| оку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснежени |
| .{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у |
| ступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој |
| и ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање м |
| p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца |
| и цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери |
| кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није мо |
| > <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и |
| о играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и |
| у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родб |
| бе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш прокле |
| све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоо |
| аћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p |
| га се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> |
| сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Т |
| оје је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстови |
| ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно |
| еђу шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика об |
| пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума |
| ајо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, д |
| ка ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.< |
| ао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва и |
| Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских |
| јих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим |
| p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, п |
| м.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари |
| ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим |
| око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чув |
| навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се суко |
| у.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћ |
| ић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела |
| ли.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасв |
| се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су сели |
| ића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> |
| ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> |
| ик рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Ту |
| /p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш т |
| а.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша |
| до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?< |
| и.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори |
| Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако |
| ила за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Јед |
| о, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, |
| и овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као са |
| м слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, |
| би.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у о |
| етка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази |
| је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао |
| ом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из ње |
| Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још ј |
| аних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> |
| ела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{ |
| мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна |
| ли је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, |
| да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> |
| ар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још в |
| рупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га |
| д у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па |
| лотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо |
| окле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што |
| дорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, |
| о! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собо |
| у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што |
| но што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S |
| евојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p |
| Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и |
| унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приго |
| и израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места. |
| ломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништ |
| е и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнул |
| једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, |
| сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p |
| густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били |
| ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, |
| {S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који |
| да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и сне |
| <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.< |
| састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Неди |
| се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Ру |
| лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да с |
| инићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати а |
| ан гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточе |
| си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење и |
| мна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> |
| Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи. |
| лицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </d |
| а.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе |
| е попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака |
| фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело ли |
| н прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, ка |
| еколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и поне |
| и прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас |
| а мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му |
| а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрт |
| ма ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за са |
| ири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притеж |
| {S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и но |
| , куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежа |
| муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се пот |
| ="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— |
| их је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и в |
| на и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице |
| не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да |
| још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n |
| ала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Др |
| па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило |
| се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима на |
| а затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челич |
| што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да |
| ла сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат прича |
| з икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа би |
| ио? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одго |
| а је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџ |
| {S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзли |
| и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи с |
| аџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати |
| м, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе дево |
| понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави |
| Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете ка |
| ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; |
| <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупић |
| испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се |
| уше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз о |
| <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и |
| напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето |
| а око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада зала |
| анке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше врем |
| а мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше |
| кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, к |
| рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако ошта |
| есудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Га |
| о, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{ |
| Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p> |
| својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извр |
| од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су |
| н је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омра |
| , којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и |
| е?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} О |
| т стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре п |
| ема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око |
| се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланци |
| и.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прослови |
| .</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат |
| д Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвни |
| ћу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довел |
| свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби |
| шта урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозниц |
| нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у све |
| а се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш |
| докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Не |
| е ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа так |
| ћ, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где |
| <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ он |
| кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдук |
| у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлиј |
| ре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до |
| а манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се |
| морне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p |
| е крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} |
| боре.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи |
| се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из |
| емла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахват |
| сак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кора |
| роклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихови |
| а, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме сми |
| ну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву |
| о руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{ |
| ко којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумц |
| ке слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> < |
| Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где ј |
| руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, |
| било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из |
| пусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући с |
| е брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као к |
| ао смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало |
| {S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па |
| н. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој |
| имала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћ |
| , да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели- |
| о нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, |
| међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што |
| ња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она дев |
| асти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се свак |
| поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да |
| ан пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напор |
| умарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале к |
| оје је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца |
| који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и |
| , мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи |
| се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом |
| нковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брат |
| е је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Ми |
| Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно |
| журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља |
| се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова запове |
| мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p> |
| па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време оба |
| е игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћем |
| ли-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прв |
| могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могл |
| потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам довед |
| До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као |
| ву или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-а |
| ртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p |
| оможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекс |
| ршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у |
| есто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорч |
| е.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам ш |
| ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и тре |
| сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>М |
| гласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, н |
| доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио |
| а.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе зла |
| , па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мај |
| врсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p |
| ди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.< |
| што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује |
| ограда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми |
| Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушају |
| нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано у |
| у и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе. |
| а рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведош |
| времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над |
| ица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити н |
| , који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студе |
| е очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама м |
| лива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Р |
| ло би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међу |
| ра.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма в |
| невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зра |
| то између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе |
| жно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табан |
| епа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го |
| наке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двори |
| мне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз бе |
| мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузима |
| p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, |
| чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од друго |
| ме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се не |
| о залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу. |
| кле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно п |
| е подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага |
| трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна по |
| њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом глав |
| на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p |
| не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже |
| е необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упад |
| сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докл |
| њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се |
| упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! |
| ка, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, |
| ш живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, как |
| причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без з |
| ти о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, |
| м рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно ис |
| задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окн |
| гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра ње |
| ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, би |
| астури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да |
| е приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које м |
| одаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само |
| <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче изви |
| узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, |
| ам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђав |
| уга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси |
| у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кров |
| али су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљаст |
| ао и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима! |
| чица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S |
| ваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стез |
| оласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Ст |
| ђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, |
| вен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прси |
| оме часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На |
| о се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} |
| дговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су |
| издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну |
| ле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{ |
| ве клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молит |
| у.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, к |
| и његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{ |
| онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више самант |
| м корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом прат |
| нима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> |
| сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као је |
| запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је |
| ка, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше о |
| бица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке г |
| ; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, о |
| ајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће |
| не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — |
| е жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игума |
| кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Л |
| убоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p |
| где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и |
| стима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, ј |
| сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{ |
| енима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, |
| p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирим |
| оре, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо с |
| и журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="13 |
| рви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, а |
| као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи |
| <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила узд |
| подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја ни |
| не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији с |
| {S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Б |
| ране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо |
| души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху л |
| — Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Д |
| плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се |
| езу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— |
| дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — клик |
| S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Раза |
| те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се нам |
| ори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у з |
| на села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржњ |
| ру, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани с |
| мила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, пој |
| личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да |
| иле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да ј |
| и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничк |
| ао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онд |
| ма колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће |
| би њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} |
| лавом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити д |
| то у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног ч |
| , што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично при |
| пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха |
| p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ |
| м се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколик |
| ога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама |
| и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат |
| ог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, д |
| ано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се |
| p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу |
| саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена п |
| з грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена ј |
| ајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је ве |
| буктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту с |
| лију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуц |
| д помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за |
| њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према о |
| Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на с |
| је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно з |
| омим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милој |
| ад њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} |
| годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељ |
| .{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах по |
| јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда |
| исио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p> |
| оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш |
| нако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници |
| и јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизме |
| од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни |
| >— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манасти |
| естим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио пр |
| е браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на |
| <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и к |
| бро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Тур |
| не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што с |
| јд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, к |
| прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена ома |
| ?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одаз |
| нуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Ру |
| ја и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и м |
| S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што |
| } Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се вра |
| исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Уби |
| једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="2 |
| што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али |
| жати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза |
| поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми р |
| > <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај |
| н’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога злико |
| па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је |
| лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари лет |
| у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје |
| и“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то |
| цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да |
| ишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> < |
| већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манасти |
| кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је |
| рже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни де |
| <p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата |
| у на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кне |
| ио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S |
| а крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо |
| сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало |
| <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало п |
| а Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, п |
| ична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова н |
| у њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов с |
| ва, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христов |
| он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде |
| је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Мора |
| есло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} |
| пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, не |
| лас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збун |
| урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема |
| нда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и ку |
| офе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су |
| и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена сна |
| разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, |
| ишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Некол |
| тиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Голо |
| <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који за |
| и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око п |
| ного, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је закли |
| не присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља с |
| то у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Х |
| ао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна. |
| чи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, |
| ворење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбин |
| ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Ми |
| ј ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ниш |
| дела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти к |
| му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</ |
| муз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата. |
| места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само ј |
| о.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагић |
| само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се попов |
| а и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с |
| Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распуче |
| аћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не п |
| ковали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих ру |
| у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p |
| до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестр |
| аново. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Нег |
| <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се |
| <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци исти |
| </p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> |
| угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној мес |
| у конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у сам |
| а.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало |
| ужби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћ |
| билази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника. |
| ке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма изла |
| својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела |
| људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и |
| р, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочи |
| Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, мож |
| које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, уч |
| p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</ |
| ри Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нек |
| челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, оста |
| .</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша м |
| ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јеса |
| /p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све |
| Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, |
| ите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - |
| p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног |
| нинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, |
| <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити дана |
| >-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме стар |
| Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта ј |
| они.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Тур |
| та ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жи |
| гуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ з |
| и.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, прист |
| да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, п |
| је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му |
| је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито |
| ве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер |
| о јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскака |
| и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преград |
| и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче |
| 74" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене |
| ко дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш о |
| да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> < |
| прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бур |
| е ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и прис |
| ште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе |
| о.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је |
| p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на ј |
| па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзин |
| оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну |
| х је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срц |
| спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— |
| олан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико |
| ака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се |
| вчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и морава |
| у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој ј |
| осада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} |
| — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прси |
| ћ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спушта |
| он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку зама |
| о!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмем |
| е био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се |
| тали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима. |
| сле свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неко |
| /p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пут |
| после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађа |
| Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћа |
| .{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се |
| ао подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над кој |
| дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима |
| па на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке |
| као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S |
| о плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p> |
| па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста ј |
| ом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, би |
| {S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>К |
| р Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао ви |
| уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатире |
| х прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна прев |
| е, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Ми |
| е сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад саз |
| вет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која |
| стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у |
| је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у душ |
| ило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима |
| е бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с не |
| аким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, п |
| е побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим р |
| p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопад |
| сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се о |
| га Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио ј |
| дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако |
| егов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчи |
| — Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одгово |
| овуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одма |
| Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, |
| збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душ |
| ир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на к |
| мила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више |
| Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од о |
| блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће з |
| аша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Б |
| и на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или |
| е и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} |
| и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо ут |
| е, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћ |
| а га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Ра |
| ога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања |
| о једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ с |
| а.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се |
| ост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматра |
| ишта нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника пок |
| ро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу |
| о, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глоб |
| нда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већ |
| м бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљу |
| е убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како |
| летао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, ко |
| вце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, прем |
| побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на |
| овори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у зем |
| не влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, |
| ну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, п |
| завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у |
| е руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" / |
| те пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш изме |
| на женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, кој |
| игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева. |
| о.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеб |
| облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових доли |
| азпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати |
| оће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мус |
| загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и зав |
| на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, ка |
| молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, |
| познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доц |
| товарена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше |
| вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p |
| а ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и о |
| ола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игу |
| а Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све |
| упић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени |
| шчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговор |
| да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} |
| внику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p |
| а и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, ш |
| опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необ |
| да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње |
| и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једног |
| та под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну м |
| а вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме |
| старијег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песниц |
| 189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, сл |
| а нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да |
| и-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} |
| ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на |
| да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељ |
| духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је н |
| како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <p |
| ну и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима |
| узме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи |
| га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље |
| го све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Р |
| ћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, п |
| рећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се |
| , да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или н |
| је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад н |
| нима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је |
| кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навра |
| е ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да |
| а му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за |
| с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на г |
| подарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушал |
| ли се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, |
| тким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n= |
| ронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не з |
| ад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} |
| кам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помил |
| ридржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је |
| могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Кол |
| се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала |
| једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад |
| труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш |
| нтересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису см |
| је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Ни |
| а одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале за |
| ао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, |
| да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је |
| седу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, |
| бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не с |
| који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за |
| <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, не |
| , да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Тре |
| уком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Х |
| после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а |
| ога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране |
| е бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешет |
| ко си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и |
| "184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да |
| у Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није |
| е де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му |
| едати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, |
| т у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шал |
| кну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињ |
| и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Стан |
| у душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био |
| слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на те |
| руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одг |
| — Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одгов |
| <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раз |
| одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.< |
| еће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу о |
| тој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запит |
| илоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема |
| одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега. |
| р. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Био |
| ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узгл |
| еш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли м |
| еравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из |
| и).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја н |
| нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага |
| и Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па п |
| <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде там |
| и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и з |
| јици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењ |
| и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати |
| ађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— О |
| ка мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман |
| аже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! |
| је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо |
| села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; а |
| — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да м |
| ере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, |
| га, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p |
| адену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, на |
| све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— |
| да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити |
| р претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Д |
| ао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</ |
| њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу С |
| и, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита |
| ког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му |
| не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и п |
| онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. |
| ти, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљи |
| с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је о |
| , да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>— |
| едима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога |
| глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки |
| , код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> |
| ели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</ |
| ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" |
| познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто н |
| , моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а |
| Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати |
| трашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто н |
| лонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко ј |
| апта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник |
| ише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук |
| а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам бо |
| све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Ве |
| агићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућут |
| разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не |
| а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{ |
| ан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и пог |
| од, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче г |
| вео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Пав |
| p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песн |
| е ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило њег |
| </p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="19 |
| о му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га и |
| не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па ј |
| ви мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у ов |
| иде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? < |
| Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То б |
| се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање |
| дриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина |
| p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духо |
| ла онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламт |
| па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, п |
| ија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, не |
| о у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова |
| саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у |
| баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво |
| теглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више п |
| е лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туг |
| зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, д |
| рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он с |
| да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не |
| есто једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо |
| не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после не |
| и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, |
| , да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докл |
| због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обрта |
| јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, зап |
| ан и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија н |
| пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила п |
| се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало, |
| , откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин |
| ући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина |
| се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Р |
| он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час |
| спознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, уг |
| не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су |
| зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нов |
| ма рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} До |
| е мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитв |
| ај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Ме |
| езин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, |
| амо високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мује |
| поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допи |
| ануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви |
| овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њи |
| е оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо |
| рошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му |
| >Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлу |
| лих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових п |
| други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре |
| вам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од |
| је, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар |
| о сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му |
| нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да |
| да калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговор |
| амо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Паме |
| исти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не з |
| {S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог д |
| n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџи |
| ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, не |
| ј Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p> |
| ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ |
| а се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете |
| ад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете |
| као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, |
| ану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко |
| ља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — |
| , с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p> |
| рај, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати |
| је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, жи |
| ћу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> < |
| ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— |
| море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, |
| и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема ш |
| спред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гл |
| лено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш |
| , бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сеља |
| јете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</ |
| ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске |
| али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. |
| е на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека |
| вца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико к |
| А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премер |
| нажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је |
| веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p> |
| пцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, д |
| лази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана р |
| главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и |
| ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико м |
| е знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко |
| вцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, к |
| ји хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спав |
| нога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S |
| о, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> < |
| су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на к |
| " /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао |
| </p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p> |
| му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њ |
| бар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!) |
| о један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу |
| ве беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један и |
| ише збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ј |
| тадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Га |
| сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде ни |
| знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — од |
| 5" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај |
| д ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> |
| {S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаљ |
| Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто зац |
| ије било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Мо |
| адати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз |
| и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још |
| те крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће |
| адити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова дв |
| онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосл |
| Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, ј |
| е смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква т |
| <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, шт |
| >— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма |
| ре и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити |
| /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да |
| одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, |
| ко крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, |
| p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би |
| волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да ми |
| и почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невин |
| о.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одбро |
| Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дозна |
| Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притишт |
| </p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и |
| ати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај р |
| <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</ |
| у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом |
| ћеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још кон |
| Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> с |
| а подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и прек |
| гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, н |
| е он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита мо |
| идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<p |
| гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</ |
| — У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о са |
| и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па т |
| му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко им |
| д насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник |
| у да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> |
| под очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као м |
| таше око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све сн |
| а сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од зли |
| јаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бр |
| о с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу. |
| ена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорно |
| еш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове |
| спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p> |
| Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, |
| ма?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш |
| во је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мир |
| Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чиј |
| е коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им ка |
| аг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти |
| Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели. |
| днога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продуж |
| Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао |
| </p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! |
| а, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запит |
| ну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гаги |
| </p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на |
| ри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, |
| е.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате оно |
| у агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрв |
| вога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је |
| азите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди |
| е певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у сво |
| о играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те |
| — Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пр |
| /p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо |
| оду, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе за |
| себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чин |
| ђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а ве |
| а, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Ру |
| кле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа у |
| ођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, |
| корије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ је |
| тоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера из |
| аћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одм |
| је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откуп |
| и-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа ба |
| око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао. |
| га дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јата |
| ува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и д |
| ајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, |
| .{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још в |
| Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас |
| гом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} |
| м упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камен |
| </l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l> |
| уке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четир |
| ео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу |
| .</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити аг |
| оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, |
| да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми |
| ришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао д |
| ва јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто стари |
| чин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити |
| ицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! |
| аху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="1 |
| власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада о |
| , па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву располож |
| ају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јес |
| сеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави мла |
| >— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} |
| чер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, чест |
| насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше н |
| ћ толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па к |
| ане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспет |
| д којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена |
| као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једн |
| идржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања |
| ојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у |
| .{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чуднов |
| га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну |
| да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу п |
| и слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановим |
| тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше, |
| S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга по |
| аје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> |
| кле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би |
| Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> |
| инића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда |
| , да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p> |
| p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претво |
| кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, |
| ало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукам |
| паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурња |
| како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, св |
| 52" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окуп |
| време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше |
| је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном мин |
| томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девоја |
| <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и поша |
| Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какв |
| а сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уо |
| од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаш |
| уши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастир |
| </p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а зам |
| .</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо |
| S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси зн |
| ше, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да ј |
| икада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џин |
| S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S |
| а сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропад |
| p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</ |
| онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— |
| <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и иску |
| знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по |
| и страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— |
| n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме |
| ца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не |
| ремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још |
| в викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те |
| ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле у |
| мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законош |
| ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како |
| и је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала и |
| или наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, |
| плахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш са |
| лу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излета |
| и леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори суб |
| мислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио |
| ослушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би |
| аљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" / |
| хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, кој |
| , неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће |
| ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо |
| та друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећа |
| сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у |
| И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Ш |
| ога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, г |
| аци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких куб |
| нковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић н |
| p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не уме |
| оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S} |
| е уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и |
| А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p |
| ји је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Му |
| n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опаж |
| то одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мус |
| е оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се |
| градским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године б |
| поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! |
| S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоме |
| ло.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и |
| че из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, д |
| ка, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога |
| ге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му же |
| ем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази ка |
| <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густи |
| -агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из |
| ер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали- |
| к, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико |
| ко у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема т |
| рко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још ис |
| </l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали- |
| обивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким би |
| д силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар п |
| азбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој п |
| нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман |
| ан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђе |
| е ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све др |
| -духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за |
| страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, |
| тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па |
| та, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони |
| оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема су |
| него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, з |
| јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да ј |
| ну, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пр |
| ем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му ј |
| ошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли |
| што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић |
| одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кри |
| !{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, ониза |
| и кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и |
| <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још |
| еве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџ |
| о би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— |
| ед очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата |
| га часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јач |
| — Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и |
| ишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} |
| љи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу |
| Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не из |
| о, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, |
| , и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и так |
| о, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Б |
| жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — |
| у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас |
| ватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад та |
| сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у то |
| </p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n |
| авио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар |
| вио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До ј |
| амота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала |
| <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — узда |
| есницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обој |
| дала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вра |
| кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! |
| а је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага |
| , да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора ост |
