 
и запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разл 
лним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од  
ошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да 
рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило 
 било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Ос 
 дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасе 
рупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Маш 
амог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима с 
оворила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> < 
х не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Тур 
, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен ниј 
" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије 
пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласн 
надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодев 
арица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто 
розорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, какво 
ио досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од на 
ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, р 
ке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енерг 
 првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{ 
њала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S}  
оћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и раз 
 савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је ови 
отињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћу 
на је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрм 
p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо,  
/hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју ј 
 где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од 
<p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као 
у слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се ч 
лацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуља 
вих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдог 
ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито  
пленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на гот 
оред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опу 
} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с 
е од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета  
био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Дани 
амо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва  
или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, зап 
ије са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се допи 
нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно исп 
.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачко 
 то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи пр 
ик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепас 
е ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим 
деновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се 
То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој ва 
тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> 
но, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна  
м писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш к 
Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са 
е продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети 
{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно 
лазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један с 
башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чо 
ног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргован 
је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, заст 
 да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио м 
 свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни  
афима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њи 
з уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p>  
ла да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљу 
о, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима го 
ки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је 
 вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покрета 
 после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и п 
е.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда 
а варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он  
н баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је 
стави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што 
> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{ 
д музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; м 
 у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p> 
цом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу 
.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Д 
> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више 
еодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари ибер 
 је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у њего 
да је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести оч 
и Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други 
о у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где с 
</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије. 
ренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која  
л.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била 
, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га 
а.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак. 
 је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу 
највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не з 
 зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пре 
 благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта  
p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје  
еда изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђ 
</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржа 
радских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је он 
а светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пр 
езначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> 
а његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње ни 
у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="4 
е његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се,  
ле око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано  
подин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p> 
друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер с 
p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања о 
мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доб 
је су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочит 
девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитив 
н.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — 
Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удав 
е марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред  
з гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незауставље 
. не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван 
жао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њ 
тио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа 
</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом ве 
атрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> 
ила сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била п 
.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дра 
, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не у 
речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи,  
рства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p 
о је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фата 
инила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео уж 
 је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота 
а.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут  
о овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>—  
у, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Остр 
 <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{ 
гије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црве 
и са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега. 
њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стеза 
аћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од  
 је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој 
 Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог  
е накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он пола 
 бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на  
та.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотограф 
 рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом 
о Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој 
ж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Бо 
лу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе  
едан камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена < 
сна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више н 
аповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, бел 
ласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ств 
лада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и 
он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би 
ти често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и д 
48" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није ни 
се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам пронала 
 је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела ј 
 за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздра 
ерује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>—  
ам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да п 
а усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изглед 
еранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним кап 
S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са м 
а Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али 
а из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: 
убљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, ку 
ков.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота 
а одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани јед 
аница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то 
шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене 
Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те 
</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... з 
е било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорим 
ја је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и пр 
ред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је ви 
делу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен к 
 политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим пал 
 Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље 
Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S 
но оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала ј 
> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам о 
 <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка р 
то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једно 
 од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра  
, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајал 
хта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасој 
осио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се  
во време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је  
/p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, 
, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ про 
 је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био  
о му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео  
ислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која н 
слио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песн 
 <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја м 
— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их  
p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће  
 баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S 
у око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На п 
ише, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него шт 
да и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који н 
<p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор  
е.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот п 
чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, 
 Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између  
<p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав гла 
а ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски 
 крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који  
ајзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и ре 
ања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> 
ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а 
а се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то 
> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жал 
дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћ 
бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао и 
 у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмех 
ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, т 
школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отрес 
љубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић ј 
а, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је  
н простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа  
већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, бе 
ом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио 
а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају 
рицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека друг 
 приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био ј 
ојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио о 
савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које  
ема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортанов 
е био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром 
губио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све гла 
 те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми к 
>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте 
одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на  
/> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би у 
з овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али 
ница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике сте 
лоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом  
 обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био 
закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!«  
ици.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улич 
само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је 
 несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где с 
<p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једн 
исма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није с 
ржећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунц 
ојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко гл 
Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичк 
чине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>тргови 
му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалиш 
чекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се н 
. оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми т 
љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад мо 
аве.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу! 
жним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ 
 путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S 
штењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда: 
ки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи  
ист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрав 
>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око в 
Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машан 
 седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p> 
е скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме  
иком чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стихов 
је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови м 
ти овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавањ 
био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син ј 
ужити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; 
проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осуш 
, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несно 
тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам св 
шце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брд 
ега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално за 
 притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који у 
его шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много 
 ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад 
рн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Виде 
и, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга. 
искивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире  
 повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и п 
великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим 
рвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је з 
улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се 
ио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог позн 
и у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломк 
сте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео сп 
е јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе п 
 се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде ду 
p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говори 
и Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је т 
ва успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI 
х се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром де 
на је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње 
им паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју ј 
рош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p>  
 не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, од 
но дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и т 
провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бра 
стрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове  
 зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина  
, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни 
лико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојк 
RP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијен 
 облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала п 
 не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло  
 човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је  
је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историј 
час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! —  
к не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности  
ву тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има је 
е истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га 
</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} 
 овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он  
час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим плани 
ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су  
ви Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је 
ачајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у  
и: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, реч 
писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да к 
савала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам от 
ве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао н 
ко, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова 
 некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од  
су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p> 
 који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује 
Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати п 
ог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред  
 романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач 
мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће 
идање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немар 
ико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овам 
урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, н 
ви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тр 
дије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут 
, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио ста 
 системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да 
ице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учи 
 више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у груди 
ежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и 
} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се  
 <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>—  
ко пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У 
новала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали наро 
ети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пр 
редајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n=" 
 јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.< 
да зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на м 
рних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто  
ворило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Да 
ти.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и 
Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан 
ако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, ли 
викама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних рас 
>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од ув 
ву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p> 
и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово нев 
и је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти 
љене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала 
оја траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање  
к му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао  
не кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су уче 
вота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београд 
.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не 
 дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен 
сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и за 
S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</ 
збожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како  
е родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју  
 су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје  
дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је 
 стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је зап 
ене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разв 
посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављ 
ного лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке ко 
ош Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да об 
 Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показ 
човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао 
.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напр 
некле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде не 
не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол. 
{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече  
е без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске ге 
ру њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Млад 
е: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као ро 
, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано гов 
жбе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним 
 излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншета 
 избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, п 
тавна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Он 
у главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу 
клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« В 
целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, —  
ма мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се жу 
 се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S}  
и непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је 
 се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом л 
 дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што с 
д видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему  
ажје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви по 
 од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећ 
<p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светло 
презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово  
 ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, 
рског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици. 
па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време о 
бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је 
p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— И 
шала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње 
од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се 
 најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п.  
и као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S}  
есетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко с 
 мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже вод 
</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претс 
јапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p 
едња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специј 
p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају  
свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињс 
о газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа 
н и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђет 
 прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница с 
дне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> < 
о се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је  
знад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га  
же бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што 
асцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је б 
оши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила  
ад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} В 
н извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{ 
ио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, ни 
ј је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грд 
ора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Мла 
 мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љу 
_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору и 
смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје непло 
 пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са 
но:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Во 
од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као сл 
а говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре год 
мешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада 
а тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </ 
 одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастел 
ас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао жи 
 али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрас 
 марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разум 
као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, м 
S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у в 
е калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворско 
етко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспрат 
 као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену,  
} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегр 
рте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укор 
н ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна  
 Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који 
о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично по 
</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништ 
а је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодр 
е било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима 
 — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на 
 крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више 
стима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко 
убоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак 
о у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Д 
</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p 
тњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао,  
ом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној 
 су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажер 
а.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза 
 као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стог 
ш више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још  
 двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даниц 
ица примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто  
ија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужички 
ости, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог раз 
ма у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S}  
 се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је  
, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете  
ује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осм 
наче опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше  
> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашк 
ографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, 
фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим формати 
и. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашт 
невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му  
} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и 
био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добр 
губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} М 
ње.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од 
а копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би м 
ештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" 
а и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили ко 
 обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од  
одним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гим 
одину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се 
утра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми пока 
p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> < 
заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов 
.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном  
пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напр 
ин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, 
p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи пре 
о одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! —  
 Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам 
Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче  
је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бо 
еник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарал 
ње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој пала 
 је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом  
ишта постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запаж 
 <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, 
 филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Да 
и наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћу 
} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, 
де код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништ 
сли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S 
адама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку  
падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке  
с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често. 
ма, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито к 
а око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих 
ије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевал 
 Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво по 
ан слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ 
.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју 
к дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему  
, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:< 
ип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наш 
мановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично с 
евих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине 
{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не п 
вета, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу лед 
е Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози п 
 Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се,  
дгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовал 
г трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је ути 
е.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са в 
сам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука  
е школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре мла 
асојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и пи 
 којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> 
 преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих а 
ка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом мес 
 зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује д 
 их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <di 
ављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не  
ала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога шк 
, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић ј 
е што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопст 
ечи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једн 
у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то мо 
т.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим  
о је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>—  
ежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред,  
ада, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој нош 
о бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те та 
кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чек 
ово, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га  
жао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, на 
 паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да  
ти све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасо 
ла ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње з 
ела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радници 
, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га ј 
ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу. 
шег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се  
 Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони к 
ије разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме  
 је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој  
дну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које  
ји се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стар 
 из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао,  
и, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи 
а леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највиш 
"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше д 
тских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини варо 
 роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио  
штво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{ 
 по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срц 
, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао  
љив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до  
>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, месн 
ти очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за по 
отле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом .. 
d> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на њег 
е, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старо 
заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у 
 гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће д 
а ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш 
ах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газд 
а.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разло 
леда у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она  
ним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива  
 на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што  
 старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, ди 
овничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тог 
је, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавни 
ике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p 
вало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине кап 
ће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l 
се и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у свој 
и стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> 
 везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, 
дели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не  
и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quot 
к варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он 
, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених гру 
аначког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења 
ез ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био ш 
рафу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« 
да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и с 
ровим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло 
адном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, б 
 малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној с 
блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало ч 
/p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по 
носила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у з 
о коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади 
се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га н 
ним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући о 
аичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом др 
у дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциск 
 где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета 
е толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књиг 
 и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечк 
, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па р 
>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На  
арошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</ 
ој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снов 
матралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девој 
вља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој 
/p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ...  
