| дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на р |
| ао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да ј |
| за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право |
| ако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидо |
| је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се |
| а бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све |
| ароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно ги |
| у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити |
| прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, как |
| } Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједн |
| гледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} |
| ицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниски |
| е с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну вл |
| било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем |
| ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рил |
| ата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба и |
| ла.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, завод |
| ој нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унут |
| је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајстори |
| </p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињ |
| у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих п |
| е својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зелен |
| вати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомињ |
| гађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притис |
| , што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са |
| дашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је б |
| аланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљуби |
| нила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом гр |
| јзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде |
| {S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам |
| ватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрз |
| ну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Ма |
| ко се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на п |
| спод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је т |
| шале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестан |
| и је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Он |
| осподин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> < |
| је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> |
| } Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто |
| родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.< |
| ио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио |
| аљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Весели |
| ји се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна |
| има час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је н |
| После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињс |
| а једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пуст |
| анице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам мо |
| колико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто в |
| ком да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p |
| едео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан |
| м кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је кл |
| античним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је пр |
| блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења |
| могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, |
| штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на каф |
| гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> |
| ћића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлат |
| модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p |
| >— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист знача |
| да што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, н |
| кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам |
| цао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај св |
| е груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> |
| вим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан из |
| у прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам |
| упи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млет |
| Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; о |
| {S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p |
| } Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . |
| љено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја |
| ле подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах |
| даним од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећ |
| рока стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у срп |
| <title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за с |
| ства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лет |
| изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног вр |
| ва у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било |
| еном »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запове |
| .</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џеп |
| ижи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има макс |
| а шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говор |
| паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, зао |
| ивко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свир |
| је то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свак |
| ели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где |
| у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог |
| е, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> < |
| није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — ја |
| тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је го |
| м, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> < |
| постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</ |
| га се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Жив |
| , Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и шк |
| ајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носи |
| их једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провин |
| књом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек |
| великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче |
| ревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећ |
| нио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је с |
| у личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје труд |
| ом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{ |
| {S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако с |
| .</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n |
| , на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат. |
| , који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, |
| тегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне др |
| и, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p> |
| ворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је из |
| дано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам д |
| од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја закла |
| зама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужи |
| ица...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не и |
| ите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите си |
| сту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која с |
| в лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатк |
| х предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју кос |
| /p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела ола |
| . темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, |
| него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи |
| е волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже |
| тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом |
| — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> |
| слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољуб |
| ред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену |
| могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... |
| а лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст це |
| >— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, ње |
| д ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb |
| ах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, ко |
| на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим пут |
| p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S |
| је јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> |
| Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на со |
| ти промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дуб |
| оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, насло |
| немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и |
| де да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку |
| љења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога чове |
| део сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове ди |
| у долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна п |
| писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место |
| је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p |
| се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође |
| .</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела в |
| о што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S |
| је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла |
| Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она ј |
| пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се сме |
| ију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак |
| ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђ |
| ла само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електрично |
| овна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу |
| у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија рук |
| више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на о |
| напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p |
| гурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате |
| тој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне |
| тоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни |
| да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади |
| И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три |
| Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — не |
| а дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан |
| рали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се с |
| ак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је ви |
| је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију у |
| угом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржав |
| , слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала |
| земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао |
| — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која |
| ту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, бе |
| бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Ман |
| ица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одо |
| н, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, ег |
| — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, |
| рије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Изле |
| ло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу к |
| , млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Дан |
| о бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весе |
| хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мр |
| начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје |
| ко женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир |
| e>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти но |
| и ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код н |
| лађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом ста |
| , са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спас |
| само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... иза |
| ама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек |
| грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао ш |
| тна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић |
| одица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте |
| гушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи |
| готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратк |
| црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапо |
| ле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда |
| да најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом к |
| и, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створе |
| уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибеж |
| и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест са |
| је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> |
| ла масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора |
| а блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по |
| две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рук |
| надно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мисл |
| >Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје |
| нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужи |
| Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито мла |
| иле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очек |
| едног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка |
| ом, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно |
| о се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михај |
| замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је приз |
| вету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у |
| ет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, насле |
| нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципел |
| </p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног |
| невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се пр |
| S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Буји |
| езобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице. |
| вост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се |
| било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> |
| било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним |
| идео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи |
| огао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} |
| ице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао ма |
| ено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним |
| су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p> |
| асно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћ |
| собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а о |
| испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим |
| Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима |
| што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се ок |
| м колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепш |
| црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . |
| карцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радни |
| ом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, ко |
| ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се |
| тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном |
| о је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S |
| ога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, |
| дне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндер |
| ј га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је д |
| ло ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, ка |
| н, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих к |
| ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта |
| дите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости пред |
| и су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које ни |
| у из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p |
| остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чове |
| ејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили с |
| бичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцв |
| ек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" |
| о скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне |
| > <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавал |
| ешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицеме |
| м животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске |
| ад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек мо |
| олест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек |
| ас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га |
| својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</ |
| јале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем |
| ије, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дв |
| , беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и |
| иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мај |
| м низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, |
| Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би крат |
| како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци |
| пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави. |
| били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотограф |
| ка другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од |
| питала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, |
| ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушн |
| чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао ко |
| лазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p |
| пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али |
| итање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се н |
| рац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, г |
| орима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p> |
| 10_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о на |
| лагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, н |
| i>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од хо |
| , задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из на |
| удили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} До |
| , давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Ш |
| цавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — ил |
| прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тад |
| епотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још |
| /head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није |
| p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} |
| } Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Дани |
| окоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, р |
| без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и мла |
| а га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} |
| џбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој гр |
| ојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> < |
| ке стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као |
| и радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> |
| ој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено |
| би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити т |
| д једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да |
| и.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим |
| лом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који |
| реко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често саст |
| неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, позн |
| Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Дан |
| рца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> |
| е од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао оч |
| <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољн |
| реме.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је једа |
| где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на |
| са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Гос |
| зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{ |
| у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети |
| . — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Ц |
| ља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — х |
| са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима |
| тој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем. |
| она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја |
| жње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпу |
| д једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је тр |
| ден погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{ |
| . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио |
| де се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса ка |
| многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми га |
| евђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај изр |
| је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није пр |
| е масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовс |
| з обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} |
| врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, др |
| ио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, М |
| , — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је уч |
| аршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој л |
| вачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бун |
| га, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је |
| d>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана |
| бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањи |
| ован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати ва |
| онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се |
| крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, при |
| /p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала |
| хвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откак |
| е на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а |
| е.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи |
| ман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их |
| шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а |
| предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео. |
| се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прил |
| или странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће пат |
| та, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, |
| адило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у |
| о; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу |
| била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p |
| дила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, |
| а таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било ви |
| опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне |
| то је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је |
| убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а |
| о кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила рет |
| ад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби ч |
| са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно |
| заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младић |
| ише од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и раније |
| воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Стар |
| радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену из |
| колског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазам |
| м.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није |
| пчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и м |
| ен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у др |
| .{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и |
| орски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хв |
| стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости |
| аловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за на |
| е учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} |
| же целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи |
| е: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу л |
| S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили |
| дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, зади |
| кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви д |
| предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} М |
| адозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и на |
| ла су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и |
| ку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним |
| о је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} |
| то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је |
| ан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} А |
| и одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао бо |
| е овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли |
| , од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онд |
| куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само |
| чекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје по |
| ог певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао |
| човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што |
| сио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и пон |
| учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избе |
| е мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећ |
| ке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p> |
| Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даниц |
| својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленил |
| у новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја |
| лануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, |
| перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи |
| замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто м |
| је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао |
| S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, |
| ка са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке с |
| овала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вр |
| зирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео д |
| о пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће г |
| у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим такв |
| ли у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| а био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближ |
| овица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То |
| жицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише от |
| ирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, бла |
| за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нер |
| Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му с |
| е око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за |
| а Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и |
| рна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> < |
| вај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић |
| он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељи |
| Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно вели |
| јци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се о |
| н то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствен |
| и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вун |
| сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плахов |
| ашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинес |
| већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његово |
| но, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</ |
| високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младе |
| кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи |
| неске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно вре |
| би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, г |
| е била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је |
| ешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пр |
| {S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449 |
| па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шап |
| ијатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} |
| S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фото |
| арио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи |
| > <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, |
| се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата б |
| танку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепи |
| код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ри |
| инчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, |
| даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком |
| о од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посл |
| а на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у |
| брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине ма |
| иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти р |
| атприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила мног |
| вот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро те |
| ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— |
| ном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да |
| овину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све т |
| аница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се |
| одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} С |
| ика.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељ |
| } Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме ду |
| ја је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шеши |
| ак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази |
| :</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао |
| ојем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Маш |
| зумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ друго |
| радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није |
| е:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из мен |
| наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота ко |
| еђу њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио |
| лико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важ |
| тке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола |
| тима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— |
| ера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и пар |
| ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове ло |
| шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, ја |
| тензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се |
| видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — |
| екло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква |
| у браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако не |
| ило избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div |
| една згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био ј |
| шија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњ |
| сто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да б |
| е и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме |
| же.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину |
| а која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим |
| р: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски проти |
| о да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapte |
| е газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врат |
| , врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом др |
| ом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећније |
| ојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње |
| ом око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у |
| го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и ност |
| би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — дода |
| {S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ј |
| ти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као из |
| на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћ |
| сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно к |
| ар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— |
| очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на |
| м, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим |
| де.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и тру |
| >Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође |
| арочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом дет |
| нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_C1"> |
| ер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази |
| таљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p |
| , Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се |
| ори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о том |
| песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом нек |
| — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Да |
| ски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја . |
| ке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са бл |
| p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање |
| Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово |
| а и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене истор |
| м избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред |
| ој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: не |
| под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној на |
| ао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »ш |
| /p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влаж |
| :</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, г |
| већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном |
| ече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа |
| е.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља |
| оја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресеца |
| је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесн |
| се чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{ |
| нпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осет |
| ивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накр |
| просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједан |
| рупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли о |
| н, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скру |
| p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у наш |
| отографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећи |
| би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође крат |
| ез прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност сво |
| е одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говори |
| и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда јо |
| да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана |
| Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савет |
| коли, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као т |
| света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивн |
| е: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, р |
| ла се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с |
| са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— |
| е зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и с |
| иту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе |
| се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани |
| рена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра |
| први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је би |
| упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, |
| не од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије |
| ије била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услуг |
| — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научн |
| зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђ |
| волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кор |
| ај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана пес |
| два назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и |
| ападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја ј |
| ани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се цр |
| забрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је цел |
| никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које |
| ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али к |
| да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p |
| надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом |
| асипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по пе |
| е могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип |
| је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта |
| те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снаж |
| {S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку |
| , док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и ви |
| ци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандар |
| е имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности |
| врши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно румени |
| та реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се |
| ладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p |
| едан од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују |
| ање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у св |
| доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет к |
| шење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, |
| планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с ук |
| о живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и о |
| за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим но |
| "437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно с |
| ек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу. |
| марно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју |
| отограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је ова |
| олако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасн |
| ј занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српс |
| син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад |
| зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, л |
| непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуч |
| дјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих |
| т, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter |
| неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p |
| о на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски ј |
| ешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} |
| и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање |
| се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног |
| >Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете л |
| морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора |
| прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам р |
| мело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи дево |
| Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне |
| људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који |
| у критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима ово |
| а ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја |
| о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која |
| ај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали |
| и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада д |
| а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, ро |
| <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, па |
| ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим |
| <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидов |
| м тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; иск |
| увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слобо |
| ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи с |
| ке девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво вре |
| потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро |
| ист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистичк |
| дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за бо |
| оту.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизб |
| д црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увије |
| пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, |
| , у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава |
| еки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто |
| а.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} До |
| на летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у нар |
| падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим З |
| ски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кос |
| оја је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} |
| о; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, |
| а благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој душ |
| страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је |
| отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као жив |
| да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је |
| о и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљаш |
| аласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика ид |
| еше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта |
| :</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и |
| а мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ни |
| младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— |
| о у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу дол |
| олести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> < |
| ну, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав |
| глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате к |
| к да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли з |
| могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите |
| задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су т |
| — Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што |
| ни повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се |
| ђу једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја |
| вотом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, |
| а Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p |
| ед собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости |
| а начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао д |
| уну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећ |
| да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, |
| p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав |
| ан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се ле |
| .{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у У |
| мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цу |
| им од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одма |
| > <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима |
| ли су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и сам |
| Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није нака |
| сећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свет |
| милију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могл |
| м крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлаче |
| тоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, |
| .. ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све през |
| и зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћ |
| једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио |
| тавио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је уче |
| Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Н |
| ен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, би |
| ала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније |
| отово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани |
| едног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Жи |
| еди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на |
| ки не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су |
| мах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то |
| јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њи |
| за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа |
| а који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, сед |
| здизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да нијед |
| друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом т |
| премале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и ра |
| даха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужич |
| Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> |
| е, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . м |
| ју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дв |
| видаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> |
| јка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје |
| у је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под имен |
| чели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на |
| врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бр |
| , јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интер |
| о тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они |
| оши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, ви |
| авите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— |
| ече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није |
| о рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да подне |
| мо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите |
| Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка н |
| p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смис |
| ићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајм |
| — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа |
| о шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут |
| Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште ма |
| , близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом жи |
| а сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављи |
| вице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам |
| е једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја с |
| ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну |
| нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурам |
| } Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, |
| ва, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>После |
| а то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, |
| тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Уп |
| и јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је |
| — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао јед |
| на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дан |
| оловине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, |
| ођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни |
| метити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је ле |
| ко, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.< |
| помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S |
| ад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Ч |
| виђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све |
| јави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрште |
| и јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разу |
| горац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, |
| на на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пу |
| и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Весе |
| нпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неиз |
| тинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница ј |
| е за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинск |
| реме, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја |
| , ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац |
| орних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »ко |
| .</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко пов |
| — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра |
| њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхун |
| ростим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га |
| ежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и д |
| пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са о |
| не.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући једа |
| корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </d |
| огорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову ново |
| су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била |
| ш изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је вол |
| она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасо |
| начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и ос |
| је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у |
| а је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то ист |
| има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зн |
| и нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се |
| За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отега |
| ети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од ки |
| заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Н |
| тати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаниц |
| нада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда |
| из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с велик |
| атог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била |
| од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p |
| мише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изи |
| .</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, |
| р.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први |
| ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушо |
| <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар |
| ка, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горшта |
| то да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан н |
| " /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није ос |
| бима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, за |
| ом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Бео |
| ка, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на |
| а, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само |
| инеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} |
| вета, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало п |
| а...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко |
| су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле |
| е брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за на |
| овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју |
| — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња |
| ро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а |
| би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена |
| пасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути ча |
| ло је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, г |
| поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој г |
| Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ к |
| народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном ист |
| у руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без у |
| — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад ц |
| {S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грознича |
| Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућ |
| есту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, бил |
| но, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако ле |
| <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда |
| едузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</ |
| е било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, кој |
| кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила |
| егову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као м |
| ањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где |
| ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима |
| вољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана с |
| розори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја |
| и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, г |
| лом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене |
| Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наи |
| еликих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерациј |
| иш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није п |
| рпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме |
| и главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри |
| то вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове |
| се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>И |
| је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић |
| виле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће б |
| узика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мара |
| ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, з |
| шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је је |
| шала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слич |
| а заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробој |
| ом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жи |
| етар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један |
| туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук н |
| ли се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, |
| , којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите с |
| елом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам при |
| лина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих о |
| о.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече м |
| p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећ |
| е последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче сте |
| после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало |
| био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— |
| Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче ј |
| м ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових р |
| ећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да в |
| о задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за мла |
| а, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приго |
| ут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— |
| е пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговор |
| а који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p |
| пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њего |
| у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према ов |
| унцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као |
| лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Те |
| затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили |
| онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на ме |
| поте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас |
| ојој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{ |
| ист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све живо |
| зре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!< |
| алостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо по |
| > <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који с |
| је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, |
| <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад |
| рудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи гла |
| ош два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Да |
| ом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <di |
| ацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, дод |
| /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети |
| азвађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је |
| лог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са друг |
| опаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осокол |
| асоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> |
| јчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну |
| да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, та |
| ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газд |
| а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види раз |
| ња, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица |
| рем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован |
| већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, да |
| уву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи с |
| ом оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп ка |
| ла теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале з |
| са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заво |
| ладићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јо |
| али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некак |
| е снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра |
| дску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужи |
| арити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — доп |
| као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не ос |
| ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за ж |
| у заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га н |
| за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физи |
| осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и пер |
| дух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам |
| ло . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто т |
| <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах по |
| е која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта |
| атом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се |
| ловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' де |
| је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се |
| се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те |
| муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити |
| ик, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не гов |
| и да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слу |
| а, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, ал |
| Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао о |
| ивали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити нико |
| ти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угл |
| зију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи |
| у« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S |
| а тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишл |
| апетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Млад |
| тала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели |
| <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким |
| ало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p |
| } Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турц |
| о је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се ниј |
| ма највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише |
| рху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p |
| исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало уви |
| дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостал |
| , нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p |
| нас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладниј |
| уштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Страж |
| јим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац г |
| Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја |
| емена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне |
| ас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они |
| даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као нек |
| му« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнем |
| ом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли не |
| а! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка |
| гани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, бил |
| ављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени |
| > <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, ни |
| је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мно |
| се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па с |
| генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држ |
| х ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на |
| би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је |
| нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је |
| ито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што с |
| ознавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о буд |
| е оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љу |
| ице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су приз |
| p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новос |
| је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пу |
| овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се поса |
| је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао |
| <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није |
| Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја с |
| споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог забора |
| у намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Ма |
| ло високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој |
| ија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом |
| протност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудн |
| ити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, |
| {S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и о |
| мао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних |
| насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођа |
| м сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> |
| уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једн |
| пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једв |
| лисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше |
| осадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба |
| осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која |
| Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Н |
| ебацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полет |
| настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали т |
| је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од све |
| .</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, госпо |
| авана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била |
| д мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих |
| једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва < |
| коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музи |
| о је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах д |
| еспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посмат |
| <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количин |
| ћао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му дон |
| њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушн |
| Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропаст |
| паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.< |
| нтнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена н |
| е као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово |
| т значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе исто |
| ни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о |
| 5" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је бил |
| уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао вел |
| ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} |
| рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе т |
| и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу о |
| је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице |
| злазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да |
| ло читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда ра |
| оји би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, |
| на.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци |
| бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти нап |
| а своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На |
| себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу о |
| ога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са |
| руга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка |
| >— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све ш |
| је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младо |
| обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути |
| о ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био ј |
| ревариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником н |
| зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, |
| се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осе |
| Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она се |
| комрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је |
| . ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пи |
| да су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну стран |
| >Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и пок |
| , сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком |
| езде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дув |
| на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, от |
| омоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би |
| однике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перун |
| ој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо |
| рдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече |
| ински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличаст |
| којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај т |
| м јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто оглед |
| списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Др |
| е се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстариј |
| ћући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво |
| веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брд |
| <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, је |
| о, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га ви |
| за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покр |
| ским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p> |
| е питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} |
| чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај мла |
| дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких. |
| кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — д |
| је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику к |
| асоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> |
| S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за |
| на је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цв |
| еокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не ч |
| Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела |
| слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хв |
| ут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одгов |
| , и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S |
| ајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уз |
| а у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију о |
| .</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на с |
| кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчев |
| е свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ћ |
| а-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подб |
| , откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сум |
| допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошани |
| ио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости |
| но су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, |
| } Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њ |
| ије било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</ |
| потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао дв |
| су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Шва |
| живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро |
| ј топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршаве |
| јом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> |
| и се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> |
| ра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заос |
| а иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поре |
| ија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех ј |
| ка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је |
| иким кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Млад |
| ски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку |
| а, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} |
| а ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води |
| {S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува |
| а у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му ј |
| тук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, |
| ра-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална |
| Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голет |
| е благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </b |
| {S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} |
| изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаво |
| ости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је б |
| .{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> |
| уров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и ис |
| тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, пр |
| p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на п |
| није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсе |
| или би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Млад |
| е сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде |
| е то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Дан |
| и улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу прво |
| е се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагод |
| прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а ж |
| лени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала |
| каза као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио |
| поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су |
| S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хт |
| азе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом |
| Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи |
| е мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно. |
| мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажу |
| и ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео |
| девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав |
| n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога н |
| ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, п |
| ћни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је |
| {S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одреш |
| е му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми д |
| специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мисли |
| p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико |
| све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци |
| соју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се |
| ила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{ |
| су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцо |
| иду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу е |
| ке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељим |
| ало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унут |
| /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непо |
| је младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, |
| и у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на кон |
| основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Б |
| Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, р |
| <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странц |
| бе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p |
| .</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је дог |
| о даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна с |
| убав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, |
| е се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута бр |
| одужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут је |
| /p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места |
| е лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лац |
| о да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове |
| тампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафан |
| што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не |
| о његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку о |
| је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су |
| ко као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегн |
| оказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и |
| који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет |
| , где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није нала |
| навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је и |
| ске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубок |
| знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена бед |
| дственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу |
| ао пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра |
| е и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> < |
| ли тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l> |
| <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше |
| Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало |
| е осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети г |
| ести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чис |
| млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, |
| нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У т |
| ио девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробно |
| <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће |
| епу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицај |
| врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> |
| ана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој р |
| их.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да д |
| Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шума |
| тају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле |
| а, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помп |
| као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан од |
| да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Да |
| и се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{ |
| не ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим суви |
| у.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— |
| и за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та п |
| ко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p> |
| ући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девер |
| и ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад |
| чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па |
| учена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лен |
| ва и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> |
| е поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође су |
| гле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазиш |
| и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали с |
| делисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} О |
| Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те т |
| а је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њ |
| b n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може л |
| је разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани |
| да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко |
| рањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Дев |
| оспођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите |
| ти за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови |
| ој маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{ |
| е допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спа |
| нише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, кој |
| утне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудн |
| ице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје |
| ледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> < |
| г родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, |
| загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја од |
| једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она |
| а друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други |
| и неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то на |
| ивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале |
| пречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела |
| ује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе |
| раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.< |
| о бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да до |
| мен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="4 |
| зор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене |
| p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем |
| ма, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао ј |
| јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао ц |
| асоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песник |
| ко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио |
| ђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно шт |
| у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</ |
| <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускр |
| рала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и |
| а моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>М |
| , кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворс |
| о самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и м |
| е ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — д |
| ј своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младић |
| оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Дон |
| а је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало ск |
| отографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb |
| /p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница |
| саћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно |
| <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . |
| на била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати |
| жио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекл |
| е зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветн |
| већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фото |
| Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »час |
| их подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о р |
| p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уст |
| м ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба |
| Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог нос |
| ина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих п |
| који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак м |
| испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко |
| ице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад |
| азваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оже |
| зврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газд |
| уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да б |
| амтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, гд |
| ашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светло |
| ји су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остал |
| рдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још нек |
| аден задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од ост |
| показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис |
| теђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у |
| за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан д |
| p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Жив |
| а Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гуд |
| нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, нек |
| е мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брда |
| тна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари |
| листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о |
| ао располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене л |
| вала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... |
| у.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних |
| е Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут |
| хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале |
| дну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и пол |
| човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљиво |
| чи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остаја |
| здижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се гра |
| Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред |
| овек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је о |
| стане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну |
| ја му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке! |
| атељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p> |
| рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била в |
| у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дет |
| важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на |
| . <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} К |
| друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазива |
| , заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филоз |
| И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уо |
| у, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила с |
| ете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста |
| ајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</ |
| имназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сари |
| оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фриз |
| ступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину д |
| ичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучен |
| о доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио све |
| фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, |
| лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, по |
| — Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како ј |
| ва реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С време |
| тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Н |
| се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари та |
| дваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види |
| од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле м |
| преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотог |
| , заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и |
| ане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђ |
| је.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто |
| ном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продуж |
| ак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су г |
| чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са к |
| >— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> < |
| своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пуст |
| оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди д |
| Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стен |
| еног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела |
| сивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећ |
| ке од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике |
| у у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна |
| вати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник |
| ко, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од друг |
| уца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала |
| .</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, к |
| е тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме од |
| а то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесен |
| о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и с |
| ла је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Ве |
| царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати |
| нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино доб |
| ако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву с |
| и су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Би |
| ml:id="SRP19110_C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два |
| афска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, ка |
| и се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Ис |
| даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су |
| начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свак |
| неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писа |
| њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисур |
| је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} |
| тлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Кол |
| е јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка |
| е куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе туп |
| камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, л |
| в, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би |
| дређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, на |
| доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зид |
| ириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Пр |
| целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделис |
| ама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{ |
| овољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађ |
| плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особ |
| на и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> |
| в грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? |
| а полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дуг |
| цом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре пла |
| ша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, опису |
| јег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога |
| е пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред т |
| , физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, |
| зи.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу |
| тоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазни |
| аклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца ни |
| е пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није |
| — То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у М |
| ражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — у |
| {S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум |
| ло се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотограф |
| } Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} |
| ја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је глади |
| у сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живот |
| њу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p> |
| ед неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кр |
| рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p> |
| да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане |
| и пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p |
| к се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори ју |
| . не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотогр |
| мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p |
| i>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неко |
| ало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила |
| Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријате |
| се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани |
| тишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лац |
| идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно? |
| .</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кро |
| чеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе |
| јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело |
| м што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... |
| ао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пу |
| била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат к |
| му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’ |
| </p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је ги |
| ита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} |
| S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p> |
| } Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дот |
| , да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — р |
| му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их зб |
| љиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га |
| м вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили |
| .{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> < |
| тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте |
| аденова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n= |
| ња, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који ј |
| х трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n=" |
| књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и |
| лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} Т |
| а није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу сво |
| ли га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећ |
| оздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S |
| уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најз |
| наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојит |
| пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла |
| са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S |
| иједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и јо |
| а је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне |
| , њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — про |
| и као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говор |
| него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даниц |
| А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, ч |
| циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даниц |
| питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда ов |
| на да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног |
| толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младиће |
| >! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не |
| <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући |
| како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијал |
| многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотог |
| Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="c |
| .{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који |
| p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све шт |
| онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову |
| да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, би |
| н свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као план |
| без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су до |
| — Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Ка |
| престано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говор |
| тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција с |
| а који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крош |
| понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лиц |
| То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није |
| била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је |
| ке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљ |
| ом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не |
| одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајућ |
| а их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром |
| е може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког кам |
| цигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Јед |
| у верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не приме |
| ичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њих |
| ји је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! |
| ојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо |
| и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сир |
| идове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</ |
| ичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Х |
| тово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једн |
| га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- |
| осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали |
| даше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су п |
| тав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је пат |
| рила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? |
| Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да |
| ца би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она бол |
| доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је н |
| ањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављ |
| бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази |
| а је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Ме |
| праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању |
| ти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Ка |
| ш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> |
| ађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да с |
| и за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео |
| S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; |
| штено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина |
| Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запам |
| има, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње с |
| у је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради пре |
| адне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким де |
| умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одм |
| Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба |
| <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих |
| с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, дом |
| Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempo |
| љице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога м |
| реко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене |
| ни нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дв |
| — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као ш |
| амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих |
| х, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његово |
| одужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не зн |
| Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача |
| свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, |
| ... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> |
| концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао у |
| раза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитет |
| ч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одго |
| апиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> |
| е говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p> |
| века који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> |
| је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже с |
| ан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи |
| ле тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо к |
| ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Не |
| о у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да в |
| .</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло веш |
| та радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се дос |
| >— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} О |
| S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни |
| сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно |
| не за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, п |
| започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> |
| сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.< |
| ка.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком о |
| ли, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У ти |
| Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини пре |
| егова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он |
| с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градск |
| , улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Ник |
| био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком |
| долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} А |
| пуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са |
| оју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску |
| подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је за |
| Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p> |
| , лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом |
| нце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> < |
| али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На |
| тографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.< |
| захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изнен |
| је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’ |
| им као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му р |
| како нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је |
| шина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа |
| , чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не |
| и да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре |
| ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и сам |
| ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе |
| му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двад |
| ече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p |
| ве године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још отк |
| ном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остал |
| ај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долаз |
| е доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се изви |
| мовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било нич |
| о пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} |
| јег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У ур |
| ворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> |
| гао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вото |
| овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.< |
| ао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понаш |
| фијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? |
| навао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} |
| варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били ко |
| Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке нови |
| идици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му |
| е премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предуз |
| аравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авли |
| алендару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је |
| Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога |
| камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње. |
| о своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко пову |
| ог друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, је |
| Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Данич |
| па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хте |
| ојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под гл |
| же бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фо |
| сти.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живко |
| паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освеш |
| p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; |
| н се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{ |
| ешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу |
| ила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Млад |
| светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за |
| апроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена дево |
| аче...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Он |
| нобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су св |
| године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и во |
| По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидин |
| роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Мл |
| ио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збого |
| ори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, |
| екине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много ј |
| десно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поп |
| нске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут |
| чки, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учин |
| ји полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек |
| ица се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обич |
| о у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоно |
| ву.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, п |
| у.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвоји |
| оге и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Пон |
| ног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше |
| асоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на |
| смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говори |
| ијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је позна |
| ко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај |
| раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њ |
| целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Зама |
| е.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Ф |
| ерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>М |
| теде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Свето |
| доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори |
| <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мај |
| м се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја |
| њигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске све |
| м тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели |
| атова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за |
| што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} |
| </p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној |
| даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> < |
| сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пр |
| га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тра |
| , између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p |
| еници трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам ус |
| у, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, пр |
| камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да заг |
| душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла |
| тичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је праз |
| азреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Беог |
| му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— |
| ашана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, |
| задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фо |
| ово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Срб |
| то одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Р |
| ћу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели |
| ва места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више ме |
| читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадин |
| е издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два ч |
| н се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{ |
| занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробија |
