| дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на р |
| ао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да ј |
| за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право |
| ако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидо |
| је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се |
| а бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све |
| ароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно ги |
| у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити |
| прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, как |
| } Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједн |
| гледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} |
| ицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниски |
| е с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну вл |
| било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем |
| ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рил |
| ата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба и |
| ла.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, завод |
| ој нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унут |
| је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајстори |
| </p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињ |
| у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих п |
| е својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зелен |
| вати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомињ |
| гађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притис |
| , што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са |
| дашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је б |
| аланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљуби |
| нила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом гр |
| јзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде |
| {S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам |
| ватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрз |
| ну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Ма |
| ко се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на п |
| спод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је т |
| шале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестан |
| и је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Он |
| осподин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> < |
| је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> |
| } Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто |
| родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.< |
| ио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио |
| аљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Весели |
| ји се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна |
| има час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је н |
| После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињс |
| а једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пуст |
| анице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам мо |
| колико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто в |
| ком да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p |
| едео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан |
| м кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је кл |
| античним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је пр |
| блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења |
| могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, |
| штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на каф |
| гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> |
| ћића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлат |
| модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p |
| >— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист знача |
| да што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, н |
| кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам |
| цао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај св |
| е груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> |
| вим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан из |
| у прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам |
| упи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млет |
| Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; о |
| {S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p |
| } Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . |
| љено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја |
| ле подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах |
| даним од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећ |
| рока стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у срп |
| <title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за с |
| ства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лет |
| изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног вр |
| ва у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било |
| еном »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запове |
| .</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џеп |
| ижи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има макс |
| а шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говор |
| паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, зао |
| ивко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свир |
| је то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свак |
| ели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где |
| у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог |
| е, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> < |
| није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — ја |
| тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је го |
| м, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> < |
| постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</ |
| га се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Жив |
| , Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и шк |
| ајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носи |
| их једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провин |
| књом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек |
| великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче |
| ревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећ |
| нио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је с |
| у личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје труд |
| ом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{ |
| {S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако с |
| .</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n |
| , на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат. |
| , који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, |
| тегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне др |
| и, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p> |
| ворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је из |
| дано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам д |
| од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја закла |
| зама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужи |
| ица...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не и |
| ите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите си |
| сту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која с |
| в лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатк |
| х предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју кос |
| /p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела ола |
| . темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, |
| него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи |
| е волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже |
| тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом |
| — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> |
| слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољуб |
| ред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену |
| могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... |
| а лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст це |
| >— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, ње |
| д ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb |
| ах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, ко |
| на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим пут |
| p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S |
| је јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> |
| Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на со |
| ти промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дуб |
| оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, насло |
| немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и |
| де да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку |
| љења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога чове |
| део сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове ди |
| у долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна п |
| писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место |
| је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p |
| се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође |
| .</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела в |
| о што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S |
| је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла |
| Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она ј |
| пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се сме |
| ију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак |
| ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђ |
| ла само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електрично |
| овна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу |
| у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија рук |
| више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на о |
| напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p |
| гурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате |
| тој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне |
| тоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни |
| да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади |
| И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три |
| Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — не |
| а дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан |
| рали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се с |
| ак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је ви |
| је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију у |
| угом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржав |
| , слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала |
| земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао |
| — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која |
| ту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, бе |
| бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Ман |
| ица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одо |
| н, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, ег |
| — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, |
| рије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Изле |
| ло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу к |
| , млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Дан |
| о бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весе |
| хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мр |
| начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје |
| ко женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир |
| e>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти но |
| и ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код н |
| лађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом ста |
| , са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спас |
| само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... иза |
| ама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек |
| грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао ш |
| тна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић |
| одица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте |
| гушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи |
| готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратк |
| црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапо |
| ле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда |
| да најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом к |
| и, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створе |
| уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибеж |
| и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест са |
| је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> |
| ла масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора |
| а блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по |
| две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рук |
| надно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мисл |
| >Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје |
| нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужи |
| Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито мла |
| иле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очек |
| едног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка |
| ом, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно |
| о се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михај |
| замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је приз |
| вету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у |
| ет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, насле |
| нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципел |
| </p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног |
| невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се пр |
| S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Буји |
| езобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице. |
| вост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се |
| било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> |
| било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним |
| идео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи |
| огао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} |
| ице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао ма |
| ено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним |
| су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p> |
| асно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћ |
| собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а о |
| испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим |
| Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима |
| што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се ок |
| м колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепш |
| црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . |
| карцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радни |
| ом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, ко |
| ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се |
| тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном |
| о је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S |
| ога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, |
| дне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндер |
| ј га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је д |