 је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраз 
рошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комши 
Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу в 
и начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам  
едан јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао  
писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви  
зу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу  
о њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству 
а додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се 
нажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати  
p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао  
роше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је пи 
аву и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала по 
стерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледа 
и како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље  
е продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних 
ко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имал 
се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљује 
ног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, ча 
нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— 
рбера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— До 
-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ј 
ан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним ку 
пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене ути 
вђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не  
 Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и д 
рски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко  
овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе  
та, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Б 
вљало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст 
су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутил 
брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна ка 
 ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S}  
ом капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од кап 
p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, ч 
и му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио  
у слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лис 
им брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сун 
} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко г 
вршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један ј 
ђе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која 
га цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђет 
празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао 
љиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна  
авату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу 
кој величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те 
ета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљ 
 очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што 
ђе жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске св 
нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош  
ти занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од 
као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом п 
ву.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у  
па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на з 
 који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која  
 као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} 
мете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али 
ежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала ј 
латког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није з 
м осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасав 
 ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећ 
ежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени,  
Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као ше 
разна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, с 
 виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда в 
да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и 
з душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S 
у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно 
ком улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био кр 
е.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске сте 
 проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље ја 
ким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, а 
хајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пу 
је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да 
ном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по  
е било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> < 
, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, уда 
и змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад  
дух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, ја 
постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> < 
зак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило јед 
н.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он 
 дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића. 
ости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није б 
оле, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је и 
 дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати  
осао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећа 
да у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нис 
36" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љ 
 почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било 
>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашк 
 уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји  
ркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се исп 
 свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" x 
8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још 
 људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, раз 
ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интерес 
Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад,  
а, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком 
ен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али њ 
 од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањ 
ацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн. 
 ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који  
Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом с 
и су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру  
расле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S 
вора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној 
етавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине  
— а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко  
а, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмо 
hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на свак 
сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло  
и се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејм 
.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се ч 
о.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали  
ено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео 
у.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шапта 
 господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Б 
ин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначај 
нствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све ст 
{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна уж 
а, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове м 
p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има је 
узама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну за 
{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> 
и да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p> 
ет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Св 
томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио 
огао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да 
— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде  
се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од немора 
, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S 
ске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава за 
ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар? 
е познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се  
адве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепооч 
слио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, ка 
вачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хт 
је понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p 
, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је б 
Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде 
 је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода к 
паљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу 
рупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз 
Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше 
" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта 
. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом од 
лином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, 
вога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друшт 
рин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона раз 
х је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... и 
 опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима сам 
, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, пр 
ма, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад  
узе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и  
и им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ог отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом сво 
ке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, р 
пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жа 
40" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела в 
, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме 
другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала 
пенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то до 
ближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене рег 
негови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дан 
г на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div t 
це? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим 
м девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико ни 
санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По 
 би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа ка 
 први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед 
ве је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће н 
шио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште 
м каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у дв 
 копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Г 
, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У 
било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало 
.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе 
аду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао си 
газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала  
иво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу 
леко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светло 
а опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео зб 
идови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни 
амо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подо 
але, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већ 
њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту 
ао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, о 
ли му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле  
 не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене м 
 До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном у 
љао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Св 
души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, 
а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде. 
угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала б 
неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудн 
 или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ош 
 увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није с 
ила Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногор 
 у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, р 
пом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шеш 
м између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се 
S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мно 
и преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала,  
Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње. 
кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништ 
ов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка ув 
аница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као при 
ко Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано 
чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам з 
а као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Да 
је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову  
етања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопча 
рвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта 
ешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак преле 
мо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је  
/p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај  
 по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обад 
а нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у  
н супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девој 
, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type 
ка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Је 
ене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи 
 то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало св 
, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S 
д Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припад 
вом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне  
их младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залис 
ортрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p 
{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једн 
тељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке шко 
ије знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стаја 
чко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица 
 девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и с 
ање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега 
оси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка 
у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вар 
не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један  
ти још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>—  
p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и п 
мој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, 
га, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p>  
и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао  
е плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрат 
ије падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љ 
блетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају:  
листави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски  
у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеск 
га слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода 
о као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица. 
ма.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и млад 
слепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због  
чи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи на 
а, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићи 
у се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} 
ира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није 
 у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се по 
тао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче 
крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним р 
јим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за тр 
ећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две  
н округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама с 
сто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и  
х је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидин 
је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји 
апућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога 
века, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> и 
 погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену тр 
вљао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам т 
раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече  
ићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није при 
 сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била приј 
о вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас 
а стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред ње 
а крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се  
е слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала  
е кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интерв 
узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Да 
ако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванан 
градских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном ц 
, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је т 
 ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевим 
рхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном  
е остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућан 
ао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим го 
>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Де 
 оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испр 
д су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да г 
рафиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истуре 
вор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити 
ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> < 
кулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уко 
о да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте вар 
ло се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Т 
</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким боле 
</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што жив 
погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, т 
зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, ру 
песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у  
орао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови малов 
иво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> 
мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, за 
уку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.< 
оздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек 
<p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос вр 
морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин 
тком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из  
авала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерил 
што више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи д 
оклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те с 
ко да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али в 
овачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом дру 
ји ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао би 
номе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет 
.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зац 
. и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чач 
е друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога 
...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она м 
> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Ка 
 десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се  
 од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког от 
о треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти  
е подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне 
ачи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Жив 
а шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га д 
ој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао 
каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и  
угом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозно 
црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, пр 
није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдо 
сао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као иск 
ао изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један ш 
лине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле неви 
нимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слу 
оз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је  
о усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости прод 
 она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке згр 
 је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштен 
а због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у су 
е то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највиш 
их наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред  
една <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији 
и фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ з 
е зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који  
Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима ф 
ија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него 
пасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао 
 уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа  
то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и је 
дног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још в 
оправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница за 
/> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуља 
н је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је б 
набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек до 
од именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути д 
 није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, зал 
дељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, поко 
о залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атеље 
један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се  
често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, је 
вац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, попло 
/p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{ 
ну службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се ло 
 је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо. 
 светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на 
ашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву с 
 кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зв 
{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Дои 
"SRP19110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворск 
саћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да ме 
без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и  
ди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом 
је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке м 
нила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од оста 
, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом ма 
вао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> 
ластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф з 
стор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго 
ри тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетн 
жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p>  
руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади чов 
у интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту  
, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких 
елу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и ми 
овори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лет 
ама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? —  
ивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и 
ом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржа 
<p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста  
div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као г 
од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавил 
 од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се шт 
е могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девој 
који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јов 
цом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p>  
{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа  
орски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила  
 глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшал 
.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је 
љена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе  
нски тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Ув 
школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да о 
иви за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб 
трашно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близа 
з прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова ус 
 type="titlepage"> <pb n="415" /> <head>ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> < 
, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао н 
спраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сирома 
адо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p> 
 је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него  
равити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; 
ен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјач 
вај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Д 
дији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састав 
ма.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњ 
о Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса млад 
е како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух тре 
ане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо под 
ца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Годи 
о се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек 
ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сет 
 чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак с 
 зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису 
ини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све  
точишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице 
тране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p 
орским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква м 
покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</ 
да.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје  
>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер  
ише видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="43 
ушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом,  
е, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не см 
н је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине п 
варао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом с 
 на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прн 
едан прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна 
рија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им из 
но и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја 
/p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је  
 похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи не 
 <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши чо 
е као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе ш 
.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке го 
, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко т 
олеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Дев 
има, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, 
угим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, ше 
а седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је  
ражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде после 
не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће. 
ену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане кој 
ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио  
могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је 
бичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњић 
одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносно 
ода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</ 
 које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их  
ира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А гд 
ема овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао  
ни оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњов 
p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се  
иста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у ов 
} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога  
ену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xm 
аница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка о 
атину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је 
 се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n= 
ну.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под своји 
плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију,  
шљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она,  
рудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у в 
 шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у р 
а.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са не 
што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише  
биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Он 
 млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу 
S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, шт 
алеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној муш 
њала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади 
је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој 
зивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео сп 
«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Ка 
 запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу 
а слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој св 
је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет  
="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је 
е раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према с 
ом истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указ 
оздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени.. 
 фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и ок 
<p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писм 
ле главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацај 
пут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумил 
човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али  
адњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафан 
о млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светко 
дске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... 
p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пун 
ата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поруж 
ило је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је 
д као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она 
еље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговар 
 где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако  
.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале  
града?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од  
и... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа с 
 нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољ 
 богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе не 
ике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено  
оком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држ 
топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадн 
у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто,  
ао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да 
својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> 
осматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни о 
} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђ 
овић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мај 
 се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S}  
 младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, др 
лар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко 
</quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили 
 изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за 
 <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам ј 
брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен с 
м свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог да 
 више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака,  
ивко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаље 
 ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као 
рењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, м 
м.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да поно 
селин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хте 
де хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио  
/> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је ф 
ала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном  
, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини,  
ност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непозн 
ску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама 
д.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — п 
Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасој 
ознанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај пог 
е сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је 
 <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажериј 
 — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекл 
ци.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је палана 
ичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пусто 
ећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљ 
је крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопча 
ml:id="SRP19110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од  
био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слин 
ло се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.< 
ивкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се  
бацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен н 
ала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још  
} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке  
 га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје друг 
ше њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет к 
C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах м 
е било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" / 
 је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен ду 
ји ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за дру 
био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спр 
оглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била 
боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, з 
ало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно 
у траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи о 
едним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно друг 
као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>О 
ко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала  
роста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена јо 
с из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, о 
 је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли 
а њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. —  
од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој палана 
 здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински  
азиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна 
м помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку 
ова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437 
— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка 
ка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се 
 чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворс 
дна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски  
 рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку м 
х уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и пока 
да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред нек 
осле остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, 
.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан  
ткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и ост 
 с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p 
... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И 
ер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један  
ацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Он 
левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— С 
оле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Гр 
ш вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романт 
е улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио  
 било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S}  
врши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику,  
ошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну 
се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину,  
дини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан 
оворила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> 
у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи з 
у, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који  
одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио до 
вала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио. 
осадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном 
е особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао бр 
аке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву 
p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци. 
е сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам 
авали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз сл 
сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она п 
/p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на У 
ографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бит 
ељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да 
не</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испа 
и, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија 
онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Ви 
ане пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <forei 
о.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим  
ма више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n=" 
ву новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то ни 
ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није пита 
да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она јо 
ово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење 
е руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре н 
ише него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтив 
оји је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела  
.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S 
.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино позд 
 старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је в 
— рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p> 
није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око  
једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>—  
тографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Гр 
, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет  
фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зиди 
ека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово банал 
 осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало  
 се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у ово 
кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине,  
 о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао оч 
рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Д 
уњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћи 
е смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада  
вала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је 
детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варо 
ја је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи т 
 и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</ 
е имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за  
д градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је б 
а града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља 
} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су  
 калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и пома 
 и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђ 
сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје 
еоградских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпат 
њала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газд 
у, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена  
је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране  
ре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном в 
есмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне 
{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и  
као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребља 
дитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.< 
тир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву.  
.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види ш 
/p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда не 
} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p 
Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња 
тан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p 
е смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Ш 
</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од ум 
а, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{ 
на избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Маш 
p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дрем 
егов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испо 
п неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији н 
са као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и ра 
 цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под  
и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и  
нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива 
а једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн  
виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било 
 се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глав 
придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав  
 и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, ка 
ком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украс 
оду зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом м 
аченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је 
ојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачк 
под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.< 
је младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. —  
, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућ 
даде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type= 
лика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих 
 парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове 
ну који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу  
сту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брд 
шине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себ 
т.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго  
олу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмо 
је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад пр 
ица задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео с 
 руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У  
е опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене 
спрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ов 
еданпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка  
ије прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је п 
 да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гу 
ра и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— 
ек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, ист 
ука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али 
ма, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади чо 
ну старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зеле 
и живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од 
ије примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама 
 је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додирива 
у поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он ос 
д оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило 
па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим сн 
 тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али ј 
Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенба 
у на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре 
но другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу н 
одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} 
 на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, 
тљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а др 
 <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БО 
девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућ 
head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, 
рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путеви 
гова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови п 
ду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту 
граду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и  
SRP19110_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски 
мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтич 
кшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само она 
ко дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш  
ло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Маш 
главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p 
и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ...  
 диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече ти 
е дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуц 
рејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од в 
од руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину,  
ене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, н 
 се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на пом 
ладена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи. 
.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планин 
ио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на ма 
 романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, 
та кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, ж 
443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљи 
ront> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови,  
корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива м 
ке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца. 
S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много  
њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се п 
и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, јед 
ени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још ст 
угих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је  
е, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као гото 
ојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годи 
е у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на су 
м путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског,  
S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада  
веним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је ст 
 оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после  
ви јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете шт 
 снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</ 
лдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијуг 
љења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p 
ивко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планинск 
исуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недод 
 њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је уд 
ог ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељ 
е једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, пр 
тиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, кој 
а сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p 
о се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избри 
ви замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пуст 
И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки ко 
ко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прециза 
не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам  
>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде  
да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена  
да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div typ 
уги пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо,  
овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцк 
медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек 
од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки дока 
, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио 
е расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године јо 
"SRP19110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних м 
то оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и 
 ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отиш 
пусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи М 
је било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана о 
ујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{ 
брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла ш 
урци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене о 
уци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је н 
и да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код к 
ере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у  
е.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бе 
p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова. 
</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један уну 
ганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситнич 
а дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама р 
де и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја пос 
те главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби к 
године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад  
 отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала ч 
а је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила њ 
се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у ист 
.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и  
а и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се  
 још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> 
на ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко 
н шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Весе 
 Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да из 
оликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p> 
глављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је 
 он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на ј 
авио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су би 
а један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачк 
 је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или пр 
 продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било пром 
те по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом  
>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову п 
нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нар 
мам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спрем 
.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} 
јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, 
, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељ 
 смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комши 
н тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није бил 
што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију  
разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су 
учена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом  
е, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале г 
ва, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се узди 
бегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гл 
азио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изаз 
Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешал 
 расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су  
</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Циган 
стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је  
ди човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у 
 пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред варо 
ску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</ 
рошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје 
е се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прош 
чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у с 
е ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет 
је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се чит 
снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњан 
љом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у ли 
мах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача ис 
о.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало 
ви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегав 
ило је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изв 
чила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећниј 
>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хва 
е, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га по 
 десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је др 
х очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на  
ети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријат 
ли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко  
оје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и о 
 био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, ч 
ите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који  
посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом кан 
разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим сед 
 ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло 
сладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је 
рдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено  
 здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говори 
се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост зас 
волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео 
ног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увер 
 каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пре 
, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави 
енили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девој 
соје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове саст 
> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Нај 
ичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као ув 
ео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тр 
 једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у про 
у уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на д 
пута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није 
је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетињ 
 гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се вид 
 погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и м 
ланинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.< 
, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и пом 
о рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала  
 училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкар 
ажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је 
 нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао св 
а верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посе 
 годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности 
мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, к 
етом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој к 
а кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала: 
ремишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео  
отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, 
 од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{ 
црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један ама 
е правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворск 
.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се 
јеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на 
ше показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискре 
ајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотреб 
онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан 
но, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети  
ер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударит 
ђе на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} 
 парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливад 
 чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком  
о Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћ 
ат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кућ 
од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{ 
седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветав 
о сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећ 
p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамен 
ханџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су рад 
и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међ 
 изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаље 
ве што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена 
игенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак  
ки јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ 
 одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова жив 
суство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Беог 
> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— От 
је живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у о 
 заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камењ 
ске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увија 
ло своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку о 
ознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је води 
ојима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница  
не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошк 
 па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се о 
оји се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су п 
ем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да с 
тене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показ 
ски поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће  
ади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти 
е било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> 
зопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изглед 
{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била рав 
на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му  
атерију блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше с 
, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се н 
одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле 
до се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{ 
етља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали раз 
лаву под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Дан 
 Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним 
је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n= 
научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити . 
им се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је кри 
не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро .. 
 очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би м 
донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене ка 
 било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио  
рице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени 
 n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао 
и су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотогра 
лом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима 
страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис 
готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу,  
о живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на врем 
је знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом мест 
овала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ов 
вачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни 
ин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда  
га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер м 
а злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у 
што каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опрош 
ва Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан  
а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих н 
а једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав 
ав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је ст 
а назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и 
једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ов 
а, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрш 
ицу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога 
/p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворск 
 се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без н 
 му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа 
 без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не о 
аздарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био 
иже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S 
</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја 
овориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, 
 је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није б 
<p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва заја 
<p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{ 
 њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ов 
из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицир 
о.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. —  
 А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти  
<p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко  
али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{ 
о се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас  
ду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> < 
ст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S 
а док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p 
а ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешт 
ну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосм 
ашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога  
а, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је 
 у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око  
атос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје 
ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио јо 
е је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</ 
 девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није мо 
, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је 
се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи  
де се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о 
 се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу 
дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S}  
родирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо б 
х плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка  
мислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу 
 тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вар 
а га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини 
се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун зан 
руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле  
они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њ 
ова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако  
lepage"> <pb n="415" /> <head>ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо  
ла социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се п 
о, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена  
 да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p 
а него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где ј 
да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није на 
једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мири 
>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не с 
песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну  
 до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима 
е брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме  
тлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се  
ши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована 
Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да пок 
аудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . 
де у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.< 
 види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темељ 
живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот  
 радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до  
ивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар 
ог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и с 
ављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забр 
ама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не до 
нам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, 
 био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје  
нило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гим 
пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су 
ас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да 
ни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој ру 
 ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму 
та, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенча 
ма за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метну 
кидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том у 
Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час мл 
се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну пес 
да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: 
Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} 
ти, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, 
м.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од С 
и Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба  
д мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосн 
љавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се н 
писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком  
а су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчи 
 реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфист 
зију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — 
 можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио 
е се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али сл 
 свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> < 
 каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их зап 
ја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без мн 
т из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимна 
</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... по 
та која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распозна 
дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би неш 
ло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били ср 
и вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је 
о гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се бил 
и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p> 
едао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачун 
 /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Ка 
чеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око  
 вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична  
 раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их 
зила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом 
ма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с  
 напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле дру 
 могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваши 
тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до др 
 она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја. 
премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>К 
 n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене р 
о лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> 
пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од 
сталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је 
звијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су 
сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав 
По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.< 
авим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој р 
ија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без  
та, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућ 
е мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S}  
жњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и 
дини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, у 
а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини не 
ново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су раз 
пирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S 
днији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати з 
што другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом н 
појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрш 
х: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитир 
е нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљи 
видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се 
 промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисл 
 је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао«  
 света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу л 
а уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао в 
ске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред 
олицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је  
д прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S}  
јавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говор 
ти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже 
се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке  
ла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да  
Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа,  
оље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије 
пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху  
м и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово н 
ном стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз 
себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испа 
е ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{ 
ући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није ра 
ом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади к 
ивот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, ду 
итао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p> 
су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред врат 
ка.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била  
нфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, о 
агном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада 
м од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, ув 
 тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа 
бе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— 
назист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се позд 
одили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, он 
од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од пр 
ји се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — 
ма је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него 
е тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, 
 у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бр 
сно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пуст 
на ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји  
н са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Он 
ом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале,  
ема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познав 
 учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађ 
београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесно 
 Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој  
Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална пес 
 стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са 
била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два т 
ма.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p>  
 чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер т 
>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занима 
и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изла 
и тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од ос 
S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по 
-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка  
ући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим 
.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S 
ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђе 
а вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више н 
јке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из 
евојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма пред 
кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше с 
азна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћив 
т који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бој 
коли је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризо 
у, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд н 
. хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја  
на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље  
ежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трав 
Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и ок 
 био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S 
— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и уз 
 да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{ 
митира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да н 
и се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас бол 
стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опи 
е, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је прав 
у на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових  
овољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је б 
, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изг 
орски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју крава 
 другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му  
а.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>До 
RP19110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека  
на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на  
ио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, 
 <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубље 
цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим 
 све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Го 
чињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а гд 
а је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дан 
де.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да  
S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није би 
пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је  
 врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газд 
ао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.< 
е признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена де 
 ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао. 
оја иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се  
 која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, к 
не Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући сво 
нце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се 
 би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је из 
.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — реч 
 њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут 
 затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко рек 
ад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повер 
јепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p> 
се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није оба 
живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.< 
 су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за кој 
, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозн 
мао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не про 
е причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала 
но време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по 
 једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коро 
оја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно д 
 пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно реч 
ћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немо 
куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Д 
ишта више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у г 
бијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљи 
или ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подр 
у се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбиј 
ребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао  
о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без 
речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих н 
 гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га пожив 
ло у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} 
изу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену. 
са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хл 
плочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме ча 
ној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одг 
н њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, т 
у несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београ 
ијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бун 
ле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна  
о да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у за 
 и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови глас 
сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као  
погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти  
јатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет,  
p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз г 
ему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође  
сте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихови 
о се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад 
хваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађе 
ник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали 
разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређ 
а, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам  
кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговор 
умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S}  
>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио 
ово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми 
н пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај 
аше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једн 
</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је би 
, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас мо 
ађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини м 
ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме 
су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разби 
у сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, има 
 су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осе 
ла би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остај 
толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p 
т.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли 
ијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја  
лазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављ 
трешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окр 
оји се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати  
о рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S 
.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него 
век каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — по 
ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја  
на, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се о 
/p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве! 
евојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да с 
а.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити 
е обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је 
ог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до  
ме правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на 
а ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке т 
цу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет б 
Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се 
о је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа 
су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још 
</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз пр 
{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као о 
 Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима 
леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали  
ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне ње 
о повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упи 
 па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би х 
иван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској ч 
стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали 
вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb  
p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина.. 
есто пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савла 
вај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога 
 од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није зн 
{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман п 
е сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте  
ога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно м 
ожда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ије била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Тр 
ло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, 
 другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевај 
 као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка,  
каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови 
ћ није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре ко 
елинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свје 
ном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешт 
ао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако дале 
рисуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже цел 
и, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се  
ок су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не з 
 сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човек 
н. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{ 
>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна при 
ошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му 
а млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418"  
о у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају н 
 пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p 
 Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено о 
Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Миха 
тиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чуда 
p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S}  
арош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> кр 
локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, ве 
бног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из  
ишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом теса 
еђа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Ка 
 дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро  
ан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, за 
аначка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да пи 
оиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</ 
p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први  
то се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном тр 
атије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у не 
 већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун г 
лади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са  
се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не п 
! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стаја 
чке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који  
} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала  
ница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као 
дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове  
јатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он  
срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје мл 
тина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> < 
војим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да с 
пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисл 
вена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се разви 
 иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меш 
у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци  
{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један ј 
 огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од н 
век је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S 
ранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала и 
имназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Маш 
код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... н 
где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој 
о калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљи 
ојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он  
убоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље  
спе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јаши 
ања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Да 
а пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служи 
поље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов п 
ну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где в 
имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће 
ј, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном од 
дине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авл 
ако бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун . 
 се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном је 
расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тиши 
им питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошл 
дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује ј 
> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што тре 
ћна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ј 
дао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао р 
а ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зелен 
митивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, о 
ојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћер 
ма тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Паш 
ала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке кот 
ђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма  
иним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа,  
 пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему 
ара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети 
звио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и 
 чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанин 
јих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S 
>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну пло 
 додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали је 
 затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гран 
едног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам 
сти очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад  
а нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се мла 
 <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сла 
фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444 
т година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за жив 
 непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријате 
његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S 
неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S 
 где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока 
ати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да 
" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настреш 
азумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се тако 
 стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке сп 
т ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> 
ка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и  
ого јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је п 
 теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до д 
ст за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући  
{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улица 
зоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједно 
Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ де 
ечи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотл 
 Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита  
нима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p> 
оплу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворск 
 није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му јед 
радост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у који 
ме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</ 
 сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто  
птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у  
ају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.< 
наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потр 
осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и 
та.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепр 
ротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непозн 
ани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује п 
еперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они ост 
 или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче  
у у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влаче 
која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећив 
о једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима 
а кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџи 
шњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, вр 
са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... д 
још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено 
 светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са сл 
 По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није кра 
 мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног стр 
обе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је о 
оред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи 
на... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини  
ескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било ј 
ену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб 
е ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се  
4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкуло 
ји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се  
олу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се замор 
сиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски 
свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је са 
била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле,  
је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>—  
 чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлач 
гнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, бла 
 више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, г 
сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да исп 
о се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је п 
ог за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S 
ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском ул 
.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске 
кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло 
о у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p>  
г дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ ис 
е дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само 
се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати п 
ојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од 
ак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у д 
дело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко  
мцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Д 
ћ је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, т 
има.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у  
 озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је  
п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој ме 
гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и  
 тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у п 
ло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>К 
ун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку 
е ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{ 
задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Весе 
р сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Д 
а, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан  
нане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири жи 
дру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде 
ледио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио  
ма, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да  
ења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама кол 
{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Л 
е ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему с 
идине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су 
е ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротн 
 Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, виде 
 <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да м 
ни би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p> 
 рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу бил 
ојим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се по 
рговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали с 
стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају 
рашене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им  
отив, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p> 
сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толи 
 прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Дан 
аден не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово  
 моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у год 
жички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру 
ио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до с 
у зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:< 
шљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло с 
{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју 
ви.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани ка 
 срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оц 
а ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље о 
иштити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што н 
е букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности 
ки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовањ 
</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрв 
аден је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности 
не мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не ј 
ати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитал 
будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их у 
пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као т 
а више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кори 
тишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан п 
!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу 
сна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док 
 липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљава 
из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по р 
ј последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спаз 
ја »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, каби 
ш страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да  
ва налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, н 
 о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као 
вих постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни млади 
и, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није  
! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Да 
вим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> 
и кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{ 
ћ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али 
ла отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да  
ошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Ч 
 чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али  
ма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузел 
 знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао п 
неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе 
{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, у 
не, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је вод 
 усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо 
ужним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављ 
уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли 
јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се поја 
д очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ниш 
ош једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Мла 
 чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Весел 
 Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> 
 и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>М 
је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n 
.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио 
ед болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, ко 
ча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашк 
победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао дост 
пом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске мех 
звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за д 
 Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто к 
ем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их поглед 
брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покриве 
} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p> 
екао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на в 
икатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути о 
акривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и 
 широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког б 
а му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече 
, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуње 
га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу о 
ао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај  
да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног мла 
— уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не доп 
ј посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се с 
оји лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњав 
ла је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мис 
бране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући ј 
ро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од  
аве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у  
иш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempora, 
о њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до 
а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом ж 
о се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</ 
ткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p 
радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досади 
Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни гла 
амена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски х 
лазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико н 
лазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, 
рафију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> 
е речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе мо 
мена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} 
ом, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатк 
анка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештан 
оре тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади 
но.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправ 
 ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше пл 
м упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио б 
јима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало 
S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са  
 који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за  
у.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите...  
 ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих п 
дима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије свет 
 гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је з 
вао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа  
ивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила  
, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није мог 
ој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писм 
 рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се  
ко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да р 
ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава св 
 Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младе 
и глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог 
 црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљи 
p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено,  
дна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а лев 
унтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем  
вала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним к 
етно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак в 
о мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за рамено 
око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком гд 
: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа т 
а млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом  
т која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној велико 
о у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куд 
ајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним 
а је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила не 
а са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Н 
 зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> 
еда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело  
е очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи 
ло што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на 
— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч ј 
тово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ва 
се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падал 
 интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро н 
им појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназ 
</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а  
 да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.< 
утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитов 
 тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му 
м сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну 
она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У с 
 на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очај 
убоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазира 
="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да с 
<pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупља 
о гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељ 
 поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања  
одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изаб 
помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање  
ијатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке  
зничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не ви 
о.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи та 
бри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.< 
едним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата 
ке свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Де 
це из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с ве 
век не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је ко 
а дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, 
 долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, 
ка.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна 
о.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацива 
крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непознат 
ладих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и н 
ље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара 
 где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али 
 Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда,  
ише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва  
<p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} 
срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плак 
ао Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, н 
 се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пар 
е се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила 
цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока ст 
еније.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, не 
ријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од  
 врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да  
ицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу 
"442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не  
 паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је 
е покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се пер 
ове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку 
ва.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огрома 
 да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка инт 
н; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа  
и оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он сто 
е да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и  
 се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око 
ма распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другариц 
ма.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> 
.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој 
о јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале прв 
је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црни 
ом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела њего 
а она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако  
г живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она 
азумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често 
а рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вар 
а постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под  
 Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним 
ада; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради с 
ве.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разр 
еђе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши 
данпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашу 
<p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду  
 глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска ст 
један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Бил 
ви, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али 
авали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што  
амен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада.  