| а које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га |
| ој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили |
| кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву ка |
| на пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади. |
| мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац |
| ука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, у |
| ич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује гот |
| у једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не пос |
| о могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојк |
| се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад ми |
| којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огор |
| .</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било д |
| знику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту о |
| своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе |
| веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па и |
| што ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даниц |
| ма, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као д |
| p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно з |
| ретука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На г |
| урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} К |
| вим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотог |
| ву, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <p |
| десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три |
| ad>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S |
| а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се су |
| вог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пре |
| човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је |
| је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађа |
| ђа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брд |
| од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увеч |
| , на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жан |
| ова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је пред |
| уће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна |
| ејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спас |
| нцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S |
| цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p |
| Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос |
| се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем с |
| {S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Ки |
| елим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда ог |
| а</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од он |
| детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо |
| сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађа |
| женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, |
| запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и разв |
| се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку глав |
| кој да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде комп |
| <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж д |
| и за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она |
| ница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да |
| .</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах вла |
| само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му |
| репреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Он |
| {S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало .. |
| {S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић м |
| адрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око гл |
| неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше ње |
| сном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади ч |
| девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ниш |
| А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског. |
| на.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га |
| сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је |
| је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојк |
| Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурен |
| септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их |
| че код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је неп |
| у се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у о |
| ст!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек мо |
| те нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотогра |
| ептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — ја |
| ао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Јо |
| су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче |
| </p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није мог |
| е неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она. |
| <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су |
| а о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о у |
| натлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу |
| овне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола |
| а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се изви |
| ла немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, |
| /p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо |
| их у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати |
| ли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није гов |
| а сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за |
| аден се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задр |
| а ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место од |
| се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин |
| с који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недосто |
| ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала |
| , а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, с |
| ве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ н |
| је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје. |
| је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— |
| ља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p |
| p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи |
| ш теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, |
| ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додав |
| д ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто в |
| ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на |
| се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој нер |
| потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излаз |
| head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена ру |
| га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јо |
| и, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхт |
| ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод |
| хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се |
| p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју ј |
| је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је |
| оменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један ст |
| <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. |
| од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако ј |
| е наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-В |
| 9110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних малова |
| сталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он ос |
| оје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снег |
| вор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а би |
| ва је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачил |
| ја« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман |
| м канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали |
| Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, |
| вак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се |
| м на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башт |
| <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано. |
| , и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може ка |
| д су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је |
| дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступа |
| уше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зиди |
| окривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се ј |
| е с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као ка |
| одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенк |
| {S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што |
| као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> < |
| Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насре |
| , потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео примети |
| џадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орм |
| сли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочит |
| них осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, |
| иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> |
| ња и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивн |
| би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очим |
| title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.< |
| је смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> |
| ље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме п |
| {S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> |
| еч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табац |
| тлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност |
| ременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном р |
| } Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врат |
| о најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степениц |
| је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљ |
| у на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава кло |
| д увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— |
| гљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су маха |
| стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би |
| и десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила |
| о у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном |
| орски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички |
| p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназиј |
| ако се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — |
| а Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S |
| иске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад |
| .{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за |
| p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p> |
| начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јак |
| ао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами к |
| ело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не ка |
| крити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је |
| пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с |
| да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} |
| зва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и нар |
| 417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Мла |
| ml:id="SRP19110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници. |
| у за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан по |
| да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку |
| {S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки тер |
| у да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило н |
| ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај |
| аменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим весел |
| а шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао |
| 9110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тај |
| ризнала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девој |
| епоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показа |
| и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка |
| — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је о |
| ош није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хв |
| и.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић о |
| да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака |
| розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету |
| Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га бе |
| се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... |
| на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље шир |
| украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одгово |
| ве, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »за |
| <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске ку |
| ољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинов |
| > <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о си |
| ј притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Мл |
| а сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружени |
| >Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у |
| еву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, с |
| замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори |
| као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких |
| ваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као |
| ће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разл |
| вор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слоб |
| вком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде |
| љати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се на |
| два чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагеди |
| она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким мл |
| заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела |
| а Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} |
| вакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Сп |
| иде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко |
| </p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Д |
| /p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} |
| о више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> |
| љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак |
| Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу с |
| ати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби и |
| Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не |
| без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дво |
| звуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ни |
| илазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још |
| ој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за ос |
| рено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмод |
| огао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се |
| нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене |
| >У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где с |
| лавне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше. |
| едале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Ни |
| у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели |
| од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разре |
| осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с кр |
| вим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужи |
| е Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му н |
| и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном |
| цу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега |
| дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове ра |
| руштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио ули |
| у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак |
| Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помисли |
| ченице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из |
| без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече |
| као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио |
| рави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се прибли |
| живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да ј |
| то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које |
| чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{ |
| мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као бр |
| <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе |
| не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била |
| е тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми н |
| је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он. |
| лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред |
| ти та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње |
| годна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један д |
| увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, ко |
| а мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ да |
| ркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> |
| о: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} |
| е купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, |
| 35" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених месн |
| 10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у по |
| ну да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на |
| , погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p> |
| , а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калд |
| рцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно: |
| жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у дру |
| ијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвал |
| је умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као пау |
| .</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевида |
| пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ва |
| та је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној про |
| ом питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка к |
| Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити |
| х без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уст |
| а ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у |
| ји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било д |
| ц је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица |
| рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb |
| излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па |
| Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их |
| Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се |
| от здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дува |
| ац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега |
| ан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље |
| <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отвор |
| х меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинч |
| Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотогр |
| болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту бо |
| ћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на е |
| .{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све |
| стале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао |
| у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсек |
| знати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супро |
| д њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква р |
| е је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су |
| и ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх град |
| вориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под ул |
| ругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје р |
| здахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допуст |
| као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно |
| ивота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она пр |
| Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни |
| /p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне в |
| могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Млад |
| кли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не ра |
| ече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу |
| плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је д |
| ш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, |
| и.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га по |
| а у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.< |
| нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио с |
| штра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две дево |
| не регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављени |
| х није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут не |
| ринесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опоми |
| <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе нег |
| о се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних |
| 446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је |
| > <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четво |
| ту да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није |
| још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се |
| , тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика дива |
| је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му |
| у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} С |
| е.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је |
| а у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича |
| ога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашанов |
| у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине |
| д задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и |
| ружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од орах |
| остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Обли |
| у, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништ |
| да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веров |
| и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Же |
| узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као зе |
| осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског пев |
| , с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдем |
| умољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И |
| ене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Дан |
| мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, |
| .{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила |
| ести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша пис |
| годили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили зате |
| у он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теб |
| <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њ |
| и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме оп |
| } Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се |
| требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора« |
| заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, |
| варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово |
| ривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идилично |
| не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник |
| и је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p> |
| гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варо |
| двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори ка |
| и нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају |
| »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш тво |
| имети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мал |
| не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати |
| косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хт |
| време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки ш |
| о од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три |
| бијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без кућ |
| ити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — поб |
| рације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао ду |
| вне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> < |
| и зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</ti |
| дно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима н |
| занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се |
| у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се же |
| ml:id="SRP19110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да |
| тиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о б |
| животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то |
| а њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би т |
| е догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној мас |
| рис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што с |
| који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, |
| казивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли с |
| правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да |
| мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади ч |
| ало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуш |
| расло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао |
| неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-срп |
| ко зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о во |
| о досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па |
| равила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} В |
| бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотог |
| учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече |
| в да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} |
| ује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да |
| даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш до |
| д цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се пока |
| реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф |
| џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и |
| Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се |
| за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке ко |
| ен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> |
| и све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно ка |
| ца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из с |
| сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један сн |
| p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p |
| ти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не |
| и.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, |
| је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим |
| оја зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му пок |
| ницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим неза |
| је, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац см |
| или су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегну |
| бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не саз |
| рошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоно |
| анци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише |
| .</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи н |
| о нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он |
| манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купи |
| </p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би |
| , живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од |
| цу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улица |
| очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за |
| за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек |
| а, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нем |
| огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Весели |
| ред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да |
| hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даљ |
| > <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од п |
| ашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако бр |
| војка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник ис |
| дића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се ни |
| га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затвор |
| лети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи пре |
| е стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала |
| х грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била леп |
| .{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мут |
| испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Ал |
| ваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплет |
| љење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на у |
| ражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало |
| > <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на са |
| скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била |
| зби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са пол |
| сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она |
| а да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију г |
| /p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За т |
| риђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна д |
| странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога |
| разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривен |
| ла на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да ко |
| вљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених |
| шој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| е: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатиј |
| ница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало пом |
| ва.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, |
| и.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут свр |
| то би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опас |
| , — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови р |
| ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« кол |
| , у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и |
| јући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се н |
| сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада |
| излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, |
| з плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало о |
| иче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, |
| еше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као |
| 27" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем так |
| ини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простира |
| м путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и |
| арио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је |
| вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим |
| пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разруши |
| дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се б |
| на на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходн |
| ано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацк |
| у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта виш |
| места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту ј |
| ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у |
| уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мир |
| ањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила |
| де се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од м |
| помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да пот |
| во мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и на |
| јке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те о |
| и... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> |
| p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу |
| ња, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p> |
| рац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> |
| кну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, |
| али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И о |
| а два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у це |
| Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} |
| Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи |
| да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу ника |
| > <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утица |
| дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} |
| капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене |
| и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено |
| калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбо |
| p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале |
| зили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi |
| алу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у |
| сти и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, пред |
| улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно пс |
| а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе јед |
| ше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа |
| осаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних у |
| а ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И |
| е песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише дал |
| аја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским ула |
| мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изоста |
| </p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама |
| шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се крет |
| игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и жив |
| Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата |
| сам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади ч |
| : збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p> |
| ије уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, од |
| На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски н |
| ућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај послед |
| био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећ |
| том од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзов |
| , пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, а |
| <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланча |
| Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске сим |
| е, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби п |
| дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Би |
| аде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупи |
| у, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заос |
| а, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало |
| власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет |
| што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Да |
| <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био дево |
| гоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, |
| у историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и |
| снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се ч |
| уде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном |
| , а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно м |
| а не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p> |
| био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим крово |
| Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима |
| ео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> < |
| мора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... |
| едан свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести |
| о, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ бил |
| е ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је |
| } Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи |
| ући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводи |
| оје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му н |
| к, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и пог |
| т и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi> |
| одиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на |
| о је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локал |
| војка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би |
| Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чинов |
| <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из |
| >Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, к |
| ших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о вар |
| <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, |
| но:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко раст |
| у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с н |
| сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не у |
| као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени п |
| и који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које с |
| вницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Ма |
| закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се из |
| да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скида |
| сам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубич |
| љног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако |
| p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: д |
| брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава б |
| ма простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све та |
| или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце р |
| е стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало |
| ечи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> |
| и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије |
| лоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити о |
| ш једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог |
| баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта д |
| али рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади |
| Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за ули |
| у по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, об |
| дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога |
| стеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерим |
| и, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у |
| хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини сам |
| <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише с |
| е исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима в |
| е цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе |
| му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: једа |
| сму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је |
| се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> |
| господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, б |
| а је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке |
| зак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S |
| — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто |
| мам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, |
| ам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мири |
| бав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време н |
| ришту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела |
| мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинци |
| ном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици |
| осу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле |
| та, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и с |
| топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у |
| 9110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први |
| ја је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити дели |
| .</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и |
| етар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} |
| рста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="42 |
| ви момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Жи |
| се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али њего |
| како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили с |
| посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, п |
| е Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворе |
| они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посласти |
| иве и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец |
| им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на друго |
| е освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</ |
| једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се м |
| ћи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у гр |
| једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадн |
| /p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од он |
| , показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравиј |
| Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било |
| а превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама |
| , а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до |
| <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој ка |
| о пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је |
| рабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми В |
| годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме през |
| оји је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стаја |
| ао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију |
| тнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао кр |
| , правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, ина |
| о члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} П |
| да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} |
| .</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија |
| о пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} |
| е шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадим |
| стим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мост |
| још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва наз |
| мен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име. |
| ана, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствен |
| але, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена |
| вотом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин |
| оту, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражар |
| је у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} |
| по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То т |
| , газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста |
| у и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа |
| још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заус |
| необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири с |
| ерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чи |
| отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S |
| уги — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту |
| ао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Ов |
| !</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — |
| ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— |
| у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми |
| викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и нога |
| дње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често |
| енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само |
| догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скрој |
| ждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друш |
| новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око с |
| ка.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Био |
| као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </ |
| ија, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се |
| ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби |
| .{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Маша |
| дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком зак |
| ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би |
| нијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и |
| а да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије |
| и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У |
| е у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто |
| снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на с |
| ас надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима |
| у, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе на |
| разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у ко |
| разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова прев |
| не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства |
| морама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а дев |
| од ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је так |
| т.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе |
| лазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са |
| добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду |
| и поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p |
| , жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи саст |
| ти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ |
| ле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употр |
| ало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се р |
| Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти д |
| д неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао |
| е где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, са |
| ала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас |
| да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође т |
| ну, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даниц |
| е се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не ск |
| ашан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечит |
| м који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на |
| , за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води |
| азвила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има желе |
| Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је |
| и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понека |
| приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоол |
| јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и |
| провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је |
| а.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназис |
| се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себ |
| у ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен ч |
| водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: из |
| је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} М |
| га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића |
| /p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био |
| а на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ з |
| авцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској вел |
| је, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче ко |
| n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о |
| Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Ц |
| невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, |
| ери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло. |
| рно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко |
| у кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Б |
| задовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала |
| недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђ |
| Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој ш |
| него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се са |
| ма.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од |
| Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тв |
| е укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошим |
| сеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списа |
| } Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево |
| фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у |
| ео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих г |
| о . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?< |
| забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излаз |
| ој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом с |
| реба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то в |
| анили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око в |
| а друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до пед |
| волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарош |
| Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инс |
| от који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му |
| е мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, |
| сећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држ |
| p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и |
| себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхта |
| , док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| , све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S |
| чи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитки |
| ах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо |
| у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— |
| ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То ј |
| p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши |
| бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S |
| ало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке |
| његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} |
| оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су н |
| е изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> < |
| ућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац |
| важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> < |
| ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад |
| укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало м |
| ике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успо |
| спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И о |
| и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут |
| она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђети |
| јбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, а |
| историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално с |
| ада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш п |
| к је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јаст |
| попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под |
| им ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из |
| било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још поја |
| е мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони |
| матрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у ово |
| стите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</ |
| ли људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, ко |
| је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега с |
| ланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S |
| стинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој реч |
| их дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео ви |
| срећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не |
| весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задр |
| о је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапур |
| о почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударе |
| фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је м |
| кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> |
| мљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </d |
| ш једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са ле |
| д тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живе |
| оризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и није |
| слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико пок |
| Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто |
| идела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем |
| спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркива |
| у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред боле |
| колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... о |
| врдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је б |
| свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се з |
| Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек с |
| рај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p |
| а чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> |
| Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло пам |
| крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и |
| ица и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и ма |
| г нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више ниј |
| вилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осе |
| S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он зауст |
| ти.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми ч |
| > <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као |
| ече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим. |
| је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске з |
| младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо. |
| Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били |
| има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, |
| у гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} |
| што каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их |
| ан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје |
| овори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада де |
| будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачу |
| је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</ |
| } Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због |
| душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неу |
| у је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p |
| мен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту |
| ма максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући с |
| те.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме једа |
| неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен из |
| воју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S |
| ипадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај поса |
| <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био ма |
| свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљиво |
| укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фо |
| тку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос с |
| би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпу |
| /p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— В |
| име, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што ј |
| них тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} П |
| зовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, бе |
| момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била м |
| ацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзи |
| /p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био д |
| и треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја т |
| о толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, п |
| лажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, |
| ...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на |
| ној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске |
| у варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> |
| му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа |
| ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савеста |
| вио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе кр |
| ра.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који жи |
| рштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p |
| о само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да |
| га тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до |
| је преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фо |
| /p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, бра |
| графист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на оном |
| је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућар |
| свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут |
| епо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио ули |
| ки уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборави |
| ом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мис |
| гађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнав |
| ихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти |
| асла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену ва |
| Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац св |
| а, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је би |
| имназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи и |
| д глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише мно |
| говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у |
| p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младић |
| н живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунц |
| дом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S |
| ђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе |
| леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске |
| на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{ |
| ена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући |
| а стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећ |
| и неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По л |
| енац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са |
| оже.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења |
| расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су |
| вала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— |
| зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну |
| аком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу |
| S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му д |
| њати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланк |
| Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој |
| м самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празн |
| ан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, |
| p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</ |
| шчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џи |
| вком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави |
| ико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p |
| отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обу |
| слови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво |
| друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сања |
| ку, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, |
| младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да |
| е касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фи |
| евојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: по |
| ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забран |
| поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је б |
| цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, |
| мим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће в |
| ено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себ |
| мена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише |
| истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црве |
| чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада дево |
| те канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радни |
| и затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито |
| рањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, заб |
| итна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, |
| , пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао |
| ="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне к |
| , његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <p |
| век од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погл |
| једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеши |
| се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај зан |
| руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <h |
| е, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да |
| пор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка х |
| си, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се н |
| друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђав |
| , тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде ма |
| о се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спас |
| ло може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="cha |
| ине још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле |
| ло одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, гл |
| Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти |
| бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после к |
| но.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све |
| паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био чове |
| ава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све. |
| .{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, |
| ојима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се |
| искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два ма |
| је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је |
| народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је |
| разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града |
| кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било |
| о Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао |
| ом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, |
| коле.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Млад |
| руштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло оду |
| — На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет |
| поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, |
| осе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред |
| на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка |
| ед, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не |
| издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око ст |
| зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се јед |
| рх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом п |
| ева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на ули |
| ени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са вр |
| и му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети С |
| о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана. |
| се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену марам |
| ге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два ко |
| графа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересу |
| Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара б |
| ања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недо |
| на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешен |
| не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јест |
| их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом св |
| ешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао св |
| сталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада д |
| е из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озби |
| преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свак |
| а калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми |
| ас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске прот |
| че крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку |
| требе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу |
| авршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших |
| прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну д |
| .{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средин |
| и се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, |
| алој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима њ |
| , на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших стар |
| /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе је |
| игне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је |
| бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempora, o, |
| им таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жу |
| сталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуд |
| вости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — |
| ћу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јо |
| азговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске. |
| — Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му в |
| ирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А о |
| да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођит |
| Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, доне |
| ; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој |
| ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трља |
| ез свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онд |
| екакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за |
| ли ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умре |
| на се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она мах |
| не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда пр |
| у, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала |
| косно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни |
| и је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва |
| ила лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи п |
| о кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао д |
| S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови м |
| Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а |
| вако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма с |
| е, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је |
| новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се о |
| лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у н |
| е... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — о |
| едан унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је по |
| г ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту |
| нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђ |
| бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Аба |
| акође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, стари |
| г заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним |
| се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Т |
| римо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је б |
| алине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Приј |
| тпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која |
| анким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> |
| ачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n=" |
| чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало о |
| S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан |
| ју улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у |
| са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, |
| х чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиш |
| .</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљуј |
| себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: тефер |
| ичка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} |
| у.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је би |
| пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече деве |
| и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, прек |
| а и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене в |
| аница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </ |
| /p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио ра |
| на није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као |
| S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот не |
| врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је п |
| .{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој |
| њивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по |
| , пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> |
| — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су |
| о сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван к |
| ховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> |
| пно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топ |
| камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, |
| сео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придру |
| , лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући |
| се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и |
| е планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романти |
| ивеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој |
| себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао |
| а са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним ла |
| ђу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на |
| ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посма |
| >— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној с |
| , али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на сле |
| <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се |
| реже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну де |
| о да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванзема |
| окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... |
| о идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, н |
| ере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уост |
| о је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун д |
| г доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким |
| слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дох |
| ен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од орахови |
| не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из |
| ла вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и мол |
| дравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе |
| а почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, |
| ла коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не |
| мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљ |
| м миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојко |
| ми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са ст |
| ушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба |
| ени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у |
| вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштен |
| цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са инт |
| почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S |
| а и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се |
| оји би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су |
| не: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шуш |
| е, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка |
| одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу до |
| снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнит |
| овом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, поља |
| од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два |
| стити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} |
| о се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, допис |
| ва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, р |
| арство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где с |
| својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнуто |
| уја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задр |
| ош ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црве |
| ама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се. |
| } Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не зама |
| који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци |
| дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи жив |
| и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница |
| рађанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете ду |
| рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само |
| овор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — |
| икад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не |
| и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прил |
| е се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, |
| Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> |
| у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушу |
| оворило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »н |
| те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... теме |
| ој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти |
| >— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А г |
| S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје |
| , додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постоја |
| цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему |
| > <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њен |
| душе умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само |
| вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове ре |
| да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Д |
| да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Жив |
| били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог |
| аменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Упра |
| , а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
| ном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је |
| кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лу |
| била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од они |
| дан од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: |
| показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па пок |
| > <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух |
| ању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих вла |
| механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су р |
| ао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпел |
| вца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак уч |
| ница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она б |
| и живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи |
| но, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ п |
| ечи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друг |
| редосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било |
| рговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом д |
| је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, г |
| њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозор |
| ну, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не |
| нилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, |
| одеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не к |
| прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула. |
| а.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако жив |
| ш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, |
| аници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну ул |
| снафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с |
| са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице. |
| њу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је ј |
| S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени |
| >Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, |
| јајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мид |
| мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? |
| елога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно |
| ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успав |
| проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док |
| њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p |
| пуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико |
| шене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји з |
| еби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут |
| та је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p |
| нашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, |
| у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је |
| . шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, |
| p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштај |
| ли је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је би |
| {S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то |
| оспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љи |
| узи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на р |
| јих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографиј |
| ас Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи б |
| спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским у |
| их мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и от |
| ни по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто с |
| о мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.< |
| водник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после по |
| едамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упрко |
| ркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није п |
| рави јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете |
| човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се |
| ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је |
| у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" |
| аште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се ос |
| ланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће |
| о се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није о |
| врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>М |
| бе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p> |
| ћао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, |
| уће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и |
| ит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешт |
| — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — |
| ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је |
| да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p |
| S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријате |
| е, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, за |
| а који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, дес |
| убове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен |
| .</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо .. |
| х речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи |
| »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p |
| ина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски |
| чарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?< |
| е дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме в |
| , и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима |
| љено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац |
| да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, |
| а само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један |
| месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођ |
| ебо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фа |
| чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео |
| о бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао |
| елина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се ра |
| Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да |
| рио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хте |
| ворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у невериц |
| p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу. |
| огу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, и |
| Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајн |
| това, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уз |
| ко врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постоја |
| чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Дани |
| еграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, исту |
| ок остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом чо |
| ео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безоп |
| ала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.< |
| брва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, |
| аро Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од |
| једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом |
| Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му |
| Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ов |
| носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе |
| та.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женс |
| пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих д |
| ог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтал |
| м водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: |
| ћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита и |
| ој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} |
| мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стаз |
| ти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било д |
| оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем н |
| </p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали |
| нциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема |
| руштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ће |
| ећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи нав |
| м, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране |
| на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p |
| је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дво |
| ића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз до |
| дарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Ме |
| ном и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово |
| оворили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уз |
| аљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује |
| раво.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тиши |
| о стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и |
| ње чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђан |
| су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њ |
| правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније бој |
| и машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, |
| имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да |
| ајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гим |
| елигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале вита |
| на ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су от |
| што забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле. |
| лело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она |
| калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, виј |
| ва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се |
| икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој |
| засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он |
| јну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу |
| вом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем пра |
| ицом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред |
| а њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се |
| це жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у д |
| имети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто неприј |
| ости, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку и |
| пис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недос |
| о на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам по |
| еку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовал |
| ине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад |
| азних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе т |
| соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из |
| има на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво |
| пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девој |
| коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи |
| шира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као |
| хтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и нев |
| ску што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Ви |
| од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обара |
| кривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има св |
| к.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале б |
| а постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао. |
| говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли би |
| на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти не |
| имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворн |
| /p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p |
| чин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово н |
| брањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, оста |
| још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту станова |
| о велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљава |
| ћ поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је |
| ић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дво |
| и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове |
| дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једно |
| срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не |
| покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се |
| о, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотогра |
| су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p |
| 439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели |
| ије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једно |
| војих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика. |
| — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:< |
| .</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Ова |
| pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај |
| ек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нереш |
| момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколи |
| анас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И о |
| отрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на |
| аси Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треб |
| безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети как |
| који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да р |
| огледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модера |
| оши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| или затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набуси |
| а ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> |
| е једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p> |
| на осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, |
| де су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се о |
| у на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, пис |
| јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је н |
| дала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је ост |
| живи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив све |
| тан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} |
| м.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном пре |
| лу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начини |
| роз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова |
| ирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не п |
| поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница |
| таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика |
| гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријат |
| ио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, |
| Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} |
| оди рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> |
| нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није |
| свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у гус |
| , али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала до |
| на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фото |
| <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S |
| етао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим |
| одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и вид |
| е толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> |
| ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас б |
| ма, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а |
| ама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шт |
| ив тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш б |
| ише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као |
| и се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост з |
| ница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужи |
| да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она ј |
| ђа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није на |
| ца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Ц |
| а сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сази |
| избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је |
| } То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој |
| га је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице |
| су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао |
| и даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло ж |
| C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше |
| меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Изме |
| p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала |
| ежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пу |
| Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у дал |
| оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште |
| им несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где |
| hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Н |
| "440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела |
| ун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S |
| {S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје |
| ва, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} |
| су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то ниј |
| ој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води м |
| си.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарст |
| ењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другариц |
| су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb |
| тски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} |
| ијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат |
| је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! |
| и бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полаз |
| ез стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, |
| е затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценил |
| лу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад |
| е на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло теш |
| излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један |
| радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрек |
| леном стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше |
| <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена |
| јке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Ш |
| ј је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, за |
| та него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се |
| {S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уз |
| дну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену л |
| ела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила |
| корењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, |
| евојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних к |
| где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од |
| иса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} |
| S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и |
| мадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су саст |
| ивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами |
| ден био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен у |
| су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у |
| је да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је проду |
| аналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то |
| га.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су с |
| p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p> |
| Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више |
| <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну п |
| а кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чу |
| истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> |
| , па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време |
| ја је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живо |
| времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму. |
| му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже |
| љеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapt |
| незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Маша |
| а младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час |
| ње.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте |
| ао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичк |
| да-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке |
| ахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање |
| але ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — |
| .{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанст |
| 0" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе |
| ца нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: |
| е се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Мла |
| тарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових млади |
| око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Сва |
| едну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадо |
| кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— |
| ћао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је им |
| >— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се |
| ићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код |
| м ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ства |
| могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској |
| кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На |
| них ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата |
| глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао |
| ивотиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави п |
| ље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> |
| џасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео |
| } Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је бил |
| калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђаци |
| т, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је |
| ка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S |
| зиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цв |
| не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и |
| вом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш |
| јно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, |
| апред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе пост |
| 47" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им ш |
| двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први сн |
| л, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништ |
| о се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, т |
| јено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и |
| сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном |
| Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо! |
| цијалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за св |
| колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји аги |
| ени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и |
| воришту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, виде |
| је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворс |
| Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећ |
| ву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка. |
| Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није |
| весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан спи |
| можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| н умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом |
| анашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равног |
| овцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која н |
| дога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи и |
| ео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бес |
| оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две де |
| ркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, |
| да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да |
| ад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог млади |
| .</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> |
| нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало с |
| гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који |
| <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас по |
| и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали |
| е охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били прија |
| > <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, је |
| ар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио. |
| ота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пу |
| е да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није вер |
| да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, |
| не у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осм |
| је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме |
| е из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе пр |
| лом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он п |
| држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је мн |
| дравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипа |
| ту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весељ |
| цима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усре |
| био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио ј |
| једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема! |
| јевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната л |
| д је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури с |
| еће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква |
| преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, |
| српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S |
| обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, о |
| као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он ј |
| ... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једн |
| ед њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У двори |
| е био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаро |
| анпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала |
| војка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, н |
| p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до к |
| оје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дија |
| столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне |
| откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идили |
| аким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у ха |
| ање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портр |
| анета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младо |
| ко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми |
| тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким палан |
| и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, |
| клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак |
| утњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, прид |
| .</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдски |
| , пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да п |
| еки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној с |
| у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Поли |
| рац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Ју |
| ијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао |
| ир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, је |
| и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па |
| у с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плав |
| рели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{ |
| што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити |
| немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуње |
| их.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало |
| p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби нас |
| ој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за с |
| и су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, ше |
| арића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да |
| неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, |
| 26" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: |
| влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је о |
| ућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мо |
| прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се рас |
| еко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и н |
| су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} |
| афаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Сва |
| ни у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у |
| е један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гај |
| мехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца. |
| ако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенк |
| у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над гла |
| тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја са |
| пркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и |
| »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које |
| већа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућност |
| аконе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадн |
| смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мој |
| намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> |
| емена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</ |
| еће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између |
| метали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале про |
| о чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапаж |
| са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбици |
| ојави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник беогр |
| воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а ник |
| ктичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме з |
| је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала |
| ај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али ист |
| именте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема |
| грт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасо |
| едно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, |
| пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао |
| меде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да |
| и« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изо |
| у је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још ц |
| у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши с |
| ињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{ |
| еном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер |
| <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече |
| рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио С |
| ира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и |
| ва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну зе |
| еним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим нег |
| Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Наста |
| {S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здрављ |
| је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" |
| ма и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да изме |
| о« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио поша |
| полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један ве |
| к, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бо |
| ало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је проби |
| рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стиг |
| Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у ж |
| p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> |