| ло ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, ка |
| н, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих к |
| ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта |
| дите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости пред |
| и су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које ни |
| у из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p |
| остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чове |
| ејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили с |
| бичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцв |
| ек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" |
| о скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне |
| > <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавал |
| ешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицеме |
| м животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске |
| ад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек мо |
| олест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек |
| ас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га |
| својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</ |
| јале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем |
| ије, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дв |
| , беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и |
| иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мај |
| м низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, |
| Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би крат |
| како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци |
| пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави. |
| били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотограф |
| ка другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од |
| питала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, |
| ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушн |
| чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао ко |
| лазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p |
| пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али |
| итање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се н |
| рац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, г |
| орима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p> |
| 10_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о на |
| лагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, н |
| i>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од хо |
| , задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из на |
| удили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} До |
| , давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Ш |
| цавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — ил |
| прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тад |
| епотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још |
| /head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није |
| p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} |
| } Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Дани |
| окоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, р |
| без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и мла |
| а га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} |
| џбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој гр |
| ојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> < |
| ке стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као |
| и радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> |
| ој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено |
| би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити т |
| д једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да |
| и.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим |
| лом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који |
| реко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често саст |
| неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, позн |
| Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Дан |
| рца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> |
| е од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао оч |
| <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољн |
| реме.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је једа |
| где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на |
| са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Гос |
| зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{ |
| у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети |
| . — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Ц |
| ља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — х |
| са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима |
| тој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем. |
| она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја |
| жње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпу |
| д једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је тр |
| ден погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{ |
| . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио |
| де се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса ка |
| многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми га |
| евђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај изр |
| је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није пр |
| е масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовс |
| з обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} |
| врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, др |
| ио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, М |
| , — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је уч |
| аршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој л |
| вачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бун |
| га, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је |
| d>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана |
| бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањи |
| ован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати ва |
| онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се |
| крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, при |
| /p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала |
| хвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откак |
| е на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а |
| е.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи |
| ман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их |
| шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а |
| предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео. |
| се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прил |
| или странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће пат |
| та, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, |
| адило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у |
| о; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу |
| била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p |
| дила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, |
| а таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било ви |
| опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне |
| то је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је |
| убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а |
| о кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила рет |
| ад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби ч |
| са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно |
| заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младић |
| ише од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и раније |
| воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Стар |
| радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену из |
| колског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазам |
| м.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није |
| пчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и м |
| ен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у др |
| .{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и |
| орски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хв |
| стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости |
| аловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за на |
| е учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} |
| же целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи |
| е: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу л |
| S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили |
| дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, зади |
| кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви д |
| предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} М |
| адозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и на |
| ла су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и |
| ку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним |
| о је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} |
| то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је |
| ан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} А |
| и одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао бо |
| е овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли |
| , од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онд |
| куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само |
| чекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје по |
| ог певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао |
| човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што |
| сио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и пон |
| учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избе |
| е мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећ |
| ке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p> |
| Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даниц |
| својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленил |
| у новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја |
| лануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, |
| перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи |
| замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто м |
| је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао |
| S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, |
| ка са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке с |
| овала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вр |
| зирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео д |
| о пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће г |
| у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим такв |
| ли у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближ |
| овица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То |
| жицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише от |
| ирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, бла |
| за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нер |
| Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му с |
| е око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за |
| а Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и |
| рна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> < |
| вај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић |
| он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељи |
| Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно вели |
| јци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се о |
| н то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствен |
| и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вун |
| сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плахов |
| ашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинес |
| већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његово |
| но, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</ |
| високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младе |
| кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи |
| неске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно вре |
| би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, г |
| е била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је |
| ешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пр |
| {S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449 |
| па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шап |
| ијатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} |
| S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фото |
| арио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи |
| > <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, |
| се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата б |
| танку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепи |
| код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ри |
| инчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, |
| даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком |
| о од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посл |
| а на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у |
| брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине ма |
| иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти р |
| атприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила мног |
| вот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро те |
| ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— |
| ном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да |
| овину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све т |
| аница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се |
| одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} С |
| ика.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељ |
| } Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме ду |
| ја је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шеши |
| ак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази |
| :</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао |
| ојем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Маш |
| зумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ друго |
| радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није |
| е:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из мен |
| наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота ко |
| еђу њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио |
| лико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важ |
| тке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола |
| тима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— |
| ера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и пар |
| ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове ло |
| шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, ја |
| тензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се |
| видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — |
| екло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква |
| у браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако не |
| ило избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div |
| една згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био ј |
| шија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњ |
| сто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да б |
| е и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме |
| же.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину |
| а која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим |
| р: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски проти |
| о да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapte |
| е газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врат |
| , врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом др |
| ом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећније |
| ојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње |
| ом око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у |
| го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и ност |
| би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — дода |
| {S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ј |
| ти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као из |
| на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћ |
| сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно к |
| ар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— |
| очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на |
| м, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим |
| де.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и тру |
| >Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође |
| арочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом дет |
| нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_C1"> |
| ер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази |
| таљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p |
| , Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се |
| ори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о том |
| песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом нек |
| — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Да |
| ски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја . |
| ке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са бл |
| p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање |
| Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово |
| а и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене истор |
| м избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред |
| ој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: не |
| под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној на |
| ао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »ш |
| /p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влаж |
| :</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, г |
| већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном |
| ече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа |
| е.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља |
| оја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресеца |
| је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесн |
| се чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{ |
| нпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осет |
| ивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накр |
| просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједан |
| рупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли о |
| н, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скру |
| p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у наш |
| отографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећи |
| би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође крат |
| ез прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност сво |
| е одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говори |
| и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда јо |
| да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана |
| Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савет |
| коли, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као т |
| света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивн |
| е: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, р |
| ла се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с |
| са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— |
| е зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и с |
| иту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе |
| се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани |
| рена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра |
| први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је би |
| упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, |
| не од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије |
| ије била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услуг |
| — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научн |
| зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђ |
| волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кор |
| ај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана пес |
| два назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и |
| ападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја ј |
| ани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се цр |
| забрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је цел |
| никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које |
| ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али к |
| да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p |
| надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом |
| асипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по пе |
| е могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип |
| је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта |
| те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снаж |
| {S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку |
| , док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и ви |
| ци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандар |
| е имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности |
| врши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно румени |
| та реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се |
| ладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p |
| едан од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују |
| ање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у св |
| доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет к |
| шење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, |
| планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с ук |
| о живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и о |
| за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим но |
| "437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно с |
| ек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу. |
| марно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју |
| отограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је ова |
| олако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасн |
| ј занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српс |
| син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад |
| зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, л |
| непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуч |
| дјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих |
| т, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter |
| неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p |
| о на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски ј |
| ешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} |
| и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање |
| се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног |
| >Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете л |
| морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора |
| прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам р |
| мело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи дево |
| Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне |
| људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који |
| у критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима ово |
| а ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја |
| о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која |
| ај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали |
| и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада д |
| а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, ро |
| <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, па |
| ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим |
| <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидов |
| м тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; иск |
| увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слобо |
| ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи с |
| ке девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво вре |
| потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро |
| ист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистичк |
| дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за бо |
| оту.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизб |
| д црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увије |
| пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, |
| , у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава |
| еки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто |
| а.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} До |
| на летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у нар |
| падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим З |
| ски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кос |
| оја је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} |
| о; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, |
| а благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој душ |
| страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је |
| отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као жив |
| да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је |
| о и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљаш |
| аласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика ид |
| еше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта |
| :</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и |
| а мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ни |
| младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— |
| о у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу дол |
| олести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> < |
| ну, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав |
| глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате к |
| к да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли з |
| могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите |
| задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су т |
| — Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што |
| ни повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се |
| ђу једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја |
| вотом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, |
| а Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p |
| ед собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости |
| а начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао д |
| уну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећ |
| да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, |
| p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав |
| ан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се ле |
| .{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у У |
| мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цу |
| им од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одма |
| > <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима |
| ли су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и сам |
| Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није нака |
| сећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свет |
| милију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могл |
| м крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлаче |
| тоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, |
| .. ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све през |
| и зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћ |
| једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио |
| тавио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је уче |
| Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Н |
| ен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, би |
| ала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније |
| отово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани |
| едног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Жи |
| еди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на |
| ки не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су |
| мах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то |
| јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њи |
| за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа |
| а који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, сед |
| здизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да нијед |
| друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом т |
| премале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и ра |
| даха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужич |
| Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> |
| е, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . м |
| ју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дв |
| видаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> |
| јка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје |
| у је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под имен |
| чели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на |
| врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бр |
| , јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интер |
| о тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они |
| оши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, ви |
| авите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— |
| ече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није |
| о рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да подне |
| мо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите |
| Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка н |
| p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смис |
| ићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајм |
| — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа |
| о шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут |
| Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште ма |
| , близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом жи |
| а сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављи |
| вице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам |
| е једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја с |
| ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну |
| нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурам |
| } Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, |
| ва, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>После |
| а то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, |
| тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Уп |
| и јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је |
| — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао јед |
| на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дан |
| оловине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, |
| ођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни |
| метити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је ле |
| ко, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.< |
| помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S |
| ад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Ч |
| виђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све |
| јави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрште |
| и јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разу |
| горац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, |
| на на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пу |
| и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Весе |
| нпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неиз |
| тинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница ј |
| е за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинск |
| реме, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја |
| , ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац |
| орних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »ко |
| .</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко пов |
| — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра |
| њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхун |
| ростим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га |
| ежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и д |
| пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са о |
| не.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући једа |
| корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </d |
| огорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову ново |
| су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била |
| ш изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је вол |
| она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасо |
| начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и ос |
| је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у |
| а је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то ист |
| има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зн |
| и нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се |
| За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отега |
| ети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од ки |
| заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Н |
| тати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаниц |
| нада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда |
| из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с велик |
| атог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била |
| од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p |
| мише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изи |
| .</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, |
| р.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први |
| ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушо |
| <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар |
| ка, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горшта |
| то да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан н |
| " /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није ос |
| бима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, за |
| ом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Бео |
| ка, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на |
| а, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само |
| инеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} |
| вета, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало п |
| а...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко |
| су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле |
| е брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за на |
| овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју |
| — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња |
| ро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а |
| би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена |
| пасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути ча |
| ло је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, г |
| поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој г |
| Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ к |
| народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном ист |
| у руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без у |
| — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад ц |
| {S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грознича |
| Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућ |
| есту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, бил |
| но, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако ле |
| <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда |
| едузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</ |
| е било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, кој |
| кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила |
| егову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као м |
| ањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где |
| ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима |
| вољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана с |
| розори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја |
| и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, г |
| лом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене |
| Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наи |
| еликих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерациј |
| иш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није п |
| рпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме |
| и главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри |
| то вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове |
| се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>И |
| је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић |
| виле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће б |
| узика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мара |
| ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, з |
| шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је је |
| шала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слич |
| а заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробој |
| ом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жи |
| етар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један |
| туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук н |
| ли се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, |
| , којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите с |
| елом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам при |
| лина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих о |
| о.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече м |
| p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећ |
| е последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче сте |
| после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало |
| био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— |
| Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче ј |
| м ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових р |
| ећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да в |
| о задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за мла |
| а, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приго |
| ут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— |
| е пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговор |
| а који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p |
| пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њего |
| у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према ов |
| унцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као |
| лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Те |
| затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили |
| онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на ме |
| поте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас |
| ојој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{ |
| ист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све живо |
| зре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!< |
| алостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо по |
| > <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који с |
| је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, |
| <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад |
| рудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи гла |
| ош два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Да |
| ом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <di |
| ацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, дод |
| /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети |
| азвађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је |
| лог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са друг |
| опаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осокол |
| асоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> |
| јчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну |
| да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, та |
| ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газд |
| а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види раз |
| ња, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица |
| рем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован |
| већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, да |
| уву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи с |
| ом оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп ка |
| ла теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале з |
| са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заво |
| ладићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јо |
| али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некак |
| е снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра |
| дску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужи |
| арити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — доп |
| као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не ос |
| ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за ж |
| у заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га н |
| за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физи |
| осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и пер |
| дух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам |
| ло . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто т |
| <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах по |
| е која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта |
| атом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се |
| ловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' де |
| је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се |
| се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те |
| муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити |
| ик, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не гов |
| и да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слу |
| а, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, ал |
| Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао о |
| ивали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити нико |
| ти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угл |
| зију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи |
| у« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S |
| а тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишл |
| апетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Млад |
| тала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели |
| <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким |
| ало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p |
| } Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турц |
| о је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се ниј |
| ма највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише |
| рху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p |
| исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало уви |
| дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостал |
| , нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p |
| нас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладниј |
| уштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Страж |
| јим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац г |
| Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја |
| емена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне |
| ас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они |
| даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као нек |
| му« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнем |
| ом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли не |
| а! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка |
| гани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, бил |
| ављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени |
| > <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, ни |
| је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мно |
| се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па с |
| генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држ |
| х ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на |
| би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је |
| нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је |
| ито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што с |
| ознавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о буд |
| е оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љу |
| ице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су приз |
| p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новос |
| је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пу |
| овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се поса |
| је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао |
| <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није |
| Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја с |
| споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог забора |
| у намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Ма |
| ло високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој |
| ија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом |
| протност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудн |
| ити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, |
| {S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и о |
| мао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних |
| насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођа |
| м сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> |
| уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једн |
| пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једв |
| лисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше |
| осадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба |
| осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која |
| Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Н |
| ебацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полет |
| настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали т |
| је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од све |
| .</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, госпо |
| авана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била |