требне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још гор 
ad> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није ста 
ад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То  
ји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођа 
не.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозн 
уче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијест 
а рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Ко 
му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече д 
ра.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важно 
’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му о 
> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p>  
 прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу ку 
реја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тро 
ан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично 
де, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоћ 
...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n=" 
ећ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе  
 један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити с 
непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је в 
е било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан  
> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — р 
су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кин 
.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а кр 
.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> 
бавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, 
осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се ос 
није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је им 
 и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој  
S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спа 
овчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно,  
ао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савр 
и су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не пр 
икама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, 
и су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би с 
ачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научи 
ли, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили  
ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут  
љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад  
> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорн 
{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична в 
е.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ни 
p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила.  
 а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Уж 
 ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има 
ку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбр 
на остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} О 
ови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је б 
ајбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у тераз 
ћи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на вр 
а опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, ко 
тиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и р 
 један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били св 
 <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је ко 
 млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:< 
ћи опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава  
кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута,  
прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те 
сма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав 
 табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему 
 охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога м 
ена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се из 
жни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризона 
леће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале 
Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприро 
, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко прим 
али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, 
уј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осе 
патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног < 
о знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја теје 
ање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божи 
тстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} З 
е сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали  
ла ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> < 
 Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су м 
з’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена 
 краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисл 
ред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је  
оности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер н 
је, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка  
 најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров 
p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S 
ређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберциг 
S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била св 
 ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу ко 
ветлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре г 
ву варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" 
ва нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> < 
S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да  
што сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог при 
 развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јоргован 
: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и 
 То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух,  
о пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак 
мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претвара 
 уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају  
плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилаз 
есао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у па 
 који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар да 
им мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се 
 око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без 
у.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једн 
вако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни за 
p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге з 
јке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао р 
/p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја 
из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у 
ац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi> 
ео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: на 
утљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по јед 
ајбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песк 
и.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила 
змучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Но 
и.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су мет 
је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку нак 
>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло  
лучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</ 
 потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом млад 
а мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија 
м бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескори 
 Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познава 
 како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је пр 
крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из  
атих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и п 
 <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљ 
ве лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} 
улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта 
 је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> < 
ену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама 
 Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну,  
љадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима 
рхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзово 
е и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Б 
жица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене ис 
е него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам мн 
ња виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — уб 
гради фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p>  
асти« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је  
ме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је би 
{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу  
 цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су  
 он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упи 
ано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </ 
нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима. 
приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама,  
алектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролази 
у, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје не 
="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем  
ована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У сре 
.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још ма 
ита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом 
ан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се  
ло доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је 
.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Ид 
м месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога,  
рати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су сл 
и, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја са 
ски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је м 
дно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Нек 
лади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни с 
ао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи б 
аквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади чов 
 нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У не 
о за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он б 
јој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, 
тогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који жив 
акав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излаз 
ко је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та дев 
д овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакриве 
интересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празн 
га дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="4 
д Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је пор 
 у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, 
шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опоми 
ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао  
 је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали 
{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и б 
е им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари беле 
p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала  
ицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуро 
 облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љ 
а, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се  
има и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвој 
о не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то 
ајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашт 
ад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p>  
<p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како  
 са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Дани 
ротив тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Види 
ући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао  
небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској 
е троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је 
 рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене 
јка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један 
} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена 
а много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и п 
еног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>За 
век нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност  
S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног  
екат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>О 
 трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалек 
би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињ 
д на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим пра 
вуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, ко 
та.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске сви 
ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра прем 
 мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се роди 
ред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика,  
е на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је за 
и човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p> 
е да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку 
 . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило ј 
{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као 
иродних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила  
родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се 
ивим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиран 
помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђа 
ати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</ 
аква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} 
човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем 
и наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против  
ајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме мес 
 на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју  
ј стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној  
рхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографиј 
па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не 
{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шеш 
а једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ 
такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало 
арији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео 
ако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од остал 
} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им ниј 
ој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календа 
с или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао с 
 простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом 
 пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани иг 
ички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде 
воја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ов 
ћ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била разв 
нијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са шир 
! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, за 
 леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" 
</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је  
за врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, р 
м плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb  
идите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам шт 
 <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја ва 
а фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлос 
лост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годи 
ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе г 
ога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ...  
чинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ва 
ешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готов 
нутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихо 
а Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви ба 
аћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да  
S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био  
 око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топ 
енадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним 
да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с  
и, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли ј 
ица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се см 
 нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p> 
 свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши 
нске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p>  
ји је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених  
} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем узди 
ако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци на 
изме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да  
Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> < 
вирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи 
е само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му  
ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам  
ете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, кр 
} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров 
дна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница 
на, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а најв 
о.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се пи 
цати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост 
ун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велик 
 n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда нај 
 Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћут 
тким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили 
колишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће в 
 Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за жив 
рави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и над 
ало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>—  
су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито м 
н, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљу 
горца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он др 
 за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем  
је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n 
а оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Ст 
ким, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са нов 
 не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају,  
ном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, румен 
ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусе 
 се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и  
а прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубо 
рбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакриј 
оше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, 
> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на мир 
њак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упит 
ам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обз 
анземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет вид 
{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао в 
ли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из об 
аклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плаво 
 спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из ги 
RP19110_C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстор 
.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за  
е са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали 
е, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтањ 
ао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио  
дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имал 
не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчиц 
 га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p> 
е опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана.. 
 или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали  
p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш л 
вену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију 
цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div>  
адржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и по 
 ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је 
лузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најно 
ности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се  
> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} 
{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је з 
p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само  
 се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је кур 
на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.< 
 она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p 
 под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и де 
урјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.< 
велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавају 
е примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, 
новничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али ниј 
ске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што  
војка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{ 
а то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да с 
следње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена н 
бљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноли 
 снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где с 
 очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од с 
ци, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Д 
огли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одре 
вље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p 
ла.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати 
 нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с 
S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов 
 Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јо 
, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се 
рвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је 
 би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска 
ко расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошл 
ли да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једно 
ија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После 
 То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се  
крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} 
ршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, 
оле застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} 
, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела. 
Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски 
 са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био об 
p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она уве 
а и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде ј 
еме овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло  
икад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладн 
вињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек,  
је, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ов 
 да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега јо 
ступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у то 
о газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за преп 
е једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док  
. . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај про 
вача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плака 
сти.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p 
о и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и 
е стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и п 
доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је ср 
у.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао ду 
дети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" />  
ногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи. 
че му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о 
S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је 
е својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело в 
 Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљ 
песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> 
 жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали 
планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује нег 
ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на иду 
а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из 
били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак 
ли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> < 
ело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њ 
p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим бел 
 цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варош 
е котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Да 
ма:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан дана 
{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишт 
аден је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готов 
. изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњост 
ица, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао 
, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су 
прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској к 
кога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опо 
ле далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова с 
обом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улаз 
 пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух,  
 живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му  
еље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радит 
и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек ј 
ј соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Ј 
тровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога б 
ада, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши  
ан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S}  
арата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429"  
повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан изв 
ина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир. 
е врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх ш 
аст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у 
ив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њих 
 кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовни 
ос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, о 
уди који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају г 
ћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па ча 
на једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је  
ице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p> 
дна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мр 
ите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чу 
м полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске с 
> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе 
 Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и н 
орен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Та 
ацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте гла 
сито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{ 
на и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у  
а.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора 
браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, 
званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бањ 
S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; по 
ар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланач 
е избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S}  
су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан не 
дио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он 
це и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је свој 
е у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код В 
.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна зг 
, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по тур 
е, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштр 
 је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, ст 
<p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашт 
е смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа пр 
азнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:l 
зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем 
у свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су с 
> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девој 
воме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, уми 
ен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> 
> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког ке 
p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом  
ужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ  
руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-в 
на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Се 
мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога ј 
ичке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, вик 
Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, 
 патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо 
 ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову  
а речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је ш 
ечи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене о 
о је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег  
виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог сп 
м велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то 
ан огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако 
 куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат би 
 ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интели 
са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописива 
 да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</ 
 све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га  
} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поп 
н до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Ал 
{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад б 
p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв,  
се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек 
дине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена заврша 
ћа Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће 
а себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па 
д кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да с 
Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p>  
да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову  
приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</ 
 врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, к 
ановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је п 
 музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није  
д разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врст 
еље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтома 
о ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p 
цко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, б 
.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком,  
говом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији 
ражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и 
 је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен 
ли једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које 
да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима т 
склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница,  
ма једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Исп 
 он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао једа 
е иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила ут 
.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство 
о човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, ал 
госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} Н 
дела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске з 
а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> 
ву младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа,  
и да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма  
 разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, в 
анпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се 
гу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која  
, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и 
, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до  
мена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље,  
н и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Д 
чини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини 
ама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хл 
а.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак 
мрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ов 
ала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, 
е умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта р 
лигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, 
али пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво,  
је неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час  
ила и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{ 
агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче« 
азвијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му  
а је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи кој 
варала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Де 
оравио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов 
ко спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадб 
пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто 
ила младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здр 
о је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — п 
и прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Ник 
} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу 
а Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касар 
обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе как 
 извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да пр 
нама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом 
.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним живо 
се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пре 
и су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах мл 
рироду, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заоста 
рдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун ква 
е смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? —  
 чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима: 
ећег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавно 
ладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p>  
д других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доб 
колико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изр 
 годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог пров 
рије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за крав 
 је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, св 
а, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну. 
воје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, кој 
ла веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једн 
е он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све  
«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; п 
 му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>В 
, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он 
на о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао в 
.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на 
али једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова истори 
Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам  
 то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега 
ад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, ре 
роћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је 
осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде марам 
варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду 
/p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и 
е презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио ј 
стао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали 
а Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цве 
ком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн. 
друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И  
дна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и д 
 Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} 
о каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Сп 
 развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотл 
ене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где к 
им зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А 
ресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице 
 /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чека 
е, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, у 
ога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који  
о да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, ј 
ро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице 
: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу ис 
ма једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Ку 
нску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглу 
његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он про 
ихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Трун 
вничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није см 
селинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене ми 
ијане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p 
 пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Је 
ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривен 
Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Тол 
 видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог вре 
око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Дан 
 да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слик 
, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у к 
ао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег  
е њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концим 
еним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у  
а по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, отк 
. у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, нек 
бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мај 
допадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан просто 
успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад н 
ла неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који 
о код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим  
начки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње 
стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на ра 
о.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n 
а ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега  
ла у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, шир 
 фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p 
ене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске с 
 радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се н 
ml:id="SRP19110_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима д 
говори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар д 
 сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао т 
изму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несиг 
а беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражил 
 врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало 
зме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причека 
их шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом тр 
м некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ни 
угу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто  
аву му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капета 
 под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око 
 а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата 
н ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Ј 
лас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог је 
 и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи 
рикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе  
»по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> < 
ва трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округ 
и је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која с 
>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није  
 n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себ 
ароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прв 
>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се 
 извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урође 
уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине,  
амења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у мас 
, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих ј 
сли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам п 
тај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта 
 човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" / 
оргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати 
ча.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио 
гледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио  
ли се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у  
о што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозори 
на пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недо 
дног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска 
шла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по ва 
ле прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво,  
 наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале  
 у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пуст 
овном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог У 
 код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не криј 
гове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку остав 
ике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изиша 
ден на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало сво 
абаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки  
 њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све 
ве речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њи 
 захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир от 
 избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га 
 зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћ 
питивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шапт 
мене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртал 
так стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вар 
на, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад  
га да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и  
стога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n 
сцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попи 
ртију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као 
а и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке  
у ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се 
девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без на 
се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, 
цу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без  
спод Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је  
 се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатли 
ст сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . .  
могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шир 
ам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме оп 
 показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прила 
лажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отв 
ко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у ов 
сти: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу 
м, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи 
ај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљ 
 ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегав 
опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, жив 
и његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрал 
, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке  
нстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска 
ли, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није бо 
у.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у свом 
ем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи,  
о у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — 
под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога св 
Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову н 
а тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали про 
аситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали дв 
томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари б 
ше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираниј 
p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где  
> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи крета 
одрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је ши 
 Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чут 
рмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, н 
8" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око с 
 интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка,  
тим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи с 
 Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развали 
 радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} 
иди тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке,  
 <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину ба 
 коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> < 
чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе  
му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што с 
мак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, дава 
ве тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«.. 
p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучи 
 о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је твр 
’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у вр 
и, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од о 
 <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару 
ратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли од 
 што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, дево 
дат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док  
 завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни једа 
е ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало зб 
{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан 
љаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p 
} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који 
птички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао б 
 им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили  
уштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Ј 
 па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч 
о од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једв 
ер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки осво 
ипу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у  
мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће  
коле на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, 
евета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као б 
424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком наст 
 својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаж 
> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на 
леко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је 
а писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, ниј 
Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује све 
у и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво 
а ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} 
 смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> 
а.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз доса 
.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се  
то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од оног 
 перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малте 
 у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</ 
чекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста в 
ади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> 
 <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљ 
опствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — 
у захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред  
 јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Он 
е, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајн 
/p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p> 
 су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили м 
један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало 
од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело д 
d>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледе 
 девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук и 
не која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, ко 
и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. 
нтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, башт 
а Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку  
аносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигу 
и као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се  
а свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити ср 
у тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На з 
Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Де 
дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити  
начиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p>  
зан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо ка 
у, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спас 
ра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а  
е један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам мог 
 свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом дале 
но писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори  
ви се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара 
их настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и неза 
вих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би мо 
хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није им 
остим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи к 
лагих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом живо 
о.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у палан 
еларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке шко 
хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехо 
огледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров  
{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разреди 
увише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друг 
Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих 
 — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, сле 
човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, 
} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посл 
у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, ко 
аницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки да 
е, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверав 
девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се  
ревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћи 
 на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p 
гом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме пли 
/> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство д 
>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези сам 
 лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада мла 
могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њи 
 су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У 
оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, 
пцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су в 
та и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није поз 
 је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, пи 
иривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно  
 гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још М 
свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са 
е у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да м 
S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изи 
но писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а  
шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопств 
досећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пр 
 најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</ 
, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} К 
жић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p> 
же нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они изб 
 руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових ле 
није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мис 
самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен по 
упим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, 
роба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{ 
у кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима 
е знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="c 
ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао;  
 осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су 
сти, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није 
лево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским  
умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана к 
вић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, разв 
них страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тај 
ме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се  
м се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој 
нској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде тубер 
 не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па 
 се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој 
— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мај 
ан једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидо 
града:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је ос 
рски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност 
 стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и  
у у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у 
 карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средин 
мо!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у  
ише.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... 
селине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тиш 
шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фот 
-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке ка 
, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да оста 
ло због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши г 
 четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек на 
дне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело о 
кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји зана 
о џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме ис 
олешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њег 
е, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више пок 
це.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом 
ки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за  
Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела њ 
етарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало 
е овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала з 
утка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле пола 
вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показ 
тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p 
зумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријат 
дног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му  
а разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем че 
јалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> < 
 погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.< 
ачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се 
особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пре 
у да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фото 
шта.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да вид 
ко шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом соп 
би! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха св 
ом од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> < 
тела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове  
 била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала с 
еђу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову непра 
дарени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, 
А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то н 
ml:id="SRP19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред свој 
окушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је теш 
ака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разу 
д вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и при 
 с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштериј 
} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога 
зивао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се 
је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да  
ућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах д 
} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка ј 
алова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа  
Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се 
> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{ 
а у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за трену 
ност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко  
међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележ 
} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или 
рква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије  
стој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасл 
а и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је  
м је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети  
јна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидер 
се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу  
водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса  
ерујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга и 
во није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер  
 или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао 
ем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинс 
</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко се 
а и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испо 
— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време 
мпоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ства 
н је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је  
p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало пес 
видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> < 
ј израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете,  
енили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековн 
; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвоз 
кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зиди 
анат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема жив 
обро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кне 
љици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и 
м оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе  
сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог не 
Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где  
ране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без  
 све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да пом 
исао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} 
 После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, са 
Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, ши 
е била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали с 
индером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плави 
стили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта ра 
лика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о које 
 ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је м 
леда, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран  
ју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први 
даје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види 
 њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> 
слио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих малова 
га Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза њ 
 ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из 
 речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем . 
e> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код 
/p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло 
 је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у к 
но двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори 
тно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилаз 
тима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Во 
 скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — 
</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћ 
ао рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио  
а мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... вод 
 <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и 
Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p 
е стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, ил 
их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше  
ак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испит 
?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме 
н изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па с 
не, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слик 
Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је слав 
 ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p 
емељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој 
орског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S 
{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.< 
</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу брук 
а.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу см 
њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је  
 Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој просто 
о говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p 
цима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана  
ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако 
хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако п 
дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам н 
афија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један о 
S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као  
атрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} К 
улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужу 
дној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на нео 
рачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многи 
разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљива 
} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих  
ник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То 
е.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Двор 
сно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али 
ви, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу 
врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он 
 му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је о 
тни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом 
 младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници  
"449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка 
ом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио  
ог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и р 
вијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини  
је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и  
/> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S 
 човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — 
... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p 
 ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја 
омену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки н 
 потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прс 
та.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места ме 
о Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, 
а планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својо 
, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна м 
родужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Дани 
тића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу 
пом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без укр 
су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за буду 
 леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, ду 
а, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави 
> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен 
а била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са  
за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’  
 <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова при 
мала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и  
Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> 
што то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он  
пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била  
нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворс 
 како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим м 
ци у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у  
не све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачи 
фист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе и 
мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам 
а.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} М 
ветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина п 
итоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости 
 ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила  
! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живо 
{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она 
е. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S 
о нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче 
> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу мла 
 бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Д 
ји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како с 
ни... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука 
е, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="c 
оше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је 
за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађа 
ј свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код наш 
Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклон 
ајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћ 
таро и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љу 
дину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>О 
{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако живот 
 Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени т 
а и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница  
 морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница  
јка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа. 
 нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за оп 
вали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне 
 ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад 
младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се 
лаву несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Бео 
 видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је 
 њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Весел 
зору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда 
 кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило сл 
Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве с 
е школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућ 
> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерн 
рошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S 
 по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад  
е девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, кој 
а и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја  
 кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан ка 
ух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Он 
то је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских  
шло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који 
шким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се  
рство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је б 
рава јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, и 
110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски тубе 
 оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим 
 посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове ре 
ло досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила  
рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запитк 
м празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом ме 
постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Наро 
е други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила  
ца се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такођ 
Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда 
проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју и 
о их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основно 
 једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што ј 
а подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и  
њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије разв 
учја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад 
, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разн 
ересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини 
 радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега,  
 мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце ро 
, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан 
 живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блу 
а ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односил 
>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> < 
на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> < 
</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на  
с, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Свето 
а најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће 
и шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше из 
 смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад с 
аве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С г 
/p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хв 
љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку  
есени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне б 
исала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко  
ве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још ни 
} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући 
ним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покрив 
ош мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових по 
ди проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнеж 
о сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико 
убину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Ка 
се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остат 
ово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком с 
е симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут дв 
а просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотогр 
 ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p> 
тово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он ј 
 настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни 
ије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} 
, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била соција 
е, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S}  
мачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чино 
ном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, че 
ће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову 
{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, у 
варошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и раз 
ијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она ни 
онови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обор 
посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је  
19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане н 
јанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек 
кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то  
нам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мен 
 га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубок 
их лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи 
оралности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу 
 од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му 
клањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S 
дати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мисл 
 хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут о 
Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њ 
девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису  
арошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматра 
 му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везам 
ко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа 
ме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи 
 онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути 
ше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низ 
 да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{ 
 на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је коп 
вен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један 
 да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се  
Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже  
 крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти .. 