| ом на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освеж |
| не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрве |
| оргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим |
| говора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Раднич |
| е Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужни |
| > <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подр |
| ио блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршен |
| ећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> |
| ако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није |
| ести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска ра |
| а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати з |
| ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењ |
| </p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи с |
| вља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, |
| девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потре |
| ... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и |
| лабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, |
| о Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушић |
| јка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућа |
| о тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајн |
| ојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намеш |
| и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јак |
| <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; ина |
| у јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у |
| p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} О |
| им улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште |
| ци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан |
| з нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, |
| {S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, проб |
| нутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко с |
| S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се п |
| свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где с |
| а мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и |
| му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство |
| иранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да нак |
| јао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је о |
| нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра |
| при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Брк |
| могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету. |
| ead>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару гл |
| што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p |
| Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко |
| ом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродно |
| вог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог |
| о у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с у |
| је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабри |
| овала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег |
| огрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смеја |
| {S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непре |
| нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: ви |
| ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Ч |
| ји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и |
| е здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга де |
| Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћ |
| са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То |
| а.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је ј |
| ас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов |
| већем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букет |
| о усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима |
| ког и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допа |
| аче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке и |
| ов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врл |
| а пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после |
| дговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко |
| и ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позно |
| ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима |
| не извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} |
| новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: » |
| Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, о |
| шће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{ |
| емена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је в |
| ојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свира |
| молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров |
| енила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p |
| ује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су сне |
| једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показу |
| х сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућина |
| ји је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, мож |
| мплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад не |
| својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотогр |
| а, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.< |
| су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђ |
| поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Сп |
| {S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p |
| неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... |
| о ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — |
| бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама |
| срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерт |
| ки морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И |
| е радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, ч |
| и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са |
| напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> |
| је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на на |
| и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљен |
| о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Д |
| се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ов |
| рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличи |
| S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече д |
| н и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, |
| помиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.< |
| Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трго |
| Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је |
| ц ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски ц |
| видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточ |
| нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све |
| адесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено з |
| машнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господс |
| , јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту им |
| та, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио с |
| као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална |
| нински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње д |
| дан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може м |
| утевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хла |
| да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још |
| оди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак ка |
| и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је |
| head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубок |
| те бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> |
| Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски през |
| мо о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина |
| војкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није у |
| у млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једно |
| ма на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књи |
| — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, |
| ине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толи |
| имену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, |
| Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p |
| ски човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја н |
| е? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамниц |
| сноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— С |
| им недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситн |
| .{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, |
| у му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с д |
| усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам |
| да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљал |
| а плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава ј |
| /hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио б |
| паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужа |
| е свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време с |
| воје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак преки |
| ивоту.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу |
| вала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— |
| бини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То ј |
| били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје с |
| у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци |
| по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом нев |
| и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад |
| вао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини д |
| лео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p |
| у глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му |
| к, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као |
| позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где с |
| м местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и рас |
| ила је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је ко |
| ао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснаф |
| ндару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је изм |
| очињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p |
| веже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово сл |
| зио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно мол |
| јеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би |
| развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше д |
| слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, б |
| а се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и п |
| стију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, у |
| је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су |
| пуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које |
| а, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разб |
| ји дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисан |
| у, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију |
| мљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На те |
| јалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свак |
| и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеле |
| још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац пла |
| вену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти |
| а хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се |
| аде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтерес |
| рећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не с |
| још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, ко |
| На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} К |
| мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу мож |
| о их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној о |
| у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми прив |
| смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, |
| ст онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друш |
| о, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} П |
| то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неоку |
| едан кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуне |
| ве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, |
| Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашо |
| шка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само заш |
| ш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S |
| ногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице |
| аницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она |
| о, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спас |
| и су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролећ |
| »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој |
| родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S |
| омак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме |
| > <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу |
| је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни уч |
| руго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, |
| ста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</ |
| нска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, ал |
| дну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, м |
| сник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на по |
| тора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, |
| еселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћи |
| иже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замир |
| вно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији |
| алило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи. |
| оворимо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој ј |
| <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену |
| ити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Д |
| они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену ма |
| се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко |
| евојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, н |
| кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мал |
| о, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намала |
| исли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града |
| у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друш |
| ла јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да |
| се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p> |
| ница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала |
| је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна ка |
| нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — |
| p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимал |
| рата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за |
| ереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се оглед |
| овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала |
| од кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа пр |
| онимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али |
| рали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек ка |
| и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преч |
| уди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S |
| можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хо |
| азе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, |
| отле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна |
| ли мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што |
| вота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S |
| ра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин |
| е, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упо |
| сли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна |
| е хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе о |
| кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите. |
| ренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице |
| чана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, зн |
| ће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам |
| .{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гран |
| уди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на ти |
| да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одго |
| болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не мо |
| вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, |
| ле умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{ |
| ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Н |
| ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљ |
| > <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада дев |
| се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински ч |
| ио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и о |
| <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је во |
| во? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у н |
| у граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао |
| озлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То |
| е болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p |
| мена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића |
| г спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу |
| готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте |
| азила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то |
| еран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко |
| } И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на |
| и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима ј |
| е ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и |
| <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> |
| итува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао |
| ерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови дево |
| а прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се од |
| ише у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу |
| p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без св |
| ље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познав |
| бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: |
| ба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздрав |
| шта што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, п |
| њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{ |
| </p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quot |
| тила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтел |
| осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој за |
| динама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада |
| . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ва |
| једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадов |
| ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p> |
| е српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без |
| адничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најп |
| девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, |
| ој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. |
| p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за |
| >— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} С |
| инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p |
| .{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њ |
| она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако |
| г не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дош |
| у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се иск |
| покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, |
| авио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> |
| н осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је бил |
| о, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна с |
| > <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је к |
| илазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први |
| ком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором |
| <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} |
| јстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметнос |
| ти.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпита |
| ао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика |
| тилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало бе |
| .{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане |
| но руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади |
| на са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} |
| на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која |
| ушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не чест |
| аве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да |
| тко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала |
| смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} С |
| p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав |
| еселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбули |
| су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о |
| н беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим |
| трошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двори |
| де: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њ |
| орског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети д |
| лаго бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body |
| Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људ |
| ладен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на прос |
| ад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде ма |
| лазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог п |
| е, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и |
| Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више |
| трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачк |
| е је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443 |
| све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, ко |
| > <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимна |
| емерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То ј |
| о је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала у |
| } Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се |
| је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није јед |
| било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- реч |
| а како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? .. |
| би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесн |
| е посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међут |
| , где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су с |
| биције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих да |
| те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. |
| тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже |
| та.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека |
| је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску ње |
| разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Ж |
| је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На ме |
| шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, ч |
| а.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа об |
| ела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бо |
| чки пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само њ |
| оспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињав |
| м младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> |
| д би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине< |
| вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, |
| ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и |
| {S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, по |
| вао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као |
| е.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на пле |
| крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице |
| е као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, једа |
| > <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је не |
| пе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није |
| е пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово ре |
| јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у свом |
| , мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као ж |
| > <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке |
| та је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна |
| ђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начини |
| на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пре |
| е умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на |
| ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, |
| рви мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: пала |
| рафије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, зале |
| х водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од и |
| било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну оч |
| е познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о |
| ео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта |
| и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на |
| итало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type=" |
| и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лак |
| p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворск |
| ено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . |
| арински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} |
| на кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео ту |
| <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честита |
| њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек шт |
| quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Брки |
| девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у |
| да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну |
| сарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би |
| више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазира |
| еном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су м |
| Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје с |
| неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог |
| ам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница ј |
| S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Об |
| /head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који |
| јку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, ко |
| соје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи |
| је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да проле |
| p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С вр |
| ора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи ко |
| које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Наро |
| , погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и см |
| сти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околи |
| ди човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цве |
| е, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друшт |
| мци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешт |
| Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше |
| кашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, |
| о, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на груд |
| камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n |
| и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и нал |
| /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако |
| слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, с |
| џастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутић |
| ека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, |
| ног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкал |
| вајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне о |
| у.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те реч |
| <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за св |
| , које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе |
| итику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланка |
| ближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је по |
| ам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног тр |
| те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јо |
| једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин |
| јка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам тр |
| о се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шак |
| не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дан |
| млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде |
| дно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београд |
| а на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било |
| мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега |
| , одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо долико |
| особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слобод |
| } Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти |
| а њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално |
| кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је |
| у се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску к |
| Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојал |
| м натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила м |
| аја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} |
| хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не мож |
| се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> |
| чунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да м |
| говане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту н |
| ом гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца. |
| адила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и |
| онављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја мора |
| су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само јо |
| ознавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз |
| не девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испи |
| l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га руш |
| не, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« |
| одметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раско |
| кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је д |
| .{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија |
| >— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба з |
| > <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај |
| жерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко р |
| да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и мом |
| , он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ва |
| она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— |
| Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографи |
| ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљ |
| готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису в |
| S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела |
| њу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S |
| их девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у бу |
| доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем |
| до живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече |
| Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цај |
| варали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштв |
| стиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао уз |
| ој одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је тре |
| састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су о |
| но од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се мо |
| се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва |
| е пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као цр |
| су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцве |
| у и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око под |
| о што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он |
| <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} На |
| тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њ |
| head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на |
| еђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач |
| зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена зав |
| Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће |
| S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука |
| цније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима ч |
| жена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентниј |
| Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи им |
| био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, |
| ао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лише |
| едан ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјали |
| отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p |
| га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који |
| лицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли |
| ре него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Град |
| , блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворс |
| пала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Дево |
| ком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица |
| оче о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео |
| RP19110_C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У пр |
| аће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свали |
| моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плав |
| е растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супр |
| срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — разв |
| чио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио д |
| S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} У |
| ки уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгуби |
| <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшат |
| простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себ |
| па, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом |
| р</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на с |
| > <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела висок |
| , — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило |
| није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пр |
| ли у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, |
| твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Из |
| тна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини |
| ња? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екс |
| </p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу |
| о чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школ |
| ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} |
| рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му |
| зненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се о |
| а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, |
| ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> < |
| ког по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} Т |
| S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди |
| а.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је обр |
| вима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се и |
| е нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао |
| асака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала нек |
| Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око |
| разовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана |
| ица је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и мл |
| чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену д |
| обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше уме |
| одио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве кућ |
| голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи |
| ладости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она ниј |
| — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, |
| и су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао ка |
| а оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје и |
| едног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше р |
| цији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да л |
| де у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим т |
| адом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, |
| а . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спаз |
| Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у јед |
| треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног да |
| 110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозор |
| једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство ко |
| њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која с |
| елу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каме |
| , али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ћ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незауста |
| ја? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфист |
| ајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, оду |
| започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног |
| његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегов |
| ре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује |
| поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву |
| пред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених об |
| кама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још б |
| и још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} |
| иђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њ |
| ословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} |
| није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, умета |
| у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише |
| ли шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи |
| тизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без |
| у шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела |
| ди човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је и |
| је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека кој |
| о сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, |
| огорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоч |
| о мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пр |
| на за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву |
| сну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужнос |
| м црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо ц |
| {S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како м |
| песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред |
| слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа к |
| S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад ди |
| роши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао ц |
| арош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је |
| .</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S |
| да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој |
| Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су п |
| > <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... |
| утку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је |
| црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је |
| више око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна |
| леном оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њ |
| азда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дет |
| егово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није |
| ин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Н |
| е тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално |
| а трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p |
| у ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало |
| био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој бо |
| вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна си |
| е и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само |
| без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угуш |
| је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо пев |
| сту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна |
| ли, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, в |
| на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдари |
| Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тап |
| ен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко |
| ати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долаз |
| и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избе |
| и ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме. |
| ава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленил |
| па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готов |
| онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене |
| ји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ј |
| »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је |
| је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика |
| > <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све |
| га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као |
| окоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако как |
| е је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, прим |
| и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још . |
| као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила |
| д осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одас |
| и — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунц |
| у кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреб |
| тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекар |
| рудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Б |
| и, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-м |
| ма свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} |
| г је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачно |
| варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са |
| ај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће |
| Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде по |
| е, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једн |
| вано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизн |
| к, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је |
| ивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегава |
| у Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих ла |
| проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, т |
| променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео жив |
| зио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио |
| p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим |
| ну штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађе |
| снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто |
| {S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло |
| /p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој пала |
| ин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, |
| Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по |
| ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п ду |
| урски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке |
| из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинес |
| еличине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје ј |
| о <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и |
| радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом |
| едан здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало |
| ски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" |
| ара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с к |
| ица свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом д |
| и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се р |
| одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— |
| ама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског |
| рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type |
| до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> |
| } У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} |
| .{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушка |
| ини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} |
| евојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, т |
| на како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом ј |
| ео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употре |
| ротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Рад |
| иштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} К |
| чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два чове |
| служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девој |
| вечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен |
| одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија |
| ојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S |
| свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда с |
| Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао да |
| >Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну |
| >Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, |
| офа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали је |
| екај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} И |
| ићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања |
| ужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, |
| , где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса |
| п.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудов |
| као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми |
| p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бр |
| ила заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са мла |
| >И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријат |
| а више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ран |
| ојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p |
| авала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина план |
| ађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени теме |
| p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно в |
| ким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} С |
| евојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који с |
| Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од |
| ="SRP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Разви |
| е у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном |
| а ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет |
| хова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве |
| м путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било |
| фији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</ |
| у, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине уг |
| животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан раки |
| и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p> |
| ет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница |
| зрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је |
| е дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја |
| а, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини дог |
| је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове ферм |
| везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош |
| ли је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb |
| азидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се м |
| инара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> < |
| а Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај |
| отограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, |
| ки ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих разва |
| спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од др |
| p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопст |
| држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се |
| ни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допус |
| здрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак |
| е ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвал |
| рвенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, |
| које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сас |
| му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, |
| орам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси дево |
| да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није |
| ворене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у р |
| рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одв |
| /p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као мо |
| нска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим |
| .{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му |
| ју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим ли |
| забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како |
| т, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске пла |
| о је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лав |
| у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену |
| ео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи |
| а и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с вел |
| додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је |
| ише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао |
| брана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањ |
| каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немог |
| p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос |
| у је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко |
| о кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом |
| н косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>П |
| зе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да б |
| а школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним ста |
| е могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је ви |
| ном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху с |
| ан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко |
| блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману |
| име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него |
| рива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкам |
| пут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> |
| у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим |
| дне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни |
| ра манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла к |
| ије било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није мар |
| ојим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде н |
| лађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као по |
| акопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене |
| лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у |
| <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, д |
| већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године свр |
| нодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, |
| тва.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову |
| е из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</ |
| ко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и |
| на.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитет |
| љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од ки |
| >Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу |
| и, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бит |
| ло од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтел |
| дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело висок |
| ек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, |
| становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали н |
| без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том. |
| ом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на њег |
| уђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу |
| главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала |
| већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се |
| и да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, ч |
| јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му |
| а не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се |
| ла високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Мл |
| оши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзида |
| ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једн |
| а не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? |
| дног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је |
| боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику |
| ског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише |
| пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио |
| ма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p |
| пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто < |
| ога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу прости |
| ма нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало |
| би.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са крав |
| погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а |
| на је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је з |
| је и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S |
| ог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стре |
| .{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај посл |
| а га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала |
| испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите |
| ао што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца це |
| Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила с |
| ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања цр |
| ушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — м |
| ијатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, |
| њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била |
| а несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не в |
| он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе |
| стано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало |
| ове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен цр |
| рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевин |
| а до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље оч |
| Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта и |
| као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецв |
| алу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим ј |
| теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очеку |
| само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били |
| обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се прича |
| е, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без пре |
| ике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један |
| естим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос свом |
| му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу. |
| зору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и но |
| и жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> < |
| , Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од |
| прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше |
| адило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников. |
| и састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади . |
| мо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког |
| ље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у |
| се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се ст |
| је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби |
| че тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене об |
| х мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија< |
| сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта |
| ја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му н |
| ећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, по |
| па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> < |
| ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница при |
| једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су |
| , још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту |
| н био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен уда |
| у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја са |
| ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: гол |
| е реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица п |
| ни су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи |
| ни града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну |
| е био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га в |
| самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: |
| ћи ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} |
| се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову |
| лади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасој |
| вши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb |
| је хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиск |
| тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је |
| средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по п |
| >На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала |
| ad> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се |
| што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарски |
| /p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима |
| ло у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн |
| о руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан |
| дан велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четв |
| ртију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— До |
| зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељуст |
| носим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поре |
| >Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом ј |
| дном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре |
| ко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене |
| p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколи |
| ут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да |
| p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских л |
| ена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не с |
| Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један |
| евера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и |
| } Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Д |
| </p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињено |
| ом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред ка |
| м стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз б |
| .{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет |
| се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у пра |
| ишта друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била |
| ерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је |
| а Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, т |
| тересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни и |
| ало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове |
| пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се п |
| .</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и |
| је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="43 |
| ва, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Ца |
| е досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског |
| вљивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и |
| а Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она ј |
| им људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко |
| а осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</ |
| други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> |
| рзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изу |
| блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим гр |
| неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{ |
| дном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту |
| ворили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, |
| е један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега. |
| нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лак |
| развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести |
| уде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној |
| ите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој |
| вовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу |
| рао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш? |
| у, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико стол |
| Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</tit |
| и из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео саз |
| S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је к |
| мија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амб |
| наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију |
| сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота |
| нашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господ |
| ке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n=" |
| ролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао |
| рен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на |
| ли су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону с |
| уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио с |
| ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустит |
| ; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: |
| доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у кл |
| .</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цај |
| је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а м |
| а Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци |
| у улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зо |
| адржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог м |
| </p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покриве |
| о је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писа |
| прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним |
| звалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градс |
| {S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као |
| ика који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после |
| тког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> |
| их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испреки |
| јдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи прос |
| зила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једн |
| избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глав |
| {S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко. |
| плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље |
| и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Цр |
| заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага сло |
| вим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од на |
| се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му од |
| е јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усре |
| ке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је ч |
| е далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ак |
| елина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао |
| ки фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и јед |
| радски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих р |
| вом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори о |
| p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на с |
| ио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, |
| јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед и |
| ела, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети |
| урци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову |
| ијатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Д |
| </p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Да |
| {S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује |
| о поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се мо |
| p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке дев |
| ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у кој |
| <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на проле |
| на девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то ка |
| <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S |
| места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову но |
| — Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S |
| ad>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, је |
| а локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје |
| ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногора |
| е честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографи |
| рпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча о |
| раничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је |
| {S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално |
| глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шуп |
| } Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се пле |
| >Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља |
| у, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек т |
| еба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S |
| ице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да |
| огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у сре |
| реби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по це |
| кетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{ |
| ије обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше |
| а стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње с |
| је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве |
| ских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она с |
| јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако м |
| у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно пис |
| ј нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хори |
| му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао |
| и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она |
| тетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубок |
| ене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њ |
| ли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао |
| ван, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно |
| а за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских г |
| брази су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округа |
| на као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворе |
| она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болес |
| > <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} |
| нкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече М |
| пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко д |
| /p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој је |
| као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масив |
| , широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио |
| више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био |
| тпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она |
| .{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугле |
| све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се чове |
| зривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршаво |
| ијалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимис |
| пав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекак |
| шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно |
| еној боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пант |
| p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу м |
| .{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљи |
| преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена пог |
| тлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за ру |
| отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем |
| трча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше же |
| <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они |
| ажене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, а |
| еже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — |
| дена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, н |
| ећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готов |
| ртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жера |
| , последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с каме |
| а ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ст |
| истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је х |
| у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај |
| вним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављ |
| у, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очи |
| на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} |
| ко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва про |
| амнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос |
| на угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далек |
| имназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који ж |
| ала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са |
| је, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је нема |
| комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику да |
| ник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Он |
| ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> < |
| афију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слик |
| буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, у |
| к преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској |
| видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и |
| се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да н |
| тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су |
| на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво |
| тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су |
| >Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! |
| о друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S |
| песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пија |
| аптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су ве |
| ши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве т |
| д ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва а |
| е називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Он |
| ко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац |
| хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране р |
| дима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с |
| улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и |
| азио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале |
| ! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен |
| ајвише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описи |
| Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за |
| јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово не |
| .</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав |
| к му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак пр |
| бито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред о |
| амен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> < |
| одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали д |
| вога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним |
| привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе |
| ебе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у |
| ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чем |
| и је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана |
| че да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Ос |
| ужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, |
| какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој ист |
| {S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{ |
| ата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми |
| > <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{ |
| ромуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је им |
| да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »сал |
| дом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type= |
| а трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и ни |
| х дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека |
| д му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање. |
| о једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три плани |
| васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га |
| pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази |
| су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се |
| о је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. |
| лица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није ра |
| /p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту иск |
| једно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, род |
| д се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећ |
| стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> < |
| мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран |
| ма, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за |
| зни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и |
| о рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, |
| и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, мла |
| на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је |
| с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влач |
| ео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, |
| ало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} |
| јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном мес |
| Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим |
| о слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чи |
| ном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скид |
| е пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радни |
| :</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само пра |
| иђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му нов |
| о врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у вазд |
| грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе н |
| су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџиј |
| к се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— |
| штак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне |
| тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрч |
| {S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би |
| охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријате |
| ек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја |
| које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Сам |
| ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} П |
| покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, |
| Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи м |
| ског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа |
| га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију |
| прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се п |
| с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска в |
| већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем не |
| да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готов |
| у је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела. |
| иви кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богати |
| било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздр |
| о; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, |
| ивник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и |
| неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како |
| готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе |
| инеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> < |
| маћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, |
| лазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липо |
| и човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где ј |
| — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све |
| рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема |
| аница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столи |
| неске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања ш |
| ук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно обли |
| , и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвен |
| 431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> |
| је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежња |
| новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p> |
| 2" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењ |
| лако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чит |
| сте, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао. |
| туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онак |
| дела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је из |
| протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се |
| не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врл |
| плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> |
| далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам |
| дић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У не |
| вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} |
| Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да |
| и не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Да |
| .{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове |
| ве и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> |
| изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: » |
| ропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Уж |
| ина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разг |
| год, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа н |
| а, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ниш |
| готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоње |
| ање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к |
| побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане. |
| а зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Дани |
| ленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана |
| то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p |
| ићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, она |
| презао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно ус |
| т и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу бог |
| Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандарми |
| и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога |
| и да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошк |
| су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко |
| е дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих п |
| улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дво |
| p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био |
| асно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div |
| ли. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује |
| ругој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав? |
| би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болест |
| ста.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама |
| умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његов |
| преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се |
| прече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом |
| је друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!... |
| ати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одго |
| еше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхт |
| укао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што |
| це.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мисли |
| ч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се намет |
| S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдр |
| знице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га |
| а рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње и |
| еште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само |
| другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бе |
| шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова и |
| њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијаца |
| «, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци |
| а, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, |
| може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђу |
| о рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне кри |
| вати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно друго |
| о затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га |
| на ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор п |
| која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машн |
| ивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање ва |
| иви још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био чла |
| а бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу р |
| p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Ц |
| је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> |
| ко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао ј |
| ом, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивач |
| да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, дос |
| се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, ал |
| , први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} До |
| е не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорн |
| Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може. |
| разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где |
| откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кул |
| ији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за |
| ара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се пито |
| екао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на |
| дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна ти |
| увом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: |
| оста, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> < |
| его су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На пита |
| ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један |
| својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div |
| <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широ |
| а још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничин |
| /p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на јед |
| о у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <d |
| онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијен |
| а сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећн |
| је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онд |
| е, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако бл |
| ну, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка ј |
| <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> |
| тицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n |
| нуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљ |
| је говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази. |
| Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, а |
| е сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</ |
| ро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p> |
| себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} |
| ељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, г |
| > <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једн |
| дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, о |
| о на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако не |
| је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, |
| ного да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па пр |
| лих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко |
| ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ник |
| > <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун не |
| очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде т |
| брве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као пот |
| ер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не |
| се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} |
| га била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић ј |
| ије истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас. |
| раве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју ф |
| стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је |
| е, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понеде |
| он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није до |
| ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна к |
| каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу |
| Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, |
| ске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке |
| н се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изнен |
| нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само кора |
| уме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом |
| су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— |
| нин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога зд |
| ачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А |
| по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годин |
| >Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копир |
| разне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> |
| бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио теме |
| »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлош |
| или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ц |
| шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљив |
| оловљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње бл |
| нио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била |
| на и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну и |
| љи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој за |
| ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко в |
| је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини свет |
| , ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p> |
| се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више |
| јатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Мно |
| рвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију |
| ало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још неш |
| оја је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на |
| е зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, проша |
| атови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За |
| , он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто ура |
| осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове з |
| отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здра |
| ад њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће |
| говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о |
| рецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расп |
| ошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима |
| т из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где ј |
| на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— |
| нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да |
| тазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не по |
| ка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се м |
| али први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су не |
| >— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала ва |
| љад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај жи |
| ку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио на |
| т, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би ко |
| у некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док |
| а тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, пог |
| од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане |
| е дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна |
| у која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену |
| ла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, |
| чи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно дого |
| не мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> < |
| леда, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те с |
| готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на |
| нпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је |
| ака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер |
| нило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам |
| ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши |
| ачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети |
| бијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног |
| брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије сво |
| преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је би |
| кама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која |
| бардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танк |
| егов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева |
| у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за |
| во уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардим |
| е, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све чет |
| дње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберциге |
| је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у |
| доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, |
| д и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образ |
| да на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за |
| ажност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна власт |
| све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда до |
| јала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје к |
| ом, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако с |
| n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова |
| ом.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у |
| о?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино |
| .{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну |
| /p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Бо |
| п ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх кров |
| се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да л |
| ије питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p |
| евца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на |
| дера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених |
| трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни ш |
| ?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега |
| S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка |
| а, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересан |
| свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакр |
| плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацива |
| нским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у |
| окривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуни |
| век носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је план |
| едног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око д |
| чекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локалн |
| сује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака |
| јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се п |
| умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у |
| рац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, |
| а, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — |
| , куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што б |
| се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младе |
| која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом варо |
| ном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца о |
| орије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где |
| а о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="4 |
| пусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он |
| м и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман о |
| /head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне ул |
| интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спас |
| уће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више |
| к, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уго |
| азнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, с |
| оред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу |
| т, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник |
| жао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван соб |
| ог младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он |
| з главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од |
| га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која |
| ј.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овд |
| еограђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете |
| бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, |
| и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по |
| ем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, |
| окаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је |
| ад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде с |
| ћа.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатил |
| Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнуто |
| ан човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доис |
| иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црн |
| т, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђ |
| ори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је |
| ојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати |
| ених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе |
| и деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакн |
| о растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, |
| н живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на |
| ко плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> |
| тете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Туриц |
| .{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква |
| ужио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко |
| — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Зау |
| јалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Т |
| Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за к |
| је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали |
| као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био за |
| о конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уто |
| да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? |
| зирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржља |
| слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{ |
| Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са |
| То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово |
| сећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, |
| ш.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао |
| подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још н |
| та лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да |
| ица је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, гото |
| да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у |
| , а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет |
| ти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не |
| жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле |
| м доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p |
| едног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужи |
| — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао |
| ле мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој мо |
| о.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе |
| <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, за |
| не, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Са |
| Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику |
| вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдо |
| ншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојо |
| наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није сила |
| до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он ниј |
| у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло |
| тео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, |
| енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите систем |
| р је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, ула |
| много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Он |
| им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, |
| дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу |
| бе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и н |
| } Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избега |
| уни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу кол |
| . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је с |
| . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајал |
| оја је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... и |
| атрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p> |
| p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: |
| војци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих наста |
| пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p> |
| ању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, во |
| крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвиша |
| , одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже |
| p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здр |
| а које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, |
| Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна |
| својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима |
| pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрв |
| отово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шеш |
| ј је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у к |
| о младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — |
| ад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад |
| , мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма |
| ве се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша ид |
| а, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп |
| .{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букн |
| не речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сфер |
| ко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило |
| > <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали с |
| тајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да |
| амо!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да не |
| p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телег |
| а гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природ |
| Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово ка |
| оши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Ј |
| би претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила |
| лу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијен |
| и ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стен |
| ло, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то м |
| вко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко пр |
| ек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајстор |
| неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелиге |
| дан дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша о |
| .{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на се |
| е греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као д |
| >, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: < |
| ој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао |
| се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и же |
| ривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за |
| вито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <p |
| био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} |
| гушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако |
| ње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о |
| још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и соц |
| средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих про |
| се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна л |
| своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на т |
| ивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте |
| У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма |
| овничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе |
| милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој |
| чног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изуч |
| е.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?< |
| љао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p |
| ела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поз |
| </head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да т |
| адња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може куп |
| еђутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били |
| унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну |
| као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане пр |
| зи, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходник |
| ој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</ |
| еког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда |
| овека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се см |
| а није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ об |
| уци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају |
| </p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у је |
| како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су из |
| RP19110_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би |
| ко ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енерги |
| мала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом |
| 32" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши |
| за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале |
| Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом о |
| у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="ch |
| вао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек |
| ош горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком |
| , разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљен |
| како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, |
| ности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и |
| а је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту |
| ширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и |
| м пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p |
| це</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као |
| девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато |
| е започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био нев |
| јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има |
| сти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било |
| ођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> |
| вињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлиј |
| три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> |
| су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило с |
| контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за |
| т свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у с |
| да и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко запо |
| } На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још у |
| провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S |
| но уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен и |
| <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа д |
| Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни о |
| ледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корз |
| н није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да |
| оче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молер |
| дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викну |
| него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> |
| и се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је ко |
| мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова гла |
| његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> |