| д мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих |
| једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва < |
| коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музи |
| о је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах д |
| еспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посмат |
| <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количин |
| ћао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му дон |
| њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушн |
| Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропаст |
| паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.< |
| нтнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена н |
| е као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово |
| т значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе исто |
| ни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о |
| 5" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је бил |
| уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао вел |
| ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} |
| рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе т |
| и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу о |
| је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице |
| злазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да |
| ло читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда ра |
| оји би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, |
| на.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци |
| бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти нап |
| а своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На |
| себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу о |
| ога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са |
| руга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка |
| >— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све ш |
| је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младо |
| обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути |
| о ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био ј |
| ревариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником н |
| зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, |
| се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осе |
| Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она се |
| комрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је |
| . ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пи |
| да су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну стран |
| >Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и пок |
| , сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком |
| езде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дув |
| на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, от |
| омоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би |
| однике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перун |
| ој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо |
| рдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече |
| ински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличаст |
| којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај т |
| м јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто оглед |
| списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Др |
| е се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстариј |
| ћући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво |
| веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брд |
| <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, је |
| о, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га ви |
| за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покр |
| ским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p> |
| е питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} |
| чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај мла |
| дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких. |
| кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — д |
| је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику к |
| асоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> |
| S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за |
| на је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цв |
| еокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не ч |
| Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела |
| слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хв |
| ут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одгов |
| , и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S |
| ајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уз |
| а у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију о |
| .</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на с |
| кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчев |
| е свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ћ |
| а-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подб |
| , откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сум |
| допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошани |
| ио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости |
| но су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, |
| } Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њ |
| ије било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</ |
| потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао дв |
| су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Шва |
| живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро |
| ј топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршаве |
| јом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> |
| и се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> |
| ра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заос |
| а иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поре |
| ија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех ј |
| ка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је |
| иким кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Млад |
| ски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку |
| а, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} |
| а ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води |
| {S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува |
| а у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му ј |
| тук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, |
| ра-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална |
| Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голет |
| е благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </b |
| {S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} |
| изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаво |
| ости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је б |
| .{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> |
| уров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и ис |
| тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, пр |
| p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на п |
| није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсе |
| или би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Млад |
| е сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде |
| е то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Дан |
| и улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу прво |
| е се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагод |
| прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а ж |
| лени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала |
| каза као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио |
| поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су |
| S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хт |
| азе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом |
| Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи |
| е мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно. |
| мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажу |
| и ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео |
| девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав |
| n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога н |
| ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, п |
| ћни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је |
| {S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одреш |
| е му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми д |
| специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мисли |
| p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико |
| све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци |
| соју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се |
| ила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{ |
| су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцо |
| иду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу е |
| ке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељим |
| ало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унут |
| /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непо |
| је младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, |
| и у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на кон |
| основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Б |
| Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, р |
| <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странц |
| бе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p |
| .</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је дог |
| о даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна с |
| убав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, |
| е се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута бр |
| одужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут је |
| /p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места |
| е лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лац |
| о да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове |
| тампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафан |
| што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не |
| о његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку о |
| је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су |
| ко као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегн |
| оказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и |
| који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет |
| , где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није нала |
| навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је и |
| ске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубок |
| знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена бед |
| дственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу |
| ао пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра |
| е и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> < |
| ли тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l> |
| <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше |
| Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало |
| е осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети г |
| ести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чис |
| млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, |
| нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У т |
| ио девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробно |
| <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће |
| епу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицај |
| врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> |
| ана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој р |
| их.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да д |
| Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шума |
| тају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле |
| а, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помп |
| као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан од |
| да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Да |
| и се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{ |
| не ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим суви |
| у.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— |
| и за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та п |
| ко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p> |
| ући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девер |
| и ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад |
| чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па |
| учена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лен |
| ва и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> |
| е поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође су |
| гле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазиш |
| и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали с |
| делисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} О |
| Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те т |
| а је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њ |
| b n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може л |
| је разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани |
| да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко |
| рањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Дев |
| оспођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите |
| ти за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови |
| ој маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{ |
| е допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спа |
| нише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, кој |
| утне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудн |
| ице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје |
| ледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> < |
| г родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, |
| загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја од |
| једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она |
| а друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други |
| и неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то на |
| ивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале |
| пречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела |
| ује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе |
| раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.< |
| о бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да до |
| мен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="4 |
| зор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене |
| p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем |
| ма, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао ј |
| јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао ц |
| асоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песник |
| ко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио |
| ђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно шт |
| у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</ |
| <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускр |
| рала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и |
| а моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>М |
| , кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворс |
| о самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и м |
| е ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — д |
| ј своја |