<p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен предело 
не.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен 
рава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле 
о куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде,  
ли клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, дов 
баци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се 
о у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без сп 
е самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју 
те због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако 
на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помо 
 једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање 
 остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворс 
н остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друг 
ун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је би 
фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, гос 
ачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које 
Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова ностал 
д бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и ср 
а од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, 
p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале  
човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних стран 
ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањал 
ста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о т 
 скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрл 
ољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без с 
ри је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на 
иромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђ 
 кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја 
рили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен  
говори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она 
овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и  
пеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љига 
уну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног ка 
е широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од  
им ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза к 
један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанка 
... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о не 
вало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена  
лазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S}  
 која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девој 
, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му  
дњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И  
епеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибија 
 Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та кри 
} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и  
чна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој ули 
к! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, мла 
ју, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику ва 
<p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Дан 
адника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, 
.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте ка 
итао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Кур 
две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну град 
уче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је  
ом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, 
асоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одвра 
 не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко оде 
{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало шт 
је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељам 
 стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили н 
} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је треб 
p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на је 
је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за  
ограда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да рад 
ћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је нази 
.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> 
{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуч 
као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разр 
ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или 
, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати  
зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је коменд 
селин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па он 
го га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Је 
вија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новин 
оследња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше спе 
 годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> < 
а све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по р 
гавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бун 
же?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је ше 
 то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он ник 
а.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{ 
еничке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један кам 
вника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и 
 слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Им 
 зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им  
дређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог рак 
где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејам 
 суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој 
стано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили 
а у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш 
има, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »ж 
евојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, он 
 само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, ве 
према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се 
p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојк 
> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави с 
 Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S}  
ла дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен с 
ево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; 
 иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... 
ра, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p 
а на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво,  
не кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји зми 
тало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад с 
вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али,  
теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, гд 
ароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p 
клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим нед 
а три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</ 
ти о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, с 
а, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb 
ане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембар 
ом закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се  
 столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да ид 
упротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непо 
— пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и мо 
бите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{ 
у.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, 
без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички. 
 Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: на 
су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао 
ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекуј 
о даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> 
илиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, пла 
Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одв 
 наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца  
<p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> 
а, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инс 
 око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекива 
нице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су ка 
 имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спр 
е одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика пре 
њено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен 
о за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира  
ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разни 
ред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и  
> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа 
у претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној  
анства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај л 
 Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} О 
чавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса  
ада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађ 
мо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења 
церте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са ук 
раку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем 
широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у с 
ма је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, в 
ђе му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ вез 
мишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она 
ог врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, 
о је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију 
н дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам 
има је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p 
ла Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град 
Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју 
таје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S 
уни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина. 
 Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . 
мета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распоз 
Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспело 
, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, кој 
ста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми в 
. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој  
а, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост,  
мо једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног зво 
тења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчи 
утом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њен 
рски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити  
ла, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са за 
акође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао ч 
штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно  
ветлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} К 
огледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Он 
лазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и је 
ли им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на дру 
рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле 
ве апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кр 
у страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што  
, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко  
вима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S 
а, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, кој 
 које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у о 
и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му гл 
 ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{ 
{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избе 
видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске 
вим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била ле 
ајпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије,  
 девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даљ 
Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у ко 
о таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p 
пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још ви 
 отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан 
д Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} 
 нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован. 
себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не остави 
исма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обуз 
, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чу 
на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је мог 
 у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није мога 
ихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник 
етурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се  
ди странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећ 
латна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточи 
ња, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</ 
а од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појав 
авија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужич 
пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један креве 
ма, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица. 
и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити д 
 ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале пер 
холији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади 
.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова  
>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шу 
 . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило 
био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, 
штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевиц 
ажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S 
чине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је в 
о изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног  
а и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је п 
ла усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је ту 
је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму  
иметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова н 
е о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех б 
, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећ 
ужњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Га 
е су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило 
да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти 
, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету  
ван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих 
за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се пр 
копчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што ј 
 прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву М 
 n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале  
здрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и н 
адба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп 
ктом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, 
ог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек  
Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се  
p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад ниј 
Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко 
ан џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломиј 
 по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне к 
транца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немар 
 Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после т 
лом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од 
е отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као ж 
а склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница 
отово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </d 
 рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плач 
на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било пр 
о јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цен 
и проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју 
и јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од  
темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S 
, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као ос 
 ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клису 
зговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и јо 
ушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Рад 
p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље  
Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варо 
дњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На к 
под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише м 
сторија: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њи 
.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо удар 
едном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долаз 
Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мук 
а слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слан 
својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано  
ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоште 
пшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако  
осе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без п 
 ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек пона 
 у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да п 
ише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге кућ 
плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој 
берцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерн 
 од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју 
за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни 
. . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на  
о баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта 
аф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му з 
е!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, к 
природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавил 
на, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његов 
ви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менаж 
лосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, д 
е.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l> 
ар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље ш 
у пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са 
орене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, 
ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се модел 
 два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је бил 
ма.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{ 
му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове усл 
ња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагља 
 не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежнос 
ет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који б 
јима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упит 
их речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала та 
едство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека к 
 и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не 
ашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је 
еленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запо 
ичио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до 
ћности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог р 
унике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, ус 
а је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешк 
но да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Ски 
варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у сво 
у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слик 
е за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотогра 
је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи  
и родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који  
...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> 
о спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И 
ов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уст 
а, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница. 
ахали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и мла 
нио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго 
о, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да и 
 су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма 
{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{ 
арице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, ка 
вуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »ко 
 дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој ј 
дно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} 
дмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, га 
ао музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле ниј 
и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незад 
. као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p 
{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благи 
о чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак« 
сти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне дево 
 не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто свом 
 На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, с 
ичном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца 
»се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има најв 
м из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по 
ротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролаз 
, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине  
је зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, 
 ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зе 
Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p 
ио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није раз 
е народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, 
згодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" / 
уха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, зд 
ико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, доп 
стеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта рад 
се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад 
ху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, в 
графија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један 
 од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна вр 
ера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са  
ши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Дани 
 страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је бли 
огодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу,  
<p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> 
 трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у 
его их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основ 
а и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек 
се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекари 
?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан ка 
кић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за к 
а, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а н 
за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S}  
јеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за ва 
 исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један 
бно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви ст 
»костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</ 
 шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p> 
ије смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи 
есто.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се 
 ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Ц 
воју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче  
ко више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од прок 
ла се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинс 
варкуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због  
 зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се  
ивеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да 
ло песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном  
ов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Млад 
т.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом  
са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње 
ош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље...  
о је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци ка 
лом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцал 
атно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предос 
ти и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија з 
оје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S 
на је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је п 
p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несре 
ија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још 
 фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније  
рдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S}  
ош Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала 
у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђен 
клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а  
p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</ 
ојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крп 
оран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се  
у право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још поне 
чинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да мо 
м сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи о 
им него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео с 
4" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом. 
рио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа  
 око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</ 
</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је веза 
ву нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да  
их крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где 
, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове  
ма је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита  
престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике  
ратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан та 
 /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља 
те ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} 
ба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп,  
шан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошк 
народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, п 
ћ.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су цени 
{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми шт 
ски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнан 
а примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мис 
воје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега, 
ражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја вид 
пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопев 
 ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — ре 
о Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} 
е и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, 
 одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можд 
 народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом м 
зузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског 
о ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров  
ница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чар 
 Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе ј 
објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подме 
ца му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту  
ким хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном 
аници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S 
 и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му  
 и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p 
— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком. 
од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле ра 
от, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе,  
> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— 
а се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на врем 
ли пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће  
="la">O, tempora, o, mores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе  
евала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу 
м кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије 
 се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је  
p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече 
 стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши 
нела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже 
крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала ј 
. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од ваше 
шта.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он  
га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав 
, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>,  
а се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица р 
је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближ 
ји осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе  
 није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим ос 
рао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S}  
асивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора сед 
друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујућ 
ки момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобо 
 то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила ота 
заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвен 
хов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, 
сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихо 
p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала н 
рачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остац 
максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се с 
 хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} 
="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни прис 
турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су к 
д ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — в 
ла се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред  
итак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — ш 
е.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод  
о је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјај 
је остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодре 
руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер 
pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално пр 
Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка 
ке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко 
Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико лас 
арали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је с 
и: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју истор 
холија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} К 
онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван 
 су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало 
це као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле  
 куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућ 
нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из нед 
 алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на ко 
и пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографиса 
о са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> ј 
 хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— 
вила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио 
иште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пушт 
рније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа 
ан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је  
 је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим  
 један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{ 
, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи црт 
ог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слик 
, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад п 
ед бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и 
очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачи 
одио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полица 
рче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на С 
вком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:< 
мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се не 
де, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chap 
аже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривит 
 оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њ 
ила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја 
а кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ 
 да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се дев 
8" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S}  
а деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта  
 то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна д 
је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а ко 
збежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> < 
ао и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио  
ама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским  
иса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у в 
рици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да 
и, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту по 
арали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко при 
ог плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разг 
њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је ј 
Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво 
</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет ск 
.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о в 
једанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не 
и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам 
ња од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног  
> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом велик 
ма једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани г 
х изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушка 
ривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> п 
дговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окре 
авао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука,  
обини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно  
дан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Ц 
 се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>Т 
зама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у ње 
н ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста 
вако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврш 
кретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Се 
од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи  
омогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је  
 још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница 
ома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево  
е могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго г 
ела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за св 
 с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Д 
 <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са 
воро, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даљ 
S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога ни 
ред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постој 
 ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са 
тице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седи 
 <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи се 
ворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим  
е, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој  
ји невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у жи 
ње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb  
 иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> < 
е као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> 
им лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на 
ио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкр 
стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира цело 
p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом од 
а, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих  
није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по ко 
је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Са 
ења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог 
од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој го 
>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала ј 
} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече о 
ну, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак гр 
 n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај с 
омерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, ум 
ла се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Да 
ла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми  
спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу,  
 батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викн 
ја.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата 
, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим н 
та лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивн 
 циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види 
 обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он 
ла о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у ш 
ање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнани 
ке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија с 
, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бе 
рногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и к 
ења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и за 
ених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком поле 
даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло жив 
ако је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се  
ом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у  
вљено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби 
каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на  
 закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јак 
почео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дан 
 а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се  
лете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те по 
{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је сврше 
е Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је  
ко да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мисл 
све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим н 
очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није в 
, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми 
 му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој вл 
ности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње 
 није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену шт 
никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са с 
оја се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би  
 пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо,  
, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница 
и му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S 
.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама  
о као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао 
ље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињал 
 леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</ 
аје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се 
 је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епо 
браза, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим ко 
а много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао  
стеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{ 
брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије 
дном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, пона 
ађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи. 
дњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p> 
ри о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Дру 
дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом за 
<p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био  
 комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То  
 и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још  
 више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада 
 <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели 
<p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала 
 се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту 
ави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња 
ва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим даним 
етно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака 
ко столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да поста 
 је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала  
ознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да  
 пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више. 
} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова бар 
ила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p>  
/p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцни 
же коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће 
и, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним  
зиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанств 
ћи и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушев 
то за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и 
 том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете пече 
, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <p 
{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљи 
раћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку  
пре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са 
у.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у мод 
и пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је  
 је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале пр 
 животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао,  
у Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата  
ала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо и 
и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну. 
а.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја з 
тру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви з 
ла и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајк 
ком, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњ 
у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће 
стора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу,  
ње за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, 
укав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло  
еко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapt 
 Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а 
ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Мл 
пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено ра 
гао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне ру 
... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао  
 Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између  
дини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отвор 
прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Ма 
ди са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно 
оди рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућа 
су вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је им 
подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, п 
го што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</ 
ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалин 
други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен,  
и једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још твр 
ини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на  
претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној но 
ешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јо 
о.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи о 
ом школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужич 
кују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умир 
ало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио м 
ижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом ми 
 зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких ку 
ско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз  
ем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џан 
лике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луд 
ок Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњен 
. не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је г 
ненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу. 
е била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку м 
давно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — реч 
викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p 
oreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница  
Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она  
 осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене  
 изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим 
<p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако см 
два се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S 
} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа 
 могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђе 
че даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их у 
зливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живк 
год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се 
гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} 
одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требал 
во самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није бил 
кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицим 
пут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике  
ца, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица 
бог мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла  
азочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје др 
аст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновник 
 косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још д 
ридружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочи 
ле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, сврш 
а из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учин 
орили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздр 
S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанстве 
 сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — уп 
, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питањ 
чину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пу 
видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо  
заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруме 
 У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка де 
/p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је и 
е мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} 
се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обоје 
оворила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из посте 
кла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и каж 
ри ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девој 
 девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали 
{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p> 
 за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као 
p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали < 
ве животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и пла 
 вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се п 
то јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој 
девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш проле 
е са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, т 
ових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{ 
ом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме 
 дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна п 
, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мис 
l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под  
, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред 
адовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сирома 
ница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Д 
ију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се  
че Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и насл 
ма.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, ста 
а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им 
вотна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели к 
а.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним кров 
ко сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у  
ободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и 
не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас 
ко могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч  
{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И 
ћ је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за коп 
{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се д 
есели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар п 
ре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Р 
вом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до реч 
по стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чинов 
 чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо  
асоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшат 
е је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасека 
ису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала. 
уштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и са 
им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио 
, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног 
/p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се 
ату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од друго 
огао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види  
о и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече  
гао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не п 
у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да м 
освађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао 
им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове ап 
ворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у ду 
јдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје 
ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао 
ство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека кој 
>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос 
и на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.< 
иди, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине  
дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглав 
S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Суплен 
д скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти н 
осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће 
 и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог  
а варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је 
на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са  
толицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: 
етињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила  
за на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и  
је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S 
ахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:< 
бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен 
 његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто  
>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежног 
и три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло 
описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га н 
ке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на њего 
о не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занат 
живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али  
о белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у бу 
о скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p 
ранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана к 
к ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, 
>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих бри 
значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сир 
 ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до  
 ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S 
свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се С 
ма!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешт 
 Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од м 
без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, разви 
 на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакен 
 сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигур 
— усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сок 
то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартиј 
ог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта та 
ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да 
Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, о 
та тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна  
 доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неко 
еко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској осо 
в срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле за 
и.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав ср 
ца није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је до 
 очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе. 
смехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} 
еприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели  
 степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио т 
; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> 
орњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њ 
ну и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у ови 
е, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осој 
} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшен 
ана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер 
додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади ч 
и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође же 
 за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изј 
о, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места 
и.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p> 
ној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на ос 
јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси 
вао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао,  
м цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} О 
ка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не с 
 и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно  
а, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној же 
је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхл 
твори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу 
воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко  
е <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко  
 време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћем 
е знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у м 
вега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва  
уђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први ч 
 помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили,  
ино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па 
лфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи: 
ала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Обр 
уче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пр 
в нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" / 
ило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type=" 
и.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била 
рди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} 
ија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> < 
јио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима 
 незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о  
а му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч 
шћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега,  
 мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама 
нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно в 
је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио 
 ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодр 
ала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла  
к! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом 
црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље с 
евојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље  
исури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> 
а је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која 
нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај 
5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излаз 
е.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Млад 
аквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} К 
одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред 
Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као ка 
ешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена. 
{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пе 
опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула 
ли непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је  
ао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> < 
своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разу 
бичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све  
ирој од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тес 
аницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао  
и човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све  
вом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном 
 ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрање 
 ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, к 
ила је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну год 
младине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву лич 
ица се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намис 
ом друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него  
м телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могл 
почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога с 
 није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили гре 
било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су п 
 погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даниц 
 Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији.. 
згуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке за 
етала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају јед 
} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје м 
е по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује сит 
је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким 
дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" 
х година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,кру 
накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> < 
рока пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког буна 
чавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види. 
S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила не 
тву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком на 
та тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма 
ме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полаз 
јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја ниса 
о-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђа 
 један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао  
 под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, о 
 жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Јед 
е још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама ко 
м ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја.. 
кав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи ра 
о није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољ 
 а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, крав 
 трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан. 
’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била вр 
"SRP19110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на  
ма се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{ 
певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојс 
равати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он с 
то да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Б 
 девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброњ 
 — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филоз 
мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите  
рвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S}  
око у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, 
је у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну де 
ет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа как 
У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића 
/p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младе 
te> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу! 
ао робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан  
ли су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујућ 
ћ на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фо 
ди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, 
ке, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’  
о свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, н 
Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p>  
} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета. 
, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде ка 
 земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у ло 
је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је к 
а«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Он 
ђани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Тол 
 где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали 
 Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град ј 
e> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезо 
рнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне 
 у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидо 
> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест кој 
пајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом ч 
есеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ов 
 цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната  
ште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о 
е био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао 
на дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом  
занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се т 
тила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти  
енџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића  
а мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{ 
ала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста 
о:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве га 
о спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p>  
личастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силаз 
такнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошап 
в глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао ј 
е, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму  
Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку 
ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме пр 
ида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван г 
сту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка  
 апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије криш 
ово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div 
помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади ка 
а Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред  
{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну: 
нице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко  
от је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страх 
јављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски  
S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд виде 
, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан та 
 није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дво 
о од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је  
а, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!< 
о млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— 
 осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, не 
олиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црно 
ло престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} 
{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у к 
тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... » 
ази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Н 
бојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим д 
рали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој п 
њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане бра 
 џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ 
исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млад 
о око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им д 
ке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су  
и веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео  
ред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих дев 
 о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све 
, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече 
 допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услуж 
ади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве ј 
зне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег  
је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чин 
 можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Да 
једно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Ма 
 почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Мл 
да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, п 
њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић 
дњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с 
тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и в 
ни, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кос 
равља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим мало 
дника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако с 
ала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, к 
ико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђе 
 са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва у 
ћи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се вид 
ао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом о 
ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа 
све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима 
а који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који т 
абрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у  
 кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спра 
пирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варош 
с састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне же 
анимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама 
м паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљин 
ред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође 
ви око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: 
 уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном шк 
оје је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очи 
тво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па 
опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и с 
е рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд б 
наш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тог 
е гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: де 
о бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> < 
кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, д 
ом, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подр 
а стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вје 
ала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апара 
 силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све 
азио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи  
длазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, 
су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те  
 Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор 
ега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног 
, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао о 
г дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, д 
е, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољ 
а је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p 
ко их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су 
 на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — 
а чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих бео 
сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је н 
колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухв 
 греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја 
аста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути. 
ићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није  
агнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти до 
 се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је ко 
ажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама. 
а Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, п 
 Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S 
 развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је н 
адна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред  
дбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</ 
а, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче 
 велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштв 
 прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Све 
рски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би п 
не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.< 
ечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се о 
е њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали р 
 писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопи 
пита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — 
гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p 
 страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада  
груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> < 
амо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родите 
ђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је б 
 је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носи 
лозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даниц 
арошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о  
ма у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, 
ећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлин 
{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја ни 
вним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан  
лно, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> 
дина, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот,  
рестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима 
 терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Да 
ћу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, 
још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облац 
у разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже м 
и не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачки 
’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" />  
својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак  
ем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга истор 
с му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како  
 n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком  
а ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и 
 Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини 
Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове  
И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас,  
д црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, р 
 добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку  
ушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдск 
па у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то п 
о је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова ва 
ве, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојка 
жда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци 
> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није поја 
од њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, те 
о што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S 
вна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам  
 дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ про 
у, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> 
 шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стој 
д не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служи 
ео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад  
pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не с 
јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У 
и, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко га 
ти му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејас 
е искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</ 
рошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, ни 
Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још  
ј лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било прест 
S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређ 
ко ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушал 
 идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете б 
увим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони  
љени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сур 
оцвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP 
/l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млад 
> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек 
 <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Срб 
а почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак 
то срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну 
е које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном  
НЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Ди