| летао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешн |
| своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша |
| има, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<ti |
| инила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>За |
| <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџас |
| лади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поп |
| p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку вл |
| p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек поч |
| од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шапта |
| н виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист вазду |
| } Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци |
| сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, |
| че Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »коко |
| гарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала. |
| поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даљ |
| /p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио ј |
| ладићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p |
| рошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загле |
| помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео ш |
| еши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врл |
| уг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Мл |
| аје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Н |
| и у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа |
| </p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бо |
| и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црного |
| <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог пож |
| је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била |
| укопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне |
| ио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу и |
| зница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кућ |
| S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му ј |
| олази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је |
| арјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њим |
| рошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику дво |
| јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила |
| живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му |
| а коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим оч |
| то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, не |
| Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.< |
| ченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотог |
| ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} |
| оварале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком н |
| не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а |
| призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши |
| <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морна |
| /p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жал |
| свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана с |
| од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног |
| и за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На кој |
| у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису м |
| .{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала |
| ло до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и зак |
| мељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} |
| кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа ј |
| већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, б |
| у се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово |
| од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} П |
| на, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по |
| му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори |
| Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће на |
| је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, за |
| но подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом |
| алиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, |
| вученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло |
| е био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом ме |
| ј као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу |
| ва на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело |
| забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице |
| ог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је ос |
| Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, М |
| ад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако о |
| изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} |
| ежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није б |
| се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — не |
| је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински вет |
| селим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Ка |
| о другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на |
| спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћ |
| >Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна рос |
| у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са јед |
| о да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> |
| о забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S |
| господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину |
| е, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком дру |
| га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из |
| кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} И |
| ту који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позори |
| све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у |
| лост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћив |
| вори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ |
| дирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек б |
| чајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних мали |
| да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, |
| >— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био |
| другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> <p>Једна од њи |
| е фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али в |
| једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти |
| једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуци |
| дан стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били свато |
| дух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој на |
| већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је |
| тили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме з |
| ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Брки |
| ивљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на |
| млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је кр |
| само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног тргов |
| дарити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено ви |
| > <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица |
| е.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момк |
| ељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су |
| на цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> |
| и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слобод |
| ом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белил |
| , јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како |
| а су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: |
| лиже.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и све |
| се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је |
| ћа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила с |
| Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком |
| са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђ |
| ата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до полови |
| а од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која |
| ј сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, ч |
| ан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од |
| овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнад |
| о забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S |
| да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао |
| . — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у вазду |
| што веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише п |
| у на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</ |
| ећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као д |
| мести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! |
| дићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p |
| ре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико кол |
| рговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423 |
| аријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њихо |
| јих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и злов |
| лачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на |
| {S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичен |
| иње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Двор |
| имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} О |
| чак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{ |
| вима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој |
| ртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се |
| о доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања |
| p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрљ |
| га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту |
| варошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилази |
| ки цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао |
| дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју |
| просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбон |
| >— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га б |
| е копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примити |
| назије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девој |
| вој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и през |
| Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и |
| Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S |
| не жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне раст |
| ца је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку |
| у.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је б |
| прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, ку |
| ену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим имен |
| ванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван з |
| еки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче д |
| ом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиро |
| але празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <q |
| здрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се н |
| ољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град. |
| <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких ду |
| отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајлово |
| могуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену |
| , авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам дваде |
| јом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p |
| S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је во |
| до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од к |
| у електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује в |
| то има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, |
| сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазида |
| гама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га поглед |
| </p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу |
| /p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} |
| де се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним |
| Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p> |
| ћности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је |
| е брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује |
| е ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче |
| је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то |
| и разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, |
| очето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, |
| , па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани с |
| стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојо |
| о младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и т |
| ио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Обр |
| онови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо |
| ем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу н |
| јао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово н |
| вала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— |
| > <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> |
| мам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим |
| једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонц |
| вору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, нач |
| на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни те |
| стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, |
| ="421" /> крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећ |
| говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна б |
| шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није мо |
| а човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово |
| тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други п |
| <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цв |
| </p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, задиркује |
| једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе |
| алфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима |
| м по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке |
| , умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облета |
| телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ј |
| и он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} |
| Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу. |
| Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто не |
| " /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и пома |
| вар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да к |
| во?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> < |
| у развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. |
| </p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . |
| рете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће |
| tempora, o, mores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Ж |
| оји је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала |
| кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клис |
| помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопч |
| д капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју з |
| } Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам ве |
| ма и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Брки |
| изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од с |
| ком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, |
| другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су д |
| дарала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова г |
| ма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред со |
| потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Ње |
| и се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија |
| он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</ |
| Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по ср |
| рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не пома |
| плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешк |
| великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић |
| на га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био |
| е била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју |
| миљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула б |
| но молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан |
| Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад |
| >Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врст |
| и, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо с |
| са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="43 |
| Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузе |
| .{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици |
| месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била |
| . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} |
| ао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Цр |
| ала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово ретко |
| сти која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао д |
| младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час н |
| е друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ ра |
| је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном т |
| а ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо |
| ила у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{ |
| равите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не |
| , све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, вит |
| , Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брд |
| рећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Даниц |
| ном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји |
| ранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и ве |
| боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и ше |
| рима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapt |
| , били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога |
| трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала |
| је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у |
| ој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним т |
| око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осет |
| паљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блу |
| ml:id="SRP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} |
| што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на је |
| сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младић |
| ућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p |
| љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело ср |
| није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун с |
| је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — р |
| ј за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се п |
| неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат по |
| а их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућ |
| пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — |
| есника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је |
| војка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да |
| а је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке.. |
| а међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову не |
| ма, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јо |
| ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.< |
| н као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето . |
| а ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим |
| На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и |
| тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу д |
| ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} |
| ека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ј |
| p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топл |
| и, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже јед |
| би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била ма |
| е пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из |
| ком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бје |
| ацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево у |
| нци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га |
| е, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска к |
| е сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ков |
| Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која |
| пут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи за |
| мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p |
| вет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана |
| ти: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у с |
| .</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бле |
| мена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле д |
| вене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спа |
| говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан оста |
| ао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатн |
| би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се преси |
| њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике ме |
| слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане |
| но поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био |
| ве четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> |
| збегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је ов |
| одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се |
| ом децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која |
| радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике г |
| о дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су |
| реко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, |
| молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђе |
| неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп поднев |
| меном »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која |
| домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради он |
| не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол < |
| ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспон |
| .. овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не |
| а ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим |
| уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у |
| своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу |
| која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао |
| а, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске |
| бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са јед |
| се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опа |
| транца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, в |
| ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, р |
| на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, ос |
| оше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> < |
| внодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И о |
| љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пор |
| е наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљ |
| њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали |
| ите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награ |
| <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је на |
| свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девој |
| амах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љу |
| ди човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није |
| рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изглед |
| било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то |
| вати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} |
| ало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча |
| , цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p> |
| S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме з |
| близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило |
| и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И |
| Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ. |
| па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" / |
| це, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} |
| је дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора |
| сположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањим |
| црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрл |
| у, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> |
| не у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, |
| /p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p |
| рвозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пре |
| ним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter |
| је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне |
| олико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, поко |
| ти. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је |
| .{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздрав |
| мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је леко |
| отиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави пла |
| редава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — х |
| распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је |
| и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама |
| у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан |
| — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио д |
| стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није б |
| амишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му обли |
| е Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека |
| орал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И мла |
| њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак |
| .{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто ре |
| ирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, о |
| у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим |
| туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жељ |
| винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућо |
| хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и ви |
| а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и ку |
| само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спуст |
| мао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, на |
| Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> |
| понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, |
| ује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У |
| </p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њи |
| испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га |
| ош већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје се |
| лестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{ |
| му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се о |
| него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тр |
| куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</h |
| уги пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му с |
| у што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видн |
| о је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занимала више од других краје |
| Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи те |
| чну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Не |
| њи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућа |
| противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било стра |
| без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира |
| лики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст |
| асоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да од |
| Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог |
| вет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а |
| грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане |
| > <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се |
| вао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не б |
| ична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p> |
| } Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не приме |
| ла.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као к |
| лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен ј |
| онекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио |
| би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним |
| новска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она домини |
| па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна к |
| налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као как |
| ун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом |
| е: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са запа |
| узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног |
| на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако |
| и се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши |
| ако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погоди |
| i>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште |
| не очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролази |
| лоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, |
| ој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога |
| .</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и |
| ог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Ср |
| е добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар |
| {S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из |
| заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</ |
| а’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу |
| је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да б |
| алан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то п |
| ора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није би |
| {S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју с |
| /p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без велик |
| ховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који ј |
| адан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Весел |
| ле су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно |
| показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући н |
| ш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин ј |
| {S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, д |
| нака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишт |
| езапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што |
| га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мр |
| о покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... с |
| уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... |
| >Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног |
| пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико. |
| зора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом |
| ио спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад с |
| је у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу д |
| <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је |
| p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт п |
| >— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде. |
| имо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мора |
| .. не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Д |
| — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју |
| ерљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео |
| ивоту осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коф |
| слугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га пог |
| на.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не мо |
| <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један с |
| ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, ради |
| ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не |
| > <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и гов |
| ују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде сли |
| </p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио сл |
| дали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одл |
| а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са тво |
| очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко дево |
| /p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударит |
| н шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{ |
| натлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »кост |
| простити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? |
| воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким |
| да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитал |
| ади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили |
| а се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, |
| је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео ј |
| је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у к |
| ан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом ме |
| слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања при |
| ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми мар |
| је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љуб |
| же: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметн |
| шати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и |
| воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, разв |
| унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, |
| ог дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут ги |
| ма.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке |
| ђало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз г |
| вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој д |
| ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, |
| ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи |
| мељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја |
| ије досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је ј |
| овек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се з |
| из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с прав |
| тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, пр |
| умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад н |
| који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осме |
| S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више |
| е искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била |
| окона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали |
| у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи ко |
| ође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чиз |
| ина, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз |
| ина, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шап |
| а не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да |
| , увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је |
| да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту с |
| тичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе с |
| е она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не |
| е да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене |
| ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво о |
| " /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџи |
| {S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржат |
| кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је б |
| ница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је ра |
| опушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зелен |
| шио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он под |
| која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек о |
| то мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође |
| а само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досад |
| Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од ш |
| откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово |
| се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратов |
| био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињо |
| н је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје са |
| а старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као ра |
| шао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта |
| о је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке |
| адиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најст |
| нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито |
| а, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1911 |
| се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака |
| да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се |
| и острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, |
| дна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове |
| имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали с |
| к, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину |
| ио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није |
| зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, |
| знавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто |
| одили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе з |
| } Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>М |
| Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди |
| Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} |
| шу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погл |
| аци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Маш |
| обити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p |
| урена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пун |
| S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не тр |
| д њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и |
| не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанп |
| ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p |
| зад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Дани |
| од, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и р |
| узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, |
| лесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} |
| и.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га |
| ијатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али уч |
| ина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и к |
| лости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнеж |
| звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања |
| ше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изн |
| ала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p |
| е: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младе |
| ечења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто |
| ојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али |
| полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, |
| , знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али |
| /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око свој |
| ајстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која |
| тављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у |
| простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb |
| адао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављал |
| <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, </l> |
| ја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је |
| е кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку д |
| етио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на |
| ло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху |
| примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с |
| ди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драга |
| да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све |
| дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то |
| и је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред с |
| писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сут |
| сао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега би |
| век бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је он |
| S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила |
| појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназист |
| е то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми |
| атељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преноси |
| е симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомеша |
| жао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп |
| егово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали з |
| , као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдски |
| оварати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао |
| кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа проти |
| о ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да ј |
| нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би |
| арија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану гд |
| глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој мал |
| S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба г |
| таје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они |
| астеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротн |
| ињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Раднич |
| зан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош иза |
| Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без |
| га човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи ист |
| оји начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слоб |
| тоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не во |
| чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Т |
| предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div t |
| н живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово ниј |
| ашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који ј |
| ладен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона к |
| ечи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове реч |
| до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва |
| разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто виш |
| м и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и пр |
| ије познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снаго |
| пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у |
| вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно |
| шта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици т |
| ет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су и |
| p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — осл |
| ене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену |
| сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, кој |
| иром немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> |
| нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где |
| која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног чов |
| ве наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности |
| за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимн |
| <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А |
| тају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам т |
| отове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се и |
| граф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, пр |
| ад, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасо |
| 9" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели пр |
| е са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једност |
| <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошав |
| ма, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не поглед |
| иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родите |
| га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести |
| сам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . |
| ада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева у |
| <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељ |
| да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да |
| смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети |
| код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна д |
| је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже |
| ores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, |
| зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање з |
| певана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књи |
| <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом |
| иског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема д |
| и јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То с |
| у.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шал |
| в, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повра |
| те.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} |
| умевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене гла |
| ткину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак |
| у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли не |
| што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, б |
| би наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута |
| у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је |
| ош само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим си |
| Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ј |
| аљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли к |
| ислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — |
| те ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се осве |
| коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> |
| сту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођиц |
| а нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам сам |
| рао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у гр |
| S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгуб |
| алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки |
| и нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао х |
| Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је б |
| брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске генерације, хоће |
| м дућанима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</ |
| ml:id="SRP19110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућо |
| За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Да |
| ше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако с |
| а поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S |
| Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зи |
| и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудил |
| чке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Д |
| </p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додава |
| прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову |
| гатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први |
| ти изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седи |
| , — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка к |
| љно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било |
| зофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстин |
| не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а |
| хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, др |
| и су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за н |
| Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p |
| а опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испу |
| « Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од с |
| д се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Пе |
| ко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао и |
| и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна |
| , ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на |
| равно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: |
| вуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и зах |
| стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и п |
| } Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Са |
| едну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејам |
| ојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без траже |
| штва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћема |
| ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му мом |
| идина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, как |
| ји су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да раз |
| ш млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина ма |
| ајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о |
| ат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметн |
| ини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице |
| еке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по |
| , — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p |
| .{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је мора |
| но, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Ч |
| гионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у н |
| узом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по кори |
| и, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била дуга као заточење.< |
| екарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести ка |
| ини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено |
| ас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигд |
| е досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесн |
| угог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је |
| ло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда В |
| указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p |
| свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му |
| много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене |
| ад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом де |
| ји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику ок |
| Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у ш |
| дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пеј |
| са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао |
| ђевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задо |
| шао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право |
| че, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, гот |
| ње место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се нала |
| на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гл |
| врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових гл |
| била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Мој |
| ању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p |
| развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове г |
| едију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штог |
| Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p |
| ила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Сп |
| {S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходни |
| дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој |
| {S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима |
| журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> |
| Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају. |
| ни посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих |
| лести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу |
| ваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих |
| још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да |
| оге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} |
| смо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девој |
| и су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, |
| имо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница |
| ешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Сп |
| } Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се |
| ода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модер |
| т, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туд |
| офа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно цр |
| г цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, |
| мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то шт |
| баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му |
| ило старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем з |
| ост према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је |
| <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално |
| и... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ран |
| аж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</ |
| као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... н |
| м да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> |
| Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је у |
| руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је |
| о су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дуби |
| зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара б |
| чена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови |
| ко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div ty |
| огледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим |
| тора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћера |
| о једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш ова |
| ра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Н |
| стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле. |
| га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињств |
| /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p |
| на није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим у |
| сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ј |
| оласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем |
| ј отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених в |
| пропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо |
| рхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек м |
| вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} О |
| о ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, к |
| а.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здра |
| и још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је |
| ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски |
| мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до |
| стављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског п |
| ћи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете |
| помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су зна |
| авао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дв |
| >То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен |
| оме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали ра |
| а увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани а |
| То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда . |
| осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, |
| да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и беспр |
| ку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, а |
| обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима |
| се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поско |
| и, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| н као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног д |
| ким надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу т |
| ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, |
| и и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »ко |
| ао готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико н |
| вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништ |
| из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда |
| м кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам ст |
| сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље |
| исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од жи |
| чила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у с |
| ати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му с |
| Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више |
| нат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али к |
| народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div t |
| угајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајућ |
| ем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, |
| рилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Маш |
| ла је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она |
| страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се |
| фишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене |
| хом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка |
| ворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> |
| пчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је |
| познат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест |
| авало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат би |
| ди ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опу |
| али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добр |
| едва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све |
| озору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој св |
| очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала |
| први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесе |
| .{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхол |
| ни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини |
| А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван |
| раму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> < |
| обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су |
| држала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад |
| о ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја |
| ља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. |
| ворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што ј |
| ако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ма |
| но име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина не |
| е крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девој |
| је не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на јед |
| једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p> |
| љавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ов |
| жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти г |
| е млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико н |
| женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него један |
| данпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</ |
| чанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово само |
| во у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом шир |
| једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: доп |
| опира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могл |
| не и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која |
| е није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није |
| , тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растер |
| окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Доби |
| цивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прић |
| инички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то у |
| својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигд |
| Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као |
| шчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми |
| годио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> |
| још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао |
| {S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао |
| е закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишље |
| /p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрак |
| p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском ни |
| /p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Мој |
| <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам |
| ологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану ц |
| > <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражи |
| , јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Ве |
| једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто каж |
| а се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја о |
| авања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — у |
| ма, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да |
| икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади |
| ло, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У |
| наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чу |
| прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем к |
| ка весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан |
| ђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био зат |
| унише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Ве |
| руго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, о |
| же, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијеп |
| са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз не |
| својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворс |
| рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговорим |
| ко лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би би |
| p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан |
| ла већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године |
| вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који |
| равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мен |
| некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не из |
| ео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу |
| ињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто њег |
| тече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију |
| Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње |
| ткако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та |
| анина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о нови |
| <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницо |
| са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од |
| {S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно рум |
| — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друш |
| S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биоград |
| стаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче |
| га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у |
| </p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљ |
| "428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{ |
| д нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући |
| ченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су |
| т била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот |
| инкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска ве |
| тила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапу |
| тересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, гот |
| т му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата |
| Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сн |
| <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом ч |
| обу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p |
| како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао |
| Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може |
| у влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет |
| лушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света ко |
| девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има |
| дети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се к |
| евојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по |
| жно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није б |
| се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет |
| Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p |
| опле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео ј |
| ло тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо |
| кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на п |
| ј панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек до |
| теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити ко |
| е.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху б |
| нао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном |
| есаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јорго |
| .{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде јо |
| к мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оц |
| елезница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој |
| тричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег и |
| оказивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео |
| отом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брд |
| ад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није б |
| е, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p |
| ности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која |
| еме седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> |
| ном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то о |
| или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видет |
| аси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку |
| } Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашк |
| раде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена ал |
| тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гл |
| се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p |
| да где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У о |
| — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, т |
| !</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p |
| тиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши вероват |
| нављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> |
| о иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец |
| лакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме |
| у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву |
| и продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благ |
| ло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах |
| их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогра |
| ола.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај п |
| аници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>О |
| Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом п |
| е кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одма |
| хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— |
| бу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са |
| ама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих о |
| ој великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни млад |
| ер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучер |
| вим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа. |
| лимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију в |
| боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без |
| те у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог д |
| појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворс |
| на девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то |
| ме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, |
| p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику коли |
| сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му |
| м да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је глед |
| нина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих |
| p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пред |
| рији, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампар |
| амаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb |
| пију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави |
| лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> |
| чких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била |
| о једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} С |
| шњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> |
| ких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. |
| родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школ |
| ава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, ис |
| аћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> < |
| из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра с |
| учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у |
| љи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> |
| дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . . |
| о свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, |
| чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дош |
| места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске |
| оља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко з |
| на да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањање |
| пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог п |
| i>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник |
| але су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за |
| усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју др |
| знели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, |
| на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по |
| нка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња |
| ри ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга корес |
| е ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да |
| /title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — прим |
| е једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим |
| ави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена |
| /p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске |
| равија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе б |
| ог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, |
| кривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардакл |
| и којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Дани |
| је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних по |
| напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну |
| n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их |
| вишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Бр |
| о батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али |
| ан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан |
| фа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени |
| осио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе х |
| ам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљ |
| брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме |
| избрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, кл |
| га дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, ал |
| отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у св |
| ве свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је |
| ту.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S |
| скомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло мл |
| ед њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бит |
| . да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зе |
| >— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и мо |
| видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати |
| етко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ |
| Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— |
| рафа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та бат |
| ад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвен |
| на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од |
| плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446 |
| ма који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, о |
| и те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам доди |
| иму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p |
| лици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго ни |
| енова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.< |
| а је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме |
| врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада у рукама |
| развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од гр |
| груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфи |
| дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака |
| а и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту зак |
| атра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна ко |
| лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, оп |
| примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења |
| p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле је |
| ао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, рук |
| ло је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="42 |
| о посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспе |
| >6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је д |
| дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цве |
| лио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за |
| ница се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на в |
| p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, |
| еном оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И То |
| д ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је би |
| ало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . |
| ог час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! |
| ка.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку |
| мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће |
| улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице |
| ацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и м |
| ћ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацив |
| ме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, р |
| ником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао п |
| ветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али |
| нику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико с |
| два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце |
| евају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику |
| ше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>О |
| задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{ |
| а.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут в |
| Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти |
| ео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сун |
| г обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска ко |
| на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</ |
| але перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и ма |
| животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стра |
| другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, |
| а празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду |
| д је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуг |
| рани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео |
| зи да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, |
| они се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка г |
| а!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео ј |
| иња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S |
| али даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или у |
| ч као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је |
| патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљај |
| ила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на св |
| се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили |
| реса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти р |
| месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, си |
| е се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнак |
| сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса кој |
| не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на |
| е одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи |
| е моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{ |
| апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болес |
| нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карп |
| готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} |
| ра мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по |
| ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједна |
| , висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издиз |
| од Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по ва |
| а слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му |
| и некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слега |
| меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И |
| га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, |
| о.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му ос |
| S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се |
| нених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му |
| шити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је би |
| пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљ |
| вори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једн |
| елу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све |
| џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, |
| и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свад |
| ђајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притиски |
| увена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највиш |
| <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео |
| S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда |
| рсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га дево |
| оја је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, |
| нутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијал |
| одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — п |
| ску сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов жив |
| ао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прс |
| каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Дан |
| а се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотогра |
| о осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја |
| .{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад |
| е брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао |
| и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео леп |
| им форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, бе |
| ет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зара |
| пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им |
| лицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне раз |
| , десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држа |
| {S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су |
| Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва ц |
| далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, н |
| гим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф |
| аже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти гра |
| {S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи |
| евају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође ј |
| кар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радознал |
| едва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, |
| чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{ |
| Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да у |
| атељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нер |
| јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показ |
| у непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, |
| издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зг |
| quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у |
| пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, он |
| по, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу д |
| во.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина |
| ца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје испо |
| кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} |
| по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис к |
| ивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> |
| пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једно |
| ди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p> |
| стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали ње |
| дисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претста |
| з школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало |
| могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да |
| је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и ус |
| залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> |
| у.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа |
| е водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су г |
| ман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није ист |
| лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом |
| у му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није |
| мо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је пон |
| и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се р |
| стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p |
| н здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још |
| .{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно |
| сле устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пуст |
| сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђ |
| о тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: зб |
| 41" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{ |
| ум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широк |
| овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који бро |
| Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђ |
| а седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци |
| ја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много |
| ста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште от |
| ромењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли |
| ечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, |
| ом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а |
| <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зид |
| p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке |
| азисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела сно |
| о шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића |
| неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један пр |
| кола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и н |
| о осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, п |
| удног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <d |
| ође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — за |
| C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама |
| а.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и |
| ојим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано ум |
| ене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору |
| му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, о |
| н није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на про |
| у момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, п |
| твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као д |
| опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите ина |
| ичила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је каш |
| нтересантност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из нек |
| ње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, |
| као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од |
| мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланча |
| друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једни |
| ш откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и те |
| нади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, |
| Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ј |
| цима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која ник |
| иге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово се |
| мо трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ о |
| авајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске дев |
| н, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трг |
| мбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, |
| иде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном пр |
| и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chap |
| за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Ру |
| њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о в |
| > <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> < |
| е у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад |
| а му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздрави |
| d> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учи |
| егова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице у |
| говачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово шт |
| травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не шир |
| ланинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој п |
| о рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, к |
| на, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средин |
| в, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњ |
| када, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огро |
| и недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном так |
| осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Двор |
| n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је |
| а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи |
| ио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p |
| се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницо |
| а, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</ |
| ј срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне у |
| Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти |
| оју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n= |
| /head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још го |
| зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму св |
| коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само |
| жује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, |
| је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима |
| Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џа |
| пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и моно |
| . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на пр |
| ила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити |
| се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Б |
| да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако |
| м пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја |
| Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Двор |
| тална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, |
| дитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли |
| војка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља |
| , девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда ц |
| а хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Св |
| колико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито |
| <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Двор |
| , ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осет |
| рво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знај |
| е се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом |
| цама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтед |
| стављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ и |
| енило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је нек |
| у сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без |
| ђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p |
| му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени |
| а ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свес |
| тала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју |
| време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје з |
| — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотогра |
| . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнод |
| но што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</ |
| ања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и в |
| <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај |
| } Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело |
| Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писм |
| р трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи |
| и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. |
| ка каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{ |
| .{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не пр |
| <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— |
| е морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади чове |
| нда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у дев |
| ена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је |
| </p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова речени |
| Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно ку |
| ућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руц |
| деран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Д |
| <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћет |
| је чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао |
| аницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</ |
| изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно |
| } Има више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb |
| вет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планинс |
| жити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам. |
| је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесе |
| уне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад |
| се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ј |
| жда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу |
| е никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хл |
| } Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{ |
| извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински чове |
| однија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} По |
| {S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их |
| ала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скри |
| никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, |
| м се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила |
| атим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— |
| <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p |
| очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њ |
| трашно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом |
| ан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна п |
| пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— В |
| долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> |
| увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред |
| и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се тр |
| ађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према |
| оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе де |
| гла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, |
| ркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га с |
| енција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац |
| о.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен в |
| да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од нем |
| ите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило |
| а, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Ту |
| тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади чо |
| само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у д |
| ећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши |
| ило доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан све |
| иви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној |
| оље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка о |
| шњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из јед |
| Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу доб |
| p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца ни |
| га не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички б |
| времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца кл |
| евојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, т |
| нка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да |
| тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бру |
| } Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мен |
| у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи |
| мео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Дани |
| шка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом пос |
| е ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то |
| какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је у |
| то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је |
| едан њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским |
| будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатс |
| рбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде |
| а каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кри |
| одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти |
| ци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко ре |
| јка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> < |
| у »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с п |
| не крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа. |
| страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они.. |
| </p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из п |
| кала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога |
| и слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— |
| ила пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, |
| е питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где с |
| и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зн |
| одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зид |
| које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао |
| /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош |
| етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type= |
| мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не в |
| је била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Види |
| својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света |
| да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужа |
| њао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док |
| ом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила .. |
| и.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надам |
| емеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео |
| ила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је пал |
| е, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тесте |
| слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је |
| гледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе |
| тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у |
| презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као |
| Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу |
| тим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим |
| дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била с |
| љског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — |
| на под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних ве |
| овима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о саст |
| ећ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет беог |
| рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, ј |
| ко лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да |
| и како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било њего |
| оме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и |
| а снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким де |
| на, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Д |
| га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог |
| id="SRP19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје д |
| ницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју ј |
| а је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>М |
| де се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна фло |
| очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између х |
| рда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је л |
| а ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је |
| хтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним |
| него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} |
| следње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад |
| ости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од ки |
| Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, ч |
| родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Би |
| двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне |
| жицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Г |
| њавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико м |
| ња, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упит |
| ако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} |
| ви од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, |
| он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све |
| вој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном к |
| е приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у |
| чи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гро |
| одило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с |
| а загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде |
| .. има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме |
| лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло д |
| кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила |
| м и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сва |
| руника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског вазд |
| 450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће ви |
| чка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен |
| га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао |
| нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и и |
| та ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је д |
| не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди сла |
| о.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ |
| наког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пену |
| дан венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спаја |
| ан: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један |
| али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осе |
| је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови |
| >Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка ј |
| а улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум |
| ајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово ј |
| равили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису см |
| ама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену |
| <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиш |
| а на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије |
| је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је мога |
| Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је от |
| речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило |
| имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И ре |
| тијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто в |
| /p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право |
| девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти |
| е судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p |
| нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није |
| већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Маша |
| </p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове зако |
| орио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се јед |
| у није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посм |
| ц.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упр |
| једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још |
| } Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повод |
| кинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцве |
| Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</ |
| капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом мо |
| ећ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се чов |
| таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> |
| дној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографи |
| це.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта.</ |
| {S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од с |
| ле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} К |
| он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као |
| азвијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{ |
| е изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала ф |
| /p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко д |
| е у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарск |
| рдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или по |
| о од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, |
| је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ва |
| згледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху не |
| одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика прест |
| не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> |
| ло сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца нал |
| Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичк |
| тоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метн |
| и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да |
| ија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет г |
| су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то зн |
| </p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запитк |
| во ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ес |
| а мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади с |
| > <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је прол |
| наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове поз |
| ки.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омл |
| спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је оста |
| титала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати. |
| готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу н |
| фисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређ |
| андаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као вр |
| вештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држати |
| Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јун |
| бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једн |
| а од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног |
| црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошк |
| е као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено.{S} А глас као да долази већ из гроба, потму |
| киде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче и |
| м куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптал |
| а је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред о |
| tle>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети |
| паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смеша |
| о.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена п |
| инеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, ко |
| у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: с |
| игуран, без вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| х снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао |
| а, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова с |
| дове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњ |
| простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је |
| де? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госп |
| стали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти озд |
| од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло |
| тоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један трен |
| ним осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече м |
| понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографи |
| кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда |
| није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао |
| је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него ик |
| ре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у |
| орија: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих |
| олести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој |
| <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај ј |
| .</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се |
| тима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непознатим о |
| јом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер труд |
| е било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као |
| </p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет |
| ој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу |
| , хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што ст |
| лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица |
| лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то до |
| ден га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више леп |
| ад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збиј |
| д блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, |
| на, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање. |
| е девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Скло |
| .</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одм |
| но за живот, али мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је |
| им, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и ст |
| излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућама, коју млади |
| до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантериј |
| душевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназис |
| <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад |
| :</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, |
| .{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Д |
| емљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе н |
| лфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов |
| алазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле |
| p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око |
| је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доб |
| са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од ц |
| ања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живко |
| дило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ј |
| ко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p |
| p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад |
| етске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и о |
| А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она |
| као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... |
| </p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Дан |
| ђу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још |
| е радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да |
| ћим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај кра |
| менљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот |
| је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> |
| еле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лиц |
| јачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу па |
| > <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш |
| поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати в |
| е учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је в |
| у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је |
| ице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе. |
| девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је полити |
| ала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад реч |
| азвученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — |
| шана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалица |
| гледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој п |
| у.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништ |
| у и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га |
| се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја |
| само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као |
| — Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је |
| Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао |
| оши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимн |
| ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а |
| се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, |
| ну душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, |
| >— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, te |
| ита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасн |
| мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже п |
| ли рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо руше |
| и се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која |
| ом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер |
| и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, |
| илозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инс |
| — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се |
| 0_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у |
| само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчи |
| ако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растерива |
| што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на ша |
| ије могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав гр |
| кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве ко |
| их образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У први |
| орски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа |
| накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, ко |
| је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељи |
| слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="42 |
| комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних |
| ред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло ј |
| и једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерим |
| била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаш |
| > <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана |
| а хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед |
| тела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Млад |
| е рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака др |
| а час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на |
| ње и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздах |
| м кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младено |
| ва и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако |
| от пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову |
| итким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div |
| а је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте свет |
| ву и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: |
| а у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат крат |
| гом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и ка |
| ва пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и М |
| а заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио једа |
| /p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обу |
| ему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва |
| нице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је |
| правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепо |
| ви.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: |
| олако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми |
| њој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је |
| 44" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S |
| претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био дос |
| лих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину |
| вори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину |
| овом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени ј |
| тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожал |
| шта није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, |
| ета који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се |
| трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба |
| он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала |
| покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних |
| /p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; он |
| аница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али |
| трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице |
| се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му у |
| од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једн |
| је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо ви |
| > <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="44 |
| ..{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излаз |
| трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, јо |
| срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навик |
| о даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром децом.</p> <p>— Ама, ј |
| лер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, м |
| је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда |
| оноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој |
| дног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запиткује га безобзирно, |
| е онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парч |
| /p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... |
| агих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта виш |
| ла да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужичк |
| и присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на |
| рошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он |
| плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни |
| рију са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посма |
| /p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, |
| јмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на |
| ве зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља |
| изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Да |
| ну која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити |
| и двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне ве |
| у или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и |
| ашна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и ре |
| ... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак |
| извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне конт |
| му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало |
| е изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово |
| Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно румени |
| у сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде |
| т, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав: |
| :id="SRP19110_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дв |
| мисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од ње |
| садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дн |
| рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што |
| и од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује ги |
| н ме испитува. . . ама, бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га ј |
| сатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p> |
| у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... |
| Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него |
| варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> |
| ајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају |
| да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је |
| ом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну ру |
| Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и |
| њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако |
| дисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фо |
| лина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} |
| а на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изб |
| дило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p |
| Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — о |
| који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџас |
| едњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњ |
| т писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показива |
| смо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</ |
| ругом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која |
| еселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пу |
| и да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљ |
| уцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице кој |
| у нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевс |
| ма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{ |
| сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешил |
| у куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих |
| му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да |
| нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— |
| мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу |
| чи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њих |
| распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица н |
| на се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и г |
| »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети је |
| Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад с |
| јке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него |
| {S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догоди |
| рајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче |
| S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити |
| лом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} |
| ињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чуд |
| е он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилази |
| </p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло л |
| говори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— |
| а своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње |
| страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му |
| и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта |
| ећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} |
| ници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним ос |
| к?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.< |
| бјашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То ј |
| вде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} |
| гледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пу |
| сак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, |
| им, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје б |
| однесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. |
| ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би м |
| а за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој пр |
| адића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који |
| едњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене кој |
| их, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је |
| вијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега |
| b n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављив |
| више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов |
| гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног |
| кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово за |
| и Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екску |
| у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђети |
| ве речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који |
| љала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања оче |
| е остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} |
| звртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фар |
| ни вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је п |
| таклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или б |
| на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, с |
| у свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао |
| ао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су раза |
| последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p |
| кинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S |
| е што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпо |
| викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако прост |
| пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: х |
| ет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се г |
| но за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бац |
| стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери |
| ружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очај |
| вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорил |
| лији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади ч |
| девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Ш |
| ротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену ко |
| н Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> |
| не луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту |
| људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно |
| машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у |
| Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> |
| узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле преб |
| етала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p |
| ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и д |
| ва услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу ва |
| : накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који |
| тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, |
| аве, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као |
| ликим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себ |
| ш по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трго |
| омак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико |
| е био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од |
| Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком мест |
| ао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невес |
| е које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних реч |
| а.{S} Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ј |
| је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приме |
| о.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свиј |
| м Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изне |
| у стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му д |
| ко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изази |
| да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свег |
| дан камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевим |
| обу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом |
| за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одгово |
| </p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко к |
| ахну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде бе |
| на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто |
| ајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацу |
| ерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопа |
| да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопас |
| м и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, гот |
| уђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је јак... као земља |
| осио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале |
| Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изна |
| свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њ |
| је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена |
| > <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се |
| ска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да |
| са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од |
| >— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајст |
| тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и |
| ке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била млад |
| донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Сп |
| м који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда к |
| p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— |
| ред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење. |
| д прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао ј |
| шта, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — про |
| ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурен |
| оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље. |
| слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му нек |
| лико је мислио да је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агита |
| кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена |
| а се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мр |
| тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разгово |
| ети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим љу |
| егали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим б |
| као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, |
| Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n |
| анца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно |
| је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, |
| е понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, |
| , забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова |
| би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање |
| исли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца к |
| ер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Дани |
| уду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је |
| } Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сва |
| е несрећни младић на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око |
| Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из |
| био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један |
| јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела з |
| ене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћа |
| мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веро |
| е, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се |
| волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори ст |
| странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи. |
| помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</ |
| војим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да пок |
| ред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му |
| о све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго г |
| дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али с |
| цама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је |
| а нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађал |
| и грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојк |
| и још ближе.{S} Млада девојка је волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности |
| х кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> кап |
| за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110 |
| а меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали |
| ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан.. |
| р пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету са |
| , она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећа |
| ога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p |
| дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је |
| тељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У |
| види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са |
| о је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопаче |
| и.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступа |
| тиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његов |
| они дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у |
| да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око с |
| је остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су сти |
| вој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на |
| речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако |
| ље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински |
| ланински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, л |
| о њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} |
| Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањаст |
| јао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко |
| да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о |
| е напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњаника, весели, зајапурени |
| ржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још |
| да, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, |
| девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{ |
| рао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она пр |
| е тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије т |
| сели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта |
| а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пош |
| Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и дод |
| о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— |
| ших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог ме |
| бе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадн |
| вања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и |
| пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, |
| скимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, |
| а једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала |
| е то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је удар |
| ијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило па |
| тале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у |
| целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице пре |
| бе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па |
| путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у св |
| ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, |
| светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересант |
| ш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: |
| ле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним ули |
| под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграф |
| јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: как |
| сле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала |
| не, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са |
| це, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед за |
| рима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом во |
| {S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишље |
| е?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неран |
| бне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе б |
| ету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице |
| њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb |
| њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није могао |
| оворе и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још |
| једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, к |
| погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> < |
| »живопис« Веселина и његове домаћице из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, чо |
| ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n= |
| довољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} |
| овала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је |
| ци се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она |
| јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њен |
| тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се прев |
| љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже с |
| т Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху пл |
| очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Б |
| врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по ре |
| една мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим су |
| } Али, Младен није видео ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да |
| дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а на |
| сала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у |
| о на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> |
| војио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стихови |
| е.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао н |
| б, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p> |
| крс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Све |
| рва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се однос |
| о могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које |
| рафишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жен |
| мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, ра |
| те, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха |
| наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог |
| ову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима о |
| а, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом |
| и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала |
| ива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} |
| опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стр |
| ко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу |
| школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као |
| ти, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку инт |
| ли по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис |
| а мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романт |
| ече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мај |
| ма и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био то |
| вао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну п |
| ло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на ме |
| ош више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, |
| а Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово |
| га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун |
| Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућ |
| за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта |
| овога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.< |
| .</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко |
| шки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше |
| акви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој истор |
| ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су би |
| али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа |
| арао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан |
| раније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! |
| вере, као морнар који броди непознатим обалама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1911 |
| ба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана |
| ала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> |
| ују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом р |
| неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз |
| како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је б |
| ој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка |
| обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу но |
| чки.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао бати |
| заустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан |
| Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, |
| ину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпре |
| е готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пос |
| промитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошк |
| него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду б |
| Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он прод |
| ојој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на његов ус |
| »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала вазду |
| , за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке |
| далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — р |
| i>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »за |
| ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, |
| а.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој р |
| руго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старин |
| {S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер ј |
| глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га |
| да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ. |
| лији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће |
| у, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са |
| ерно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети |
| Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.< |
| ор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности |
| неколико коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> |
| уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио |
| је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду |
| несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно б |
| ечите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак |
| <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је |
| сет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Ма |
| т.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовље |
| } Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави за |
| p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p |
| ту осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферт |
| ка, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у |
| ко треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који је ос |
| /p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнул |
| е нигде не излази.</p> <p>Младен је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се гр |
| његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима |
| аницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета |
| <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је |
| ију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p |
| не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се |
| руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних |
| ивите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на узда |
| вске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао с |
| пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно |
| сле је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињств |
| јем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био |
| осматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, |
| ије.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана |
| p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за |
| их обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до сл |
| еће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Ц |
| о своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерст |
| е услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира ман |
| упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и |
| још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, за |
| који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир ки |
| и посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотог |
| рним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад |
| м труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити не |
| а од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано |
| . а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас н |
| стан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досад |
| бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све т |
| празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео н |
| гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип ку |
| Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се |
| о тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> < |
| и? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто он |
| рош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несре |
| ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака |
| на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је сп |
| бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале |
| признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна с |
| о су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој |
| роводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости |
| е »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко |
| и, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} |
| </p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњ |
| ео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати нек |
| зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуно |
| head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест |
| ?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао |
| нцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да |
| војка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у сре |
| љивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са дев |
| јим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све |
| лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао с |
| амен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђе |
| лепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— |
| . и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, |
| рош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се п |
| p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџа |
| да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили |
| е... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са |
| и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није х |
| , те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимнази |
| } Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу |
| ади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима |
| ки осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату |
| прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.< |
| S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој |
| ја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, н |
| која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу |
| ="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале ме |
| p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја |
| ом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите |
| о варошима и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S |
| до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек |
| о даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Пес |
| које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, |
| прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам ј |
| и Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетак |
| ла с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то заб |
| а, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чу |
| ди човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да |
| неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушива |
| примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је |
| ти.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Да |
| изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих београдских улица, |
| {S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од в |
| ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излаз |
| и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењ |
| бодно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радник |
| Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Би |
| пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Мла |
| лави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му |
| светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом |
| гледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је |
| еш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} |
| своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Двор |
| Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда |
| ... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је би |
| к, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, |
| ку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем ј |
| естрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</ |
| урити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се да |
| Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље ни |
| ном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак |
| .{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> < |
| не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и |
| поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се п |
| ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</ |
| ађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендија |
| хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зид |
| и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести |
| и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је пос |
| писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да |
| ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заб |
| Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Дан |
| {S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чеки |
| , на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном ка |
| њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити . |
| е жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирну |
| з сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промен |
| ad> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из ш |
| тајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и |
| ребало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напав |
| ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p> |
| ски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је б |
| рски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било |
| <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није |
| одно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> |
| тао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињал |
| лимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове домаћице из њихо |
| у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао са |
| одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним |
| авила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још више јој развила скл |
| А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав |
| д улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима |
| д, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подиг |
| да кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљада |
| еке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су нар |
| самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да |
| тео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; би |
| з куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико ви |
| водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан про |
| девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко |
| ка Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су уж |
| арошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те |
| диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масива |
| , који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, ст |
| а, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стре |
| ноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} |
| р је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi |
| е слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али ниј |
| ије била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирал |
| је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој ј |
| да мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу |
| .</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Бол |
| зостале би још два корака.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде |
| але целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице |
| вета ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушк |
| о.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуља |
| едног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут |
| која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са ро |
| p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намешта |
| ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — |
| човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвално |
| га му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Дво |
| вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити |
| ћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} Т |
| има.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргова |
| осетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је х |
| е у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца |
| уће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на ко |
| нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љу |
| дима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> |
| оји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Неш |
| то Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, |
| аробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, |
| спод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њ |
| ми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да круни |
| а док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се н |
| , али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке ку |
| <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Ј |
| их.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p> |
| } Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбу |
| нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chapter" |
| {S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p |
| Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на |
| да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натму |
| ице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успе |
| су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с манш |
| малу, која га је изузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, з |
| себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, |
| Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је бил |
| освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену треба држ |
| о у вароши више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему гово |
| е је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана |
| он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.< |
| крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било пр |
| ат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кр |
| убоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви љу |
| кенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и т |
| сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као |
| рака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, |
| на.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних о |
| о одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимна |
| екој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једн |
| стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином о |
| од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуварк |
| удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви |
| та, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види |
| анца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интере |
| је свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, с |
| аничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трг |
| ао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало соција |
| застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и њего |
| ене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, |
| напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно |
| бока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као |
| тати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још |
| није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубо |
| а и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у |
| >Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежно |
| Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до њ |
| ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града |
| ни ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један јоргова |
| тој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интерес |
| чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.< |
| оримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одб |
| >Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, |
| ="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених м |
| али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе је |
| све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало |
| е да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимо |
| } Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да с |
| е бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано жури |
| еда оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напо |
| е мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не преб |
| — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} И |
| и.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљн |
| је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Маш |
| мену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је к |
| ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су учил |
| е, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким |
| S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице ме |
| еби плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забац |
| анинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га вид |
| они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље |
| лочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са т |
| невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само вета |
| ти задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-В |
| еликим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњ |
| досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина њег |
| , не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да м |
| их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и |
| ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самов |
| {S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност |
| што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> |
| ацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зи |
| ла, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затв |
| етрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена о |
| ада, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати н |
| о на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне. |
| ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много све |
| {S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане оп |
| аловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн.{S} Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно . |
| на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж ур |
| д Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Сам |
| ад би их нека другарица нешто запитала, одговарале би кратко и изостале би још два корака.</p> |
| .{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нис |
| то дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од |
| p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам б |
| који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље издржати, он |
| емо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{S} Зима је била ду |
| корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на |
| разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира |
| p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, т |
| екујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега |
| шно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Ж |
| јка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те п |
| ав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме |
| после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Н |
| та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прв |
| чези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, с |
| рах ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... о |
| Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије кр |
| <p>Доиста, млади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, д |
| ојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала |
| аљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Мл |
| седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час |
| оје јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе игр |
| Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И |
| је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче |
| на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене. |
| че једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даниц |
| та озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине |
| школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> |
| рди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а па |
| атке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад реч |
| ml:id="SRP19110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је |
| е.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb |
| гани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну тра |
| А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пањ |
| дник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подн |
| — Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p |
| а свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да п |
| је је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико х |
| ине су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не п |
| ој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикам |
| поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо |
| го у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, |
| губио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред |
| о се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S |
| ки занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откри |
| и запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разл |
| лним навикама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од |
| ошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да |
| рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило |
| било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Ос |
| дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасе |
| рупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Маш |
| амог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима с |
| оворила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> < |
| х не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Тур |
| , био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен ниј |
| " /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије |
| пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласн |
| надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодев |
| арица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто |
| розорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, какво |
| ио досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од на |
| ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, р |
| ке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енерг |
| првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{ |
| њала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} |
| оћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и раз |
| савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је ови |
| отињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћу |
| на је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрм |
| p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, |
| /hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју ј |
| где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од |
| <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као |
| у слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се ч |
| лацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуља |
| вих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдог |
| ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито |
| пленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на гот |
| оред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опу |
| } Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с |
| е од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета |
| био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Дани |
| амо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва |
| или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, зап |
| ије са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се допи |
| нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно исп |
| .</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачко |
| то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи пр |
| ик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепас |
| е ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим |
| деновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се |
| То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој ва |
| тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> |
| но, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна |
| м писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш к |
| Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са |
| е продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети |
| {S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно |
| лазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један с |
| башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чо |
| ног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргован |
| је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, заст |
| да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио м |
| свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни |
| афима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њи |
| з уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> |
| ла да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљу |
| о, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима го |
| ки молери.{S} Кад дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је |
| вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покрета |
| после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и п |
| е.</p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда |
| а варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он |
| н баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Било је |
| стави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што |
| > <p>Кад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{ |
| д музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; м |
| у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p> |
| цом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу |
| .{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Д |
| > <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више |
| еодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари ибер |
| је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у њего |
| да је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести оч |
| и Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други |
| о у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где с |
| </p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије. |
| ренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која |
| л.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била |
| , у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га |
| а.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак. |
| је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу |
| највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не з |
| зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пре |
| благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта |
| p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје |
| еда изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђ |
| </p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржа |
| радских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је он |
| а светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пр |
| езначајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> |
| а његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње ни |
| у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="4 |
| е његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, |
| ле око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано |
| подин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p> |
| друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер с |
| p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања о |
| мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доб |
| је су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочит |
| девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитив |
| н.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — |
| Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удав |
| е марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред |
| з гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незауставље |
| . не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван |
| жао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њ |
| тио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа |
| </p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом ве |
| атрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> |
| ила сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била п |
| .</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дра |
| , али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не у |
| речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, |
| рства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p |
| о је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фата |
| инила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео уж |
| је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота |
| а.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут |
| о овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— |
| у, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Остр |
| <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{ |
| гије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црве |
| и са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега. |
| њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стеза |
| аћивали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од |
| је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој |
| Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог |
| е накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он пола |
| бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на |
| та.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотограф |
| рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом |
| о Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој |
| ж да је Дворски болестан.</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Бо |
| лу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе |
| едан камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена < |
| сна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више н |
| аповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, бел |
| ласови.{S} Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ств |
| лада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и |
| он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би |
| ти често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и д |
| 48" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није ни |
| се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам пронала |
| је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела ј |
| за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздра |
| ерује девојкама колико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— |
| ам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да п |
| а усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изглед |
| еранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним кап |
| S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са м |
| а Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али |
| а из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: |
| убљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, ку |
| ков.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота |
| а одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани јед |
| аница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то |
| шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене |
| Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те |
| </p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... з |
| е било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорим |
| ја је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и пр |
| ред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је ви |
| делу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Један прамен к |
| политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим пал |
| Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље |
| Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S |
| но оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала ј |
| > <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам о |
| <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка р |
| то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једно |
| од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра |
| , готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајал |
| хта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасој |
| осио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се |
| во време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је |
| /p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, |
| , њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ про |
| је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био |
| о му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео |
| ислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која н |
| слио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песн |
| <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја м |
| — Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их |
| p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће |
| баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S |
| у око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На п |
| ише, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него шт |
| да и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који н |
| <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор |
| е.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот п |
| чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, |
| Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између |
| <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав гла |
| а ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски |
| крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који |
| ајзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и ре |
| ања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> |
| ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а |
| а се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то |
| > <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жал |
| дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћ |
| бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао и |
| у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмех |
| ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, т |
| школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отрес |
| љубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић ј |
| а, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је |
| н простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа |
| већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, бе |
| ом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио |
| а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају |
| рицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека друг |
| приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био ј |
| ојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио о |
| савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које |
| ема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортанов |
| е био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром |
| губио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све гла |
| те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми к |
| >И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте |
| одговори калфа јетко.</p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на |
| /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би у |
| з овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али |
| ница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике сте |
| лоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом |
| обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био |
| закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« |
| ици.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улич |
| само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је |
| несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где с |
| <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једн |
| исма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, није с |
| ржећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунц |
| ојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко гл |
| Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичк |
| чине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>тргови |
| му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих брига, помало социјалиш |
| чекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се н |
| . оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми т |
| љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад мо |
| аве.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу! |
| жним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ |
| путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S |
| штењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда: |
| ки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи |
| ист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрав |
| >Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око в |
| Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машан |
| седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p> |
| е скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме |
| иком чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стихов |
| је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови м |
| ти овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавањ |
| био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син ј |
| ужити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; |
| проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осуш |
| , који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несно |
| тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам св |
| шце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брд |
| ега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално за |
| притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који у |
| его шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много |
| ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад |
| рн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Виде |
| и, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга. |
| искивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире |
| повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и п |
| великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим |
| рвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је з |
| улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се |
| ио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог позн |
| и у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломк |
| сте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео сп |
| е јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе п |
| се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих настаде ду |
| p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говори |
| и Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је т |
| ва успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI |
| х се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу добром де |
| на је врло несрећна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње |
| им паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју ј |
| рош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> |
| не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, од |
| но дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и т |
| провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бра |
| стрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина и његове |
| зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« Веселина |
| , научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни |
| лико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојк |
| RP19110_C2"> <head>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијен |
| облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров око дућана, куцкала п |
| не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло |
| човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је |
| је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историј |
| час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — |
| к не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности |
| ву тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има је |
| е истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га |
| </p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} |
| овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он |
| час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим плани |
| ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су |
| ви Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим него што је |
| ачајних, а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у |
| и: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, реч |
| писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да к |
| савала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам от |
| ве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао н |
| ко, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова |
| некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од |
| су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p> |
| који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује |
| Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати п |
| ог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред |
| романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач |
| мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће |
| идање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немар |
| ико ни младићима.{S} Она неће да зна за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овам |
| урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, н |
| ви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тр |
| дије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут |
| , којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио ста |
| системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да |
| ице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учи |
| више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у груди |
| ежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и |
| } Оближња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се |
| <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— |
| ко пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У |
| новала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали наро |
| ети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пр |
| редајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n=" |
| јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.< |
| да зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на м |
| рних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто |
| ворило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Да |
| ти.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и |
| Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан |
| ако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, ли |
| викама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних рас |
| >Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од ув |
| ву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p> |
| и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово нев |
| и је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти |
| љене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала |
| оја траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање |
| к му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао |
| не кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су уче |
| вота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београд |
| .</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не |
| дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и народни, чувен |
| сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и за |
| S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</ |
| збожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како |
| е родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју |
| су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје |
| дубока меланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је |
| стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је зап |
| ене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио у разв |
| посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављ |
| ного лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке ко |
| ош Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да об |
| Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показ |
| човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао |
| .</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напр |
| некле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде не |
| не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол. |
| {S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече |
| е без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају гимназиске ге |
| ру њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Млад |
| е: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као ро |
| , —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано гов |
| жбе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним |
| излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншета |
| избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, п |
| тавна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Он |
| у главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу |
| клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »живопис« В |
| целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — |
| ма мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се жу |
| се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} |
| и непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је |
| се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом л |
| дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што с |
| д видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему |
| ажје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви по |
| од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећ |
| <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светло |
| презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово |
| ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, |
| рског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици. |
| па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време о |
| бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је |
| p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— И |
| шала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње |
| од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се |
| најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. |
| и као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} |
| есетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко с |
| мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже вод |
| </p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претс |
| јапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p |
| едња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специј |
| p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају |
| свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињс |
| о газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа |
| н и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђет |
| прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница с |
| дне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> < |
| о се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је |
| знад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га |
| же бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд баш овамо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што |
| асцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је б |
| оши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила |
| ад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} В |
| н извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{ |
| ио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, ни |
| ј је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грд |
| ора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Мла |
| мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љу |
| _C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору и |
| смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје непло |
| пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са |
| но:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Во |
| од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као сл |
| а говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре год |
| мешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада |
| а тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </ |
| одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастел |
| ас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао жи |
| али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрас |
| марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разум |
| као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, м |
| S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у в |
| е калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворско |
| етко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспрат |
| као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, |
| } Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегр |
| рте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укор |
| н ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна |
| Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који |
| о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично по |
| </p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не одговори ништ |
| а је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодр |
| е било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима |
| — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на |
| крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више |
| стима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко |
| убоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак |
| о у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Д |
| </p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p |
| тњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, |
| ом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној |
| су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажер |
| а.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза |
| као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стог |
| ш више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још |
| двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даниц |
| ица примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто |
| ија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужички |
| ости, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог раз |
| ма у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} |
| се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је |
| , ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете |
| ује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осм |
| наче опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше |
| > <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашк |
| ографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, |
| фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим формати |
| и. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашт |
| невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му |
| } Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и |
| био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добр |
| губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} М |
| ње.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од |
| а копира манире, али им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би м |
| ештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" |
| а и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили ко |
| обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од |
| одним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гим |
| одину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се |
| утра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми пока |
| p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> < |
| заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов |
| .</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном |
| пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напр |
| ин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, |
| p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи пре |
| о одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — |
| Мајка је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам |
| Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче |
| је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бо |
| еник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другарица нешто запитала, одговарал |
| ње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој пала |
| је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом |
| ишта постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запаж |
| <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, |
| филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Да |
| и наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћу |
| } Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, |
| де код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништ |
| сли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S |
| адама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку |
| падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке |
| с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често. |
| ма, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито к |
| а око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих |
| ије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевал |
| Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво по |
| ан слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
| .{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју |
| к дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему |
| , цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:< |
| ип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наш |
| мановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично с |
| евих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине |
| {S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не п |
| вета, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу лед |
| е Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози п |
| Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, |
| дгурнутом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовал |
| г трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је ути |
| е.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са в |
| сам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука |
| е школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре мла |
| асојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и пи |
| којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> |
| преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих а |
| ка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом мес |
| зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује д |
| их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <di |
| ављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не |
| ала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога шк |
| , већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић ј |
| е што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопст |
| ечи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једн |
| у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то мо |
| т.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим |
| о је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— |
| ежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, |
| ада, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањастој нош |
| о бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те та |
| кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чек |
| ово, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га |
| жао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, на |
| паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да |
| ти све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасо |
| ла ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње з |
| ела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радници |
| , »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га ј |
| ништа друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу. |
| шег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се |
| Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони к |
| ије разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме |
| је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој |
| дну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које |
| ји се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стар |
| из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, |
| и, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи |
| а леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највиш |
| "> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше д |
| тских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средини варо |
| роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио |
| штво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{ |
| по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срц |
| , личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао |
| љив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до |
| >Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, месн |
| ти очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за по |
| отле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом .. |
| d> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на њег |
| е, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старо |
| заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у |
| гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће д |
| а ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш |
| ах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газд |
| а.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разло |
| леда у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она |
| ним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива |
| на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што |
| старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заостале из доба кад је град био у животу, ди |
| овничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тог |
| је, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавни |
| ике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p |
| вало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине кап |
| ће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l |
| се и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у свој |
| и стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> |
| везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, |
| дели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не |
| и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quot |
| к варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он |
| , дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених гру |
| аначког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења |
| ез ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био ш |
| рафу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« |
| да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и с |
| ровим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло |
| адном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, б |
| малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној с |
| блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало ч |
| /p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по |
| носила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у з |
| о коњаника, весели, зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади |
| се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га н |
| ним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући о |
| аичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом др |
| у дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциск |
| где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета |
| е толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књиг |
| и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечк |
| , примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па р |
| >— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На |
| арошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</ |
| ој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снов |
| матралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девој |
| вља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој |
| /p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... |
| је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраз |
| рошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комши |
| Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу в |
| и начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам |
| едан јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао |
| писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви |
| зу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу |
| о њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству |
| а додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се |
| нажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати |
| p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао |
| роше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је пи |
| аву и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала по |
| стерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледа |
| и како?{S} На који начин? — долазило је питање место одговора.</p> <p>Кад већ не би могао даље |
| е продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних |
| ко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имал |
| се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљује |
| ног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, ча |
| нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— |
| рбера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— До |
| -вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ј |
| ан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним ку |
| пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене ути |
| вђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не |
| Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и д |
| рски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко |
| овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе |
| та, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Б |
| вљало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст |
| су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутил |
| брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна ка |
| ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} |
| ом капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од кап |
| p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, ч |
| и му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио |
| у слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лис |
| им брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сун |
| } Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко г |
| вршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један ј |
| ђе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која |
| га цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђет |
| празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао |
| љиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна |
| авату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу |
| кој величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те |
| ета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљ |
| очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке загасите врхунце што |
| ђе жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске св |
| нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош |
| ти занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од |
| као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом п |
| ву.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у |
| па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на з |
| који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која |
| као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} |
| мете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али |
| ежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала ј |
| латког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није з |
| м осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасав |
| ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећ |
| ежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, |
| Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као ше |
| разна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, с |
| виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда в |
| да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и |
| з душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S |
| у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно |
| ком улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био кр |
| е.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске сте |
| проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље ја |
| ким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, а |
| хајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пу |
| је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да |
| ном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по |
| е било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> < |
| , јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, уда |
| и змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад |
| дух, залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, ја |
| постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> < |
| зак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило јед |
| н.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он |
| дође на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића. |
| ости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није б |
| оле, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је и |
| дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати |
| осао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећа |
| да у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нис |
| 36" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љ |
| почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било |
| >Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашк |
| уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји |
| ркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се исп |
| свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи.«</p> </div> <div type="chapter" x |
| 8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљење још |
| људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, раз |
| ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интерес |
| Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, |
| а, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком |
| ен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али њ |
| од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној мушкобањ |
| ацко пљуцну.</p> <p>— Јавио ми је Вељко по ђетету да коље јаловицу.{S} Каже: нешто екстра-вајн. |
| ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који |
| Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом с |
| и су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру |
| расле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S |
| вора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној |
| етавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине |
| — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко |
| а, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмо |
| hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на свак |
| сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло |
| и се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејм |
| .</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се ч |
| о.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали |
| ено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео |
| у.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шапта |
| господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Б |
| ин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначај |
| нствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све ст |
| {S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна уж |
| а, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове м |
| p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има је |
| узама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну за |
| {S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> |
| и да нешто каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p> |
| ет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Св |
| томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио |
| огао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да |
| — Не, не, не.</p> <p>Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде |
| се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од немора |
| , бож’а ми вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S |
| ске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава за |
| ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар? |
| е познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се |
| адве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепооч |
| слио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, ка |
| вачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хт |
| је понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p |
| , даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је б |
| Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде |
| је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода к |
| паљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу |
| рупних обрва, меснатог носа, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз |
| Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше |
| " /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта |
| . . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом од |
| лином, па не дајући му времена ни да их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, |
| вога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друшт |
| рин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона раз |
| х је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... и |
| опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима сам |
| , »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, пр |
| ма, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад |
| узе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и |
| и им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ог отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом сво |
| ке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, р |
| пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жа |
| 40" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела в |
| , још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме |
| другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала |
| пенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то до |
| ближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене рег |
| негови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дан |
| г на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div t |
| це? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим |
| м девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико ни |
| санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По |
| би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се осећа ка |
| први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед |
| ве је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће н |
| шио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште |
| м каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у дв |
| копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Г |
| , Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У |
| било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало |
| .{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе |
| аду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао си |
| газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала |
| иво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу |
| леко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светло |
| а опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео зб |
| идови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни |
| амо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подо |
| але, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већ |
| њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту |
| ао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, о |
| ли му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле |
| не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене м |
| До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном у |
| љао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Св |
| души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, |
| а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде. |
| угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала б |
| неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудн |
| или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ош |
| увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није с |
| ила Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногор |
| у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, р |
| пом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шеш |
| м између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се |
| S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мно |
| и преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, |
| Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње. |
| кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништ |
| ов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка ув |
| аница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као при |
| ко Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано |
| чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам з |
| а као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Да |
| је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела његову |
| етања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопча |
| рвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта |
| ешто немарно, као по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак преле |
| мо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је |
| /p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај |
| по дужности, јер није познавао Живкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обад |
| а нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у |
| н супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девој |
| , остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type |
| ка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Је |
| ене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи |
| то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало св |
| , где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S |
| д Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припад |
| вом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне |
| их младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залис |
| ортрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p |
| {S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једн |
| тељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке шко |
| ије знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стаја |
| чко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица |
| девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и с |
| ање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега |
| оси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка |
| у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вар |
| не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један |
| ти још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— |
| p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и п |
| мој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, |
| га, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> |
| и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао |
| е плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрат |
| ије падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љ |
| блетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: |
| листави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски |
| у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеск |
| га слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода |
| о као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица. |
| ма.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и млад |
| слепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због |
| чи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи на |
| а, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићи |
| у се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} |
| ира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није |
| у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се по |
| тао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче |
| крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним р |
| јим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покривен влажном маховином, она је гледала упорно за тр |
| ећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две |
| н округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама с |
| сто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и |
| х је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Видиш ли, Машане, ове зидин |
| је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји |
| апућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога |
| века, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> и |
| погази освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да »коња и жену тр |
| вљао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам т |
| раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече |
| ићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није при |
| сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била приј |
| о вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас |
| а стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред ње |
| а крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се |
| е слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала |
| е кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интерв |
| узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао, облетао је око Да |
| ако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванан |
| градских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном ц |
| , те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је т |
| ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевим |
| рхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном |
| е остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућан |
| ао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим го |
| >— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Де |
| оних људи који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испр |
| д су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да г |
| рафиста, дописник београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истуре |
| вор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити |
| ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> < |
| кулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уко |
| о да испадне крива мера, а муштерија да помисли да му је измерено више, правити комплименте вар |
| ло се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Т |
| </p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким боле |
| </p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што жив |
| погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, т |
| зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, ру |
| песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у |
| орао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови малов |
| иво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> |
| мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, за |
| уку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.< |
| оздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек |
| <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов плав нос вр |
| морам писати . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин |
| тком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из |
| авала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерил |
| што више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, једном речи д |
| оклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те с |
| ко да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али в |
| овачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом дру |
| ји ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао би |
| номе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет |
| .</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зац |
| . и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чач |
| е друштво?</p> <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога |
| ...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу кућу.{S} Она м |
| > <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Ка |
| десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се |
| од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког от |
| о треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти |
| е подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне |
| ачи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Жив |
| а шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га д |
| ој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао |
| каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и |
| угом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозно |
| црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, пр |
| није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдо |
| сао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као иск |
| ао изгнане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један ш |
| лине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле неви |
| нимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слу |
| оз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је |
| о усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости прод |
| она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке згр |
| је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштен |
| а због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у су |
| е то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највиш |
| их наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред |
| една <pb n="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији |
| и фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се већ з |
| е зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који |
| Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима ф |
| ија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него |
| пасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао |
| уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа |
| то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и је |
| дног га дана не оставила.{S} Забрана да посећује гимназију огорчила ју је на њену варош и још в |
| оправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница за |
| /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуља |
| н је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је б |
| набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек до |
| од именом најмодерније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути д |
| није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог повода, зал |
| дељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, поко |
| о залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атеље |
| један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се |
| често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, је |
| вац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, попло |
| /p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{ |
| ну службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се ло |
| је бдила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо. |
| светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на |
| ашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву с |
| кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зв |
| {S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Дои |
| "SRP19110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворск |
| саћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да ме |
| без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и |
| ди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом |
| је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на последње дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке м |
| нила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од оста |
| , без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом ма |
| вао, као да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> |
| ластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф з |
| стор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго |
| ри тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетн |
| жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> |
| руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав лекар, помислио би да је овај млади чов |
| у интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту |
| , он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких |
| елу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и ми |
| овори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лет |
| ама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — |
| ивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и |
| ом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржа |
| <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста |
| div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као г |
| од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавил |
| од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се шт |
| е могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девој |
| који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јов |
| цом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> |
| {S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа |
| орски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила |
| глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшал |
| .{S} А глас као да долази већ из гроба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је |
| љена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отворене летње блузе |
| нски тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Ув |
| школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да о |
| иви за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб |
| трашно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близа |
| з прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова ус |
| type="titlepage"> <pb n="415" /> <head>ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> < |
| , а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао н |
| спраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сирома |
| адо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p> |
| је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него |
| равити комплименте варошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; |
| ен је познавао овог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјач |
| вај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Д |
| дији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састав |
| ма.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњ |
| о Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса млад |
| е како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух тре |
| ане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо под |
| ца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Годи |
| о се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек |
| ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сет |
| чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак с |
| зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису |
| ини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све |
| точишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице |
| тране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p |
| орским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква м |
| покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.</ |
| да.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје |
| >То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер |
| ише видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="43 |
| ушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, |
| е, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не см |
| н је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине п |
| варао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом с |
| на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прн |
| едан прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна |
| рија да помисли да му је измерено више, правити комплименте варошким девојкама и потурити им из |
| но и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја |
| /p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је |
| похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи не |
| <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши чо |
| е као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе ш |
| .{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке го |
| , лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко т |
| олеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Дев |
| има, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, |
| угим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, ше |
| а седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је |
| ражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде после |
| не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће. |
| ену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане кој |
| ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио |
| могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је |
| бичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњић |
| одисала од здравља и младости.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносно |
| ода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</ |
| које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их |
| ира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А гд |
| ема овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао |
| ни оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњов |
| p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио би се |
| иста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у ов |
| } Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога |
| ену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| аница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка о |
| атину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је гладио браду.{S} Али је |
| се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n= |
| ну.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под своји |
| плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, |
| шљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, |
| рудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у в |
| шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у р |
| а.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са не |
| што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише |
| биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Он |
| млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову паланку, за коју кажу |
| S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, шт |
| алеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њеној муш |
| њала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади |
| је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој |
| зивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео сп |
| «, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Ка |
| запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу |
| а слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој св |
| је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет |
| ="445" /> жена још млада, али поружњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је |
| е раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према с |
| ом истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указ |
| оздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени.. |
| фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и ок |
| <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писм |
| ле главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацај |
| пут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумил |
| човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али |
| адњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафан |
| о млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светко |
| дске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... |
| p> <p>Дан је био врло леп, од оних дана пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пун |
| ата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена још млада, али поруж |
| ило је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је зврјала празна.{S} Из подрума је |
| д као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она |
| еље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговар |
| где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако |
| .{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале |
| града?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од |
| и... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа с |
| нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољ |
| богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе не |
| ике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено |
| оком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држ |
| топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадн |
| у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, |
| ао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да |
| својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> |
| осматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни о |
| } Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђ |
| овић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мај |
| се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} |
| младићима.{S} После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, др |
| лар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко |
| </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили |
| изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за |
| <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам ј |
| брижљиво да не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен с |
| м свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог да |
| више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, |
| ивко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаље |
| ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као |
| рењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, м |
| м.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да поно |
| селин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хте |
| де хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је био, поред болести, наследио |
| /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је ф |
| ала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодређеном |
| , приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, |
| ност.{S} Младен је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непозн |
| ску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама |
| д.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — п |
| Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасој |
| ознанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај пог |
| е сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је |
| <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажериј |
| — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекл |
| ци.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је палана |
| ичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пусто |
| ећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљ |
| је крајеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопча |
| ml:id="SRP19110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од |
| био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и слин |
| ло се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.< |
| ивкове познанице, али његов поглед ипак прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се |
| бацује ништа.{S} Она је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен н |
| ала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још |
| } И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке |
| га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје друг |
| ше њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет к |
| C6"> <head>6.</head> <p>Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах м |
| е било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" / |
| је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен ду |
| ји ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за дру |
| био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спр |
| оглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била |
| боја ... болест!{S} Ко није болестан? — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, з |
| ало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзовољно |
| у траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи о |
| едним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно друг |
| као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>О |
| ко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала |
| роста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пред њих једна <pb n="445" /> жена јо |
| с из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, о |
| је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли |
| а њега био затворен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — |
| од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у овој палана |
| здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински |
| азиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна |
| м помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку |
| ова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437 |
| — Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S} Моја мајка |
| ка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се |
| чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворс |
| дна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски |
| рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку м |
| х уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и пока |
| да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред нек |
| осле остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, |
| .{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан |
| ткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и ост |
| с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p |
| ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И |
| ер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један |
| ацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Он |
| левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— С |
| оле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Гр |
| ш вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романт |
| е улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио |
| било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} |
| врши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, |
| ошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну |
| се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, |
| дини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан |
| оворила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> |
| у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи з |
| у, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који |
| одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио до |
| вала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио. |
| осадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном |
| е особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао бр |
| аке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву |
| p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци. |
| е сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам |
| авали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз сл |
| сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она п |
| /p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на У |
| ографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бит |
| ељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да |
| не</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испа |
| и, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија |
| онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров на мртвацу.</p> <p>— Ви |
| ане пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <forei |
| о.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим |
| ма више ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n=" |
| ву новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то ни |
| ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао мирно, није пита |
| да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она јо |
| ово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење |
| е руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре н |
| ише него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтив |
| оји је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела |
| .</p> <p>— Али, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S |
| .{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино позд |
| старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим осмехом на све што је в |
| — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p> |
| није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око |
| једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— |
| тографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Гр |
| , употребљавајући за њ готове законе из природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет |
| фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зиди |
| ека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово банал |
| осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало |
| се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у ово |
| кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, |
| о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао оч |
| рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Д |
| уњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћи |
| е смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада |
| вала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је |
| детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варо |
| ја је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи т |
| и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</ |
| е имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за |
| д градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је б |
| а града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља |
| } У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су |
| калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и пома |
| и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђ |
| сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје |
| еоградских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је симпат |
| њала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газд |
| у, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена |
| је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране |
| ре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном в |
| есмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне |
| {S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и |
| као планински јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребља |
| дитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.< |
| тир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. |
| .</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види ш |
| /p> <p>Кад Даница не одговори ништа, он продужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда не |
| } Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p |
| Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња |
| тан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног младића.</p> <p |
| е смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Ш |
| </p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од ум |
| а, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{ |
| на избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Маш |
| p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дрем |
| егов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испо |
| п неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији н |
| са као каква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и ра |
| цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под |
| и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и |
| нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива |
| а једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн |
| виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било |
| се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глав |
| придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав |
| и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, ка |
| ком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украс |
| оду зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом м |
| аченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је |
| ојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачк |
| под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.< |
| је младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — |
| , довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућ |
| даде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type= |
| лика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих |
| парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове |
| ну који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу |
| сту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брд |
| шине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себ |
| т.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго |
| олу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмо |
| је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму на очи.</p> <p>Кад пр |
| ица задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео с |
| руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У |
| е опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене |
| спрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ов |
| еданпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка |
| ије прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је п |
| да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гу |
| ра и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— |
| ек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, ист |
| ука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али |
| ма, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади чо |
| ну старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зеле |
| и живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од |
| ије примећивала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама |
| је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додирива |
| у поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} Он ос |
| д оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило |
| па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим сн |
| тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али ј |
| Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенба |
| у на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре |
| но другоме; погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу н |
| одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Даници.{S} |
| на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, |
| тљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а др |
| <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БО |
| девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућ |
| head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, |
| рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путеви |
| гова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови п |
| ду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту |
| граду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и |
| SRP19110_C10"> <head>10.</head> <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски |
| мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтич |
| кшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само она |
| ко дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш |
| ло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" /> <p>Маш |
| главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p |
| и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... |
| диже главу, погледа оба госта, па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече ти |
| е дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуц |
| рејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од в |
| од руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, |
| ене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, н |
| се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на пом |
| ладена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи. |
| .{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планин |
| ио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на ма |
| романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, |
| та кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, ж |
| 443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљи |
| ront> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Дивана дубоких као гробови, |
| корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива м |
| ке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца. |
| S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много |
| њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се п |
| и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, јед |
| ени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још ст |
| угих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој је |
| е, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као гото |
| ојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годи |
| е у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који ту расту на су |
| м путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, |
| S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада |
| веним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је ст |
| оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после |
| ви јастук, да му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете шт |
| снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</ |
| лдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијуг |
| љења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p |
| ивко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планинск |
| исуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недод |
| њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је уд |
| ог ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељ |
| е једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, пр |
| тиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, кој |
| а сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p |
| о се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избри |
| ви замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пуст |
| И она пати због мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки ко |
| ко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног не доби прециза |
| не остаје, аратос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам |
| >Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде |
| да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена |
| да је знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div typ |
| уги пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, |
| овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцк |
| медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек |
| од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки дока |
| , створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће и једном голом косом водио |
| е расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године јо |
| "SRP19110_C3"> <head>3.</head> <p>Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних м |
| то оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и |
| ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отиш |
| пусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи М |
| је било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана о |
| ујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{ |
| брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла ш |
| урци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене о |
| уци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је н |
| и да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код к |
| ере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у |
| е.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бе |
| p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова. |
| </p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један уну |
| ганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситнич |
| а дугмета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама р |
| де и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја пос |
| те главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби к |
| године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад |
| отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала ч |
| а је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила њ |
| се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у ист |
| .{S} Понекад бих предузео понешто ново, радио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и |
| а и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се |
| још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> |
| на ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко |
| н шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Весе |
| Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да из |
| оликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p> |
| глављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је |
| он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на ј |
| авио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су би |
| а један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачк |
| је довољно за мајку и њега, за »<title>Радничке новине</title>«, покоји агитациони спис или пр |
| продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било пром |
| те по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом |
| >Преко пута Даничине куће била је једна радња, један од оних маловарошких дућана који се зову п |
| нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нар |
| мам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спрем |
| .</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} |
| јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, |
| , родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељ |
| смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комши |
| н тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није бил |
| што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију |
| разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су |
| учена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом |
| е, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале г |
| ва, додирујући опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се узди |
| бегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гл |
| азио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изаз |
| Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попине капице мешал |
| расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су |
| </p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Циган |
| стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је |
| ди човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у |
| пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред варо |
| ску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</ |
| рошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје |
| е се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прош |
| чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у с |
| е ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет |
| је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се чит |
| снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак.{S} За њим је касало још неколико коњан |
| љом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у ли |
| мах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача ис |
| о.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало |
| ви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегав |
| ило је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изв |
| чила ју је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећниј |
| >Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хва |
| е, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га по |
| десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је др |
| х очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на |
| ети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријат |
| ли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко |
| оје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и о |
| био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питању.{S} Млада девојка, ч |
| ите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који |
| посао ђутуре, па им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом кан |
| разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим сед |
| ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло |
| сладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је |
| рдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено |
| здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говори |
| се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост зас |
| волела његову критику данашњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео |
| ног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увер |
| каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пре |
| , недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави |
| енили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девој |
| соје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове саст |
| > и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Нај |
| ичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као ув |
| ео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тр |
| једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у про |
| у уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на д |
| пута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није |
| је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетињ |
| гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се вид |
| погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих радника и м |
| ланинца, врло одушевљеног, недодирнутог разочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.< |
| , и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и пом |
| о рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала |
| училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкар |
| ажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је |
| нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао св |
| а верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посе |
| годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности |
| мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, к |
| етом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој к |
| а кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала: |
| ремишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео |
| отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, |
| од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{ |
| црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један ама |
| е правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворск |
| .{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се |
| јеве је планински ветар забацивао преко рамена.{S} Имао је дугу косу.{S} Капут је закопчавао на |
| ше показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискре |
| ајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотреб |
| онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан |
| но, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети |
| ер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударит |
| ђе на данашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} |
| парао је један камени мајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливад |
| чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком |
| о Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћ |
| ат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кућ |
| од оца кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{ |
| седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветав |
| о сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећ |
| p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамен |
| ханџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су рад |
| и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међ |
| изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаље |
| ве што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена |
| игенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак |
| ки јоргован.</p> <p>Живко је продужавао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ |
| одавно, мало помало, и који осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова жив |
| суство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Беог |
| > <p>— Питаш за друштво? — понови Лацко растројено.</p> <p>— Ја, брате, но за кога!</p> <p>— От |
| је живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у о |
| заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камењ |
| ске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увија |
| ло своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку о |
| ознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је води |
| ојима је изобиловао, правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница |
| не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошк |
| па до наших дана.{S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се о |
| оји се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су п |
| ем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да с |
| тене обрве газдине, његов плав нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показ |
| ски поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће |
| ади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти |
| е било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> |
| зопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изглед |
| {S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била рав |
| на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му |
| атерију блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше с |
| , увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се н |
| одржава ред и заповеда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле |
| до се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{ |
| етља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали раз |
| лаву под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Дан |
| Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним |
| је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n= |
| научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити . |
| им се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је кри |
| не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро .. |
| очи замишљене и мутне.{S} Кад би нешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би м |
| донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене ка |
| било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио |
| рице.{S} Моја мајка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени |
| n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао |
| и су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотогра |
| лом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима |
| страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис |
| готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, |
| о живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на врем |
| је знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом мест |
| овала њеној мушкобањастој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ов |
| вачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни |
| ин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па онда |
| га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер м |
| а злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у |
| што каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за опрош |
| ва Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан |
| а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје младих н |
| а једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав |
| ав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо како ју је ст |
| а назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био доиста дворски и |
| једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ов |
| а, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрш |
| ицу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога |
| /p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворск |
| се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без н |
| му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа |
| без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> <p>Кад Даница не о |
| аздарице, поздрави ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био |
| иже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко газдарице.{S |
| </p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја |
| овориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, |
| је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није б |
| <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва заја |
| <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам много да вам кажем.{ |
| њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати да ниједна нема ов |
| из зоологије.</p> <p>— Ово је курјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицир |
| о.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — |
| А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти |
| <p>Затим, опљуну прст и окрену лист, па рече:</p> <p>— А ово је зец ... видиш како бјежи преко |
| али није знала на који начин.{S} Најзад рече:</p> <pb n="448" /> <p>— Поздравила вас Даница...{ |
| о се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас |
| ду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> < |
| ст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S |
| а док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала право.</p |
| а ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешт |
| ну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосм |
| ашње доба, он лупи Дворског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога |
| а, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је |
| у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око |
| атос га било.</p> <p>Други пут му Живко рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје |
| ни она проћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио јо |
| е је ... она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</ |
| девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није мо |
| , без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је |
| се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи |
| де се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о |
| се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу |
| дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мирис.{S} |
| родирао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо б |
| х плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка |
| мислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу |
| тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вар |
| а га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов свет у средини |
| се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на рачун зан |
| руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле |
| они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њ |
| ова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако |
| lepage"> <pb n="415" /> <head>ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо |
| ла социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се п |
| о, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена |
| да не говори јужним дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p |
| а него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где ј |
| да између њега и ње није било ничега до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није на |
| једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих као неки мири |
| >Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не с |
| песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну |
| до речи, благих, пробраних, безопасних речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима |
| е брзо да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме |
| тлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се |
| ши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована |
| Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да пок |
| аудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . |
| де у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.< |
| види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прве темељ |
| живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот |
| радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до |
| ивао је ово пријатно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар |
| ог поживи мајци кад га је онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и с |
| ављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} Забр |
| ама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не до |
| нам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја тејева, |
| био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје |
| нило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гим |
| пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су |
| ас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не кријући да |
| ни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој ру |
| ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Даница, и притиште мараму |
| та, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенча |
| ма за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метну |
| кидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том у |
| Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час мл |
| се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну пес |
| да ниједна нема ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: |
| Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} |
| ти, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, |
| м.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од С |
| и Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба |
| д мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосн |
| љавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се н |
| писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком |
| а су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчи |
| реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфист |
| зију, да разгледају развалине манастира Рујна, — одговори Лацко званично.</p> <p>— Неће бити! — |
| можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио |
| е се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али сл |
| свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> < |
| каже Даници.{S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их зап |
| ја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без мн |
| т из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимна |
| </hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... по |
| та која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распозна |
| дугме.{S} Лице му је било одвише нежно, руке мале, беле, а очи замишљене и мутне.{S} Кад би неш |
| ло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били ср |
| и вјера, нијесам ја.{S} Не би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је |
| о гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се бил |
| и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву Машану, и промуца:</p> <p> |
| едао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачун |
| /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Ка |
| чеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.</p> <p>— Ах! — крикну девојка.</p> <p>Али је око |
| вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична |
| раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их |
| зила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом |
| ма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с |
| напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле дру |
| могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваши |
| тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до др |
| она, готово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја. |
| премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>К |
| n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене р |
| о лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> |
| пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од |
| сталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован.</p> <p>Живко је |
| звијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су |
| сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао какав |
| По лицу му је било избило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.< |
| авим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој р |
| ија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без |
| та, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућ |
| е мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} |
| жњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и |
| дини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидови, у |
| а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни један једини не |
| ново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су раз |
| пирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S |
| днији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати з |
| што другаче од осталих: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом н |
| појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрва, меснатог носа, намрш |
| х: без јаких боја, с крагном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитир |
| е нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљи |
| видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се |
| промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисл |
| је била лепша него икад.</p> <p>Девер, с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« |
| света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу л |
| а уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао в |
| ске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред |
| олицаја</hi> је држао батину »на готов’ с’«, да интервенише на први <hi>немир</hi>.{S} Кмет је |
| д прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} |
| јавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говор |
| ти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже |
| се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке |
| ла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да |
| Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их погледа, |
| оље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије |
| пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху |
| м и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово н |
| ном стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз |
| себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им да испа |
| е ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{ |
| ући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није ра |
| ом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади к |
| ивот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, ду |
| итао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p> |
| су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред врат |
| ка.</p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била |
| нфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, о |
| агном око врата, с маншетама на рукама, са блузом на дугмета која имитира капут, без много рада |
| м од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, ув |
| тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа |
| бе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— |
| назист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се позд |
| одили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, он |
| од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од пр |
| ји се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — |
| ма је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него |
| е тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, |
| у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бр |
| сно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пуст |
| на ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји |
| н са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Он |
| ом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, |
| ема девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познав |
| учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађ |
| београдских листова и помало песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесно |
| Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој |
| Ђорђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална пес |
| стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са |
| била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два т |
| ма.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> |
| чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер т |
| >Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, која га је изузетно занима |
| и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изла |
| и тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од ос |
| S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по |
| -Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка |
| ући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим |
| .{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S |
| ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђе |
| а вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више н |
| јке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из |
| евојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да писма пред |
| кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше с |
| азна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћив |
| т који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бој |
| коли је друштво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризо |
| у, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд н |
| . хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја |
| на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље |
| ежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трав |
| Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и ок |
| био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S |
| — У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и уз |
| да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње прибежиште одбране.{ |
| митира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да н |
| и се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас бол |
| стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опи |
| е, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је прав |
| у на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових |
| овољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је б |
| , — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изг |
| орски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју крава |
| другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио брзо.{S} По лицу му |
| а.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>До |
| RP19110_C9"> <head>9.</head> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека |
| на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на |
| ио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, |
| <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубље |
| цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим |
| све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Го |
| чињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а гд |
| а је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дан |
| де.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да |
| S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није би |
| пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је |
| врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газд |
| ао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.< |
| е признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена де |
| ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао. |
| оја иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се |
| која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, к |
| не Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући сво |
| нце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се |
| би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није могао, он је из |
| .{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — реч |
| њих није остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут |
| затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко рек |
| ад њихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повер |
| јепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p> |
| се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није оба |
| живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.< |
| су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за кој |
| , купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозн |
| мао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не про |
| е причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је имала |
| но време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му је ровило по |
| једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коро |
| оја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно д |
| пред њим, и мислио на освету.</p> <p>— Сад ми неће ни она проћи без ажије! — готово гласно реч |
| ћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немо |
| куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Д |
| ишта више не остаје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у г |
| бијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљи |
| или ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подр |
| у се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбиј |
| ребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао |
| о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без |
| речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих н |
| гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га пожив |
| ло у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} |
| изу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену. |
| са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата, а око њих врт и авлија с хл |
| плочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме ча |
| ној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одг |
| н њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, т |
| у несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београ |
| ијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бун |
| ле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна |
| о да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у за |
| и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови глас |
| сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као |
| погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти |
| јатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, |
| p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз г |
| ему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође |
| сте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихови |
| о се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад |
| хваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађе |
| ник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали |
| разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређ |
| а, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам |
| кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговор |
| умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} |
| >Наједанпут Даница задрхта.</p> <p>— Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио |
| ово кроз плач. — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми |
| н пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај |
| аше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једн |
| </p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је би |
| , тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас мо |
| ађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини м |
| ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме |
| су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разби |
| у сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, има |
| су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осе |
| ла би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остај |
| толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p |
| т.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли |
| ијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја |
| лазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављ |
| трешили. — Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окр |
| оји се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече он Даници, — али морам признати |
| о рече да је видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S |
| .{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него |
| век каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — по |
| ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја |
| на, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се о |
| /p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве! |
| евојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да с |
| а.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити |
| е обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је |
| ог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до |
| ме правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на |
| а ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на највишој грани једне огромне крушке т |
| цу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је опет б |
| Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се |
| о је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа |
| су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још |
| </p> <p>Никога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз пр |
| {S} Нико више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као о |
| Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима |
| леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали |
| ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне ње |
| о повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упи |
| па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на другом месту то што би х |
| иван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској ч |
| стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали |
| вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb |
| p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина.. |
| есто пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} Савла |
| вај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</p> <p>Девојка је признала да је тога |
| од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није зн |
| {S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман п |
| е сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте |
| ога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима.</p> <p>И оно м |
| ожда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ије била лака.{S} На први замах влачези само зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Тр |
| ло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, |
| другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевај |
| као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, |
| каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — понови |
| ћ није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и неке бекрије... бећаре ко |
| елинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свје |
| ном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешт |
| ао кроз главу несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако дале |
| рисуством, писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже цел |
| и, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и задовољна ако се |
| ок су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не з |
| сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човек |
| н. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{ |
| >— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна при |
| ошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му |
| а млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" |
| о у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају н |
| пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p |
| Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено о |
| Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Миха |
| тиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чуда |
| p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} |
| арош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> кр |
| локалне амбиције.{S} Нико није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, ве |
| бног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из |
| ишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасекао.{S} После га је подзидао најлепшим каменом теса |
| еђа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Ка |
| дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро |
| ан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, за |
| аначка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио да пи |
| оиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</ |
| p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први |
| то се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном тр |
| атије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у не |
| већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун г |
| лади калфа носио је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са |
| се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не п |
| ! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стаја |
| чке девојке... и нашто онда овај занат, сва мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који |
| } Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала |
| ница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као |
| дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове |
| јатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он |
| срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав?</p> <p>Између двоје мл |
| тина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> < |
| војим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пријатно да с |
| пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисл |
| вена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се разви |
| иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меш |
| у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци |
| {S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад њихових глава зашуме један ј |
| огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од н |
| век је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S |
| ранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било је једно за друго сирота мала и |
| имназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Маш |
| код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... н |
| где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој |
| о калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљи |
| ојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова пријатељица поштена девојка, а он |
| убоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље |
| спе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јаши |
| ања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Да |
| а пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служи |
| поље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве газдине, његов п |
| ну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где в |
| имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће |
| ј, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном од |
| дине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авл |
| ако бјежи преко ограде.{S} Имам још ... све животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун . |
| се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном је |
| расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тиши |
| им питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошл |
| дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује ј |
| > <p>— Видиш ли, Машане, ове зидине.{S} Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што тре |
| ћна.{S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ј |
| дао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао р |
| а ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зелен |
| митивним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, о |
| ојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћер |
| ма тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Паш |
| ала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан простор ужичке кот |
| ђе га је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма |
| иним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, |
| пред очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему |
| ара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети |
| звио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и |
| чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанин |
| јих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S |
| >Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну пло |
| додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали је |
| затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гран |
| едног не доби прецизан одговор, њему би све јасно.</p> <p>— Варош зна да сам болестан... да сам |
| сти очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад |
| а нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се мла |
| <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сла |
| фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444 |
| т година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за жив |
| непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријате |
| његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S |
| неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S |
| где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока |
| ати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да |
| " /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком настреш |
| азумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се тако |
| стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке сп |
| т ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> |
| ка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и |
| ого јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је п |
| теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до д |
| ст за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући |
| {S} Води ме кући.{S} Ноге ме издају.{S} Свест мркне.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улица |
| зоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједно |
| Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ де |
| ечи као музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотл |
| Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита |
| нима и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p> |
| оплу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворск |
| није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Јер му јед |
| радост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у који |
| ме знању, не могу да замисле да би овај свет могао постојати без њих и воле само лицемерство.</ |
| сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} Понекад бих предузео понешто |
| птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не прецвета у |
| ају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.< |
| наклоности, за будуће патње, већ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потр |
| осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и |
| та.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепр |
| ротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непозн |
| ани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује п |
| еперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Они ост |
| или Живко.{S} Они му донесу новости из света, који је већ за њега био затворен.</p> <p>— Јуче |
| у у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влаче |
| која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећив |
| о једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима |
| а кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџи |
| шњег друштва, разлагања о будућности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, вр |
| са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... д |
| још појачавала самртно бледило.{S} Очи, светле као жеравица, гледају некако нејасно, неодређено |
| светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са сл |
| По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није кра |
| мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног стр |
| обе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је о |
| оред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опомињао га на речи |
| на... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини |
| ескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њих двоје било ј |
| ену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као погреб |
| е ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се |
| 4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкуло |
| ји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се |
| олу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се замор |
| сиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски |
| свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ништа више не остаје од ње.</p> <p>Он је са |
| била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, |
| је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче Дворског за рукав:</p> <p>— |
| чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, да се увлач |
| гнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до речи, бла |
| више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, г |
| сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да исп |
| о се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је п |
| ог за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S |
| ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском ул |
| .{S} Потреба да пође истим путем куда и сви други, жеља да осети дотле неокушана осећања женске |
| кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом болешћу, имао је развијено чуло |
| о у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> |
| г дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ ис |
| е дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само |
| се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати п |
| ојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од |
| ак, приступачан, са краватом од кинеске свиле, готово баналан, а други — непознат, сакривен у д |
| дело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко |
| мцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Д |
| ћ је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, т |
| има.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у |
| озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је |
| п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој ме |
| гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и |
| тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у п |
| ло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>К |
| ун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку |
| е ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{ |
| задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Весе |
| р сам ја одрапио моју ђецу за којекакве свјетске протуве!</p> <p>Дворски заусти да нешто каже Д |
| а, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан |
| нане.{S} Нарочито Даница, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири жи |
| дру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде |
| ледио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио |
| ма, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да |
| ења као готових постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама кол |
| {S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање и несрећа.{S} Л |
| е ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему с |
| идине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су |
| е ишла поред њега била је лепа, блиска, своја, заносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротн |
| Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, виде |
| <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да м |
| ни би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p> |
| рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу бил |
| ојим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се по |
| рговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали с |
| стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају |
| рашене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им |
| отив, — одврати Лацко повољно и поглади своје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p> |
| сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толи |
| прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Дан |
| аден не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја вам ово |
| моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје другарице, са оном помпом која се чини само у год |
| жички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру |
| ио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до с |
| у зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:< |
| шљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло с |
| {S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју |
| ви.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани ка |
| срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оц |
| а ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље о |
| иштити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што н |
| е букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности |
| ки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писмима и разговорима његово самовањ |
| </p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,крупних обрв |
| аден је био, поред болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности |
| не мелодије, где сам проналазио одломке својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не ј |
| ати!</p> <p>Даница је писала о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитал |
| будем! — и онда је остајао, облетао око својих мајстора, помагао их, показивао им, и једва их у |
| пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као т |
| а више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кори |
| тишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан п |
| !« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу |
| сна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док |
| липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљава |
| из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по р |
| ј последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спаз |
| ја »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, каби |
| ш страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да |
| ва налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, н |
| о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на пролеће, а био невесео као |
| вих постеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни млади |
| и, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.</p> <p>Кад ништа друго није |
| ! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Да |
| вим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле и поскочи за Живком.</p> |
| и кад је прилазио Даници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{ |
| ћ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није разумевала добро, али |
| ла отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да |
| ошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Ч |
| чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али |
| ма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузел |
| знају, додају сваке године још понешто своме знању, не могу да замисле да би овај свет могао п |
| неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе |
| {S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, у |
| не, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је вод |
| усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо |
| ужним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављ |
| уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли |
| јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се поја |
| д очи, јасна као дан: са Даницом је све свршено, она више за њега не постоји на свету, њему ниш |
| ош једну... води ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Мла |
| чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Весел |
| Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> |
| и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>М |
| је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n |
| .</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом месту осетио |
| ед болести, наследио од својих родитеља сву нервозност свога оца и све нежности своје мајке, ко |
| ча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашк |
| победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао дост |
| пом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске мех |
| звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-вус!</p> <p>— Где је друштво?</p> <p>— Питаш за д |
| Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто к |
| ем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена ни да их поглед |
| брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњена на један камен, покриве |
| } Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p> |
| екао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на в |
| икатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути о |
| акривеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и |
| широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког б |
| а му глава не буде ниско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече |
| , грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуње |
| га није разумевала.{S} Она је видела да се примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу о |
| ао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај |
| да сам болестан... да сам дошао овде да се лечим, — прође кратка мисао кроз главу несрећног мла |
| — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не доп |
| ј посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се с |
| оји лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњав |
| ла је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мис |
| бране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пуштајући ј |
| ро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештани азијатски морал, који полази од |
| аве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у |
| иш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:lang="la">O, tempora, |
| о њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до |
| а благих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом ж |
| о се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</ |
| ткивала је Даница и даље, не кријући да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p |
| радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досади |
| Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни гла |
| амена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски х |
| лазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико н |
| лазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, |
| рафију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприродном светлошћу.</p> |
| е речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе мо |
| мена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} |
| ом, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатк |
| анка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази освештан |
| оре тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади |
| но.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправ |
| ковача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше пл |
| м упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је говорио б |
| јима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало |
| S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са |
| који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за |
| у.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... |
| ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих п |
| дима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије свет |
| гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је з |
| вао некој грозничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа |
| ивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила пред њим и више му није силазила |
| , Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није мог |
| ој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила му својим присуством, писм |
| рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се |
| ко своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да р |
| ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава св |
| Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младе |
| и глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог |
| црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљи |
| p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, понашала се искрено, |
| дна прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а лев |
| унтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем |
