| јених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат |
| pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су |
| е тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он |
| о момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који |
| Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је вре |
| воју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S |
| шину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спре |
| и?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина д |
| стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој ш |
| велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — |
| раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред |
| b n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече саст |
| покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много ко |
| ји си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито де |
| си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју ру |
| коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејак |
| чице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа тали |
| очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливал |
| у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— |
| /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог |
| сетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} О |
| нице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се! |
| севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, о |
| тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини с |
| а пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и |
| е света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта т |
| приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те |
| а ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи |
| е беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене до |
| ашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнул |
| се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њи |
| мо је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било |
| е четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Т |
| лајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="ch |
| покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу |
| да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животи |
| Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било ку |
| ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у |
| е пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу н |
| Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог јези |
| тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
| е Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити |
| ше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из раног |
| {S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведо |
| ка!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име |
| два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, он |
| има се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воден |
| е нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказива |
| , језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пија |
| клете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно |
| а? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју |
| нерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђел |
| први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ |
| на кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, |
| које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати |
| у,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p |
| олова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да и |
| уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злат |
| престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или У |
| о вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до друг |
| је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> |
| <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — |
| влију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у а |
| ј доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мези |
| е Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p |
| слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо м |
| ани Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће м |
| обраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни по |
| да.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе |
| кретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механ |
| је знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Сав |
| прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њ |
| тва.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: ниј |
| Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, |
| ћ одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде н |
| постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, |
| њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком ж |
| у чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврт |
| дбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може дес |
| сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га |
| > <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit=" |
| коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно |
| тен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету П |
| ако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се ниг |
| осле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису забли |
| ору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди с |
| е и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" |
| тири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се ов |
| “ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немо |
| ли доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пи |
| !“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> < |
| коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у ко |
| упио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — |
| а у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p |
| е.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку |
| овића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни |
| ће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно к |
| ку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим |
| е младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљи |
| лија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по |
| ди целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио пр |
| свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус п |
| а ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и |
| ој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш |
| Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и к |
| плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче ј |
| у главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда |
| се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва |
| с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па |
| огатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо |
| што су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу госп |
| воје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разр |
| ам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најт |
| је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто |
| њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, |
| ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео |
| ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p |
| оре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види ш |
| ти до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор |
| кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си пам |
| осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећ |
| наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао |
| онити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални |
| погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и |
| церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чи |
| ештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. |
| има себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S |
| мркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, |
| о видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: к |
| зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри |
| здушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; |
| ва чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином |
| “ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му |
| господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе п |
| ио, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побрати |
| од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу |
| та ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А је |
| м с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег све |
| опа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешња |
| поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девој |
| ао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут |
| руштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планов |
| , све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <mileston |
| ео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре |
| му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, бр |
| овац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном тргов |
| живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални |
| b n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је |
| преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држал |
| че ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је |
| већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су |
| ко сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет |
| иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му |
| ао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S |
| ли збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са |
| ћа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.< |
| спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као шт |
| о бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заус |
| } Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драг |
| г стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, |
| е виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледај |
| /p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега од |
| што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврд |
| едеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу |
| ма пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n= |
| вој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе |
| S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видел |
| > <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху |
| е.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се са |
| седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва ск |
| но друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој |
| абу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Рад |
| а адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојло |
| рошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> |
| S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јов |
| на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо л |
| а и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без |
| p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту оста |
| ласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо д |
| им Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n |
| ађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи град |
| а маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друшт |
| жем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама |
| а Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешт |
| ека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све |
| ушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, ј |
| упне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна |
| Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из неда |
| ођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пр |
| здина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од о |
| кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S |
| ило све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари |
| доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером м |
| као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се |
| ледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И |
| о је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу |
| јом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Та |
| имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, к |
| е онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата |
| е.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} О |
| м прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју |
| н сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на |
| сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна с |
| ејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, |
| на Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што |
| соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није мо |
| метнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би с |
| еху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда |
| етан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина |
| токо за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала |
| ко је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и |
| кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оно |
| S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шт |
| " /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађа |
| омагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{ |
| и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крст |
| Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе не |
| ољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из |
| е не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још не |
| упио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговор |
| а без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људско |
| аше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песм |
| опира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једи |
| света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела м |
| до моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља с |
| о нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: |
| е у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших инте |
| ети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет |
| детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, |
| сто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ |
| тарању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видниј |
| а се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Бож |
| реком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S |
| > <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што |
| , тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење |
| ше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Уг |
| је.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{ |
| а камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне ос |
| ника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе |
| уро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну в |
| .{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе по |
| амо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва |
| На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} К |
| од волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па |
| ште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже |
| ажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и |
| а Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко к |
| дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе |
| лила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој све |
| ама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за |
| } Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је д |
| ремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мо |
| се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, |
| вога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се |
| ата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапори |
| сти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан |
| здина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, |
| а.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с тв |
| ако је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је |
| е Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само |
| !...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, |
| у собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, |
| <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба |
| 68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово по |
| нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} |
| рих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па по |
| , док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>О |
| у његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је |
| ога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишље |
| око запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог топол |
| } У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и |
| се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, |
| ажио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред |
| спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и д |
| буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоћ |
| ног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: |
| лела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да ј |
| ви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, |
| ећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> < |
| ање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не др |
| моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговорић |
| рзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И |
| масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, |
| зукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кес |
| то развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прсто |
| , па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким бол |
| ојас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда пок |
| аручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико з |
| и и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је т |
| оведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка н |
| а.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа |
| номе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа |
| тати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви |
| Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да |
| на је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да о |
| е.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре? |
| отову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <p |
| и неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала п |
| ово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је |
| Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забраним |
| е, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радо |
| Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелс |
| и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свра |
| е он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима |
| као:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом |
| ро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми |
| м Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бис |
| а ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!... |
| ве ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим |
| ата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу до |
| Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе |
| а, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић |
| продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисав |
| Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ниш |
| а ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђ |
| и, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати |
| ти, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, |
| рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Ро |
| ча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправља |
| од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсториј |
| да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је нај |
| ј мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> |
| посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, д |
| l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове |
| > <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и |
| нове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се с |
| сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти |
| за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си м |
| пле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавез |
| вну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини |
| прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу |
| повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни сре |
| ц масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми |
| рећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам са |
| обркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово |
| же готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих мук |
| и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћу |
| да ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> |
| тов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb |
| а,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном |
| пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; |
| оденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап... |
| скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад та |
| ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да |
| чи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и |
| на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је |
| ог Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давн |
| и, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <p |
| нда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао |
| а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну стран |
| , опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили |
| е, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге |
| е задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} |
| > <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој там |
| Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека |
| плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам |
| ивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Икониј |
| аку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="14 |
| p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио |
| ов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ра |
| ра да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеш |
| готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме |
| ведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је |
| Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна |
| име, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо |
| а своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће до |
| м суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> < |
| иди шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да |
| —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата го |
| јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{ |
| ром отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом пад |
| десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се ши |
| “</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да з |
| олако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С |
| а Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Рад |
| ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му жив |
| нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћат |
| 0" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен |
| >„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони тр |
| овена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много ув |
| маћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!.. |
| клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јо |
| му с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранк |
| о учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на И |
| о мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А |
| дише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко |
| весности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступ |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је оди |
| ка!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржава |
| ...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тич |
| гове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог ин |
| ат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше |
| рвим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Ико |
| ова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Он |
| ене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује |
| нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; |
| идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је |
| Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим дру |
| едан свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како |
| и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, |
| и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ј |
| оније Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога |
| могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша |
| изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Ј |
| ? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом при |
| ло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и |
| оже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну |
| ђу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Вла |
| адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори |
| хотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруг |
| <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</ |
| ици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправ |
| го, само се нешто плашим ових проклетих < |