| а су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он п |
| ике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> |
| ратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и ње |
| нили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само д |
| ло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гр |
| зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одг |
| рстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење |
| покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, |
| ући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> |
| ек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет ст |
| ти коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити |
| {S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и ник |
| се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао љ |
| ш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавре |
| ћ.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у |
| — Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћ |
| и нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље |
| ћ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити аг |
| ци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија |
| запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како |
| рка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се прибл |
| а није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од они |
| ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</ |
| м ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он |
| тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште |
| може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, с |
| /p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну |
| Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у |
| казивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на д |
| све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је им |
| ржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој кле |
| сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S |
| .{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био |
| в долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној |
| пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудни |
| а више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ип |
| пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ип |
| сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестр |
| том, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама |
| ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш |
| шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са |
| >Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На |
| растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако т |
| духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.< |
| па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S |
| ебе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турск |
| атити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ћ |
| и још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да обо |
| , да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да |
| , турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увех |
| од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно заних |
| , дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игум |
| се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молит |
| на клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошап |
| што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне |
| 208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија с |
| реплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, изб |
| тише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослобод |
| е по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна |
| озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири |
| раже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} С |
| на, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за о |
| е и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p> |
| му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то |
| Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, |
| у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп |
| ли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је гла |
| ра. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу |
| ве у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као |
| био тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове т |
| ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаш |
| иче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небо |
| и главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћеса |
| игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градил |
| ошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пр |
| и од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да кор |
| ше није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади сто |
| Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља до |
| друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори |
| понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бив |
| га. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна |
| запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрек |
| нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мир |
| ад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су |
| што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их |
| ијатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко ок |
| да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико |
| p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питај |
| ко.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} М |
| руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта с |
| шао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова |
| зити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара |
| ом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.< |
| стурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, д |
| шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да |
| далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p |
| ела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривањ |
| гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова к |
| .{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре н |
| /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— |
| ћу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма |
| у?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је |
| ницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за у |
| го корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику |
| , Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да с |
| ала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћир |
| уштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.< |
| е шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, |
| ова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сал |
| а три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њем |
| повим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станкови |
| Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори |
| аговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва |
| Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја |
| о, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи |
| рага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и с |
| пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст к |
| то и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не ви |
| о изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, о |
| ?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу. |
| еј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао |
| ељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној о |
| е већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали- |
| е, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му |
| истао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке пр |
| унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да ј |
| ушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се о |
| Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалос |
| је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити б |
| Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину |
| } Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Са |
| а тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благосло |
| манов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сет |
| Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове ш |
| ху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде |
| иљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на |
| } Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, м |
| га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и со |
| Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се сне |
| Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у |
| царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако |
| о.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном и |
| распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да |
| се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамо |
| о стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је |
| се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод н |
| о мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је ма |
| амо зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, |
| утим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и т |
| на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном п |
| <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново кл |
| е знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје |
| <p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да |
| су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то в |
| базре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, |
| бјаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њ |
| рмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само ј |
| Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка |
| .{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распо |
| е већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} |
| у.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без зб |
| енке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би в |
| ?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова |
| у.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и |
| лико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа |
| ад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и бо |
| S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и |
| уману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни |
| апорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трепти |
| изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико |
| зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље |
| шио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео |
| твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — |
| о себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна там |
| ву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још |
| </p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу в |
| <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео |
| би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, |
| ахом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај |
| то ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво др |
| >Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, |
| p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p> |
| /p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа прекл |
| — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених ч |
| и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види |
| Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него гд |
| ић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми |
| ели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а ру |
| .</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осе |
| синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увре |
| један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, п |
| лепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окр |
| ао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана? |
| ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се |
| а очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испре |
| Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пен |
| азе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испре |
| и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазна |
| ?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека |
| S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висин |
| {S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— М |
| ејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се |
| крети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђ |
| као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи |
| -Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p> |
| етио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туг |
| , како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени |
| собно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> |
| ије био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} И |
| рви мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако иск |
| ну виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> |
| дигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо |
| о је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти к |
| де?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о о |
| тва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, моли |
| сао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту |
| па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> |
| га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, изм |
| села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога |
| азала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Отк |
| ћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што в |
| го да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb |
| S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам |
| прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки |
| ше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на с |
| дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, |
| ајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрље |
| огинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је |
| ти.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је |
| између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух. |
| ницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се н |
| неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> |
| д се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се |
| ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче ис |
| чешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра |
| хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође |
| рамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та |
| ише утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и з |
| пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријат |
| разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у њег |
| а ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога |
| орио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћ |
| гаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диж |
| — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом иза |
| лушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над гл |
| амо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране |
| да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољ |
| елину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га са |
| припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одо |
| уше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који с |
| очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она веза |
| ли, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, |
| е му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, к |
| амим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мрж |
| ирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; |
| лепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће |
| е ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дан |
| и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, п |
| акоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и при |
| н приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хај |
| срету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће |
| да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он |
| би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, с |
| окојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све |
| ом поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас |
| те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима б |
| ј.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша. |
| е затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што бра |
| сећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети |
| чила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, прит |
| је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева см |
| метнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда по |
| је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страда |
| се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево |
| ко, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте |
| е златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се |
| је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Стар |
| калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси. |
| плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да о |
| ушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били с |
| епта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не |
| приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Га |
| ују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама де |
| Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па |
| ер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, неј |
| /p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћ |
| си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја |
| , који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су с |
| Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не |
| е није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Ру |
| тво?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n |
| рости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S |
| У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда |
| <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица |
| а.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-к |
| рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Ша |
| да те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако |
| <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појас |
| на.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па |
| p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне |
| то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, о |
| а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да |
| око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је тек |
| вим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испашта |
| и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били |
| вцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју |
| таде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На |
| рити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке |
| њи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао д |
| у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се |
| њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ле |
| уднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ |
| је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади, |
| игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво |
| смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни прекли |
| его како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ип |
| , тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гл |
| ва, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толик |
| о манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би |
| а у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у к |
| ебе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео |
| него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не до |
| леџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито |
| он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су |
| , па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њи |
| ешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стаја |
| је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати |
| и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркв |
| /p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под с |
| је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се сл |
| на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S |
| у децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоско |
| а, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу си |
| то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Руд |
| ом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и о |
| у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек |
| век поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био приј |
| хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатакова |
| љаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео |
| /p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје су |
| вори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Руп |
| их димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се кр |
| аноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је т |
| се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне |
| ивен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замач |
| и, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, о |
| га су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, ка |
| ријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше |
| Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала |
| банин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита о |
| је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсме |
| безекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, шт |
| еце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одгово |
| е лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићев |
| ђе с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у то |
| ајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p> |
| обито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n |
| на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да |
| Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче |
| нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на о |
| ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапиш |
| ука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима |
| а нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо к |
| ка убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свак |
| Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чува |
| ш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Доб |
| , шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде |
| да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пуст |
| смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И |
| а се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p> |
| да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио |
| ине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствен |
| ја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише |
| прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена |
| носу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како |
| ресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, прок |
| ше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници |
| воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да |
| у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n= |
| напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела |
| у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и о |
| ла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или |
| — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p |
| и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није х |
| у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе пито |
| е лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жми |
| , рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида |
| е грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облац |
| Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође |
| супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пр |
| ема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и ош |
| , па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p> |
| Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић |
| нати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дош |
| ако је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; ка |
| и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још |
| Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ по |
| онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, ка |
| аса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p |
| ај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје п |
| едајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} О |
| уховник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> |
| е се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и п |
| а усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, прикова |
| >Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи н |
| еној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне в |
| а, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над ко |
| него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, к |
| и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Укло |
| та ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, |
| диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до |
| ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није б |
| А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се |
| да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — |
| је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао |
| b n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него н |
| крипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p> |
| те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је |
| у само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а |
| <p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти |
| га?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да с |
| p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало св |
| > <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не гов |
| харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, ко |
| а!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> |
| " /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну |
| мери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми |
| ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати ј |
| у.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p |
| ским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано ро |
| а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењен |
| <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила |
| јка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није |
| човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто |
| а, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе по |
| Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра |
| и се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода |
| лим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се |
| поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љуб |
| ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је |
| њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему б |
| су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манасти |
| да такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од |
| је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек |
| е хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вр |
| ан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи |
| а.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се |
| окаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.< |
| а? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овд |
| клевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb |
| е се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина |
| <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опе |
| Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињ |
| ворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге |
| лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем |
| скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{ |
| мери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, |
| — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану |
| је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него б |
| бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из |
| главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од такв |
| ти, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред но |
| па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљ |
| ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — м |
| овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао бу |
| ва, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и |
| имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не з |
| замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p> |
| машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже |
| ања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову с |
| езове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе с |
| и сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцим |
| а тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, М |
| >— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Дево |
| ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а он |
| ем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection |
| </p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману |
| атише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђ |
| — О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потму |
| амку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машт |
| лека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — п |
| свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од сино |
| плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, н |
| зашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под ма |
| ћна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да |
| коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и |
| инових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обу |
| у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — о |
| а.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњ |
| икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате л |
| љене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се |
| <p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застраше |
| о тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а |
| , што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, ме |
| ак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p |
| /p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тр |
| лико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више п |
| ма тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом к |
| па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукам |
| и, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце |
| д ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и |
| Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину |
| его ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми |
| ла је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> повери |
| није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџ |
| енку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} |
| тале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} |
| тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види с |
| му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго |
| ће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква |
| ...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Ч |
| окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{ |
| ка Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <p |
| е се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо |
| оће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> < |
| још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточи |
| стрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им |
| ише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> |
| наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао. |
| Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије |
| стења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — узда |
| раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаш |
| га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домам |
| мала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p> |
| , да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да |
| у.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Руп |
| али-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quot |
| ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина |
| /p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не с |
| само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и |
| миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да |
| а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p> |
| се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} О |
| лећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну |
| Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобр |
| ледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила |
| ождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, |
| , сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, |
| недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, |
| макни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нар |
| охвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши |
| би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обе |
| ајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, к |
| да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рув |
| зова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику |
| ћ на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију са |
| оја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли |
| појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Св |
| над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора дв |
| да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида |
| о снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како |
| .{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из |
| невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије |
| ца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друг |
| ије могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> кр |
| И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Ра |
| , проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељу |
| је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-аг |
| и народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му б |
| , да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} |
| раћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један куб |
| дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p |
| S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n= |
| претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игу |
| кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио |
| и, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви с |
| тео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање |
| .{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, тр |
| одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем са |
| тију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси в |
| ла сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појах |
| да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трепт |
| зора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова |
| он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, |
| да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање |
| гића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два |
| Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Гр |
| S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, |
| о збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га |
| са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако |
| пода, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, |
| де с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви о |
| 64" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више зб |
| иља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига, |
| ила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Са |
| м копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стад |
| који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и д |
| ојим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је г |
| асла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо |
| а журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руко |
| е истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! |
| , мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, |
| ла, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n= |
| љана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, |
| ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи приј |
| > <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапут |
| тало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту |
| оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрви |
| у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време р |
| ирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је дет |
| Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гоми |
| има, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћам |
| брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаш |
| ака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не ла |
| то не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Ру |
| могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, д |
| ле.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити |
| планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће на |
| ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада п |
| игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он пр |
| <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, ни |
| ојави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те так |
| а Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна |
| потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагиће |
| знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је |
| д потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли роји |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркв |
| и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени се |
| а посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S |
| дан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало з |
| ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским в |
| ридружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничар |
| ити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан |
| акле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија |
| то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за |
| башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се мога |
| ебе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, |
| сатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред з |
| ростора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на |
| узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p |
| ир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече с |
| {S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све с |
| се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један и |
| , али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како ј |
| ђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, |
| оме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора д |
| рака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш |
| ику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p |
| .{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провиривах |
| атрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у с |
| премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> |
| и и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви |
| обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} С |
| ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали- |
| авио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлач |
| Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштр |
| њој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад |
| слим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало нас |
| дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву з |
| е, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, шт |
| оји кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубо |
| копи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокут |
| страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих |
| b n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио |
| , а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турц |
| алете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— За |
| ан лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стај |
| , те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одош |
| обом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у том |
| е и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима |
| /p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — х |
| укама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара |
| е, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипа |
| све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно остави |
| е сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев д |
| — Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је |
| не трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежа |
| мо у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не преза |
| ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо |
| а живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу |
| ра, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је им |
| субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></ |
| страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На дом |
| е стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико |
| те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одр |
| прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче |
| ити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи |
| сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му |
| зања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти не |
| е казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — вр |
| у оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура по |
| чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год б |
| утио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Мо |
| и, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па |
| ети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне |
| обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих |
| а, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга |
| остручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очи |
| начка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јо |
| ош види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Ха |
| ном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа |
| ја вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p> |
| сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се |
| е расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у бели |
| са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима на |
| е сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, |
| димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агински |
| вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо т |
| је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкр |
| испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркасто |
| трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним у |
| од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и |
| ане Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава |
| има селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, т |
| .{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да |
| , те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, |
| ном као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој |
| аци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеж |
| ејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле нап |
| нце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на уст |
| не, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лес |
| .</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по |
| и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, св |
| ледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава ч |
| ју испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лак |
| рва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разп |
| ћу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га |
| па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно н |
| учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе |
| с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењ |
| и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер |
| >НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</ |
| нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су |
| — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} |
| шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како |
| уселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем |
| селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио |
| ом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Са |
| е више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост, |
| ахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенији |
| скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до про |
| зговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, |
| ћ Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договар |
| } Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио р |
| х Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише |
| з гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Са |
| ало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива |
| акрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуц |
| а се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам ба |
| нио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир |
| било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не |
| а стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као пома |
| па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се нада |
| акрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Псето |
| а! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пуст |
| је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, |
| учила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га |
| >Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка ка |
| ије смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао реб |
| То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан п |
| пашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему |
| орио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао |
| сити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу |
| пчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p> |
| умљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кр |
| 6" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вук |
| гаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше пр |
| ткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђ |
| адом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага чес |
| се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влаж |
| ну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало |
| ну Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић н |
| ; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм м |
| се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се |
| докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео |
| ђаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар |
| јак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи- |
| дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Х |
| га Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше к |
| је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озг |
| цу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њ |
| прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе прек |
| искује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје |
| е и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнеми |
| воме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком и |
| преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> |
| отпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега |
| шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли п |
| , који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станк |
| енуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру |
| ру као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узру |
| а одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као м |
| светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и нена |
| ра захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Та |
| је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке |
| рно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, ко |
| р као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, |
| ре и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и об |
| иљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се |
| да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> < |
| е овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике |
| и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у |
| чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одме |
| одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до |
| >— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа- |
| асвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а |
| ке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, |
| ко пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше з |
| борити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у вел |
| ати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у ха |
| ице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зат |
| у на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама |
| ли сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако |
| стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На |
| мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико |
| за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} |
| } Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти |
| тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове |
| дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, д |
| тршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, |
| верава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли сн |
| ки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а |
| наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у |
| ко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А |
| ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њ |
| а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и ма |
| пире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствен |
| мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред кућ |
| плака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p |
| <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p> |
| икога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како м |
| ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и он |
| усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би с |
| ајбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</ |
| р, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би |
| да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи |
| ћ је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем |
| S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као |
| да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па |
| м.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан |
| И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио |
| ?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на |
| 48" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</ |
| ломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="1 |
| Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би м |
| ли је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљуј |
| сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живот |
| клињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, д |
| њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов уб |
| ! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљ |
| утим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега |
| учила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и |
| оља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „ |
| до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини шт |
| Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао |
| би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да |
| S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити |
| а се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то |
| ерење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Од |
| ло грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „о |
| а Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља с |
| А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покр |
| а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="1 |
| ило ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину |
| > <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било |
| му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, у |
| дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично |
| насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани д |
| и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би она |
| прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не о |
| ије њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима |
| рбе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет |
| кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две годи |
| сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div |
| што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да |
| колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... |
| излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао р |
| тила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не с |
| рт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не |
| даљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане са |
| аветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто |
| па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и |
| тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} |
| свим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветов |
| и да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> |
| Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> |
| о пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је |
| </p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо |
| ше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико |
| , не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих |
| огаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око ње |
| живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале глав |
| /p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била |
| да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} За |
| гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га |
| овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замери |
| ао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка |
| гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турч |
| и у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво |
| у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку |
| чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога зву |
| н у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> < |
| </p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; а |
| срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И за |
| адало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнев |
| е, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико |
| , поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српс |
| , млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, |
| а! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна м |
| ђу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за врем |
| коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа |
| рема овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу иш |
| почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="4 |
| него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па б |
| {S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово п |
| ак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога х |
| да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p |
| авде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, ш |
| куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи. |
| мо навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над ма |
| оју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њем |
| а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле |
| </p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их п |
| о хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико поро |
| остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кућ |
| ?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Ос |
| затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, |
| а, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="1 |
| се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је |
| избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> и |
| сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да уби |
| се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држал |
| покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а |
| овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропа |
| а сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, |
| која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде |
| му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније ме |
| ло ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на |
| ецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је |
| њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико ј |
| ли су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан кло |
| да, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала пл |
| p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, к |
| своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А са |
| ан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко |
| S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само |
| {S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне |
| могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, |
| ра.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{ |
| а своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто н |
| која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те д |
| тник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао |
| с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских |
| да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се |
| н се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио нав |
| о болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаро |
| гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јуна |
| уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече |
| а убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити |
| та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех |
| и у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није |
| несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, |
| хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио г |
| це моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али ку |
| права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштит |
| што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p> |
| ушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило с |
| истом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, к |
| ао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде |
| је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђ |
| оћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није на |
| отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{ |
| аш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су |
| да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујућ |
| о више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала исп |
| егову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која б |
| врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо |
| се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци н |
| е нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се в |
| часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слу |
| Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је |
| та сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцај |
| тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, п |
| естално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови иг |
| } Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нароч |
| зговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је |
| е нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му |
| мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То |
| ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} З |
| да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са остали |
| ле, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узгл |
| и пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n |
| } Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра не |
| главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гле |
| упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да р |
| зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да оста |
| ого их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с |
| и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који |
| тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га сво |
| осле првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра н |
| бавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву |
| до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајд |
| } Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p |
| одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњ |
| е црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар чове |
| преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ам |
| даше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти ње |
| па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи |
| нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најље |
| ду зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одме |
| ио пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више д |
| .{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у |
| као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, аг |
| на?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>С |
| !{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} На |
| , причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше |
| влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{ |
| зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од ов |
| ином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и ка |
| ерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем |
| ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмн |
| , те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> < |
| — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну |
| сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p |
| притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав |
| овори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџ |
| сам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Тур |
| мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За |
| в.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће |
| ба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прв |
| ед само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, |
| Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крм |
| Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршн |
| p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људи |
| ла је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шарки |
| они гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба |
| и.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би ко |
| ... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" |
| м водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва из |
| ић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада |
| и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.< |
| ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради кој |
| положење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико трен |
| увишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру |
| ти на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давн |
| прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је |
| што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења стара |
| весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре с |
| едан општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несре |
| силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, |
| ачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити суба |
| >Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" |
| оким зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућ |
| ло тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задр |
| а онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у њего |
| ас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и шт |
| очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, |
| — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох |
| исли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче зем |
| одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако ру |
| то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом с |
| S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод ко |
| ћало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћ |
| е била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као ч |
| аселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало |
| о удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да пр |
| на размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне. |
| раном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули ни |
| љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера п |
| дакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази |
| Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријате |
| ходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком. |
| шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта |
| и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, |
| ијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несносниј |
| четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са |
| од њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово |
| ланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, |
| а игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пас |
| о по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</ |
| } Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гук |
| јче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је заустав |
| а видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа д |
| ак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гл |
| кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јаг |
| посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p> |
| жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа |
| и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кож |
| угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро де |
| — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у |
| дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</ |
| гњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошл |
| Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово прав |
| ра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често |
| д су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, к |
| сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има ко |
| иновљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише тр |
| е бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој |
| лутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један |
| о, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, ко |
| Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо до |
| душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћ |
| села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избег |
| а, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па |
| подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак годи |
| ао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови |
| оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је з |
| ји га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се пос |
| којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно ок |
| атељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстари |
| и поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекив |
| е ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадош |
| снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно |
| , али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџ |
| ју од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причест |
| еше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плах |
| о се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвље |
| је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана |
| а ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар нек |
| неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођ |
| ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је из |
| би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају |
| ви постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозни |
| четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се |
| зови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су |
| због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљуск |
| о зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје |
| као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пе |
| т увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помол |
| Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} |
| сла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим |
| А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак |
| к жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и |
| чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p> |
| се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувал |
| иством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним |
| мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, т |
| Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што |
| је у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено б |
| упићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а он |
| а, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне |
| а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане |
| посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — узд |
| ско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једн |
| доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудил |
| што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа |
| само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опиј |
| p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово |
| урцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и |
| -Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир не |
| ло пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које |
| отивност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с н |
| ва скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по |
| , али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она у |
| лопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јел |
| као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео д |
| а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно |
| а и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепе |
| су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре |
| p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, |
| кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад |
| дметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радованов |
| еколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подно |
| о, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнул |
| амници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладно |
| нова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по к |
| х осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гаг |
| еколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је |
| сти.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.< |
| и у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му |
| остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учи |
| ан за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао м |
| е дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне трон |
| ти у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више не |
| да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва |
| ла по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи п |
| шине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички му |
| о, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и |
| земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећ |
| ажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се |
| ом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да ј |
| тујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не |
| > <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их пома |
| ћи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} |
| уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако прост |
| љиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одгов |
| о горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти |
| дати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, по |
| </p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и |
| носи и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико т |
| ја је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који ода |
| оји дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није у |
| ци те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине |
| започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он |
| и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не |
| ђени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу |
| рњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необич |
| вала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</ |
| би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи. |
| ане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на до |
| ао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма во |
| глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук во |
| ара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, к |
| има, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широ |
| тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза |
| јих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се ут |
| говој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, |
| {S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му |
| и сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градић |
| задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у |
| ај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је т |
| /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну з |
| реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешт |
| Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, к |
| почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S |
| вот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је у |
| а дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутр |
| 40_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудни |
| њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Х |
| рац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана |
| се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крченик |
| а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лев |
| овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ б |
| вињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одг |
| Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, приј |
| народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} С |
| Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} А |
| и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, |
| >Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе |
| је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка д |
| а, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очим |
| , прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</ |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S} |
| Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као |
| очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао |
| бом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мор |
| не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори дев |
| , да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и |
| се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страш |
| > рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, ко |
| па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича |
| тито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе глав |
| о поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где ј |
| ра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, |
| е које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије |
| а по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је ст |
| откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида пог |
| и.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако н |
| бирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тај |
| ога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива |
| буњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} |
| ји је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлос |
| њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па |
| и, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а он |
| ј састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћирев |
| цем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук |
| у и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није јо |
| вати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу ка |
| оје ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али шт |
| ћу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећат |
| о тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов |
| ветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћа |
| о заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуц |
| ти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњ |
| и најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле |
| нска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда к |
| је. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — о |
| х поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други |
| су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутинов |
| е ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb |
| .{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабе |
| {S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир пре |
| им!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда |
| ана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрача |
| и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први |
| го, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас |
| и, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха? |
| ли мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћ |
| захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах сила |
| гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и |
| један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити < |
| Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у њего |
| не.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали о |
| та Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирча |
| ахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами |
| во.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очеви |
| чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, |
| ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса н |
| ти наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео |
| -Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између |
| х људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима |
| гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; |
| неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова |
| сма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар |
| уда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, к |
| з којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа. |
| ђу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су пл |
| ислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и би |
| 4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распируј |
| Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му до |
| је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ух |
| ића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али ов |
| је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А б |
| јатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало |
| у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S |
| је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала |
| о сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</ |
| — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, |
| е горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-па |
| и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И |
| еза је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја |
| аба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то |
| м шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви |
| а зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толик |
| ом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа |
| {S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче к |
| уњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Ј |
| томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла |
| агићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не |
| и фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се с |
| ле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња |
| о је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини он |
| амеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољ |
| поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана |
| летен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с |
| кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, к |
| , па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остал |
| ци, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од |
| з које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браћ |
| </p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; |
| а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мучени |
| акога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера |
| p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} |
| а дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако |
| , па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, |
| е и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут прок |
| ње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загуш |
| ећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Ова |
| ада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас изб |
| вери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страв |
| ле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на |
| кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују |
| их само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је |
| га! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупа |
| ђер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријат |
| Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? |
| ом атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су |
| и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рук |
| га. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвничк |
| тну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих м |
| рати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — р |
| бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос и |
| те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити? |
| упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здрави |
| и велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{ |
| Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} |
| а му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Руп |
| отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чек |
| пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после ово |
| ик сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и ост |
| , још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p |
| светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела |
| упало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном |
| тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазна |
| Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јо |
| сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Ово |
| риђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — |
| е, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у |
| тупише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе ру |
| мали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а ма |
| .</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и м |
| га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, |
| прату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива. |
| лоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и |
| се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори и |
| икнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах |
| ило, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски о |
| ницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — |
| же да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушиш |
| воме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гроб |
| , да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> |
| дости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, сил |
| </p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p |
| гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва |
| е и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори пита |
| <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, |
| верењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио машт |
| ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклон |
| .</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, з |
| ом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Т |
| ало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, к |
| ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни |
| p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напреза |
| се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са св |
| адох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећак |
| се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и |
| јем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас м |
| ници, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, |
| ао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже |
| очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену |
| сак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да |
| удске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мрж |
| уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погле |
| лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диж |
| у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толик |
| д се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радо |
| потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су ос |
| се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поуми |
| онио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по |
| на.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји на |
| <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p |
| ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како |
| Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој ви |
| ло, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгл |
| главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} |
| ка.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа тре |
| га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако све |
| може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по не |
| исто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за иг |
| ламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто п |
| а изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходи |
| <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић |
| на, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, кој |
| љу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурн |
| у се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим |
| терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста |
| прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази |
| пић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих |
| аћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Ту |
| p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткуп |
| де је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хан |
| рилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледа |
| ли су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи |
| ток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} |
| којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што |
| ико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захват |
| еше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ва |
| ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини госп |
| лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао |
| је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим до |
| но место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помис |
| обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи с |
| ила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском з |
| ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над |
| тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно мест |
| жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзан |
| трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у ду |
| а, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њихо |
| је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милој |
| да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S |
| ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да |
| њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те д |
| кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да |
| последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње ј |
| ава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш. |
| оре, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда |
| уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p |
| уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опр |
| ћ.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, ст |
| и, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И |
| лепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> < |
| ко добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И суди |
| че! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аг |
| по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — од |
| же се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори |
| и-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игума |
| у и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — |
| и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — |
| а да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, о |
| а да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказ |
| нице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на |
| ива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је |
| адох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нах |
| то, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сироти |
| напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурв |
| , из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да с |
| ајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p> |
| ом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — |
| не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони о |
| тару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олу |
| боко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твој |
| до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игу |
| века бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих с |
| огну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— |
| Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поу |
| S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девој |
| му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p |
| , да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, |
| овори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом |
| која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи. |
| макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами |
| и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с т |
| - Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није |
| реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи |
| загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p |
| утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да |
| осто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем. |
| — Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —из |
| Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жен |
| Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се д |
| ну их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter" |
| а.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори М |
| једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и |
| , да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли |
| n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим м |
| ако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си л |
| е ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Ру |
| Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну ста |
| свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже |
| нима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мрат |
| р једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се |
| кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод ч |
| ли, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На ис |
| ећ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак п |
| жише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад п |
| јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, своји |
| Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срм |
| Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог |
| као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести |
| путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено |
| у: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ан |
| рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти |
| лази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замал |
| ог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он |
| ајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Ам |
| е, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман |
| Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— С |
| упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> < |
| оче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде |
| ри.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да т |
| врши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се |
| душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него |
| <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртви |
| , снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је |
| е колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако на |
| крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и по |
| иг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље |
| } Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</ |
| хтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, |
| шице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он |
| а се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка |
| а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истин |
| да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p |
| и и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас |
| Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговори |
| а, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасав |
| гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, |
| пеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче |
| та.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, ка |
| дне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђер |
| лач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио |
| , те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовнич |
| клонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а о |
| орком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о ње |
| етле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} |
| е, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па д |
| S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлуч |
| ан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир |
| о је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда |
| као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и |
| <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! |
| ве жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ћ |
| узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> < |
| ива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко |
| бро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А отку |
| </p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја |
| где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда М |
| е смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа |
| ед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини |
| ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — |
| аљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Д |
| оворимо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, о |
| ник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p |
| луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, ј |
| кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџ |
| колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p> |
| бавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образ |
| кле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекр |
| смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његов |
| /p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакв |
| ћу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S} |
| м овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога от |
| p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлакта |
| таните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете |
| и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си уради |
| си знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).< |
| е ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се у |
| ривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је |
| с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: |
| ом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одгово |
| струки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у н |
| јникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снах |
| n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> |
| ти,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку |
| престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он с |
| стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Стано |
| да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све м |
| Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испо |
| оји невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p |
| ајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вриј |
| ши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица |
| еја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, как |
| нић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, бол |
| вест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет |
| ји.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао |
| и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а |
| не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се |
| сно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мисле |
| епа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну С |
| је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, |
| ој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>С |
| им, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, све |
| ?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> < |
| ? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде м |
| ља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо н |
| к тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, |
| рода, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава сл |
| ћи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — |
| са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јо |
| он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим у |
| кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет |
| е и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио п |
| везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим |
| песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зр |
| оцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли |
| , сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шт |
| ан.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!< |
| пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чист |
| даде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да на |
| .{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело се |
| нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, |
| оје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одве |
| а отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лаган |
| ечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, |
| Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, ка |
| нез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> не |
| остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо. |
| јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не пре |
| атра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклон |
| си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино ли |
| врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, |
| ижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, мор |
| м, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити гло |
| ? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе б |
| ш.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад ј |
| погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред ови |
| груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и т |
| рочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало в |
| та судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово н |
| аши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Ов |
| на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у гру |
| прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нер |
| укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и кле |
| гибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањ |
| запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Дол |
| а, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем |
| ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, |
| атару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Тура |
| ј бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, т |
| сртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који п |
| емена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог |
| </p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже |
| изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред оч |
| <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на |
| а, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријате |
| му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у г |
| шао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Руд |
| е је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} |
| д и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; но |
| им, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје позн |
| собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> о |
| и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{ |
| а радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће са |
| ш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатир |
| ревуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне п |
| стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не саби |
| S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу |
| уморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачн |
| с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, пока |
| упкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели |
| лаву, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} М |
| Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а |
| велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да |
| на), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.< |
| ше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло |
| Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао |
| ом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. |
| д, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину ст |
| танојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још |
| > <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одг |
| раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зуб |
| ој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту. |
| — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, |
| , он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> |
| д из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића |
| гом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је |
| за свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у |
| мњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после |
| омиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећа |
| ></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо ис |
| ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће би |
| се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> < |
| почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохват |
| оћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта |
| ћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха |
| ало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му ј |
| рвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар |
| ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> < |
| есет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Не |
| их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога са |
| ш два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мо |
| ћи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освет |
| коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топ |
| ту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Пошт |
| S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати пр |
| о једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S |
| ли од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио д |
| S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти, |
| т.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, |
| се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруш |
| овића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, |
| Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спа |
| крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; ал |
| зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке |
| И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића |
| ала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена |
| ружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукави |
| а врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, груну |
| есто да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Так |
| па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка ст |
| Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> < |
| о је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху |
| Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом п |
| ицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао |
| Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коц |
| догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу |
| ла, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице |
| уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима и |
| оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе |
| а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко ху |
| „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно за |
| Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p |
| м свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а |
| ђати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и с |
| м, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народ |
| примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, п |
| главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годи |
| рова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} |
| у вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и ми |
| зи оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци? |
| а; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муње |
| ме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед |
| нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш |
| , искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невољ |
| неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима дол |
| шко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао |
| {S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не |
| н; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру прол |
| ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, д |
| о, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, |
| зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што о |
| сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити |
| Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник |
| њан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је доби |
| улум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих од |
| кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гус |
| очито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога |
| љеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако з |
| моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене с |
| и на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се |
| убашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуц |
| један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одг |
| како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ |
| р половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} |
| ала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} |
| а! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S |
| одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у та |
| S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они ск |
| е и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надма |
| ладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и |
| и ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“ |
| крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, |
| која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више. |
| анцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пла |
| пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране. |
| етвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљат |
| што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и б |
| почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријате |
| ; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самог |
| стења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, а |
| вапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — уз |
| претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вр |
| . — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти |
| ему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о |
| сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, к |
| млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива |
| притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, |
| тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, |
| чи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часак |
| изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, п |
| е њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она |
| ма га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти р |
| аскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не сти |
| преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викн |
| а, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој |
| ве краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и |
| и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> |
| о вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и |
| укну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмури |
| , сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загле |
| се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посм |
| пуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степени |
| кнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је бр |
| гледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд |
| вника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после |
| ве докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај |
| ота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже ср |
| копан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом |
| /p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone |
| Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</ |
| очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јасн |
| евера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Ма |
| а.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће б |
| парен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} |
| ију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се вра |
| ља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда |
| један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих п |
| ке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао |
| куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић от |
| стеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од |
| /p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек п |
| ла за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву запове |
| аховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у |
| мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} |
| Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих |
| че.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се ок |
| Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображава |
| ић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p> |
| х! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за |
| старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, ј |
| Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бог |
| мбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке. |
| Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једн |
| е те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} |
| баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи |
| ="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S |
| их био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осв |
| — Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко ус |
| ред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Б |
| испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Га |
| , тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врху |
| .{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одваж |
| је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му |
| ости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарим |
| >— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажм |
| вараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у |
| а, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb |
| ушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то мусели |
| палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претура |
| биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, д |
| S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му |
| ан. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У |
| о.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ам |
| лати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми |
| мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчи |
| од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле л |
| лоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао |
| плакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" |
| ти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песниц |
| Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да ост |
| ика, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчу |
| мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветн |
| смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на њего |
| ра звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да ј |
| а, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку |
| тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај |
| и, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ |
| је га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђ |
| гова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се п |
| ео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{ |
| само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним исти |
| леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки |
| што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се уг |
| раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А |
| му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само до |
| инске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове до |
| ва, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводниш |
| ало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те |
| колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер |
| о покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као |
| пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повиј |
| орни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малакса |
| прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и |
| : „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи н |
| ух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој |
| гњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма |
| азнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жи |
| а поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пл |
| евао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све |
| овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> |
| у, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори М |
| , што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мо |
| умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета ра |
| страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић |
| задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, так |
| од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне |
| >— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — |
| ежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ниш |
| ше сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га |
| мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то н |
| едва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђе |
| — Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету рад |
| те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се |
| прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао ка |
| је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини |
| рци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што |
| аде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снах |
| о наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера не |
| рно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове |
| {S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у к |
| ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и о |
| или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове |
| до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравц |
| о последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје уб |
| кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, |
| приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом |
| е.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећ |
| глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно посл |
| ака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њ |
| осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у д |
| пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, |
| и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је |
| ростасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника |
| а храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калу |
| подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод ње |
| мљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежи |
| и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило |
| ових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, |
| му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетреними |
| ља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небро |
| р гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, |
| нам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину |
| а, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, |
| пићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страх |
| о је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је ка |
| га, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вај |
| замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, п |
| има донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> |
| о моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одго |
| ећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво по |
| ану.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете |
| х тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb |
| из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се |
| устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто ј |
| ање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са остал |
| и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, |
| ше ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче з |
| не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко вре |
| ечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пи |
| ти кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли. |
| ни Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, |
| иклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зи |
| .</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар к |
| последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетени |
| ко сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>— |
| баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мра |
| уран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Ј |
| иже родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандил |
| етао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што |
| или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb |
| простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да |
| днесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> |
| иш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна |
| несеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећ |
| с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да |
| га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p |
| ате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од ње |
| уримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по теп |
| кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошт |
| зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана на |
| и је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако |
| је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера |
| ни ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, ст |
| ори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје |
| утале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи |
| воју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи |
| <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим поглед |
| , честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око |
| Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S |
| ицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче |
| ознаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмел |
| ма и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> |
| простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у висок |
| а ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један па |
| е може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив см |
| све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој |
| бом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом |
| светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у х |
| ачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира под |
| >— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много |
| м се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који |
| о само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Тура |
| гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то н |
| и с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ств |
| користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и |
| ешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод |
| p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци разди |
| цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSectio |
| постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у к |
| ана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} |
| Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано ме |
| сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао |
| олини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагић |
| уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Х |
| е као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, бић |
| ?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет го |
| е ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— |
| ко освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} |
| на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, кој |
| <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сум |
| .</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — |
| ?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам |
| иком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимо |
| корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује |
| мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и иг |
| S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год |
| ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, шт |
| n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем |
| слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда мусе |
| } У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-аго |
| алинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта вел |
| а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што п |
| клонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, |
| /p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S |
| и које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их |
| кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе |
| Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. |
| у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и дан |
| свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше |
| есто правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да уг |
| углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један уза |
| ражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пруж |
| та ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету на |
| чешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију в |
| купиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиро |
| да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову к |
| и израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и к |
| закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братск |
| добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не тру |
| ас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се |
| ах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипи |
| Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта |
| ади једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у ваш |
| p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, |
| јдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим и |
| и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на |
| пећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море д |
| вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што |
| е?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, |
| та самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџ |
| им из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако с |
| сто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p |
| а човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са свој |
| ше погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> < |
| и.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздра |
| иве.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је ова |
| хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помого |
| покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p> |
| х, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина ј |
| за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више има |
| 154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак п |
| ао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њег |
| ма, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака |
| ке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров |
| у боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га |
| оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и |
| ам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убија |
| онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Т |
| е не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе |
| да и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личил |
| она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то |
| <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трч |
| о уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Т |
| тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>К |
| пе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожн |
| икну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Ск |
| астова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха |
| жа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукн |
| ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="24 |
| о, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S |
| ожим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете ст |
| онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко у |
| н.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је сам |
| ли Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше се |
| </p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости |
| овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} |
| и и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, к |
| пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глоб |
| е?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци нег |
| кона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — по |
| уби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> < |
| де наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу |
| тару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су пони |
| вника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, |
| азна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зг |
| ва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше |
| ло за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем |
| е му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до |
| <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропус |
| Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу |
| , Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао |
| ј приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђур |
| ила је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>К |
| прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стр |
| шкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезек |
| имо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о дога |
| село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато |
| и манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село о |
| љава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по јед |
| а, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га при |
| едан Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда при |
| н.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На |
| гла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се ок |
| Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а л |
| ва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту |
| када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} |
| а.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — |
| врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као д |
| више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јо |
| о, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада |
| киде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где |
| оножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је С |
| је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он |
| ирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман |
| едан сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p |
| у чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијал |
| а или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које |
| Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери |
| не прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с мес |
| плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— |
| тарицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који с |
| љено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак |
| и? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста к |
| екала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ват |
| сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити |
| Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, д |
| ете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвав |
| је оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не с |
| от и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да |
| /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p |
| о знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша |
| огибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је |
| проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново обори |
| мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде |
| море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепасти |
| он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирск |
| лазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="1 |
| Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале |
| ући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему с |
| о, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све |
| закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчев |
| орама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похи |
| се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, ка |
| има небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи с |
| ма трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обу |
| га пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чи |
| ице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком н |
| другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрин |
| м главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова лег |
| а, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, |
| га, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће |
| ети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} |
| тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, |
| ти, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту м |
| челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као |
| ардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вр |
| {S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око пас |
| ку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запит |
| ред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока п |
| аност, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају на |
| а филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узг |
| д угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, зале |
| н није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искуше |
| се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима |
| ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви |
| ру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови |
| се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју ви |
| Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђ |
| >Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз косм |
| p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне раз |
| начило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде |
| — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p |
| је видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода гд |
| пртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да |
| иља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше р |
| ог ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећа |
| једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод |
| Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није |
| дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Му |
| хије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је пос |
| ара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спус |
| босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџ |
| наћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> < |
| поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише искол |
| у уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њо |
| ником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране |
| собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо глед |
| у топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену |
| ромаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} О |
| аук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљиц |
| укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар з |
| мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо н |
| .{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Ан |
| "> <head>1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне п |
| и се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова чес |
| убише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb |
| а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећа |
| занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату? |
| <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l> |
| а на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А |
| што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, зане |
| Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим не |
| и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадил |
| >— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочек |
| су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — пов |
| бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Та |
| и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потре |
| о оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, |
| нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> |
| што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада де |
| а оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више |
| и свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под ст |
| ман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оно |
| а.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</ |
| заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори |
| јвише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колу |
| одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} |
| да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога ве |
| ма.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Ра |
| не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске |
| оје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — |
| може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље |
| авци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе |
| а, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујућ |
| у влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окр |
| идана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било |
| ко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге |
| /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с |
| ну.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с |
| екрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се |
| и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе |
| узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијај |
| башину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „ |
| ме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> |
| p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодн |
| рио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам |
| још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-аг |
| ру и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, уск |
| први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудн |
| дну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини б |
| гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="su |
| врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игума |
| је оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га он |
| он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на д |
| утрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а |
| то ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија |
| ед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb |
| еш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{ |
| да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у ов |
| а се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче |
| .</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} А |
| своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, ка |
| ашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати п |
| нђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{ |
| иш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко |
| , а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо |
| ђај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да ум |
| жну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци |
| и Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако |
| и игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним сл |
| ну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</ |
| ти.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— |
| ешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</ |
| ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Мил |
| аћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n |
| замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p |
| танак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало ода |
| >Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену |
| густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си |
| теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни |
| ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто |
| радамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле з |
| аве и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Ра |
| дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да г |
| штар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведри |
| на плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној св |
| огрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је |
| гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као |
| но Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.< |
| — Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто |
| а и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, ко |
| ространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више у |
| лах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је |
| о још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор са |
| тала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и |
| поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Ни |
| на није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера је |
| и како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али н |
| н, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити н |
| вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићеви |
| и толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак ути |
| самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Ста |
| воју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале бул |
| и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао за |
| ите.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самр |
| била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То |
| е Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не од |
| ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима |
| што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клат |
| е одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се лист |
| авици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те сп |
| мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа |
| питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све ст |
| ри јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило |
| p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле м |
| , то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече |
| p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, |
| ђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S |
| што, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћут |
| зраз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога с |
| ђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} |
| и као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу т |
| осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих |
| тевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} П |
| лан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из |
| пили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута |
| се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доб |
| ову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су |
| а! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије |
| све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну |
| утра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p |
| ше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како |
| оре, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одм |
| сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша |
| /p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Раш |
| зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навла |
| ујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено прев |
| /head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као |
| репери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна прти |
| полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина ов |
| , победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени |
| S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне ж |
| је озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народ |
| да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала п |
| а у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту д |
| а јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још |
| и би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те |
| , који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Ша |
| а није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са |
| је ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да |
| ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо с |
| ића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што |
| у се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и д |
| часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — |
| да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа |
| те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеш |
| ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију |
| и што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, м |
| е пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудн |
| и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другог |
| дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађен |
| ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p |
| је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџиј |
| стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре про |
| којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце |
| м би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога |
| журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" |
| го, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклиња |
| стала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је |
| и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима, |
| ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па |
| ма прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је М |
| ду, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па |
| ом закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџ |
| тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране д |
| упа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку |
| овори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село проп |
| е Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— |
| је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па ваја |
| је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може изб |
| ћу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, д |
| , разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као пр |
| ла обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А до |
| е горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера |
| а, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окр |
| у књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац |
| али зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданил |
| најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису |
| љи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева |
| настирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су |
| шка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвир |
| е није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури |
| - утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се |
| е усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио с |
| све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и с |
| тура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> простран |
| још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се из |
| те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, к |
| иколина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да с |
| на, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши. |
| из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па |
| а јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S |
| пречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину. |
| ернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао зго |
| на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ши |
| /p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца |
| се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко |
| оглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везен |
| рекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленим |
| опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса |
| авао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу прод |
| Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, |
| милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, |
| давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овд |
| а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба п |
| ез помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p |
| А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, |
| 09" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} |
| >— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да пр |
| пао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: п |
| ланина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта |
| весно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone un |
| ти.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника |
| n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копит |
| о Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како б |
| Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се |
| о да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запи |
| у! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприпов |
| а му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је у |
| ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи- |
| е је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га сла |
| привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се м |
| , кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, |
| атко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} |
| е светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога |
| астирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цр |
| атао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, о |
| и тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате. |
| еде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</ |
| да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, |
| равчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се н |
| мем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и п |
| решито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога ж |
| лаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136 |
| њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</ |
| ne unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, к |
| ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости |
| а.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n= |
| Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Шт |
| кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче |
| се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. |
| !) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор |
| ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Ја |
| и што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, |
| вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутр |
| Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморн |
| ама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p> |
| учује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворе |
| Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестан |
| ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као |
| уман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћели |
| лком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепч |
| амо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> о |
| разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их |
| је, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с |
| ста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше к |
| та. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једн |
| мах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овог |
| па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, |
| е посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жеп |
| ће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p> |
| е, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје. |
| чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Ту |
| а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје пок |
| ношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га све |
| евољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушк |
| селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријате |
| а их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Х |
| се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који |
| лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да |
| .{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и |
| које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастир |
| помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажеле |
| више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за |
| , хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — з |
| , али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S |
| овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим |
| да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, к |
| а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај |
| јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не |
| на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њи |
| су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Б |
| у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — тол |
| ећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући |
| ване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси л |
| вога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Тур |
| } Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночиц |
| засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запитк |
| а часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове |
| оје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу п |
| хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати |
| почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по ма |
| с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати с |
| и још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда |
| Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда |
| Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.< |
| ије изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па |
| а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, |
| усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину ду |
| уховник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p |
| омче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече иску |
| хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с на |
| ртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спус |
| репи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а |
| } Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход ил |
| иче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које |
| ило само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лако |
| мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше |
| заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ј |
| аш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет |
| > <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — о |
| крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} |
| силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> |
| баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовнич |
| ов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин |
| та нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника покло |
| би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе. |
| н ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само ш |
| S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољет |
| н, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да прис |
| его ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћ |
| ројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p |
| ојом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога раз |
| и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причес |
| и чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе по |
| аш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, к |
| не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељ |
| се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од је |
| еваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили с |
| осле неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцниј |
| ра бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћи |
| окорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав тол |
| ић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега |
| че бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ва |
| >— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укоп |
| иле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је ма |
| де руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и и |
| рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p> |
| рудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери оз |
| ица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених |
| снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто за |
| чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину |
| та игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да б |
| је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p |
| > <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спав |
| </p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Ту |
| то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није |
| шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса ку |
| S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да |
| рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом < |
| тио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуш |
| мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} |
| ка, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и п |
| м нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад |
| д му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жил |
| Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p |
| p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми |
| ва преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке при |
| и се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, ст |
| оложењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p |
| и сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се |
| је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли ве |
| >У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који |
| {S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела |
| <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, |
| оја се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.< |
| ају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном н |
| ут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази |
| лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. |
| она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра м |
| ри чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} |
| овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ва |
| о.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како |
| ео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p> |
| им дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла г |
| </p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или |
| ио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“ |
| де је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у чов |
| овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин шт |
| е, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђе |
| Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} У |
| е с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се и |
| — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си |
| смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све м |
| оге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се |
| трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, |
| упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чека |
| ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти |
| поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике! |
| ем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти |
| слао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево |
| у калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А |
| .{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, |
| делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месе |
| } За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде з |