| вала.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним к |
| етно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак в |
| о мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за рамено |
| око позе, није говорила много, понашала се искрено, као пријатељица и неприметно мерила оком гд |
| : нежна плава боја попине капице мешала се са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа т |
| а млађе.{S} Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом |
| т која је потајно рила по њему појавила се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној велико |
| о у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом руком показивала куд |
| ајдан као каква рана, и иза ње зеленила се питома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним |
| а је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила не |
| а са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Н |
| зајапурених образа, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> |
| еда.</p> <p>Кад дође ред на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело |
| е очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи |
| ло што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није појављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на |
| — Она је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч ј |
| тово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ва |
| се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падал |
| интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада му се добро н |
| им појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназ |
| </p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а |
| да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.< |
| утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитов |
| тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му |
| м сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну |
| она је имала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У с |
| на једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очај |
| убоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазира |
| ="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да с |
| <pb n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупља |
| о гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељ |
| поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања |
| одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских гора«.{S} Изаб |
| помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање |
| ијатељу.</p> <p>Доиста, истога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке |
| зничавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не ви |
| о.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи та |
| бри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.< |
| едним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата |
| ке свиле пребацивала рамена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Де |
| це из њихових младих година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с ве |
| век не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је ко |
| а дан је био изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, |
| долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, |
| ка.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна |
| о.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске свиле пребацива |
| крајевима, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непознат |
| ладих настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и н |
| ље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара |
| где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али |
| Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, |
| ише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва |
| <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} |
| срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плак |
| ао Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, н |
| се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пар |
| е се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила |
| цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока ст |
| еније.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, не |
| ријатељица и неприметно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од |
| врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да |
| ицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу |
| "442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не |
| паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је |
| е покривало белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се пер |
| ове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку |
| ва.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огрома |
| да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка инт |
| н; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа |
| и оном месту где је коло почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он сто |
| е да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и |
| се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око |
| ма распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би их нека другариц |
| ма.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од проклетства.</p> <pb n="416" /> |
| .{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој |
| о јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале прв |
| је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле црни |
| ом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела њего |
| а она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако |
| г живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она |
| азумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често |
| а рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вар |
| а постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под |
| Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним |
| ада; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да ради с |
| ве.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разр |
| еђе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши |
| данпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашу |
| <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду |
| глави.</p> <p>Даница и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска ст |
| један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</p> <p>Бил |
| ви, осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али |
| авали непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што |
| амен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. |
| требне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још гор |
| ad> <p>Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није ста |
| ад већ не би могао даље издржати, он би се кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То |
| ји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођа |
| не.{S} Други на његовом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозн |
| уче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијест |
| а рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Ко |
| му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече д |
| ра.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важно |
| ’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му о |
| > <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> |
| прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим нашу ку |
| реја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тро |
| ан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично |
| де, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоћ |
| ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из постеље, опет леже.</p> <pb n=" |
| ећ обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе |
| један од оних маловарошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити с |
| непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је в |
| е било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће патње, већ обичан |
| > <p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — р |
| су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, са краватом од кин |
| .</p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а кр |
| .</p> <pb n="446" /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> |
| бавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, |
| осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији, која се ос |
| није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривите је ... она је им |
| и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој |
| S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спа |
| овчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, |
| ао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савр |
| и су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не пр |
| икама, научили јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, |
| и су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали непотребне савете и разилазили би с |
| ачкој пустоши, па после остали, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научи |
| ли, одрекли се даљих амбиција, привикли се локалним навикама, научили јужни дијалекат, оженили |
| ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут |
| љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> <p>Изнад |
| > <p>Девојка га погледа право, зацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорн |
| {S} Али га Машан повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична в |
| е.</p> <p>— Ах! — крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ни |
| p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. |
| а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Уж |
| ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... има |
| ку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбр |
| на остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} О |
| ови почели копнити и први бехари белети се по варошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је б |
| ајбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у тераз |
| ћи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на вр |
| а опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, ко |
| тиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испод мостова, додирујући опуштене гране од врба и р |
| један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били св |
| <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слике које је ко |
| млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:< |
| ћи опуштене гране од врба и разбијајући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава |
| кућа«, а које живе као дрво не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, |
| прелете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те |
| сма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која опомиње на љубав |
| табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему |
| охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога м |
| ена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се из |
| жни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризона |
| леће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале |
| Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком натприро |
| , те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко прим |
| али је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, |
| уј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осе |
| патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног < |
| о знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга историја теје |
| ање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божи |
| тстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не оставила.{S} З |
| е сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали |
| ла ... о њима самима.</p> <p>Девојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> < |
| Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су м |
| з’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па не дајући му времена |
| краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисл |
| ред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p>— Видите, Данице, — ослови је |
| оности, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер н |
| је, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка |
| најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се журио са свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров |
| p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, још више.{S |
| ређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуче један стари иберциг |
| S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била св |
| ове зидине, као и све развалине.{S} Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу ко |
| ветлост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре г |
| ву варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; ни пред ким се није <pb n="428" |
| ва нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> < |
| S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да |
| што сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог при |
| развио осећање за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јоргован |
| : »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и |
| То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, |
| о пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак |
| мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претвара |
| уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају |
| плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилаз |
| есао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у па |
| који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар да |
| им мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се |
| око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без |
| у.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једн |
| вако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни за |
| p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге з |
| јке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао р |
| /p> <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја |
| из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у |
| ац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi> |
| ео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега још откад га је видео први пут као шегрт: на |
| утљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по јед |
| ајбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песк |
| и.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила |
| змучена многим рађањима и задовољна ако се може да накинђури о каквом већем празнику.</p> <p>Но |
| и.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су мет |
| је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку нак |
| >Свадба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло |
| лучила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</ |
| потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом млад |
| а мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија |
| м бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескори |
| Немој да ме превариш.</p> <p>Луди Дико се показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познава |
| како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је пр |
| крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из |
| атих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и п |
| <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљ |
| ве лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} |
| улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> <p>Наједанпут Даница задрхта |
| је био обукао некакав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> < |
| ену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама |
| Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, |
| љадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима |
| рхтало, гранчице се превијале, зеленило се пресијавало и клисура би зашумила гунђајући и мрзово |
| е и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња липа је мирисала.{S} Б |
| жица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене ис |
| е него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Имам мн |
| ња виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — уб |
| гради фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> |
| асти« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је |
| ме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадба је би |
| {S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места међу |
| цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад су |
| он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упи |
| ано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </ |
| нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима. |
| приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, |
| алектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролази |
| у, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје не |
| ="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем |
| ована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У сре |
| .</p> <p>Девојка је имала разлоге зашто се бојала.{S} Паланка не допушта ове састанке, а још ма |
| ита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом |
| ан је доносио један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се |
| ло доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је |
| .{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Ид |
| м месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, |
| рати некоме за ову или ону помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су сл |
| и, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја са |
| ски је дисао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је м |
| дно време само о њему говорило, мада му се добро ни имена није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Нек |
| лади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни с |
| ао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи б |
| аквог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади чов |
| нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У не |
| о за њега није ништа постојало, нити му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он б |
| јој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну:</p> <p>— Браво, Дворски, |
| тогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који жив |
| акав грудњак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излаз |
| ко је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та дев |
| д овом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакриве |
| интересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празн |
| га дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="4 |
| д Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је пор |
| у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, |
| шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опоми |
| ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљао |
| је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали |
| {S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и б |
| е им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари беле |
| p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала |
| ицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуро |
| облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љ |
| а, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се |
| има и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвој |
| о не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је то |
| ајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашт |
| ад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као живот.</p> |
| <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како |
| са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Дани |
| ротив тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на неочекиване пролазнике.</p> <p>— Види |
| ући се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао |
| небом блажим од нашег.</p> <p>Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској |
| е троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је |
| рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене |
| јка полете још даље, још више.{S} Варош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један |
| } Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена |
| а много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и п |
| еног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>За |
| век нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност |
| S} На сваком кораку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног |
| екат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> <p>О |
| трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалек |
| би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињ |
| д на Даницу, она се нерешено окрену око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим пра |
| вуда и на сваком месту.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, ко |
| та.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске сви |
| ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она себи не пребацује ништа.{S} Она је била врло добра прем |
| мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи од места у којем се роди |
| ред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, |
| е на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је за |
| и човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> <pb n="418" /> <p> |
| е да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да оца није запамтио, а мајку |
| . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило ј |
| {S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као |
| иродних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавила |
| родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се |
| ивим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан ракији, готово тиран |
| помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђа |
| ати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</ |
| аква касарна.{S} Крај последњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} |
| човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем |
| и наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против |
| ајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме мес |
| на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало своју |
| ј стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној |
| рхтајима свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографиј |
| па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не |
| {S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шеш |
| а једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ |
| такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало |
| арији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео |
| ако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од остал |
| } Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им ниј |
| ој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календа |
| с или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао с |
| простим маловарошким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом |
| пред вратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани иг |
| ички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде |
| воја посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ов |
| ћ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била разв |
| нијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са шир |
| ! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, за |
| леђа и пред њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" |
| </p> <p>Једна од њих две: вижљавија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је |
| за врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, р |
| м плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb |
| идите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам шт |
| <p>Младен не одговори одмах.{S} Био се сетио своје болести.</p> <p>Најзад рече:</p> <p>— Ја ва |
| а фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлос |
| лост га је опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годи |
| ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе г |
| ога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код нашега побратима ... |
| чинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ва |
| ешто рекао мајсторима, глас му није био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готов |
| нутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало две њихо |
| а Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви ба |
| аћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да |
| S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био |
| око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топ |
| енадно појавила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним |
| да осети дотле неокушана осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с |
| и, кад му ни присуство девојке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли ј |
| ица, развијених костију, оштра погледа, син једног ковача испод Града, помогоше Бркићу да се см |
| нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p> |
| свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши |
| нске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујући објашњење.</p> |
| ји је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених |
| } Мало се види разлике међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем узди |
| ако од њих двоје било је једно за друго сирота мала интересантност.{S} Младен је био девојци на |
| изме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да |
| Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> < |
| вирепих лажи.</p> <p>Ко год је познавао сироту девојку, није могао веровати о раскопчаној блузи |
| е само извесно време и без неке особите системе.{S} Савлађивао је ово пријатно осећање које му |
| ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам |
| ете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, кр |
| } Са једног изгубљеног облака је падала ситна киша.{S} Она је освежавала ваздух, залевала коров |
| дна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије са рошчићем на глави.</p> <p>Даница |
| на, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а најв |
| о.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска ситничарства нису се више лепила за њега.{S} И он се пи |
| цати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост |
| ун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велик |
| n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда нај |
| Развијено дрвеће је бледело на његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћут |
| тким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили |
| колишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће в |
| Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за жив |
| рави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и над |
| ало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— |
| су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито м |
| н, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљу |
| горца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он др |
| за осећања виша од инстинкта.</p> <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем |
| је на њену варош и још више јој развила склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n |
| а оца није запамтио, а мајку је изгубио скоро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Ст |
| ким, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са нов |
| не мењајући се.{S} Оне расту право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, |
| ном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, румен |
| ове састанке, а још мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусе |
| се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и |
| а прозором на крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубо |
| рбу за голи живот, неумољив, диваљ, без скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакриј |
| оше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, |
| > <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на мир |
| њак, и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упит |
| ам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обз |
| анземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет вид |
| {S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обузела кад сам отварао в |
| ли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из об |
| аклију, која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плаво |
| спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p>Живко је обема девојкама био друг из ги |
| RP19110_C1"> <head>1.</head> <p>Грађани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстор |
| .{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за |
| е са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали |
| е, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтањ |
| ао је кроз прозор и опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио |
| дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имал |
| не помаже...{S} Дајте ми мало од вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчиц |
| га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p> |
| е опомињала на нешто.{S} Он се сећао са слашћу првог познанства са Даницом... пре годину дана.. |
| или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, давали |
| p> <p>И онда се говорило са околишењем, слегало раменима, осмехивало скептички.</p> <p>— Знаш л |
| вену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију |
| цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> |
| адржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и по |
| ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Младен је |
| лузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најно |
| ности своје мајке, којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се |
| > <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} |
| {S} И он није могао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је з |
| p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само |
| се као младо живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије.</p> <p>— Ово је кур |
| на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.< |
| она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен се осети побеђен.</p> <p |
| под бременом дрва.{S} Бркић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и де |
| урјак, — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.< |
| велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавају |
| е примиче Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, |
| новничко дете, које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али ниј |
| ске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што |
| војка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{ |
| а то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка девојка, која не сме да с |
| следње прибежиште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена н |
| бљавала овога момка да може, неопажена, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноли |
| снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где с |
| очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од с |
| ци, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Д |
| огли претурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одре |
| вље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p |
| ла.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати |
| нека вика.{S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с |
| S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јој је отварала нов |
| Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала је ове речи као музику која јо |
| , цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га није разумевала.{S} Она је видела да се |
| рвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала за Дворског и познала га пре него што јој га је |
| би’ поганија руке.</p> <p>Младен га је слушао равнодушно.{S} Њега је нестајало . . .{S} Људска |
| ко расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошл |
| ли да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једно |
| ија, била је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После |
| То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се |
| крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} |
| ршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико корака по једној нагнутој стази, |
| оле застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} |
| , правио пошалице на рачун занатлија, и смејао се самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела. |
| Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски |
| са мном, али није могла... није никако смела.{S} Више нигде не излази.</p> <p>Младен је био об |
| p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она уве |
| а и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде ј |
| еме овако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло |
| икад није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладн |
| вињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, |
| је, другови од детињства.{S} Ипак, није смео.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ов |
| да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; плашио се од њега јо |
| ступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у то |
| о газда-Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за преп |
| е једном отрести очеве куће где је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док |
| . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај про |
| вача испод Града, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плака |
| сти.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p |
| о и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и |
| е стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и п |
| доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је ср |
| у.{S} Не кажуј ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао ду |
| дети.</p> <p>Даница разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> |
| ногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до њега да се разговоримо ка’ исти пријатељи. |
| че му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо до самога мрака.{S} Даница је непрестано говорила о |
| S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је |
| е својих осећања прикривене, разбијене, смрвљене.{S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело в |
| Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљ |
| песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> |
| жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали |
| планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује нег |
| ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ову светковину, на иду |
| а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из |
| били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као бик, јашио је напред и носио развијен барјак |
| ли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> < |
| ело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њ |
| p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим бел |
| цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по варош |
| е котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} Али, Младен није видео ништа друго до њу, Да |
| ма:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан дана |
| {S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљда за млађе.{S} Даље, преко буњишт |
| аден је био девојци наставак прекинутих снова из гимназије, благ дах из неког непознатог, готов |
| . изазива ми мисли о прошлости, развија снове о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњост |
| ица, која је поред свога здравља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао |
| , ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су |
| прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској к |
| кога није било поред њега.{S} Само онај сноп неранџасте светлости продирао је кроз прозор и опо |
| ле далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова с |
| обом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан сноп подневске светлости улаз |
| пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, |
| живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му |
| еље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радит |
| и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек ј |
| ј соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Ј |
| тровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога б |
| ада, помогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши |
| ан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S} |
| арата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, — нехотице се охрабри Даница.</p> <pb n="429" |
| повуче за рукав, и они се већ нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан изв |
| ина</hi> и где се може купити све: кило соли и разне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир. |
| е врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија злурадост, навике сужава страх ш |
| аст, притворних малих очију, са осмехом сопствене величине, развученим до иза врата, личио је у |
| ив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њих |
| кћи, волела је политику, али није била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовни |
| ос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, развијених костију, о |
| уди који живе без великих брига, помало социјалишу, остају вечито млади, дочекују и испраћају г |
| ћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p>Па ча |
| на једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; погодио је да му је |
| ице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка и Младена како силазе са Слануше.</p> <p> |
| дна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мр |
| ите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чу |
| м полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Машна од кинеске с |
| > <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе |
| Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он је видео само нејасне контуре народа и н |
| орен.</p> <p>— Јуче неко претука’ калфа-Спасоја, — јави се једног дана Машан. — Нашли га код Та |
| ацрвени се, и не одговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте гла |
| сито као паун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{ |
| на и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у |
| а.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора |
| браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, |
| званично.</p> <p>— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бањ |
| S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једно другоме; по |
| ар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани говор паланач |
| е избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} |
| су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан не |
| дио браду.{S} Али је победу носио калфа Спасоје, који је био свуда и на сваком месту.</p> <p>Он |
| це и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је свој |
| е у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код В |
| .</p> <p>— Напред, рђо! — пребацивао је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна зг |
| , и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по тур |
| е, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштр |
| је Машан остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, ст |
| <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком.</p> <p>Девојка је имала разлоге зашт |
| е смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче Спасоје понизно и пакосно.</p> <p>Девојка га погледа пр |
| азнике.</p> <p>— Видиш бруке! — примети Спасоје. — Па ни да се застиде!</p> <p>— <foreign xml:l |
| зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем |
| у свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су с |
| > <p>— Ју, не смем! — викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девој |
| воме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је водио коло, био кец, развађао посвађене, уми |
| ен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> |
| > <p>Али је било доцкан.{S} Пакосно око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког ке |
| p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, с пакосним очима и развученим осмехом |
| ужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ |
| руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерно:</p> <p>— Се-ер-в |
| на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Се |
| мезете печење са пања, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога ј |
| ичке новине</title>«, покоји агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, вик |
| Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, |
| патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо |
| ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њихову |
| а речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је ш |
| ечи просте, али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене о |
| о је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег |
| виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од другог сп |
| м велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то |
| ан огроман подрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако |
| куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат би |
| ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интели |
| са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописива |
| да није један баналан заводник.</p> <p>Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.</ |
| све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И неће га |
| } Све је код њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поп |
| н до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Ал |
| {S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад б |
| p> <p>Кад прођоше њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, |
| се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек |
| дине, начињене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена заврша |
| ћа Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој је био као неки доказ да ће |
| а себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!</p> <p>Затим се диже, рукова се с Веселином, па |
| д кнезом Михајлом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да с |
| Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> |
| да не може много рачунати на ове речите срдачности.{S} Кад је морао да се обрати некоме за ову |
| приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</ |
| врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, к |
| ановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је п |
| музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није |
| д разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врст |
| еље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтома |
| о ову ману кад другу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p |
| цко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, б |
| .</p> <p>Па ипак му је било пријатно да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, |
| говом месту осетио би се већ задовољан, срећан, али се он подавао некој грозничавој меланхолији |
| ражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и |
| је заносном.{S} Па ипак, она није била срећна.</p> <p>Пред овом сликом невеселе лепоте, Младен |
| ли једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} Ах, ове речи које нису значиле ништа, а које |
| да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише много лакше својим грудима т |
| склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница, |
| ма једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p> <p>Исп |
| он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао једа |
| е иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила ут |
| .{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство |
| о човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, ал |
| госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} Н |
| дела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске з |
| а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> <pb n="450" /> |
| ву младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред њега била је лепа, |
| и да се и сам осећао разнежен дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма |
| разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, в |
| анпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се |
| гу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч која |
| , али слатке, речи скупе, без спомена о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и |
| , у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до |
| мена.</p> <p>Кад се љуљашка врати према стаблу, он се отпусти.</p> <p>Девојка полете још даље, |
| н и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Д |
| чини неколико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини |
| ама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хл |
| а.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак |
| мрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њим са снагом пуном као брдо ... или на ов |
| ала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала је једна мртвачка глава ... и смешила се на њу, |
| е умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта р |
| лигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, |
| али пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је стајао сам пред дућаном.{S} Очекивао је своје друштво, |
| је неко примети једног младића, који је стајао мирно, није питао ништа, додавао мајсторима час |
| ила и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{ |
| агитациони спис или прилог, бацао би се стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче« |
| азвијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, не прођоше му |
| а је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи кој |
| варала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле није примећивала.</p> <p>Де |
| оравио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки дан је доносио један нов |
| ко спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима. </p> <p>Свадб |
| пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку оставио је нешто |
| ила младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, живот здр |
| о је већ пролазило, а он је остајао још стално на једном истом месту.</p> <p>— Напред, рђо! — п |
| и прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Ник |
| } Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу |
| а Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касар |
| обичан свет који живи за данас, који се стара за најпрече потребе и води рачуна само о томе как |
| извуче из постеље, с муком обуче један стари иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да пр |
| нама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом |
| .{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним живо |
| се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном мрачном претсобљу, истрча пре |
| и су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах мл |
| рироду, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, заоста |
| рдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун ква |
| е смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — |
| чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима: |
| ећег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавно |
| ладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> |
| д других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доб |
| колико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изр |
| годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог пров |
| рије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за крав |
| је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, св |
| а, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну. |
| воје бакенбарде. — Само . . . има једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, кој |
| ла веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа Спасоје био их је спазио онако блиске једн |
| е он био блед као крпа.{S} Јер му једна ствар изиђе пред очи, јасна као дан: са Даницом је све |
| «.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није смео да ради преко газда-Веселина; п |
| му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>В |
| , крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали двапут више него другом.</p> <p>Он |
| на о срцу, али пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао в |
| .</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на |
| али једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова истори |
| Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја нисам |
| то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега |
| ад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, ре |
| роћи без ажије! — готово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је |
| осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде марам |
| варошку наклоност онако брзо како ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду |
| /p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и |
| е презирем.</p> <p>Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио ј |
| стао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали |
| а Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девојка се саже, откину један позни жут цве |
| ком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн. |
| друго до њу, Даницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И |
| дна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и д |
| Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} |
| о каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Сп |
| развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотл |
| ене од самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где к |
| им зеленилом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А |
| ресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице |
| /> <p>Машан и Дворски се обреше на дну степеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чека |
| е, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, у |
| ога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о новитетима који |
| о да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друго понашање, да не говори јужним дијалектом, ј |
| ро ... пре годину дана.</p> <p>Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице |
| : јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу ис |
| ма једна лепа локална песма која почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Ку |
| нску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглу |
| његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он про |
| ихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Трун |
| вничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> <p>Није см |
| селинову и посвети га за варошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене ми |
| ијане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, преко девојке.</p> <p |
| пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Она је одисала од здравља и младости.{S} Је |
| ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривен |
| Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред вароши.{S} Тол |
| видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог вре |
| око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Дан |
| да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слик |
| , апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у к |
| ао се са другим еснафима, или би метнуо столицу на праг, и окупио око себе ђаке из најстаријег |
| е њена кола, Дворски се спусти на једну столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концим |
| еним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у |
| а по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, отк |
| . у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, нек |
| бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мај |
| допадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчица, био је празан просто |
| успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад н |
| ла неједнаког камења доспелог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који |
| о код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим |
| начки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње |
| стално се извињавао, погрешно изговарао стране речи којима је изобиловао, правио пошалице на ра |
| о.{S} Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n |
| а ми као да сам путовала дуго кроз неку страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега |
| ла у масивној стени, који спаја источну страну града са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, шир |
| фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p |
| ене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске с |
| радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се н |
| ml:id="SRP19110_C8"> <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима д |
| говори... ове речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар д |
| сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао т |
| изму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несиг |
| а беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражил |
| врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа постојало |
| зме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причека |
| их шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом тр |
| м некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ни |
| угу није могао.</p> <p>Средство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто |
| аву му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капета |
| под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око |
| а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа и блата |
| н ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Ј |
| лас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог је |
| и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи |
| рикну девојка.</p> <p>Али је око ње већ струјао слободни зрак, и она летела високо, изнад целе |
| »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима и једним ладњаком.</p> < |
| ва трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округ |
| и је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која с |
| >Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђаво време.</p> <p>— Није |
| n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себ |
| ароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Римљани оценили важност овог места и ударили прв |
| >То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, а које живе као дрво не мењајући се |
| извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урође |
| уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, |
| амења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у мас |
| , у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих ј |
| сли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам п |
| тај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта |
| човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} Једно псето, које се било <pb n="447" / |
| оргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати |
| ча.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио |
| гледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плачне мелодије, где сам проналазио |
| ли се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у |
| о што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозори |
| на пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недо |
| дног обичног, врло прозаичног дана, кад су на празној варошкој пијаци дремала два три планинска |
| шла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети се по ва |
| ле прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало сажаљиво, |
| наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале |
| у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пуст |
| овном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог У |
| код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала је Даница и даље, не криј |
| гове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S} На сваком кораку остав |
| ике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изиша |
| ден на Граду, на ономе истоме месту где су седели прошле јесени.</p> <p>Пролеће је расипало сво |
| абаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки |
| њима простирало две њихове сенке, које су дрхтале и додиривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све |
| ве речи које нису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њи |
| захвалност према овим госпођицама које су биле можда прве девојке којима је он скинуо шешир от |
| избегавали његов сто; оне девојке које су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га |
| зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћ |
| питивачки, помало сажаљиво, а жене које су гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шапт |
| мене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртал |
| так стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вар |
| на, а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад |
| га да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и |
| стога дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n |
| сцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна плава боја попи |
| ртију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као |
| а и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог нежног странца, а девојке |
| у ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се |
| девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без на |
| се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, |
| цу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле две девојке, нешто другаче од осталих: без |
| спод Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнане.{S} Нарочито Даница, која је |
| се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатли |
| ст сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрли ови гласови.{S} Али, она није веровала . . . |
| могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шир |
| ам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме оп |
| показа као врло вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прила |
| лажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој горели као потпаљени, врат јој је излазио из отв |
| ко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну годину службе у ов |
| сти: јављао јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу |
| м, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи |
| ај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и многе дане премишљ |
| ју је стекао.{S} Они исти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегав |
| опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан живот по инстинкту, жив |
| и његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрал |
| , и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке |
| нстинкту, живот здравља.{S} Забрањивали су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска |
| ли, она болесна боја? ... — примећивали су јој.</p> <p>— Болесна боја ... болест!{S} Ко није бо |
| у.{S} Снажни занатлискимомци замахивали су љуљашку.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у свом |
| ем.{S} Коло је било престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, |
| о у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — |
| под својим белим покровом.{S} Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога св |
| Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову н |
| а тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали про |
| аситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали рђаве ствари и наплаћивали дв |
| томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари б |
| ше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираниј |
| p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе истоме месту где |
| > <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи крета |
| одрум.{S} Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је ши |
| Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чут |
| рмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им није било до докона разговора, н |
| 8" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око с |
| интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се девојка, |
| тим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи с |
| Ја, брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развали |
| радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} |
| иди тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, |
| <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину ба |
| коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје.</p> < |
| чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе |
| му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што с |
| мак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, купили се око њега, дава |
| ве тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«.. |
| p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучи |
| о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је твр |
| ’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах до краљевих: врата у вр |
| и, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од о |
| <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару |
| ратима и једним ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли од |
| што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, дево |
| дат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељама док |
| завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили ни једа |
| е ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало зб |
| {S} Држао је неку књигу пред собом, док су му мисли лутале далеко ван собе.</p> <p>Један снажан |
| љаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p |
| } Кажу да су лагуми пуцали недељама док су разрушили ове зидине, начињене од самог камена, који |
| птички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. <hi>Полицаја</hi> је држао б |
| им није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили |
| уштво није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Ј |
| па онда пружи прст десно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч |
| о од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једв |
| ер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки осво |
| ипу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у |
| мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за будуће |
| коле на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућа«, |
| евета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан као б |
| 424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком наст |
| својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаж |
| > <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на |
| леко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако као Младен и Даница, ако је |
| а писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} Ипак, ниј |
| Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује све |
| у и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво |
| а ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} |
| смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> |
| а.{S} Она није била лепа, јер је била и сувише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз доса |
| .{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се |
| то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од оног |
| перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малте |
| у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</ |
| чекује дубока старост.{S} Косу је имала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста в |
| ади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Једног дана ослови га неко интимно:</p> |
| <head>8.</head> <p>Странци који би нас судили по нашим дневним листовима добили би о нама мишљ |
| опствена беда развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — |
| у захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред |
| јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Он |
| е, па онда мало старије, са још кратком сукњом <pb n="419" /> и витицом низ леђа, али већ сјајн |
| /p> <p>Један слепи миш пролете.{S} Први сумрак је падао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p> |
| су му игру с децом, излазак по заласку сунца, другарска весеља, дуван, па, најзад, забранили м |
| један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових леђа и пред њима простирало |
| од позног зеленила отаве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело д |
| d>2.</head> <p>Лето је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледе |
| девојке су разапињале своје разнобојне сунцобране, жене извртале главу да им се види тепелук и |
| не која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао одвојити очи од ове слике, ко |
| и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су обилазили око женскиња. |
| нтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја видим питоме воћњаке, башт |
| а Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога није познао, на мајку |
| аносна као искушење.</p> <p>Обузет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигу |
| и као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се |
| а свадбом.{S} Он је био прек, пијаница, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити ср |
| у тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На з |
| Оне беху стигле на Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Де |
| дечку пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити |
| начиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала.</p> |
| зан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност онако брзо ка |
| у, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спас |
| ра модеран пут, преко девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а |
| е један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам мог |
| свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом великом детету, одгурнутом дале |
| но писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори |
| ви се једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара |
| их настаде дуга кореспонденција, где се табаци испуњавају, време не жали, речи се троше, и неза |
| вих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би мо |
| хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није им |
| остим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи к |
| лагих као неки мирис.{S} Он осети да се тада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом живо |
| о.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у палан |
| еларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке шко |
| хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је нехо |
| огледа зачуђено, па се онда осмехну.{S} Тај осмех је био једва приметан, а жалостан као покров |
| {S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разреди |
| увише здрава.{S} Али је њој лепо стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друг |
| Дворски својој пријатељици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих |
| — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило са околишењем, сле |
| човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, |
| } И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посл |
| у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и још један ђак, неки Живко Богатинчевић, ко |
| аницом би се можда заборавио да га нека тајанствена рука није стално обнављала.</p> <p>Сваки да |
| е, који се пенуше, лижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверав |
| девојка не сме одлазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се |
| ревет, покривен срџадом и окружен истим таквим јастуцима, две клупе до зида, застрте вуненим ћи |
| на највишој грани једне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p |
| гом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме пли |
| /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство д |
| >Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први замах влачези сам |
| лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада мла |
| могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољу на њи |
| су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У |
| оставили ни један једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, |
| пцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су в |
| та и да дише много лакше својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није поз |
| је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, пи |
| иривале се.</p> <pb n="426" /> <p>И све тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно |
| гласно молиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још М |
| свога бића.</p> <p>Једног дана седео је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са |
| е у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да помисли да м |
| S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па онда, изиђите... изи |
| но писмо.{S} Љубавно писмо!{S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а |
| шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом сопств |
| досећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежности.</p> <p>Па ипак му је било пр |
| најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</ |
| , бели као осушене кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} К |
| жић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p> |
| же нешто веће, господственије.{S} Идући тако кроз овај крај где се град стапа са селом, они изб |
| руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њихових ле |
| није догађало.</p> <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мис |
| самог камена, који је срастао са стеном тако да се не зна где се стена завршава, а где камен по |
| упим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан тако, лутао је једног дана са Живком кроз Градску малу, |
| роба, потмуо и очајан.</p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{ |
| у кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима |
| е знао да је види можда за последњи пут тако блиску њему и само његову.</p> </div> <div type="c |
| ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад није накашљао; |
| осмехну захвално, њене очи напунише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су |
| сти, жеље, осећања и наде.{S} Младен се такође јави... нешто немарно, као по дужности, јер није |
| лево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским |
| умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана к |
| вић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста, иначе опаљеног лица, разв |
| них страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и роморе тај |
| ме пријатељу.</p> <p>— На мене наваљују таласи мисли који ме заносе, љуљају ме и ваљају; ја се |
| м се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој |
| нској кући, која ју је притискивала као тамница.{S} Младен је опет описивао очајне досаде тубер |
| не волим нашу кућу.{S} Она ме мучи као тамница ...{S} Ја се тако лепо осећам овде.</p> <p>— Па |
| се расцветавао даље од Сарића Осоја... тамо откуда је водио пут из Србије, из Београда; он јој |
| — Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је остајао, облетао око својих мај |
| ан једини непоштеђен.{S} Тако сад стоје тамо рушевине: голи, окрњени, проваљени, подривени зидо |
| града:</p> <pb n="418" /> <p>— Ја морам тамо бити.{S} Рекли су ми да тамо будем! — и онда је ос |
| рски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклоност |
| стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и |
| у у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у |
| карпатских гора«.{S} Изабрао је крајњу тачку Пашановца, једно брдашце, које је готово у средин |
| мо!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у |
| ише.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... |
| селине, да ми привјенчаш овог ђетића са твојом ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тиш |
| шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је комендијаш, други посластичар, а трећи фот |
| -Веселинове Данице.{S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке ка |
| , Даница му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да оста |
| ло због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио, напавши г |
| четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек на |
| дне огромне крушке такише на врху брда, те свако не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело о |
| кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји зана |
| о џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме ис |
| олешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њег |
| е, једре планинске девојке, без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више пок |
| це.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом |
| ки су мислили да му је Дворски презиме, те га нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за |
| Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали још ближе.{S} Млада девојка је волела њ |
| етарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало |
| е овај поглед задржа на њој нешто више, те поцрвене до слепоочница.</p> <p>Она је већ слушала з |
| утка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p>Оне су ишле пола |
| вешт писмоноша.{S} Сви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показ |
| тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p |
| зумевала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријат |
| дног живота.{S} Даље није могла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му |
| а разумеде само прави смисао ових речи, те се извињавала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем че |
| јалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од њих.</p> < |
| погодио је да му је Дворски противник, те му нашао... измислио ову ману кад другу није могао.< |
| ачено од оне њене историје са Дворским, те је непрестано журио око спреме, скраћивао све што се |
| особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пре |
| у да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је отворена фото |
| шта.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да вид |
| ко шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са осмехом соп |
| би! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха св |
| ом од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> < |
| тела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове |
| била социјалист.{S} Она је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала с |
| еђу добром децом.</p> <p>— Ама, јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову непра |
| дарени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој занат, |
| А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета.{S} Светога ми Василија, није то н |
| ml:id="SRP19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред свој |
| окушај само!{S} Ја те се не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је теш |
| ака.{S} Даница је непрестано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разу |
| д вашега слатког.</p> <p>Девојка отвори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и при |
| с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштериј |
| } Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога |
| зивао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се |
| је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И он је осећао као да |
| ућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу смрди.{S} Двори су му насред Биограда ... одмах д |
| } Моје детињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка ј |
| алова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њега није ништа |
| Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се |
| > <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{ |
| а у својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за трену |
| ност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко |
| међу богатијом и сиромашнијом кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележ |
| } Њега се ретко ко сећао и обилазио.{S} Тек ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или |
| рква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте канцеларије |
| стој ношњи, готово реткост за варош.{S} Тек доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасл |
| а и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p> <p>— Не, не, не.</p> <p>Младен је |
| м је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели копнити и први бехари белети |
| јна ока, пуних груди, заводљиве косе, и тек онда најстарије, једре планинске девојке, без мидер |
| се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу |
| водио Спасоје.</p> <p>Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса |
| ерујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга и |
| во није досадно.{S} Да ви знате како су тек мени пријатни ови разговори... ове речи!...{S} Јер |
| или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко примети једног младића, који је стајао |
| ем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинс |
| </p> <p>Док је он тако лежао, напољу је текао живот, ничим незаустављен.{S} Њега се ретко ко се |
| а и пустим пијацама.{S} Поред вароши је текла Ђетиња, вијугајући око зидова, провлачећи се испо |
| — А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време |
| мпоновао овај пробрани говор паланачког телеграфиста, новинара и помало песника.</p> <p>—- Ства |
| н је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је |
| p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, дописник београдских листова и помало пес |
| видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико ластавица.</p> < |
| ј израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, |
| енили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековн |
| ; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвоз |
| кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зиди |
| анат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема жив |
| обро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кне |
| љици, здравој као тај ваздух, јакој као темељи зидина који су се више њих кострешили. — Многе и |
| м оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе |
| сећала о мрачним коморама и расправљала теорије светлости, жене су загледале витак стас овог не |
| Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где |
| ране, жене извртале главу да им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без |
| све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да пом |
| исао дубоко.{S} Осећао је да му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} |
| После га је подзидао најлепшим каменом тесаником, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, са |
| Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, ши |
| е била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било престало.{S} Држали с |
| индером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плави |
| стили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили греде и закуцавали даске.{S} На питања шта ра |
| лика, кад је могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о које |
| ђевушом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је м |
| леда, подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран |
| ју драгану.</p> <p>Љуљашка је била врло тешка.{S} Даница, тако исто, није била лака.{S} На први |
| даје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види |
| њега су нападале мисли неодређене, али тешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> |
| слио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих малова |
| га Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза њ |
| ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће.{S} Девојка је излазила ретко из |
| речи!...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем . |
| e> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код |
| /p> <p>— Браво, Дворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло |
| је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стоје неплодни, зарасли у к |
| но двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти доби корпу!</p> <p>— Добиће она још већу! — одговори |
| тно.{S} Не губимо време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилаз |
| тима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Во |
| скептички.</p> <p>— Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — |
| </p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћ |
| ао рђаво време.</p> <p>— Није истина да ти је она била равнодушна као и свака друга, — говорио |
| а мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... вод |
| <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и |
| Ајмо овђе, код нашега побратима ... има ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p |
| е стаклићима за сељаком, викао: »Испаде ти новац, рођаче«, задиркивао се са другим еснафима, ил |
| их погледа, започе:</p> <p>— Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше |
| ак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испит |
| ?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме |
| н изненада. — Светога ми Василија, даће ти је Веселин.</p> <p>Дворски га погледа зачуђено, па с |
| не, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слик |
| Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти реуматизам к’о . . .</p> <p>— Манастир Рујан је слав |
| ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p |
| емељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} Ја имам двадесет година, знам свој |
| орског по рамену и рече:</p> <p>— А ово ти је ђетић од ђетића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S |
| {S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.< |
| </p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пропадосмо ти ка’ Јанко на Косову.{S} Не кажуј ником ову нашу брук |
| а.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу см |
| њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је |
| Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој просто |
| о говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p |
| цима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву личио је донекле на Машана |
| ју је било да он и сувише далеко не оде тим несигурним стазама, јер су се волели и они... овако |
| хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако п |
| дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам н |
| афија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један о |
| S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као |
| атрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} К |
| улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужу |
| дној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје младих се и не обазре на нео |
| рачних расположења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многи |
| разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљива |
| } И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благих |
| ник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То |
| е.</p> <p>Оне су ишле полако и говориле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Двор |
| сно од њега, камо су била врата, и рече тихо:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али |
| ви, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму где сто срца плачу |
| врх од градске стене.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он |
| му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је о |
| тни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворски, као и сви људи дотакнути овом |
| младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници |
| "449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка |
| ом.</p> <p>Машан заћута.{S} Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио |
| ог са разних страна, неке греде, гробна тишина и таласи Ђетиње, који се пенуше, лижу зидове и р |
| вијала нека дирљива благост, романтична тишина планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини |
| је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и |
| /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално променљиви.{S |
| човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она је крива, — |
| ... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p |
| ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја |
| омену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки н |
| потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак грч који га је стегао усред прс |
| та.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није било више места ме |
| о Липу закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, |
| а планинског ваздуха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својо |
| , сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна м |
| родужи:</p> <p>— Нема ништа од њега.{S} То је ваљда неки ваш рођак?</p> <p>— Да! — промуца Дани |
| тића.{S} Равнога му нема до Млетака.{S} То ти је кућа од Косова.{S} Дван’ест му момака на тезгу |
| пом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спрат, без укр |
| су мерили странца није било доктора.{S} То су били људи који се не брину за наклоности, за буду |
| леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, ду |
| а, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Газдарице, поздрави |
| > <p>Овај последњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен |
| а била заједно са Дворским на Граду.{S} То је било довољно: поштена девојка не сме одлазити са |
| за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ |
| <p>И он се реши да запроси девојку.{S} То је био једини пут да покаже свакоме да је његова при |
| мала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и |
| Одвојио је за мене бубрежњаке.</p> <p>— То је паметно ... врло паметно.{S} Не губимо време.</p> |
| што то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он |
| пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била |
| нити су сувише дубоки нити деликатни да то могу сакрити од онога кога се тиче.{S} А и сам Дворс |
| како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим м |
| ци у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у |
| не све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачи |
| фист значајно.</p> <pb n="439" /> <p>За то време седели су Даница и Младен на Граду, на ономе и |
| мени нема живота.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам |
| а.{S} И неће га бити, ја то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} М |
| ветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина п |
| итоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости |
| ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила |
| ! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живо |
| {S} Поздравите мајку и кажите јој да је то врло лепо од ње.{S} Поздравите и Даницу.{S} Нека она |
| е. — Прије да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S |
| о нешто неочекивано и питао се да ли је то могуће, био је смешан.</p> <p>— Добар дан! — развуче |
| > <p>— Али, ја не смем тако ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу мла |
| бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.</p> <p>Д |
| ји занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како с |
| ни... овако као Младен и Даница, ако је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука |
| е, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="c |
| оше кући газде Веселина.</p> <p>Било је то после подне.{S} Нико не изиђе пред њих.{S} Авлија је |
| за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађа |
| ј свијета.{S} Светога ми Василија, није то ништа.{S} Само си се заморија.{S} Ајмо овђе, код наш |
| Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та крилата реч му одузе варошку наклон |
| ајстора су радила вредно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћ |
| таро и младо излази да се љуља, јер »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љу |
| дину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>О |
| {S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако живот |
| Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени т |
| а и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница |
| морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница |
| јка вас је поздравила и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа. |
| нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она вас моли за оп |
| вали двапут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне |
| ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом оградом са копљима, па кад |
| младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се |
| лаву несрећног младића.</p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Бео |
| видела како је јак... као земља!{S} Ко то каже да је јектичав?</p> <p>На једној стени, која је |
| њега.{S} И он се питао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Весел |
| зору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође истим путем куда |
| кад не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило сл |
| Веселинов глас:</p> <p>— Ја, ја ... још то само!{S} Зар сам ја одрапио моју ђецу за којекакве с |
| е школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне жене за које се каже да су »из првих кућ |
| > <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерн |
| рошким воћњацима.</p> <pb n="436" /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S |
| по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног обичног, врло прозаичног дана, кад |
| е девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго говори унапред, кој |
| а и Младен задржаше се на Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја |
| кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> <p>Један здрав момак, снажан ка |
| ух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи непрестано Даницу за руку.</p> <p>Он |
| то је требало одговарати великим надама тога доба кад се мислило »од мора па све до карпатских |
| шло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубока меланхолија за Београдом који |
| шким девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се |
| рство.</p> <p>Девојка је признала да је тога дана била заједно са Дворским на Граду.{S} То је б |
| рава јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, и |
| 110_C4"> <head>4.</head> <p>Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски тубе |
| оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и сувише далеко не оде тим |
| посла, којег је имао пуне руке.{S} Сем тога, видео је брзо да не може много рачунати на ове ре |
| ло досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила |
| рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, ни Дворском није било лако.{S} Ко га види, запитк |
| м празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Други на његовом ме |
| постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Светог Јована дан је био изузетно леп.</p> <p>Наро |
| е други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла око њега, засладила |
| ца се поврати.{S} Она се поклони дубоко тој глави, осмехну захвално, њене очи напунише се такођ |
| Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чуда |
| проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју и |
| о их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основно |
| једној одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што ј |
| а подигне кућу, нестало му новаца.{S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и |
| њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије разв |
| учја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад |
| , којој је наличио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разн |
| ересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о празнини |
| радницима, сиротињи.{S} Кад би зарадио толико колико је мислио да је довољно за мајку и њега, |
| мајстора почеше да разваљују ограду на Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце ро |
| , залевала коров око дућана, куцкала по Толовим Зидинама, прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан |
| живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блу |
| а ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односил |
| >— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> < |
| на пролеће, а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> < |
| </p> <p>Разговор се започе о времену, о томе јесењем дану који је својом светлошћу опомињао на |
| с, а који киша обично поквари тако да о томе постоји једна локална пословица.</p> <p>Тога Свето |
| а најпрече потребе и води рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће |
| и шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше из |
| смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад с |
| аве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећи.</p> <p>Грознице га мучиле.{S} С г |
| /p> <p>— Видите, Данице, — ослови је он топло као сестру, а глас му задрхта као пред плач, — хв |
| љуљашке сва зајапурена и захваљујући му топло. — Изгледа ми као да сам путовала дуго кроз неку |
| есени.</p> <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне б |
| исала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко |
| ве.{S} По њему је сунце разливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још ни |
| } Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије.{S} Идући |
| ним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, трње се покрив |
| ош мање на овом месту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових по |
| ди проводили су се за себе, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнеж |
| о сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји змија и сме да начини неколико |
| убину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Ка |
| се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остат |
| ово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком с |
| е симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут дв |
| а просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотогр |
| ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p> |
| тово поверљиво, и полако извуче руку. — Тражиће ме.</p> <p>Бркић није приметио Спасоја.{S} Он ј |
| настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити су сувише дубоки нити деликатни |
| ије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно време и без неке особите системе.{S} |
| , које је имало нешто више слободе него трговачка кћи, волела је политику, али није била соција |
| е, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} |
| мачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким чино |
| ном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, че |
| ће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову |
| {S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, у |
| варошких дућана који се зову просто <hi>трговина</hi> и где се може купити све: кило соли и раз |
| ијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она ни |
| онови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обор |
| посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и распитивали се какво је |
| 19110_C7"> <head>7.</head> <p>Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане н |
| јанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек |
| кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и кажите јој да је то |
| нам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мен |
| га мучиле.{S} С грудима није ишло како треба.{S} Мршавео је.{S} Поред тога, обузимала га дубок |
| их лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, темељи |
| оралности и има максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу |
| од првих трговачких кућа.{S} Она му је требала да крунише његову трговачку каријеру: допуни му |
| клањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S |
| дати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад се мисл |
| хладан планински поветарац затресао за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут о |
| Даницу за руку.</p> <p>Они осташе један тренутак тако једно до другог.{S} Сунце је сијало иза њ |
| девојкама, готово сељанкама.{S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису |
| арошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматра |
| му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везам |
| ко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа |
| ме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога света, држећи |
| онако лијепог родила! — додала би нека трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути |
| ше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се с њом низ |
| да је комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{ |
| на празној варошкој пијаци дремала два три планинска коњића под бременом дрва.{S} Бркић је коп |
| вен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један |
| да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се |
| Наста тешка тишина.{S} Газда Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже |
| крову.{S} Намештај је био скроман: два трн платна која су претстављала неке стубове у башти .. |
| <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен предело |
| не.</p> <p>Једно јато тица прнуло би са трна на трн.</p> <pb n="432" /> <p>Он је био као опијен |
| рава је крила под собом модру љубичицу, трње се покривало белилом свога бехара, леске се китиле |
| о куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске зграде, |
| ли клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, дов |
| баци испуњавају, време не жали, речи се троше, и незаинтересовани посматралац се пита о чему се |
| о у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи просте, али слатке, речи скупе, без сп |
| е самом себи.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју |
| те због ње.</p> <p>— Не, ја нисам ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако |
| на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја јој морам помо |
| једном кревету.{S} Његова газдарица се трудила, али на свој начин.{S} Око њега је било очајање |
| остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворс |
| н остајао и даље радник, док се Спасоје трудио да буде нешто више, да изиђе из себе, стече друг |
| ун.</p> <p>Од свих девојака, Спасоје се трудио највише око газда-Веселинове Данице.{S} Он је би |
| фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</p> <p>— Не виђате се, гос |
| ачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које |
| Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова ностал |
| д бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и ср |
| а од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја могу можда још неко време овако ...{S} Али, |
| p> <p>Кад се освести, он виде како свет трчи оном месту где је коло почело; мараме се лепршале |
| човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разних стран |
| ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањал |
| ста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о т |
| скрупула, и савестан до педантерије да ту болест сакрије и спречи.</p> <p>И до Данице су допрл |
| ољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољив, диваљ, без с |
| ри је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Она је начињена од самих влачега, на |
| иромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђ |
| кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.</p> <p>— Не, ја |
| рили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала средњовековна властела.{S} Ту је ослепљен |
| говори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више.</p> <p>— Она |
| овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале механџије, трговчићи, покоји занатлија, и |
| пеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љига |
| уну заостале перунике и јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног ка |
| е широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од |
| им ладњаком.</p> <p>Сељаци су се држали ту, пред кафаном, док су грађани играли одвојено, иза к |
| један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојкама, готово сељанка |
| ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о не |
| вало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена |
| лазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} |
| која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све друге краљевско-српске девој |
| , која зна да пркоси, те рече да остану ту док Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му |
| дњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, али мени нема живота.{S} И |
| епеница не знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибија |
| Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се то тамо каже.{S} Та кри |
| } Младен је опет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и |
| чна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој ули |
| к! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, мла |
| ју, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби три сата на крошњавом звонику ва |
| <p>Спасоју се већ било досадило служити туђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Дан |
| адника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, |
| .{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад се пусте ка |
| итао:</p> <p>— Нашто то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Кур |
| две пећине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну град |
| уче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} Даница је |
| ом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, |
| асоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одвра |
| не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носио је немачко оде |
| {S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало шт |
| је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцали недељам |
| стена завршава, а где камен почиње.{S} Турци су плакали рушећи ове зидове, али нису оставили н |
| } Ту је ослепљен Никола Алтомановић.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је треб |
| p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на је |
| је отац смео да ради све: да грди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за |
| ограда; он јој је био као неки доказ да ће се једном отрести очеве куће где је отац смео да рад |
| ћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је нази |
| .{S} Још му је рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> |
| {S} Као опоменут неодређеном слутњом да ће видети Даницу, он се извуче из постеље, с муком обуч |
| као пред буру.{S} И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разр |
| ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или |
| , Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати |
| зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је коменд |
| селин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, па он |
| го га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S} Је |
| вија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је новин |
| оследња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше спе |
| годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — или на све то укупно?</p> < |
| а све.{S} Грађани су се препирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по р |
| гавог песка од свих тих развалина, сићи ће на помол <hi>Тавнице</hi>.{S} То је један велики бун |
| же?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је ше |
| то?{S} Зашто да га туку?</p> <p>— А то ће ти бити Веселинови момци.{S} Курјак ти је то; он ник |
| а.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{ |
| еничке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један кам |
| вника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и |
| слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече младић место одговора. — Им |
| зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} Погодили су посао ђутуре, па им |
| дређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог рак |
| где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејам |
| суседске зграде, био је масиван зид од ћерпича.{S} На зиду је била само једна капија, на којој |
| стано говорила о теби.{S} Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили |
| а у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш |
| има, две клупе до зида, застрте вуненим ћилимом, остарео орман од ораховине, жуто огледало и »ж |
| евојке им се придружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, он |
| само трговачка писма.</p> <p>— Али, ја ћу наћи начина...{S} И писаћу вам, не љубавна писма, ве |
| према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p> <p>Газда Веселин се |
| p>— Седите само! — рече он Даници. — Ја ћу вас љуљати... не бојте се ништа.</p> <p>Млада девојк |
| > <p>— Ја вам ово говорим, а ко зна кад ћу вас више видети.</p> <p>Даница разумеде само прави с |
| Многе и многе дане премишљао сам: како ћу да живим, како да разумем свет који ме окружује.{S} |
| ла дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен с |
| ево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; |
| иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути.</p> <p>— Сит сам свега.{S} Све ми се досадило ... |
| ра, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p |
| а на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, |
| не кости, још страшни и тако сурвани, и ћутљиви под својом мршавом травом.{S} Ко се не боји зми |
| тало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи око подне кад с |
| вам пишем ...</p> <p>— Не, за име Бога, у нашу кућу долазе само трговачка писма.</p> <p>— Али, |
| теорије, продужише још даље: иза града, у клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, гд |
| ароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p |
| клисуру, где се Ђетиња једва пробијала, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим нед |
| а три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да постане занатлија.</ |
| ти о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, с |
| а, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb |
| ане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембар |
| ом закаченом за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се |
| столицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да ид |
| упротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који броди непо |
| — пресецала би Даница накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и мо |
| бите ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{ |
| у.{S} Међу њима је био и калфа Спасоје, у своме зеленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, |
| без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички. |
| Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама, оне су излазиле из школе: на |
| су грађани играли одвојено, иза кафане, у башти.</p> <p>Било је много света.{S} Свако се обукао |
| ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекуј |
| о даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облацима.</p> |
| илиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, пла |
| Спасоје служио.</p> <p>— Па, ја мислим, у Турицу, код Вељка?</p> <p>— Немам ништа против, — одв |
| наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи радозналих маловарошана који су мерили странца |
| <p>— Склонимо се... овамо, за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> |
| а, у пустињу, где се пут једва назирао, у дивља, ничим недодирнута брда, која су оживљавали инс |
| око Спасојево већ се смешило, а Лацко, у пози паланачког кербера, који је срео нешто неочекива |
| нице</hi>.{S} То је један велики бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су ка |
| имам двадесет година, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спр |
| е одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика пре |
| њено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један кревет, покривен срџадом и окружен |
| о за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине манастира |
| ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспелог са разни |
| ред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и |
| > <p>Пролеће је расипало своју топлоту, у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа |
| у претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној |
| анства са Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај л |
| Даницом... пре годину дана... у Ади... у истој овој неранџастој светлости пред крај лета.{S} О |
| чавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса |
| ада нешто важно догодило <pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађ |
| мо пажње, заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења |
| церте и где се срећу непозната лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са ук |
| раку оставио је нешто од себе самог.{S} У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем |
| широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се видела око куће велика диванана обојена у с |
| ма је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, в |
| ђе му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ вез |
| мишљао на који начин да пише Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она |
| ог врбама, дудовима и покојом липом.{S} У средини острва <pb n="424" /> се подиже једна механа, |
| о је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију |
| н дубоко до срца, близу плача.</p> <p>— У тим тренуцима ваша писма су ме спасавала.{S} Ја нисам |
| има је била дуга као заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p |
| ла Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град |
| Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју |
| таје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног врбама, дудовима и покојом липом.{S |
| уни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина. |
| Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . |
| мета која имитира капут, без много рада у рукама и са покојом књигом која се по корицама распоз |
| Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила неједнаког камења доспело |
| , то није могуће.</p> <p>Младен погледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, кој |
| ста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми в |
| . п. грађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој |
| а, а овде онде расцветавала се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, |
| мо једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног зво |
| тења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од Стражаре па све до Малих Крушчи |
| утом далеко од Београда, Даница је пала у очи прво по њеној панами, која је лепо доликовала њен |
| рски не примети промену која је настала у вароши.{S} Али, то није дуго трајало: паланчани нити |
| ла, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ине: <hi>Видна</hi>, једна врста тунела у масивној стени, који спаја источну страну града са за |
| акође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглављивао ч |
| штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно |
| ветлости пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} К |
| огледа у девојку.</p> <p>Даница је била у пепељавом оделу, које јој је врло лепо стојало.{S} Он |
| лазила ретко из куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и је |
| ли им није знао мере, па му је долазила у дућан ретко, можда само кад не би могла купити на дру |
| рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p>Последње су излазиле |
| ве апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кр |
| у страну земљу, пуну изненађења.{S} Има у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што |
| , гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево од њих, куд су отишли Живко |
| вима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, која ју је притискивала као тамница.{S |
| а, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очинској кући, кој |
| које је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у о |
| и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му гл |
| ти он пића свакојака каква ти га нејма у Латина.</p> <p>— Не ... не, Машане.{S} Води ме кући.{ |
| {S} Да ли се тако могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избе |
| видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку.{S} Од куће, па све до идуће суседске |
| вим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била ле |
| ајпре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, |
| девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даљ |
| Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у ко |
| о таласима једног <pb n="440" /> језера у некој срећнијој земљи и под небом блажим од нашег.</p |
| пет пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још ви |
| отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанствености; тек што би хладан |
| д Биограда ... одмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} |
| нестрпљења и носталгије да не прецвета у овој пустињи, румен и невесео као планински јоргован. |
| себи претстављала за свет даљи од места у којем се родила, одрасла и ниједног га дана не остави |
| исма су ме спасавала.{S} Ја нисам ништа у свом животу осетио слађе од дрхтавице која би ме обуз |
| , Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још царству чу |
| на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још је мог |
| у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевице и локалне амбиције.{S} Нико није мога |
| ихових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник |
| етурити преко главе једну годину службе у овој паланачкој пустоши, па после остали, одрекли се |
| ди странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и крај топле обућарске пећ |
| латна која су претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточи |
| ња, пију вино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</ |
| а од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест која је потајно рила по њему појав |
| авија, са сенком неке неодређене досаде у очима, Даница, била је ћерка једног од богатијих ужич |
| пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један креве |
| ма, где има железница, лађа, где се иде у позориште, на концерте и где се срећу непозната лица. |
| и поскочи за Живком.</p> <p>Кад га виде у колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити д |
| ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале пер |
| холији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види.{S} И млади |
| .{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова |
| >— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шу |
| . . . мораћу јој писати, — понављао је у себи.</p> <p>— Али како?{S} На који начин? — долазило |
| био осетљив, давао је отпор и враћао је у наручја Младенова.{S} Замајна сила је била толика да, |
| штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихове зађевиц |
| ажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала на нешто.{S |
| чине, развученим до иза врата, личио је у своме »костиму« на сеоског певца.</p> <p>Спасоје је в |
| о изузетно леп.</p> <p>Народ се састаје у Ади.{S} То је једна врста острва у Ђетињи, засађеног |
| а и о варошком животу.{S} Али, ово није у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је п |
| ла усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом оделу и очајној розе-машни.{S} Он је ту |
| је зазирала од те речи, још бунтовничке у нашим паланкама, и опирала се песимистички оптимизму |
| иметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неколико хлебова н |
| е о будућности, буди ми романтичне жеље у садашњости.{S} Ја се осећам разнежен, готов на смех б |
| , која никад не сазрева због ране слане у овим брдима.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећ |
| ужњала пре времена, као многе наше жене у провинцији.{S} То је била Даничина мајка.</p> <p>— Га |
| е су страсти ретке, — тражило је новине у којима је изишао тај допис.</p> <p>И онда се говорило |
| да иду због бање.{S} Сила је то од бање у Биосци.{S} Каква Абација, какви бакрачи!{S} Излечи ти |
| , писмима и разговорима његово самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету |
| ван, па, најзад, забранили му и живљење у Београду.{S} Његов живот је био досадан списак горњих |
| за тренутак њено рашће, те би све стење у њој наједанпут оживело, лишће дрхтало, гранчице се пр |
| копчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што ј |
| прилика која је дрхтала и прибијала се у мрак.{S} Она пружи обе руке: десну Дворском, а леву М |
| n="416" /> <p>Био је понедељак, кад се у овим местима имало мало посла, те су се ту искупљале |
| здрави тек почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и н |
| адба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп |
| ктом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ пролазило, |
| ог нарочитог повода, залепршао би му се у мислима један прамен ове металне косе, и млади човек |
| Одмах после тога Светог Јована прочу се у вароши да је Дворски туберкулозан, јектичав, како се |
| p> <p>Само, ко то сазнаде, ко то донесе у ову варош тако далеку од Београда?{S} Он се никад ниј |
| Ја, лијепе ти сале, домаћине, а и јесте у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко |
| ан џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломиј |
| по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне к |
| транца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немар |
| Знаш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после т |
| лом.{S} Ђетиња се пенушала око стења, и у романтичним водопадима падала у вирове.{S} А даље, од |
| е отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопевана песма, жалосна као ж |
| а склоност за сањањем о свету који живи у срећнијим <pb n="421" /> крајевима, где има железница |
| отово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </d |
| рукопису.{S} Моји снови су се огледали у контурама ваших слова.{S} Она су ме опомињала на плач |
| на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било пр |
| о јој првој о новитетима који су стигли у радњу, попуштао јој на мери, нудио јој робу испод цен |
| и проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју |
| и јужни дијалекат, оженили се и ородили у вароши, те себе не разликују од мештана, а ни ови од |
| темељи без куће стоје неплодни, зарасли у коров, од кнез-Михајловог времена па до наших дана.{S |
| , проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као ос |
| ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још даље: иза града, у клису |
| зговоре и помагао им да испадну озбиљни у њиховим седамнаестим годинама.</p> <p>Тај Машан, и јо |
| ушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их уписали у Рад |
| p>Млада девојка се стресе.{S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље |
| Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варо |
| дњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то покаже?{S} На к |
| под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да дише м |
| сторија: ове бескорисне, изгубљене речи у неранџастој светлости предвечерја!</p> <p>Свако од њи |
| .</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо удар |
| едном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долаз |
| Јесам ли ја дошао овде да се заљубљујем у паланачке девојке... и нашто онда овај занат, сва мук |
| а слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слан |
| својим грудима тако плитким, остављеним у наслеђе од оца кога није познао и мајке која је рано |
| ти!« свим тим новим лицима, тако ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоште |
| пшати сељака по рамену и клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако |
| осе, љуљају ме и ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без п |
| ружним у својој простоти, тако простим у своме плитком непоштењу, али је тада млади човек пона |
| у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а муштерија да п |
| ише се такође сузама, и она махну руком у знак: збогом, али су поред ње већ пролазиле друге кућ |
| плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигером у левој |
| берцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче лежерн |
| од капута, без стомака, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју |
| за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} Као црни |
| . . .</p> <p>— Манастир Рујан је славан у нашој историји, — продужи телеграфиста без обзира на |
| о баналан, а други — непознат, сакривен у дубину душе, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта |
| аф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније су му з |
| е!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрањено . . . као п дуван, к |
| природних наука, док је Младен изазивао у себи портрет брдске девојке која се изненадно појавил |
| на, у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његов |
| ви су га познавали, те ником није падао у очи кад је прилазио Даници, показивао јој своју менаж |
| лосна као живот.</p> <p>Младен је лежао у својој соби сам.{S} Држао је неку књигу пред собом, д |
| е.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l> |
| ар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље ш |
| у пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, притворних малих очију, са |
| орене летње блузе го, мек и округао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, |
| ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас све презирем.</p> <p>Иза ње се модел |
| два у недељи, да јој каже коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је бил |
| ма.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{ |
| му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове усл |
| ња липа је мирисала.{S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагља |
| не букне као пожар, који је предосећао у својим двадесетим годинама, и тако лишен сваке нежнос |
| ет овим супротностима, Бркић је корачао у народ, у свет, несигуран, без вере, као морнар који б |
| јима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упит |
| их речи.{S} Он није налазио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала та |
| едство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека к |
| и мајка? — изненади се девојка, готово у неверици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не |
| ашановца, једно брдашце, које је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је |
| еленом »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и запо |
| ичио као слика.{S} Био се толико пренео у своје исповести да се и сам осећао разнежен дубоко до |
| ћности, и свети занос који би запламтео у очима овог планинца, врло одушевљеног, недодирнутог р |
| унике, заостале из доба кад је град био у животу, дивио се једном идиличном месту на Ђетињи, ус |
| а је потпун квадрат.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешк |
| но да сретне Даницу, особито кад би био у друштву са Живком, те ју је могао да поздрави.{S} Ски |
| варошке куће и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у сво |
| у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слик |
| е за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши више није био интересантнији од новога фотогра |
| је то љубав где се никад не погледа око у око, где се рука не стегне, него се троше речи, речи |
| и родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који |
| ...{S} Јер је једном странцу врло тешко у овој вароши ...{S} Допустите бар да вам пишем ...</p> |
| о спокојство које га је дотле одржавало у животу.{S} Небо је тежило над њим као пред буру.{S} И |
| ов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уст |
| а, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница. |
| ахали рукама и ногама, коло је одмицало у дубину баште ... под врбу, у неку влажну траву, и мла |
| нио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго |
| о, које се било <pb n="447" /> извалило у прашину, подиже главу и погледа их сажаљиво, као да и |
| су зврјале празне.{S} Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма |
| {S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је још појачавала самртно бледило.{ |
| арице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разумевају, ка |
| вуче Дворског за рукав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »ко |
| дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни присуство девојке којој ј |
| дно, онако како се то може кад је зидар у исти мах дунђерин, калдрмџија, ћерамиџија и молер.{S} |
| дмах до краљевих: врата у врата, пенџер у пенџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, га |
| ао музику која јој је отварала нов свет у средини света који је стално око ње, а који дотле ниј |
| и једноспратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незад |
| . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p |
| {S} И он осети једну дубоку поверљивост у тих неколико речи, речи простих, безначајних, а благи |
| о чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак« |
| сти грађани који су се наметали да буду у његовом друштву сад су избегавали његов сто; оне дево |
| не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто свом |
| На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, с |
| ичном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца |
| »се то ваља«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има најв |
| м из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по |
| ротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролаз |
| , брате, но за кога!</p> <p>— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију, да разгледају развалине |
| је зло је крио дубоко у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, |
| ону старинску песму где сто срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зе |
| Он се посади са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p |
| ио марљиво, али већ другог дана пао бих у очајање и мрсио своју косу.</p> <p>Даница га није раз |
| е народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, |
| згодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" / |
| уха.</p> <p>— . . .{S} То начини пустош у мојој души, — јадао се Дворски својој пријатељици, зд |
| ико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфиста, доп |
| стеље, опет леже.</p> <pb n="449" /> <p>У соби наста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта рад |
| се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад |
| ху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, в |
| графија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један |
| од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У средини града су две пећине: <hi>Видна</hi>, једна вр |
| ера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{S} Обучена у бело, са |
| ши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Дани |
| страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је бли |
| огодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејасној маси света, Даница примети Спасојеву главу, |
| <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата рапав Веселинов глас:</p> |
| трудили се да оборе ову новост.</p> <p>У први мах Дворски не примети промену која је настала у |
| его их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основ |
| а и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на време, млади човек |
| се наједанпут и начинила пустош.</p> <p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекари |
| ?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан ка |
| кић је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за к |
| а, помагао их, показивао им, и једва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а н |
| за јоргован, у град, ја познајем пут, — убрзано јој рече Младен.</p> <p>Али је било доцкан.{S} |
| јеру: допуни му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за ва |
| исти пријатељи.</p> <p>Жена их збуњено уведе у »салу«, једну овећу одају, у којој је био један |
| бно се намести на седишту, начињеном од увезаних крпа.</p> <p>— Та батал’ те, Дворски.{S} Ви ст |
| »костиму«, нешто мање важан него у Ади, увек на првом месту, готов да одржава ред и заповеда.</ |
| шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав.</p> <p> |
| ије смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи |
| есто.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се |
| ме опомиње на моју мајку.{S} Она га је увек имала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Ц |
| воју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живко повуче |
| ко више не води рачуна о њима.{S} Само, увече, жене и ' деца клоне се од овог места као од прок |
| ла се перуника у букетима.{S} Све то је увијала нека дирљива благост, романтична тишина планинс |
| варкуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због |
| зашкрипаше, други пут љуљашка оде мало увис.{S} Трећи пут Дворски не пусти љуљашку, спусти се |
| ивеном под глатку материју блузе, да се увлачи у забрањене регионе једног срећнијег живота и да |
| ло песник.{S} Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном |
| ов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица речи наваљивала је на Млад |
| т.{S} Кров јој је био у виду звезде.{S} Уврх крова налазила се плехана вртешка, која је својом |
| са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког бунара, последње |
| ош се изгуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... |
| о је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— Нека га Бог поживи мајци ка |
| лом град је предат поново Србима.{S} По уговору, Турци су га рушили.{S} Кажу да су лагуми пуцал |
| атно осећање које му је ровило по души, угушивао брижљиво да не букне као пожар, који је предос |
| ти и срицати по овој паланци где врлине угушује ситничарство интереса, сопствена беда развија з |
| оје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S |
| на је крива, — понови девојка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је п |
| p>У једној великој, сивој соби, која је ударала на лекарију и неизветрен ваздух, лежао је несре |
| ија је зврјала празна.{S} Из подрума је ударао задах на плесан и пиће.{S} У дворишту видеше још |
| фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту поред Ђетиње.{S} Доцније |
| рдо подзидано, авлија поплочана, темељи ударени, али куће нема.{S} Ја сам ти као те зидине.{S} |
| ош Римљани оценили важност овог места и ударили прве темеље кастелу.{S} Доцније је ту становала |
| у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђен |
| клети се с њим у све свеце у календару, ударити тегом у теразије тако да испадне крива мера, а |
| p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћемо ударити на Град.</p> <p>— Не мари.{S} Има више ’лада.</ |
| ојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту, начињеном од увезаних крп |
| оран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се |
| у право, не скрећу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још поне |
| чинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица и испуњавао један њен сан.{S} Само се бојао да мо |
| м сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто оживи о |
| им него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у њега је пренео с |
| 4" /> <p>Већ су падали први снегови.{S} Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом. |
| рио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа |
| око себе.{S} Доле, испод ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</ |
| </p> <p>Дође му да прекине све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је веза |
| ву нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао је да |
| их крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског, а можда и ранијег доба, где |
| , у њега је пренео све, он је веровао у Ужице и волео <pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове |
| ма је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита |
| престоници.{S} Зашто сам онда долазио у Ужице?</p> <p>Он се напрезао да се отресе од ове слике |
| ратним кућама, коју млади свет у јадном Ужицу зове глупим именом »корзо«!</p> <p>Незадовољан та |
| /> <p>То је било на покладе, кад се по Ужицу праве љуљашке.{S} Старо и младо излази да се љуља |
| те ми то.{S} Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.</p> <p>Даница не одговори ништа него се диже.{S} |
| ба је била на саму Госпојину, како се у Ужицу зове Велика Госпођа.</p> <p>Дан је био врло леп, |
| шан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошк |
| народа и неке бекрије... бећаре којих у Ужицу има много.{S} Ови људи проводили су се за себе, п |
| ћ.{S} Турци су поклањали нарочиту пажњу Ужицу, јер им је требало због Босне, и необично су цени |
| {S} Он је био смео и тврдоглав горштак, Ужичанин, који не зна за препреке кад једанпут науми шт |
| ски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Две гимназисткиње су се осећале као изгнан |
| а примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мис |
| воје куће као у дане које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега, |
| ражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и ја вид |
| пред крај лета кад мирише отава, кад су ужичка брда пуна росе и у ваздуху се осећа нека недопев |
| ње већ пролазиле друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — ре |
| о Малих Крушчица, био је празан простор ужичке котлине, оивичене овде онде последњим снегом.{S} |
| е и једном голом косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, |
| одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можд |
| народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом м |
| зузетно занимала више од других крајева ужичких.{S} То је било старо Ужице, заостало из турског |
| о ту кућу.{S} Она је била старински тип ужичких кућа.{S} Образовала је потпун квадрат.{S} Кров |
| ница, била је ћерка једног од богатијих ужичких грађана, познатог ракиског трговца на Доњој чар |
| Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе ј |
| објављен о састанку Младена и Данице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подме |
| ца му не допусти.{S} Она је имала тврду ужичку главу, која зна да пркоси, те рече да остану ту |
| ким хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на једном |
| аници, показивао јој своју менажерију и уз слона додавао јој љубавно писмо.{S} Љубавно писмо!{S |
| и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му |
| и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сиротог младића и трудили се да оборе ову новост.</p |
| — Ја сам пропала! — промуца она.</p> <p>Уз пут који је водио ка Граду пео се Спасоје са Лацком. |
| од седишта и заједно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле ра |
| от, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном под глатку материју блузе, |
| > <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— |
| а се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста тишина.{S} С времена на врем |
| ли пуне дрхтања, речи неме, створене од уздаха и пољубаца.</p> <p>Пут је остављао варошке куће |
| ="la">O, tempora, o, mores</foreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе |
| евала добро, али је осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу |
| м кућом.{S} Тек пред неким већим имањем уздижу се тополе, да обележе нешто веће, господственије |
| се о воденичке бране.{S} Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је |
| p>Он је био као опијен пределом који се уздизао око њега.</p> <p>— Видео сам још вароши, — рече |
| стас овог нежног странца, а девојке су уздисале за краватом од кинеске свиле.{S} Нико у вароши |
| нела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже |
| крикну она, и наслони се на девера, сва уздрхтала.</p> <p>На прозору једне ниске куће стајала ј |
| . — Какав лек?</p> <p>— Ја сам их доста узимао, али ништа не помаже...{S} Дајте ми мало од ваше |
| шта.{S} Он није волео ову девојку да је узме за жену, али ипак... новост је била страшна, и он |
| га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав |
| , био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, |
| а се осећам разнежен, готов на смех без узрока и на тих плач као увређено дете.</p> <p>Бујица р |
| је Спасоје самом себи.</p> <p>Сад му се указивала једна згодна прилика, кад је могао прићи ближ |
| ји осећа како расте јачина његових жеља уколико се смањује његова животна снага.</p> <p>У томе |
| није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивним животом и презривим ос |
| рао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за копоран.{S} |
| асивна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна.{S} Крај последњег прозора сед |
| друге куће, старинске ужичке зграде без украса.</p> <p>— Сиромах младић! — рече девер, очекујућ |
| ки момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињале своје разнобо |
| то он још некад видети — или на све то укупно?</p> <p>Острво је дрхтало од позног зеленила ота |
| заслужује већег изучавања.{S} У њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвен |
| хов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу.{S} Али, |
| сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштва, избегавао да се меша у њихо |
| p>Један снажан сноп подневске светлости улазио је у собу.</p> <p>Ова светлост га је опомињала н |
| рачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остац |
| максиму да »коња и жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се с |
| хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале празне.{S} |
| ="425" /> велико дете дугих београдских улица, тако осамљено у пуној провинцији, кад му ни прис |
| турског, а можда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су к |
| д ње, белело се Ужице, са својим правим улицама и прекопаним баштама.</p> <p>— Ју, не смем! — в |
| ла се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред |
| итак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — ш |
| е.{S} Ја не могу даље.</p> <p>Дрвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод |
| о је освајало.</p> <p>Сунце је пекло по улицама.{S} Развијено дрвеће је бледело на његовом сјај |
| је остала.</p> <pb n="450" /> <p>Са дна улице прекиде Младена нека вика.{S} Као опоменут неодре |
| руком показивала куда ветар дува.{S} Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер |
| pb n="443" /> га.{S} Он је волео његове улице пуна тишине, његова брда где су призори стално пр |
| Стару пијацу, где се сустичу све главне улице овог провинциског места.{S} Девојке спазише Живка |
| ке пред своје дућане на тротоару главне улице.{S} Разговарали су у групама, довикивали се преко |
| Испод њих се видела варош и парче једне улице.{S} На телеграфској жици одмарало се неколико лас |
| арали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике.</p> <p>Калфа Спасоје је с |
| и: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју истор |
| холија за Београдом који је оставио, за улицом у којој је живео, за животом који је водио.{S} К |
| онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даље, ван |
| су разбијале прозор кад је он пролазио улицом сад су га гледале испод ока, испитивачки, помало |
| це као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле |
| куће, још ређе излазила у једну очајну улицу, испуњену неугледним дућанима и једноспратним кућ |
| нађоше на сокаку.</p> <p>Кад их запахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из нед |
| алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> <p>Овај тип куће, на ко |
| и пријатељи.</p> <p>Доцније, кад год би улучила прилику, Даница би говорила како се фотографиса |
| о са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb n="440" /> ј |
| хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и рече му:</p> <p>— |
| вила пред њим и више му није силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио |
| иште одбране.{S} Ко је још слободнији и уме да се вере од зида до зида, с камена на камен, пушт |
| рније боје; а кад нема посла, нико није умео лепше изићи пред дућан, метнути десну руку на леђа |
| ан овај јучерашњи сељак, који је додуше умео да копира манире, али им није знао мере, па му је |
| је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшати сељака по рамену и клети се с њим |
| један нов детаљ.{S} Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{ |
| , — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи црт |
| ог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо живинче, и показа му неке слик |
| , са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић је пролазио улицама леп као млад п |
| ед бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и |
| очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа како расте јачи |
| одио коло, био кец, развађао посвађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полица |
| рче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан такође ту, на С |
| вком.</p> <p>Младен се био заруменио од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:< |
| мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се не |
| де, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> <div type="chap |
| аже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада и рече:</p> <p>— Не кривит |
| оца кога није познао, на мајку која је умрла врло млада, на ову девојку која је стајала пред њ |
| ила нада мном, и дан и ноћ, па је после умрла од исте болести као и отац.{S} Ја сам труо.{S} Ја |
| а кога није познао и мајке која је рано умрла.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
| да се интересује за Дворског.</p> <p>— Умрли су му.</p> <p>— И отац и мајка? — изненади се дев |
| 8" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко у себи.{S} |
| а деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а нико их не додирну, не помисли да на њима шта |
| то верујем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна д |
| је био један дан о којем се дуго говори унапред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а ко |
| збежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> < |
| ао и свака друга, — говорио му је један унутарњи глас.</p> <p>— И она пати због мене, — мислио |
| ама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским |
| иса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у в |
| рици.</p> <p>— Живко ми рече да Дворски уопште не воли да говори о себи, али је једном рекао да |
| и, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом забаченом месту по |
| арали: »Ај’, гледај своја посла!« — или уопште нису ништа говорили.</p> <p>Тек доцније неко при |
| ог плота ... даље, ван вароши, којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разг |
| њега је било очајање и несрећа.{S} Лице упало, жуто, мртвачко, обрасло у густу браду, која је ј |
| Београд на продужење гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво |
| </p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет ск |
| .</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор се започе о в |
| једанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p> <p>Младен не |
| и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам |
| ња од мене, Живко, као да сам окужен? — упита он други пут гимназиста.</p> <p>Кад ни од једног |
| > <p>Нарочито му се Даница свиде, те он упита Богатинчевића ко је та девојка.</p> <p>Овом велик |
| ма једна ствар?</p> <p>— Која? — смерно упита калфа Спасоје, којем је импоновао овај пробрани г |
| х изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушка |
| ривен влажном маховином, она је гледала упорно за трговачким калфом, намрштена <pb n="441" /> п |
| дговори ништа.</p> <p>Спасоја збуни ова упорност, те продужи пут, сагнуте главе.{S} Тек се окре |
| авао расправљати неко друштвено питање, употребљавајући за њ готове законе из природних наука, |
| обини да крије своја осећања, Даница је употребљавала овога момка да може, неопажена, слободно |
| дан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тога, Машан Ц |
| се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>Т |
| зама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова варош изабрана, у ње |
| н ђак, неки Живко Богатинчевић, који је упркос своме презимену био такође сиромах и социјалиста |
| вако ...{S} Али, ја не могу ... не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврш |
| кретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Се |
| од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види можда за последњи |
| омогоше Бркићу да се смести, нађе собу, уреди дућан, те најзад изиђоше плакате по вароши да је |
| још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској особини да крије своја осећања, Даница |
| ома Пора, прошарана ливадама, гајевима, усамљеним кућама и путевима у свим правцима.{S} А лево |
| е могао прићи ближе девојци: теферич на Усековање.</p> <p>То је био један дан о којем се дуго г |
| ела кад сам отварао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за св |
| с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужичанин.{S} Д |
| <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са |
| воро, онако без нарочите намере, једном уском улицом, између једног зида и једног плота ... даљ |
| S} Да ли је мислио на Београд, на његов ускомешан живот пун супротности. . . или на оца кога ни |
| ред, који се очекује готово као Божић и Ускрс, а који киша обично поквари тако да о томе постој |
| ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са |
| тице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седи |
| <p>Али се Даница није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи се |
| ворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанству са својом израдом слика у свим |
| е, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја знам, и можда мој |
| ји невесео спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у жи |
| ње упоређивао са мојима.{S} И ја сам се успављивао, уљушкан свим овим, као таласима једног <pb |
| иберцигер и, придржавајући се кревета, успе да приђе прозору.</p> <p>То су били сватови.</p> < |
| е као од каквог привиђења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> |
| им лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отворише проста старинска врата на |
| ио се једном идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкр |
| стена, која се одваја од осталог масива усред клисуре и готово је затвара.{S} Она доминира цело |
| p> <p>На једној стени, која је избијала усред ливаде, седео је калфа Спасоје у своме зеленом од |
| а, слободно погледати Дворског, који је усред овог разноликог друштва од ђака, интелигентнијих |
| није могао веровати о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по ко |
| је олакшало тежак грч који га је стегао усред прсију.</p> <p>Никога није било поред њега.{S} Са |
| ења.{S} Али, није успевао.{S} Изненадно усред неког посла, <pb n="422" /> без икаквог нарочитог |
| од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Образи су јој го |
| >Бујица речи наваљивала је на Младенова уста.{S} Млада девојка га је слушала . . .{S} Слушала ј |
| } Он се накашља.{S} Кад скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече о |
| ну, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: то му је олакшало тежак гр |
| n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај с |
| омерно велике главе, отворених меснатих уста и слинавог носа.</p> <p>Дечко се приви уз њега, ум |
| ла се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Да |
| ла остати, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми |
| спусти се с њом низбрдо, па с њом после устрча, а кад би на врху платоа, он напреже сву снагу, |
| батал’ те, Дворски.{S} Ви сте слаби! — усуди се Спасоје.</p> <p>— Остав’ те ме на миру! — викн |
| ја.</p> <p>— Не виђате се, госпођице? — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата |
| , врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Бркић да понови.</p> <p>— Иначе, ја не волим н |
| та лица.{S} У очевој кући није налазила утехе: старинска кућа са укорењеним навикама, примитивн |
| циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види |
| обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он |
| ла о празнини својих девојачких дана, о утиску књига које је прочитала, о ситним догађајима у ш |
| ање из пиштоља и све ово народно весеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнани |
| ке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија с |
| , окрњени, проваљени, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бе |
| рногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим сировим пошалицама и к |
| ења, одан ракији, готово тиранин; мајка утучена очевом самовољом, измучена многим рађањима и за |
| ених руку младићевих.{S} Бркић поскочи, ухвати се за крпе од седишта и заједно са љуљашком поле |
| даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло жив |
| ако је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци.{S} Леса младих људи кретала се |
| ом разреду, кад се забранило да девојке уче даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у |
| вљено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун.{S} Већ изби |
| каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на |
| закрчи тада један занимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јак |
| почео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића.</p> <p>Једног дан |
| а ни ови од њих.</p> <p>Обе девојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се |
| лете преко њих обадве.</p> <p>Даници се учини да се овај поглед задржа на њој нешто више, те по |
| {S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну... води ме кући.{S} Са мном је сврше |
| е Даници.{S} У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је |
| ко да то покаже?{S} На који начин да то учини?{S} Ко ће му у вароши веровати?</p> <p>У тим мисл |
| све и остави Ужице.{S} У тренутку да то учини, он осети како је везан за њ везама много јачим н |
| очи, не смејући да види какав је утисак учинила.</p> <p>Дворски не одговори ништа.{S} Он није в |
| , ја знам, и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми |
| му се неки терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој вл |
| ности у Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње |
| није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену шт |
| никоме, јер је био учтив, од оне велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са с |
| оја се по корицама распознавала да није уџбеник.{S} Оне се нису мешале међу друге; па и кад би |
| пакосним очима и развученим осмехом до ушију.{S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, |
| , клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница |
| и му <pb n="423" /> капитал, уведе га у фамилију газда-Веселинову и посвети га за варошанина.{S |
| .{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама |
| о као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално, и да ће му разрушити, уништити све што је имао |
| ље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшене гајтанима, девојке су разапињал |
| леп као млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</ |
| аје од ње.</p> <p>Он је сад осећао нов, физички бол.{S} Нешто га је стезало у грудима.{S} Он се |
| је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епо |
| браза, пијани.{S} За њима се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим ко |
| а много, свршио је гимназију, био је на филозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао |
| стеља.{S} Паланка има свој морал, своју филозофију, и не верује девојкама колико ни младићима.{ |
| брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне змије |
| дном светлошћу.</p> <p>Даница је бирала формат, решавала се око позе, није говорила много, пона |
| ађанству са својом израдом слика у свим форматима, као: визит, кабинет, и по најновијој методи. |
| дњи се није преварио.{S} То је био нови фотограф за град Ужице и околину, Младен Бркић.</p> <p> |
| ри о каквом већем празнику.</p> <p>Нови фотограф је био тога дана свршио прве поруџбине.{S} Дру |
| дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је камен ударен у овом за |
| <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дворски му оста, јер је Младен био |
| комендијаш, други посластичар, а трећи фотограф.</p> <p>Овај последњи се није преварио.{S} То |
| и околину, Младен Бркић.</p> <p>Појава фотографа у тој вароши, где је овај занат припадао још |
| више није био интересантнији од новога фотографа, па се једно време само о њему говорило, мада |
| <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даница.</p> <p>— Вели |
| <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родитељи? — запиткивала |
| се ништа.</p> <p>Млада девојка награди фотографа једним осмехом и удобно се намести на седишту |
| ави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.</p> <p>Коло се кретало врло живо.{S} Оближња |
| ва их убедио да на дућану намалају: <hi>Фотографија</hi>, а не: вотогравија.</p> <p>У тим даним |
| етно мерила оком где се налази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака |
| ко столица и два три рама са несигурним фотографијама, у којима се један аматер трудио да поста |
| је тако неодлучан са Машаном на прагу »Фотографије«.{S} Са једног изгубљеног облака је падала |
| ознало Даница.</p> <p>— Вели, научио је фотографију сам.{S} Још му је рекао једном приликом да |
| пара и рече му:</p> <p>— Дођи сутра у »Фотографију« да ти нешто кажем, па ћеш добити још више. |
| } Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова бар |
| ила прилику, Даница би говорила како се фотографисала, и да је лаж да је Дворски болестан.</p> |
| /p> <pb n="429" /> <p>И кад се сврши са фотографисањем, они су већ били пријатељи.</p> <p>Доцни |
| же коју реч као у Ади ... као кад ју је фотографисао.</p> <p>Ово је било тешко, готово немогуће |
| и, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варошка интелигенција се сећала о мрачним |
| зиђоше плакате по вароши да је отворена фотографска радња која »стоји на услузи п. п. грађанств |
| ћи и мрзовољно.</p> <p>Младен, којем је фотографски занат био развио осећање за природу, одушев |
| то за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, даде дечку пет пара и |
| том.{S} А где мислимо?</p> <p>Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете пече |
| , без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са још кратком сукњом <p |
| {S} Њу ледну нешто непријатно.</p> <p>— Хајдемо, господин-Бркићу, — рече му она, готово поверљи |
| раћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу!«.{S} И он осети једну дубоку |
| пре млађе, готово деца, без намештања у хаљинама, без тражене фризуре, па онда мало старије, са |
| у.</p> <p>Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у мод |
| и пред крај лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је |
| је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака.{S} Кафане су зврјале пр |
| животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна мисао, |
| у Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњег спрата |
| ала и говорила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо и |
| и можда мој брат не би ми је учинио.{S} Хвала ти и на ранијим услугама, али учини ми још једну. |
| а.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти на овој услузи... она није била пријатна, ја з |
| тру, а глас му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви з |
| ла и рекла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајк |
| ком, а леву Машану, и промуца:</p> <p>— Хвала ... хвала вам велико.</p> <p>У том загрме са горњ |
| у његовој власти.{S} Даница му је рекла хвала.{S} Друго га се није тицало ... није марио шта ће |
| стора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређа историју уметности у Ужицу, |
| ње за природу, одушевљавао се све више, хвалио старинске зидине, откривао јорговане и перунике, |
| укав:</p> <p>— Ајдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло |
| еко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type="chapt |
| Толовим Зидинама.{S} Године су прошле, хиљадама деце родило се, одрасло, оженило се и умрло, а |
| ваљају; ја се преносим у један свет где хиљаде слика иду једна за другом без прекида.</p> <p>Мл |
| пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак њено ра |
| гао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао је своја посла, којег је имао пуне ру |
| ... мени је то забрањено, — прође једна хладна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао |
| Младен је изгубио.{S} У атељеу је било хладно.{S} Кошава је пробијала хартију улепљену између |
| дини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се успеше уз басамаке и отвор |
| прућа и блата, а око њих врт и авлија с хладовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Ма |
| ди са девојком на једну плочу у дубоком хладу који је правио врх од градске стене.</p> <p>Једно |
| оди рачуна само о томе како се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућа |
| су вење, у кући где се пеку по неколико хлебова на дан и дочекује дубока старост.{S} Косу је им |
| подбулих очију, избријане браде и тешка хода као медвед.{S} Стога Спасоје изабра модеран пут, п |
| го што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</ |
| ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, а пун љигавог песка од свих тих развалин |
| други, доспеће у најбоље очуван градски ходник, и ту, ако се не сломије, јер је ходник стрмен, |
| и једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још твр |
| ини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тесаног камена који га воде у врх града, на |
| претстављала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној но |
| ешке као брда која су граничила варошки хоризонат.</p> <p>— Ја јој морам писати . . . мораћу јо |
| о.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната које је она себи претстављала за свет даљи о |
| ом школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па се мисли да је и сам Господ Бог Ужич |
| кују и испраћају гимназиске генерације, хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умир |
| ало песника.</p> <p>—- Ствар је проста: хоће ли бити печења? — и Лацко пљуцну.</p> <p>— Јавио м |
| ижу зидове и роморе тајанствено, као да хоће да кажу да се не треба поверавати овом варљивом ми |
| зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачких ку |
| ско, и пусти га да се искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз |
| ем, па ћеш добити још више.</p> <p>— А ’хоћеш ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џан |
| лике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме превариш.</p> <p>Луд |
| ок Спасоје не замакне за брдо.</p> <p>— Хоћу да му покажем да га се не бојим.</p> <p>И наслоњен |
| . не смем упропастити неког другог... и хоћу да се моје зло заврши са мном.</p> <p>Дворски је г |
| ненађено:{S} Младен је клецао.{S} Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу. |
| е била толика да, при повратку, девојка хтеде да пролети изнад <pb n="437" /> испружених руку м |
| давно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос.</p> <p>— Седите само! — реч |
| викну она.</p> <p>Спасоје јој притрча и хтеде је осоколити.{S} Али, девојка тек тада врисну:</p |
| oreign>! — уздахну Лацко.</p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница |
| Младен, тек да нешто каже.</p> <p>— Да, хтела сам вам то рећи.{S} Она је врло несрећна.{S} Она |
| осећала да пати, те уздахну, као да је хтела олакшати патњу своме пријатељу.</p> <p>— На мене |
| изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи:</p> <p>— Покушај само!{S} Ја те се не бојим |
| <p>— Поздравила вас Даница...{S} Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако см |
| два се уздржала од плача.</p> <p>Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин.{S |
| } Али, она није веровала . . . она није хтела веровати.{S} Њој је била јасна једна ствар: калфа |
| могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служити туђе |
| че даље са мушкарцима, родитељи их нису хтели слати у Београд на продужење гимназије, него их у |
| зливало своју топлу светлост, као да је хтело да увери свет да још није крај свету.</p> <p>Живк |
| год је доспевао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се |
| гвозденом оградом са копљима, па кад је хтео на темељима да подигне кућу, нестало му новаца.{S} |
| одвисној стени поред вароши.{S} Толе је хтео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требал |
| во самовање у овом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није бил |
| кажу да је и Бог заборавља.{S} Бркић је хтео викнути: »Збогом, писаћу ти!« свим тим новим лицим |
| пут више него другом.</p> <p>Он то није хтео приметити никоме, јер је био учтив, од оне велике |
| ца, суров, али је он волео своје дете и хтео га начинити срећним.{S} Удавао је Даницу ван Ужица |
| бог мене, — мислио је други пут.</p> <p>Хтео јој је помоћи, тој малој паланчанки која се нашла |
| азочарењем од неуспеха, разликом између хтети и моћи.</p> <p>Гимназист поздрави дубоко своје др |
| аст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновник |
| косом водио у разваљен ужички Град.{S} Цаја и Живко, занесени у своје теорије, продужише још д |
| ридружише.</p> <p>— До на ћошак! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочи |
| ле тихо.</p> <p>— Живко ми каже, — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, сврш |
| а из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учин |
| орили.</p> <p>Једанпут га је посетила и Цаја.{S} Донела му је слатког од јагода и једва се уздр |
| S} А лево од њих, куд су отишли Живко и Цаја, ћутала је клисура у својој пустињској величанстве |
| сувоћи септембарског сунца, стајали су Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — уп |
| , којој је уосталом ту био крај.</p> <p>Цаја и Живко започеше разговор о неком друштвеном питањ |
| чину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, да му глава не буде ниско, и пу |
| видео Даницу.</p> <p>— Био сам јуче код Цаје, —- рече му он. — Била је и Даница.{S} Остали смо |
| заточење.</p> <p>— У недељу ћу доћи код Цаје, па прођите са Живком.</p> <p>Младен се био заруме |
| У први мах мислио је да то учини преко Цаје.{S} Али она, иако слободнија, била је паланачка де |
| /p> <p>Младен хтеде да се дигне и приђе Цаји и Живку.{S} Али, Даница му не допусти.{S} Она је и |
| е мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства.{S} |
| се град стапа са селом, они избише пред Цајину кућу, нешто већу од осталих, али исто тако обоје |
| оворила је да је лековито ...{S} Хвала, Цајо.</p> <p>Младен, који се био мало подигнуо из посте |
| кла ми да вам то кажем.</p> <p>— Хвала, Цајо.{S} Мени не треба ништа.{S} Поздравите мајку и каж |
| ри ништа него се диже.{S} Они пођоше за Цајом и Живком.{S} Близу једне велике стене млада девој |
| девојкама био друг из гимназије.{S} Са Цајом је био још комшија, кућа до куће, те се познавали |
| {S} Од тога тренутка она се здружила са Цајом још више, те се нису раздвајале ван куће.</p> <p> |
| за копоран.{S} Кад Даница, у друштву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као |
| p> <p>Мало даље, они наиђоше на Живка и Цају.{S} Ово двоје седели су на једној стени и читали < |
| ве животиње из менажерије: лав, змијски цар и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и пла |
| вароши, где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се п |
| то јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој |
| девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.</p> <p>Један слепи миш проле |
| е са интензивним жутилом неког отровног цвета, бледа трава је крила под собом модру љубичицу, т |
| ових глава зашуме један јоргован, сав у цвету.</p> <p>— Та писма су била мој једини повереник.{ |
| ом јој се надносио јоргован пун нежнога цвећа.{S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме |
| дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидова: нежна п |
| , и ја видим питоме воћњаке, баште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мис |
| l>Дивана дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под |
| , с лентом на грудима и великим букетом цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред |
| адовином од винове лозе, каквом воћком, цвећем.{S} Мало се види разлике међу богатијом и сирома |
| ница.{S} Обучена у бело, са неранџастим цвећем око главе, она је била лепша него икад.</p> <p>Д |
| ију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем и с једним лањским хладњаком.</p> <p>Тек кад се |
| че Младеновој кући и бледела је, слична цвећу око њене главе.</p> <p>— Ах! — крикну она, и насл |
| ма.</p> <p>Поред бунара, у неком плавом цвећу које је умирало у сувоћи септембарског сунца, ста |
| а био невесео као погреб, о томе правом цвећу без зеленила ... о њима самима.</p> <p>Девојке им |
| вотна снага.</p> <p>У томе им је прошла цела зима.{S} Састали су се тек кад су снегови почели к |
| а.</p> <p>Десно испод њих простирала се цела варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним кров |
| ко сте?«... »Како се проводите?«</p> <p>Цела њихова историја: ове бескорисне, изгубљене речи у |
| ободни зрак, и она летела високо, изнад целе вароши.{S} Ваздух је био осетљив, давао је отпор и |
| не бојим... ни тебе, ни твога Лацка, ни целе ове вароши, где ми је тешко као у гробу.{S} Ја вас |
| ко могу назвати та писма у која се меће цело срце, а девојци се говори ви и избегава свака реч |
| {S} Не једанпут, ја сам из њих изазивао цело ваше срце, и ваше патње упоређивао са мојима.{S} И |
| ћ је копирао слику двојице жандарма, »у цело«, с укоченим очима и десном руком закаченом за коп |
| {S} Она осети у овој реченици трагедију целог једног живота.{S} Даље није могла остати, те се д |
| есели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар п |
| ре и готово је затвара.{S} Она доминира целом вароши и види се одасвуда.{S} Изгледа да су још Р |
| вом изгнанству.{S} Он је хтео да покаже целом свету да између њега и ње није било ничега до реч |
| по стајао тај израз досаде као контраст целом њеном телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чинов |
| чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све се жене заљубише у њега.</p> <p>У лепо |
| асоје, родом из оближњег села, држао је целу радњу у својој руци, јер је он умео најбоље тапшат |
| е је готово у средини вароши, а опет је целу надвишава.{S} Новац је потрошио док је брдо сасека |
| ису значиле ништа, а које су садржавале целу сферу њиховог срца.{S} Ниједна од њих није остала. |
| уштао јој на мери, нудио јој робу испод цене, клањао се дубоко, осмех му допирао до ушију, и са |
| им је требало због Босне, и необично су ценили ову тврђаву.{S} Кара-Ђорђе га је јуначки освојио |
| , Даница се реши да види Младена, ма по цену да буде компромитована.</p> <p>То се десило једног |
| /p> <p>— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се |
| ату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум.{S} Прозори од друго |
| огао одвојити очи од ове слике, коју је цео ужички пејсаж урамљивао, као да је знао да је види |
| о и осећао се уморан као да је покретао цео свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече |
| гао као у птице.{S} А под блузом дрхтао цео један свет здравља, нестрпљења и носталгије да не п |
| у правог кућића.{S} Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да м |
| освађене, умиривао узнемирене, викао на Цигане, ласкао <hi>полицаји</hi>, а кад год је доспевао |
| им се види тепелук или нова превеза.{S} Цигани су свирали као без душе.{S} Фармацајт из нове ап |
| ворски, <hi>из’ем</hi> ти машну!</p> <p>Цигани су махали рукама и ногама, коло је одмицало у ду |
| јдемо у коло.{S} Сви се хватају.</p> <p>Цигани су свирали »кокоњеште«.{S} Коло је водио Спасоје |
| ником ову нашу бруку.{S} Смијаће нам се цијело Ужице.</p> <p>Дворски је дисао дубоко.{S} Осећао |
| ство је било страшно и погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека кој |
| >Младен је нехотице погађао одавно куда циља Спасојева услужност, па хтеде сад да му натрља нос |
| и на врху платоа, он напреже сву снагу, цимну влачеге, клече на земљу и пусти љуљашку из руке.< |
| иди, запиткује га безобзирно, задиркује цинички, приговара безбожно.</p> <p>Дође му да прекине |
| дућан такође ту, на Слануши, правио пар ципела у месец дана каквом ђаку за јевтине паре, наглав |
| S} Фармацајт из нове апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Суплен |
| д скиде мараму са уста, она је била сва црвена.</p> <p>— Машане, — рече он полако, — хвала ти н |
| осталих, али исто тако обојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће |
| и мајмун ...{S} Дај ми марјаш да купим црвени и плави плајваз.</p> <p>Младен је познавао овог |
| а варош, са белим калдрмисаним улицама, црвеним крововима и пустим пијацама.{S} Поред вароши је |
| на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са |
| толицу.{S} Његова глава клону, а крв, у црвеним концима, потече из уста.{S} Он је пусти да иде: |
| етињство је једна дуга историја тејева, црвених водица, апотекарских мириса.{S} Мајка је бдила |
| за на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком.</p> <p>Затим, опљуну прст и |
| је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S |
| ахну улична врућина, Машан извуче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:< |
| бунар, у који би могла стати једна мања црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен |
| његовом сјају и опуштало грање.{S} Као црква, Ужице је било ћутљиво и тужно.{S} Тек ако нешто |
| >Иза ње се моделисала стена, висока као црква.{S}Над главом јој се надносио јоргован пун нежног |
| и три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.</p> <pb n="438" /> <p>У зло |
| описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} Она га је слушала, али га н |
| ке којој је симпатисао није растеривало црн облак мисли?{S} Да ли је мислио на Београд, на њего |
| о не сме да седне на њу.</p> <p>Брдо се црнело од народа.{S} Љуљало се по реду.{S} Снажни занат |
| живео, за животом који је водио.{S} Као црни облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али |
| о белилом свога бехара, леске се китиле црним ресама, а овде онде расцветавала се перуника у бу |
| о скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, руменила у лицу и дискретних осмеха.</p> <p |
| ранила! — јави, одмах после тога, Машан Црногорац своме пријатељу.</p> <p>Доиста, истога дана к |
| к ако с времена на време обиђе га Машан Црногорац или Живко.{S} Они му донесу новости из света, |
| >У тим данима нашао му се на руци Машан Црногорац, један од оних људи који живе без великих бри |
| значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црногорац и Живко Богатинчевић остајали су верно уз сир |
| ми газда-Веселина, — рече јој одрешито Црногорац, — и кажуј му, грдан не био, да смо дошли до |
| ме кући.{S} Са мном је свршено.</p> <p>Црногорац га погледа изненађено:{S} Младен је клецао.{S |
| свом друштву личио је донекле на Машана Црногорца, али је Машан остајао и даље радник, док се С |
| ма!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млади странац нешто уточишта, нешт |
| Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од м |
| без мидера, те им је снага слободна под црном кецељом која више показује него што скрива, разви |
| на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакен |
| сточић на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигур |
| — усуди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сок |
| то му је дало право на просјачење...{S} Црта тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартиј |
| ог Дика.{S} Неко га је похвалио да лепо црта, и то му је дало право на просјачење...{S} Црта та |
| ли да ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да |
| Ужицу, коју су састављали разни учитељи цртања и варошки молери.{S} Кад дође на данашње доба, о |
| та тако животиње и тражи нешто за гуму, цртаћу хартију, писаљке.{S} Фотографу паде на ум једна |
| доцније је приметио свежину ове брдске цуре, одрасле у мирису вење, у кући где се пеку по неко |
| еко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној женској осо |
| в срећан, донео са најхладнијег извора, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле за |
| и.</p> <p>Даница га је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав ср |
| ца није обазирала на ове услужности.{S} Чак јој је био досадан овај јучерашњи сељак, који је до |
| очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе. |
| смехом примила његов поздрав.</p> <p>Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често.{S} |
| еприступачна и ћутљива.{S} Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели |
| степенице као у двору; ископао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио т |
| ; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намисли да ове године сврши ствар.</p> |
| орњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страха од назеба.{S} Друго за њ |
| ну и натрулим доксатом, увијеним у лозу чардаклију, која никад не сазрева због ране слане у ови |
| е, благ дах из неког непознатог, готово чаробног живота који се расцветавао даље од Сарића Осој |
| } Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове фермене, дивно украшен |
| ана, познатог ракиског трговца на Доњој чаршији, Веселина Јевђовића.{S} Она није била лепа, јер |
| додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места.</p> <p>Овај млади ч |
| и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође же |
| за ногом, раме за раменом, час налево, час надесно.</p> <p>Дворски осети такође жељу да се изј |
| о, није питао ништа, додавао мајсторима час кесу с ексерима, час који алат, а није био из места |
| и.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на освету.</p> <p> |
| ној розе-машни.{S} Он је тупо посматрао час Дворског час младу девојку пред њим, и мислио на ос |
| јој морам помоћи, ма по цену живота.{S} Част је преча од живота.</p> <p>И он се реши да запроси |
| вао, облетао је око Данице, хтео да је »части« колачима, »занимао« ју је, стално се извињавао, |
| м цвећа, »занимао« ју је, описујући јој Чачак, парк поред Мораве, цркву с великим кубетом.{S} О |
| ка, — она се удаје за једног трговца из Чачка.</p> <p>Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не с |
| и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, куцање чаша, дечја дрека, пуцање из пиштоља и све ово народно |
| а, чак преко реке, и тако брзо да су по чаши још цуриле замагљене капљице.</p> <p>У урођеној же |
| је данас трпела.{S} Чак му је затражила чашу воде.{S} Спасоје ју је, сав срећан, донео са најхл |
| твори теглу, нађе једну кашчицу, донесе чашу свеже воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу |
| воде и принесе му.</p> <p>Болесник испи чашу до дна.</p> <p>— Дајте ми још мало.{S} Ово слатко |
| е <pb n="428" /> пожалио, није рекао од чега су му умрли родитељи.{S} Своје зло је крио дубоко |
| време.</p> <p>— ’Ајд’ ти напред, па ме чекај у Међају.</p> <p>— Ама, заобилазно је.{S} Мораћем |
| е знајући ни сами како.</p> <p>Ту их је чекала једна прилика која је дрхтала и прибијала се у м |
| вега.{S} Све ми се досадило ... и једва чекам да се и са мном једанпут сврши, — закрешта једва |
| уђег газду.{S} Сем тога, било је опасно чекати:{S} Даница се била развила већ у девојку; први ч |
| помоћ, да му се нађе момак или позајми чекић, ови маловарошани су слегали раменима, ошљарили, |
| ино и пуше специјалитете, све у здравље чекмеџета газде код кога је Спасоје служио.</p> <p>— Па |
| лфом, намрштена <pb n="441" /> погледа, чела изазивачког и уста напућених као да је хтела рећи: |
| ала суву као од метала, обрве изразите, чело високо, уста влажна као располовљена воћка.{S} Обр |
| уче једну црвену мараму из недара, отра чело и рече испрекидано:</p> <p>— Е, мој Дворски.{S} Пр |
| в нос врло раширен, блистави залисци на челу, и прст који је показивао врата.</p> <pb n="446" / |
| ило неко плаветно руменило, а по бледом челу хватала се једна кап зноја.</p> </div> <div type=" |
| и.{S} Један прамен косе играо јој је по челу и правио ју је заносном.{S} Па ипак, она није била |
| рди жену, туче децу и момке, док остала чељад живе тупо, само за њега и бесправно као робље.{S} |
| ија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.</p> < |
| јио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која почиње стиховима |
| незаинтересовани посматралац се пита о чему се толико могло писати!</p> <p>Даница је писала о |
| а му да тражи састанке с Даницом ... не честе, него једанпут два у недељи, да јој каже коју реч |
| шћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошаптавања око њега, |
| мртвачка глава ... и смешила се на њу, честитала јој својим сувим устима и пунила немим сузама |
| нарочито оне српске плаховите енергије, често пута јаке као гром, али која траје само извесно в |
| је паланачка девојка, која не сме да се често састаје са варошким младићима.{S} После је мислио |
| ово невино поздрављање није смело бити често.{S} Јер је паланка увек будна; она увек пази бодр |
| ала:</p> <pb n="433" /> <p>— Ја не смем често да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла |
| к! — рече Цаја.</p> <p>И они пођоше сви четворо, онако без нарочите намере, једном уском улицом |
| црква.{S} Зидови су као од ходника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље с |
| евојке су училе заједно гимназију, па у четвртом разреду, кад се забранило да девојке уче даље |
| исури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете бораца око ових гудура, кад наједанпут замуче.</p> |
| а је јуначки освојио, напавши га са све четири стране, о чему има једна лепа локална песма која |
| нису сматрали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај |
| 5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на прозору или кад излаз |
| е.</p> <p>— Па онда, изиђите... изиђимо чешће.</p> <p>— Не. . . не, то није могуће.</p> <p>Млад |
| аквом ђаку за јевтине паре, наглављивао чизме жандармима, иначе крпио радницима, сиротињи.{S} К |
| одмах пошто су Турци истерани из Града, чије развалине стоје још на једној одвисној стени поред |
| Испред њих се уздизала ћелава Стражара, чије дивље зеленило парао је један камени мајдан као ка |
| ешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве је планински ветар забацивао преко рамена. |
| {S} Око ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пе |
| опомињао га на речи слатке и потрошене, чији невесео спомен је благо бунио његова успавана чула |
| ли непотребне савете и разилазили би се чим би се њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је |
| ао ваше љубичасте врло уске коферте.{S} Чини ми се да сам могао погинути за свако од њих.</p> < |
| своје другарице, са оном помпом која се чини само у годинама кад се поздрави тек почињу да разу |
| бичај у овој паланци, где један фијакер чини догађај, а долазак једног странца целу епоху, све |
| ирој од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђетиње, откриће унутра дивне ходнике од тес |
| аницу, наслоњену на парче стене која се чинила да дрхти на пролетњем сунцу.{S} И он није могао |
| и човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја нисам додирнуо ту госпођицу колико ни све |
| вом девојком, рођеном за живот, њему се чинило да се приближује том узбудљивом свету сакривеном |
| ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све то забрање |
| ђака, интелигентнијих радника и млађих чиновника, стајао сам и тужан.</p> <p>Звуци ћеманета, к |
| ила је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могли претурити преко главе једну год |
| младине, дружио се са ђацима, и понеким чиновницима говорио <hi>ти</hi>.{S} По свом друштву лич |
| ица се била развила већ у девојку; први чиновничић могао му је »изврнути чанак«.{S} Стога намис |
| ом друштвеном питању.{S} Млада девојка, чиновничко дете, које је имало нешто више слободе него |
| м телу.{S} Друга девојка, Цаја, била је чиновничко дете, од оних ужичких чиновника који су могл |
| почело; мараме се лепршале око вратова, чист ваздух треперио, а он стоји далеко од свега тога с |
| није било до докона разговора, него су чистили коров, мерили затегнутом канапом, тестерили гре |
| било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.</p> <pb n="434" /> <p>Већ су п |
| погађало право у циљ.</p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даниц |
| Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филозофији.. |
| згуби испред њених очију.{S} Она угледа читав један венац планински и још нешто даље... неке за |
| етала се причања очевидаца, исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају јед |
| } Ово двоје седели су на једној стени и читали <title>Песме против тираније</title>.{S} Двоје м |
| е по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлине угушује сит |
| је немачко одело, имао сат и ланац, био члан Трговачке омладине, дружио се са ђацима, и понеким |
| дана кад се појавио допис састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" |
| х година.</p> <p>Кад се Веселин појави, човек од својих педесет година, с великим залисцима,кру |
| накратко. — Овде, у нашој вароши, здрав човек може да умре од досаде и монотоније.</p> </div> < |
| рока пећина са врло уским улазом, да се човек једва увуче, без изласка и са остацима неког буна |
| чавој меланхолији, која се осећа кад се човек нађе у новом месту где још ништа од себе не види. |
| S} Даље се не може.{S} Још једва ако се човек нагне да загледа у дубину, у дно: ту је гомила не |
| тву с Цајом, уђе у »Фотографију«, млади човек се изненади као да се ова барака осветли неком на |
| та тишина.{S} С времена на време, млади човек је кашљао и избацивао велику количину жута шлајма |
| ме плитком непоштењу, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полаз |
| јесу ли те жене луде? — побуни се млади човек на ову нову неправду која му се чинила. — Ја ниса |
| о-српске девојке!</p> <p>Заман се млади човек бунио.{S} На њега су нападале рђаве мисли као рђа |
| један прамен ове металне косе, и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао |
| под врбу, у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, о |
| жену треба држати за улар«.{S} И млади човек је обарао главу, предајући се судбини.</p> <p>Јед |
| е још ништа од себе не види.{S} И млади човек осети готово захвалност према овим госпођицама ко |
| м ништа трпео због ње, — одговори млади човек каваљерски. — Ако је ту ко крив, то сам само ја.. |
| кав лекар, помислио би да је овај млади човек наклоњен тешким болестима.{S} Међутим, у групи ра |
| о није могао ни сањати да је овај млади човек, тако споља задовољан, већ првих дана изгубио вољ |
| а није био из места.</p> <p>Овај млади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, крав |
| трећа на сав глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан. |
| ’ те ме на миру! — викну му оштро млади човек и зањиха своју драгану.</p> <p>Љуљашка је била вр |
| "SRP19110_C5"> <head>5.</head> <p>Млади човек је отсад виђао чешће ову девојку, пред кућом, на |
| ма се отегао низ фијакера.</p> <p>Млади човек задрхта.</p> <p>У првим колима је седела Даница.{ |
| певају једну песму о томе.</p> <p>Млади човек је патио дубоко.{S} Он беше изгубио свако спокојс |
| равати овом варљивом миру.</p> <p>Млади човек волео је ове зидине, као и све развалине.{S} Он с |
| то да излазим.{S} Мој отац је старински човек, врла прек; иначе...</p> <p>— Иначе? — усуди се Б |
| девојке.</p> <p>— Та, и ја сам модеран човек! — помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброњ |
| — рече Цаја, — да је Дворски врло учен човек, чита много, свршио је гимназију, био је на филоз |
| мука око ове радње?</p> <p>Бркић је био човек који има енергије, нарочито оне српске плаховите |
| рвеће по улицама опуштало гране.{S} Два човека, држећи се испод руке, одмицала су полагано.{S} |
| око у себи.{S} Јер су у Бркићу била два човека: један који се показује свету, лак, приступачан, |
| је у овом тренутку интересовало младога човека.{S} Он је посматрао ту кућу и мислио на једну де |
| ет описивао очајне досаде туберкулозног човека који умире одавно, мало помало, и који осећа как |
| У овој вароши је започео живот озбиљног човека, у којем је учествовао свим дрхтајима свога бића |
| /p> <p>У потреби чисто женској да утеши човека који јој је близак, Даница се реши да види Младе |
| te> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек Даничиних речи: »Хајдемо, господин-Бркићу! |
| ао робље.{S} Даница је опет била младом човеку онај живот који су му стално забрањивали: бујан |
| ли су се око мене, — рече Даница младом човеку, силазећи са љуљашке сва зајапурена и захваљујућ |
| ћ на једној нози, апарат покривен црном чојом, неколико столица и два три рама са несигурним фо |
| ди се Дворски, завлачећи главу под црну чоју апарата.</p> <p>— Ви ређе пролазите нашим сокаком, |
| ке, да Бог да му се позлатила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ |
| о свет.</p> <p>— Мора се нешто урадит’, чоче! — рече му и Машан једног дана.</p> <p>Сем тога, н |
| Љевше ти је нема на Цетињу.{S} А ко ти, чоче, изради оне слике, да Бог да му се позлатила.</p> |
| } Он га хтеде охрабрити.</p> <p>— А ну, чоче, не дај се ђаволу.{S} Водићу те до накрај свијета. |
| , у неку влажну траву, и млади човек не чу кад музика преста.</p> <p>Кад се освести, он виде ка |
| земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим доксатом, увијеним у ло |
| је Младен био доиста дворски и народни, чувен и једини, први фотограф ужички уопште откако је к |
| а«.</p> <p>На Петрушића имању у Пори је чувена љуљашка одвајкада, и света ту има највише.{S} Он |
| ђани Слануше и Пашановца згледаше се од чуда кад два мајстора почеше да разваљују ограду на Тол |
| где је овај занат припадао још царству чуда, био је догађај за све.{S} Грађани су се препирали |
| Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град ј |
| e> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезо |
| рнута брда, која су оживљавали инсекти, чудна флора од руја и кржљавих јасенова и ситне отровне |
| у којој се дивље брдо расцветавало.{S} Чудне боје цвећа дрхтале су по песку од разбијених зидо |
| > <p>Није прошло ни десетак дана од ове чудне просидбе, а Дворски паде у постељу.{S} Болест кој |
| пајају са беличастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом ч |
| есеље утицало је на младог Београђанина чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ов |
| цвет београдских голети допадао јој се чудно.{S} Он јој је доносио мирис из мутних хоризоната |
| ште пуне цвећа.{S} Све то на мене утиче чудно ... изазива ми мисли о прошлости, развија снове о |
| е био сигуран, и лице би му облило неко чудно руменило, готово плаво.</p> <p>Да га је посматрао |
| на дубоких као гробови, </l> <l>И цвећа чудног на етажерима </l> <l>Процвалог за нас под небом |
| занатлија, и распитивали се какво је то чудо.{S} Два мајстора су радила вредно, онако како се т |
| тила.</p> <p>— Чортановић.</p> <p>— Ја, чуја сам за њега.{S} Предава’ је у гимназију.{S} То ти |
| енџер, а пазе се ка’ исти рођаци.{S} Но чујеш ме, газда-Веселине, да ми привјенчаш овог ђетића |
| а мном једанпут сврши, — закрешта једва чујни глас болесников.</p> <p>Млада девојка се стресе.{ |
| ала право.</p> <p>Ова реченица се једва чула и наличила је готово на уздах.</p> <p>У соби наста |
| о:</p> <p>— Напоље.</p> <p>Реч се једва чула.{S} Али, све ју је понављало: накомрштене обрве га |
| о спомен је благо бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> |
| личастим облацима.</p> <p>— Чудни звуци чули су се око мене, — рече Даница младом човеку, силаз |
| такнути овом болешћу, имао је развијено чуло опажања, те чести савети, стална избегавања, дошап |
| в глас да ју је и сам млади човек могао чути.</p> <p>Али, Младен је остајао хладан.{S} Гледао ј |
| е, поваљени по трави, са једном великом чутуром, и певали тихо, разнежено, ону старинску песму |
| Табане без свијести.{S} На главу му био џак.{S} Заудара’ је ка’ иста стрвина, те ти га у ријеку |
| ми покажеш твоје слике?{S} Ја сад цртам џандаре.</p> <p>— Хоћу ... само дођи.{S} Немој да ме пр |
| ида, с камена на камен, пуштајући један џбун да се дохвати за други, доспеће у најбоље очуван г |
| сту, скривеном, пуном траве, заводљивог џбуња и зеленог бусења као готових постеља.{S} Паланка |
| апотеке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије криш |
| ово гласно рече, и стеже песницу, али у џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div |
| помислио је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади ка |
| а Граду.</p> <p>То је гола, једноставна џиновска стена, која се одваја од осталог масива усред |
| {S} Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојчину, и очи му се замагљавале.{S} Неко викну: |
| нице на ужичком Граду био је пун грубих шала, недостојних подметања и свирепих лажи.</p> <p>Ко |
| от је био досадан списак горњих капута, шалова око врата, вунених чарапа, разних тејева и страх |
| јављивала.{S} Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива.{S} Дворски |
| S} И Толе застао.{S} Грађани су збијали шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд виде |
| , хоће да потрче за свакога, воле добру шалу, живе и умиру сиромаси.{S} Машан је држао дућан та |
| није знало.</p> <pb n="417" /> <p>Неки шаљивчина назва га »наш дворски фотограф«.{S} И реч Дво |
| о од умора и узбуђења.{S} Једна девојка шапну другој до ње:</p> <p>— Јеси ли га видела како је |
| а, намрштеног погледа и зловољан, Машан шапну за себе:</p> <p>— Помоз’, Боже, раднијем Србима!< |
| о млад пас.</p> <p>— Ју, како је феш! — шапнула би кона кони кад би угледале Дворског.</p> <p>— |
| осећања женске симпатије пекла га је и шаптала му да тражи састанке с Даницом ... не честе, не |
| олиле Бога да га поживи кад је тако леп шаптале су значајно кад га виде.{S} Само још Машан Црно |
| ло престало.{S} Држали су се за руке... шаптали једно другом бесмислене речи, и били срећни.{S} |
| {S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопису.{S} Моји снови су се огледали у к |
| тако, не пуштајући руку из руке, они су шапутали једно другом бесмислене речи: »Како сте?«... » |
| ази.</p> <p>»Фотографија« је била једна шатра од нерендисаних дасака са прозором на крову.{S} Н |
| бојену бојом од црвене земље, покривену шашовцима, са бусеном чуваркуће на слемену и натрулим д |
| рали за Србина него за Пољака, Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој п |
| њега још откад га је видео први пут као шегрт: натмурена погледа, подбулих очију, избријане бра |
| џепу, како је то научио још док је био шегрт.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19110_ |
| исплетао се читав роман.{S} Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.</p> <p>Млад |
| о око себе ђаке из најстаријег разреда, шетао с њима, започињао крупне разговоре и помагао им д |
| ке, у плитким ципелама и рукама у џепу, шетао се скептички.{S} Супленти из гимназије кришом су |
| и веровати?</p> <p>У тим мислима, он је шетао, седао и осећао се уморан као да је покретао цео |
| ред дућан, метнути десну руку на леђа и шетати задовољно, поносито као паун.</p> <p>Од свих дев |
| о раскопчаној блузи усред бела дана, у шетње у Мрачну пећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све |
| , нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се опет видети, — рече |
| допирао до ушију, и сав се претварао у шећер.</p> <p>Али се Даница није обазирала на ове услуж |
| ади човек носио је на себи плаво одело, шешир кицошки, кравату од кинеске свиле, чије крајеве ј |
| зне вунице, десет пара бонбона и сламни шешир.{S} Најстарији калфа, Спасоје, родом из оближњег |
| је могао да поздрави.{S} Скидајући свој шешир пред овом девојком, рођеном за живот, њему се чин |
| можда прве девојке којима је он скинуо шешир откако је дошао у Ужице.</p> <p>Нарочито му се Да |
| једно са љуљашком полете узбрдо.</p> <p>Шешир му је био спао.{S} Ноге се биле раскречиле.{S} Ма |
| почињу да разумевају, кад се у скидање шешира мећу све наклоности, жеље, осећања и наде.{S} Мл |
| да није имао очајно црвену пантљику око шешира и врат кратак као у вепра.{S} Те тако здепаст, п |
| њега.</p> <p>У лепо скројеном оделу, са шеширом немарно забаченим, витак и умиљат, Младен Бркић |
| дњег прозора седела је Даница за својом шиваћом машином и радила.{S} Она би га увек спазила и с |
| тада била у моди.{S} Још је могао бити »шик« да није имао очајно црвену пантљику око шешира и в |
| ни, подривени зидови, утопљени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кос |
| равља волела снове, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим мало |
| дника, све четвртаст камен; само су још шири, још тврђи.{S} Даље се не може.{S} Још једва ако с |
| ала тако лепа у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, к |
| ико корака по једној нагнутој стази, не широј од стопале, а изнад амбиса који ту чини корито Ђе |
| са западном, и друга: <hi>Мрачна</hi>, широка пећина са врло уским улазом, да се човек једва у |
| ћи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине.{S} У авлији се вид |
| ао подруме чак под улицу, ударио темеље широке као град, оградио то дотле невиђеном гвозденом о |
| ћерпича, а унутра су куће и кућерци, са широким стрејама и ниским прозорима, сазиданим од прућа |
| све наше друмске механе, »по плану«, са широком настрешницом, на стубове, калдрмом пред вратима |
| а који га воде у врх града, на округлу, широку кулу, пуну заостале перунике и јоргована, који т |
| абрањено . . . као п дуван, као кафана, школа, живот у престоници.{S} Зашто сам онда долазио у |
| кренуо Липом, где се налазила Радничка школа.{S} То је била масивна стара зграда на један спра |
| пирали да ли ће се тај посао рентирати, школе се спремале да се по разредима фотографишу, варош |
| с састале су се чланице управе Радничке школе на савет.</p> <pb n="442" /> <p>То су биле оне же |
| анимљив свет: то су ученице из Радничке школе.{S} Младе, већ девојке, у јаким паланачким бојама |
| м паланачким бојама, оне су излазиле из школе: најпре млађе, готово деца, без намештања у хаљин |
| ред кућом, на прозору или кад излази из школе.{S} Али му то није било доста.{S} Потреба да пође |
| ви око подне кад се пусте канцеларије и школе.{S} Особито Липу закрчи тада један занимљив свет: |
| уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: девојке са основном шк |
| оје је прочитала, о ситним догађајима у школи, сновима у будућности, а највише о боловима у очи |
| тво било промењено: девојке са основном школом, с народним појмовима, где су хоризонти уски, па |
| опирала се песимистички оптимизму свога школског друга.{S} Сем тога, страх ју је било да он и с |
| е рекао једном приликом да ће продужити школу може бити ... а може бити да не.</p> <p>— Откуд б |
| наш ли, јадан, да ти Даница неће више у школу.{S} Управа јој забранила! — јави, одмах после тог |
| е гимназије, него их уписали у Радничку школу.</p> <p>У тој школи је друштво било промењено: де |
| о бунио његова успавана чула, док га је шкрипа кола опоро враћала у живот.</p> </div> </body> < |
| кашљао и избацивао велику количину жута шлајма у једну мараму.</p> <p>Цаја му поправи јастук, д |
| ом, поплочао двориште, подигао бунар на шмрк, сазидао дивне степенице као у двору; ископао подр |
| а стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ.{S} Капетанин ме испитува. . . ама, бож’а ми вје |
| ала неке стубове у башти ... у ходнику, шта ли!{S} И један округао сточић на једној нози, апара |
| силазила с ума.</p> <p>— Не ... не!{S} Шта ја ово чиним! — говорио је он у себи. — Мени је све |
| азио ништа рђаво у њеним поступцима.{S} Шта више, она му је изгледала тако лепа у својој жудњи |
| длазити са младићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, |
| су му заборавили његово крштено име.{S} Шта више, неки су мислили да му је Дворски презиме, те |
| Цаја и Даница.</p> <pb n="430" /> <p>— Шта радите? — упита их Живко и застаде.</p> <p>Разговор |
| ега, не прођоше му незапажени.</p> <p>— Шта је овим људима, Машане? — упита он Црногорца једног |
| , и млади човек би се стресао.</p> <p>— Шта је ово мени? — питао се тада. — Јесам ли ја дошао о |
| г дана ослови га неко интимно:</p> <p>— Шта радиш?</p> <pb n="435" /> <p>То је био Луди Дико, д |
| е, егоист, мрзовољан, који не зна ни за шта друго до за ту болест и борбу за голи живот, неумољ |
| а је била врло добра према мени... и ма шта било са мном, ја ћу остати њен најбољи пријатељ.</p |
| ко их не додирну, не помисли да на њима шта озида.</p> <p>Зидао их је неки Толе, одмах пошто су |
| на ову светковину, на идућу годину, на шта ће после бити ... да ли ће то он још некад видети — |
| а чудно, као на изгнаника.{S} Ко зна на шта је мислило ово <pb n="425" /> велико дете дугих бео |
| сан.{S} Само се бојао да момак не сазна шта изопачено од оне њене историје са Дворским, те је н |
| колу, Даница задрхта.{S} Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухв |
| греде и закуцавали даске.{S} На питања шта раде они би набусито одговарали: »Ај’, гледај своја |
| аста још несноснија тишина.</p> <p>— Па шта радите иначе? — опет ће девојка, тек да се не ћути. |
| ићима на таква места.{S} Шта их се тиче шта је било даље: то се не да опростити, и Даници није |
| агнуте главе.{S} Тек се окрете, да види шта раде оно двоје кад му Лацко примети:</p> <p>— Ти до |
| се зарађује хлеб.{S} И они су погађали шта ће овом младићу тај дућан: један је тврдио да је ко |
| ажаљиво, као да их је питало може ли им шта помоћи.{S} Паланка је замирала под првим врућинама. |
| а Веселин је трљао нос као да је мислио шта ће рећи.{S} Најзад диже главу, погледа оба госта, п |
| Друго га се није тицало ... није марио шта ће рећи свет.</p> <p>Али је он био блед као крпа.{S |
| развија злурадост, навике сужава страх шта ће рећи свет и где су страсти ретке, — тражило је н |
| адна мисао кроз главу младићеву.</p> <p>Шта је мисао поред срца?{S} Девојка која је ишла поред |
| дбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија.{S} Већ писаћу ја о том.{S} А где мислимо?</ |
| а, са иберцигером у левој руци и танким штапом у десној, он приђе Спасоју звиждућући, и развуче |
| велике учтивости која иде на сопствену штету; био је лепо са сваким, улазио је у њихова друштв |
| прскала калдрму.</p> <p>— А ну, јадан, што не запросиш ђевушу, — рече му Машан изненада. — Све |
| рски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би п |
| не би радо видели у тој улици, а друго, што би потсећао комшилук на своју историју са Даницом.< |
| ечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, кад ћемо се о |
| е њихова ситна радозналост заситила.{S} Што је још горе било, крали су му на мери, потуривали р |
| писма су била мој једини повереник.{S} Што нисам могао писати вама, ја сам шаптао вашем рукопи |
| пита он Црногорца једног дана.</p> <p>— Што се свет склања од мене, Живко, као да сам окужен? — |
| гудура, кад наједанпут замуче.</p> <p>— Што ћутите? — упита га девојка после кратке почивке.</p |
| страшна, и он заусти да каже:</p> <p>— Што није причекала док не умрем.</p> <p>Али се савлада |
| груди слабо дижу и спуштају.</p> <p>— А што не излази? — упита Младен, тек да нешто каже.</p> < |
| амо да дође.</p> <p>— Не знам.{S} Можда што код нас нема фотографа.</p> <p>— А где су му родите |
| ђеним путевима.</p> <p>И оно мало посла што је имао у радњи Младен је изгубио.{S} У атељеу је б |
| је Спасоје, — а не ко тај туде џиброња што живи још по турски.</p> <p>Доиста, млади калфа носи |
| лозофији... </p> <pb n="420" /> <p>— Па што је дошао за фотографа? — прекиде је радознало Даниц |
| арошанина.{S} Стога није остављао ништа што му је могло стећи њене милости: јављао јој првој о |
| ма у ваздуху нечега ванземаљског, нечег што опија ... што је слађе него шећер.</p> <p>— Данице, |
| ећину, у труње по коси.{S} Па ипак, све што је знало читати и срицати по овој паланци где врлин |
| {S} Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.</p> <p>— Не, ја ни |
| вним животом и презривим осмехом на све што је ван ње; отац себичан, мрачних расположења, одан |
| лно, и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> |
| дина, знам свој занат, у радњи имам све што ми треба ... темељи су ту, све спремљено за живот, |
| рестано журио око спреме, скраћивао све што се могло и стално се дописивао са новим пријатељима |
| терет свалио са душе: он је учинио све што је могао.{S} Даље није било у његовој власти.{S} Да |
| ћу никад с правог пута, уживају у ономе што знају, додају сваке године још понешто своме знању, |
| још нешто даље... неке загасите врхунце што се, у далекој позадини, спајају са беличастим облац |
| у разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.</p> <pb n="444" /> <p>Још теже м |
| и не зна за препреке кад једанпут науми што хоће.{S} Даница је била из једне од првих трговачки |
| ’лада.</p> <p>— А и газда да не примети што, — допуни телеграфист значајно.</p> <pb n="439" /> |
| својој пустињској величанствености; тек што би хладан планински поветарац затресао за тренутак |
| ем, ја то знам.{S} Мој отац је умро тек што сам се родио.{S} Моје детињство је једна дуга истор |
| с му задрхта као пред плач, — хвала вам што вам моје друштво није досадно.{S} Да ви знате како |
| n="424" /> се подиже једна механа, као што су све наше друмске механе, »по плану«, са широком |
| а ове дражи ... ове дивље романтике као што је ужичка.{S} И онда пуна супротност: само корак, и |
| Чеха, за Швабу једном речи.</p> <p>Као што је то обичај у овој паланци, где један фијакер чини |
| Било је много света.{S} Свако се обукао што је могао боље.{S} Чаругџиски момци су метнули нове |
| И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, |
| д црном кецељом која више показује него што скрива, развијених рамена, оштра хода,црних веђа, р |
| добили би о нама мишљење још горе него што га већ имају.{S} Допис који је објављен о састанку |
| ушала за Дворског и познала га пре него што јој га је ико показао.{S} Овај нежни цвет београдск |
| па у својој жудњи за животом ширим него што су видици у кориту Ђетиње.</p> <p>Али, како да то п |
| о је везан за њ везама много јачим него што је мислио.{S} Упркос свега, Ужице је било његова ва |
| ве, приче, књиге, један шири живот него што се могао наћи ту, међу простим маловарошким девојка |
| жда и ранијег доба, где на улицама мало што има сем зида од ћерпича, а унутра су куће и кућерци |
| > <pb n="444" /> <p>Још теже му је било што ништа није знао о Даници.{S} Она се нигде није поја |
| од њих лепо почето ... све је спремљено што треба за кућу: брдо подзидано, авлија поплочана, те |
| о што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме.{S} Не одбите ми то.{S |
| вна писма, већ ово што говоримо ... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам |
| дијалектом, једном речи да постане оно што се у народу зове »господин«.</p> <p>Лето је већ про |
| у, али је тада млади човек понављао оно што је рекао самом себи кад је полазио из Београда:</p> |
| шалу, смејали се, и то је једино добро што се отуд видело.{S} Ти савршени темељи без куће стој |
| д не би могла купити на другом месту то што би хтела.</p> <p>Спасоју се већ било досадило служи |
| ео сазидати нешто дотле невиђено, нешто што је требало одговарати великим надама тога доба кад |
| pb n="427" /> у његовом животу... нешто што се дотле никад није догађало.</p> <p>— Али, ја не с |
| јоргована, који ту расту на сувом песку што се начинио од разбијеног камења и малтера.</p> <p>У |
| и, те се диже.</p> <p>— Ако вам устреба штогод, — рече му она при поласку, — јавите ми преко га |
| ти му се догађало.{S} Па и ако би му се штогод догодило, он би то једва запажао.</p> <p>У нејас |
| е искашље.</p> <p>— Хоћете ли да узмете штогод, — рече му она, готово кроз плач. — Какав лек?</ |
| рошким девојкама и потурити им избледео штоф под именом најмодерније боје; а кад нема посла, ни |
| Он је на себи имао доста лепе хаљине од штофа у зеленој боји, која је тада била у моди.{S} Још |
| ј лета.{S} Она је била у грао хаљини од штофа са једним тесним капутићем.{S} Коло је било прест |
| S} То ти је био мајстор од мајстора.{S} Шумадији осветља’ је образ, — хвали Машан и поче да ређ |
| ко ње се издизале масивне планине, чије шуме се заодевале првим зеленилом.{S} Ђетиња се пенушал |
| идиличном месту на Ђетињи, успоређивао шуму у клисури са голотињом Стражаре, васкрсавао чете б |
| увим устима и пунила немим сузама своје шупље очи.</p> <p>Даница се поврати.{S} Она се поклони |
| љени у опасно шипражје, пуно подозривих шушњева, бели као осушене кости, још страшни и тако сур |
| оцвалог за нас под небом лепшим. </l> </quote> <p> БОДЛЕР. </p> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| /l> <l>Тешко оном ко конака нема!</l> </quote> <p>Још само код Машана Црногорца налазио је млад |
| > <l>Труну руке које су га везле.</l> </quote> <p>Ова носталгична песма враћала је човеку одјек |
| <l>Чудан санак, а у чудан данак.</l> </quote> <p>Под кнезом Михајлом град је предат поново Срб |
| а почиње стиховима:</p> <pb n="431" /> <quote> <l>Санак снила Кучукова када,</l> <l>Чудан санак |
| то срца плачу у простим стиховима:</p> <quote> <l>Труни, вени, мој зелени јаглуче,</l> <l>Труну |
| е које описује једна ужичка песма:</p> <quote> <l>Киша иде и помало сн’јега,</l> <l>Тешко оном |
| НЕ РЕЧИ.</head> </div> </front> <body> <quote> <l>Имаћемо постеље пуне мириса лаких, </l> <l>Ди |