| ао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто |
| ајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју остав |
| {S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада |
| Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не ус |
| -ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве |
| згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажн |
| хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају. |
| да и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и сп |
| ском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Муст |
| њи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и |
| па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром вр |
| али очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна |
| римио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p |
| S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како |
| измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што го |
| ама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћое |
| ио је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смел |
| и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, док |
| и или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, ди |
| чке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, приско |
| чи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p |
| не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли |
| </p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> < |
| , да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као крив |
| p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— |
| и то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну |
| Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> |
| ити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у ду |
| и у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима с |
| Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомил |
| од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора |
| а граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, |
| даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше гл |
| , јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнут |
| .</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на |
| к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори |
| </p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. |
| >— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> |
| p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да сп |
| не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких оч |
| <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> |
| де“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— О |
| — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p> |
| или девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, |
| је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори |
| <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за хр |
| и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— |
| ће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ ниј |
| год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> |
| вину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, |
| и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ. |
| ша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p> |
| а их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цепт |
| му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста |
| и људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и |
| своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство! |
| n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје о |
| >— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте н |
| не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит п |
| им вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, |
| , у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, жу |
| р.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — в |
| и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу |
| еколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни ха |
| љена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не зн |
| иш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијеса |
| скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност та |
| тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је з |
| о?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да |
| звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља |
| о кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три да |
| чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на р |
| зли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се с |
| ом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвен |
| дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} |
| часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет г |
| јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њим |
| ва тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивал |
| ницама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му тама |
| S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ к |
| ли га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Висок |
| едаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, |
| и Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год |
| н и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак |
| испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никак |
| е било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међут |
| ље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S |
| весно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /> |
| ца, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а и |
| их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољ |
| почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубок |
| зене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дув |
| ај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" |
| <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат |
| дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактов |
| у небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, |
| пено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево |
| ивене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске |
| и међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну ле |
| {S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у |
| бо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу |
| прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечји |
| улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се ча |
| ше око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића |
| овек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је ом |
| игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187 |
| — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдег |
| ле буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезино |
| та тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, |
| оришту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стран |
| у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупиј |
| {S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и |
| а, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака |
| мовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик |
| е на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољи |
| о то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо ра |
| /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељ |
| денац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га |
| та сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним зв |
| прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S |
| наком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу прос |
| у се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепе |
| источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудн |
| ко њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „А |
| које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се |
| едао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији |
| е свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово успра |
| осле тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке |
| нчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с |
| ек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црв |
| ко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под |
| менило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} Т |
| а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и зап |
| а се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с ње |
| ишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на |
| ешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним шти |
| ла, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења |
| ли је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека в |
| ни градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасја |
| Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станк |
| година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначк |
| ети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, поги |
| чкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће |
| о своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и бу |
| што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире |
| на на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљен |
| врђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживе |
| не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не просло |
| аплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и |
| ="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, не |
| ук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p |
| , а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним глас |
| ђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— |
| котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ру |
| део међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад ова |
| витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било убл |
| еш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу |
| седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружит |
| а стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чу |
| ! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме заг |
| кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који ча |
| ружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због |
| Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и прев |
| то је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако |
| на, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом |
| јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље |
| и, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.< |
| је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? |
| ијатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам |
| урчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме ч |
| Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, |
| блаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ћ |
| мче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Е |
| а самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заш |
| олико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идит |
| одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и дру |
| а Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире н |
| нуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те се |
| ка крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милан |
| х, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да < |
| м запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гаг |
| т јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златн |
| на овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ах |
| рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, |
| о лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном |
| Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога сил |
| с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчи |
| оме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељ |
| њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чв |
| е места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очи |
| чи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су с |
| ека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи не |
| у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе се |
| плетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова |
| и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му н |
| лико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за |
| што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, |
| Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће |
| !</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања |
| , па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише |
| ића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасв |
| разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком |
| о по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Р |
| е поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. |
| во искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — М |
| која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје |
| о су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред хано |
| ожди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, ка |
| ресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радов |
| рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да |
| ета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кн |
| вај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{ |
| да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему |
| зница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило д |
| агла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Зами |
| ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{ |
| да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман |
| већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече |
| ежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S |
| ти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне |
| н из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да |
| се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распе |
| сли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се к |
| о је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све о |
| свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао |
| запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, би |
| нојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити |
| дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња |
| на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима |
| о уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разор |
| ља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он ве |
| тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар с |
| кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> |
| пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које |
| режу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се |
| е поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу н |
| пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату пла |
| на светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену |
| е зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва |
| оја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да ч |
| а се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим |
| ци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— |
| у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче з |
| савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и д |
| екну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа ду |
| е могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира |
| улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све |
| вршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела с |
| а.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му д |
| стим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос |
| им, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поузд |
| е по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, как |
| о која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага јо |
| разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина |
| ило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука |
| и.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и само |
| а врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да |
| невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— |
| ојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је ј |
| пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одби |
| е зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце пр |
| Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред при |
| ј народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати |
| кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</ |
| сак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу |
| ла једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb |
| ти.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, к |
| и кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од |
| нда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не |
| у трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово |
| а избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана |
| , браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да |
| ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу ник |
| ћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже диса |
| еш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потурис |
| врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Г |
| жност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> < |
| се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је |
| м заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће ј |
| ко бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз |
| рептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од |
| бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} |
| сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, |
| уши, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, |
| , мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад поми |
| ом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не тр |
| и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као |
| е, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га ј |
| ворио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђ |
| око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа пог |
| то се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несани |
| те како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и мана |
| вори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још доб |
| се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу |
| зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима |
| штили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови |
| рудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, чест |
| кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а с |
| илици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избри |
| готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже |
| аспростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква |
| у се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или |
| {S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> |
| </p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ он |
| рни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Ал |
| оња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки дому |
| чита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима о |
| не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Р |
| рошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу |
| ојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака раскло |
| не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову р |
| ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која |
| p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n= |
| ше никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о |
| <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено |
| обичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га поз |
| га догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p |
| ма, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само игр |
| ед собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја |
| се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију заг |
| га ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово кака |
| уде, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међ |
| те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Тур |
| к.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљ |
| езане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа к |
| тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, |
| и зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић т |
| и, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и пали |
| давише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он п |
| д.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним о |
| сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватр |
| и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин |
| ом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му |
| чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, |
| ић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, |
| сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. |
| ространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатли |
| <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аг |
| у.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега ниј |
| под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су с |
| Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у |
| е, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је |
| p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p |
| з икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издво |
| <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На т |
| са нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за |
| а двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присус |
| како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занес |
| бук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и х |
| гледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невес |
| што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p |
| леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто |
| а многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота о |
| ша барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно |
| један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној |
| и гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена |
| ти напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да |
| е часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ак |
| асењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује у |
| бље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако |
| м, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море |
| S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче м |
| ину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несно |
| , над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у го |
| </p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би |
| слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа |
| си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p |
| Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио |
| на, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло |
| ушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од |
| тно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p |
| деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва нав |
| аше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој бр |
| Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога бра |
| а још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наор |
| е.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и |
| аруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиш |
| није, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљ |
| ити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, ок |
| у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.< |
| не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразил |
| n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазна |
| 10" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је мест |
| ана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати |
| зговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да |
| ме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није м |
| пић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Ми |
| здахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цр |
| ла пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, |
| е као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова гла |
| жи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђер |
| еше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву |
| а да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сут |
| рицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грле |
| владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу |
| на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајч |
| увају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић |
| ене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дан |
| о! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Збо |
| ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /> |
| ћемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки час |
| , у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је при |
| рислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води. |
| аше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, д |
| раде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да |
| га „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипал |
| тије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници |
| седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута свет |
| припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме с |
| ија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, п |
| дведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а |
| S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Об |
| и!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, дан |
| к!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај поср |
| округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је |
| те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе с |
| е се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи |
| — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— |
| трже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не |
| Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, п |
| а, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с |
| Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно за |
| паде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кул |
| ише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па |
| >Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад |
| p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Руп |
| поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се |
| те Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, де |
| страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека |
| а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутк |
| ред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се |
| теза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Д |
| обу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p |
| ћ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, р |
| ене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чис |
| ји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— |
| хо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћел |
| .{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме ув |
| служивао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрк |
| а тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан |
| Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> < |
| еобична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Са |
| иво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује |
| ачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су т |
| јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Сми |
| зи, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва д |
| поља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шк |
| и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p |
| а.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље са |
| зо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа по |
| Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути |
| Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавиц |
| /p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропс |
| ежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p |
| н не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Ру |
| и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити на |
| у, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз плани |
| , да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и зами |
| внику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" |
| тале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако |
| ао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и |
| ћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није и |
| е чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час за |
| <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што с |
| час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узим |
| зу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вече |
| у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{ |
| е изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило |
| једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао мо |
| домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лаган |
| домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лага |
| то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не посл |
| , па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, |
| Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море |
| огледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p |
| неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, |
| Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапк |
| диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су от |
| — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не изба |
| А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита |
| ли лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! — |
| бима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати |
| ну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше |
| ви, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка |
| и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> < |
| У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око |
| о му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо |
| амо да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свр |
| е.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па |
| на за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци |
| ном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> |
| о реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, а |
| а, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио |
| , мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је |
| много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играј |
| ише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p |
| во, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како |
| вори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша са |
| говори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запи |
| ева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи в |
| цу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде |
| а погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— |
| нао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ип |
| моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудоват |
| ића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А |
| ком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојн |
| , сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му с |
| бро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, у |
| а стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови. |
| ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према |
| алих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али |
| ивало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да |
| Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зи |
| упа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силав |
| као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p |
| сове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и |
| , уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, |
| када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину п |
| а патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често сла |
| мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијут |
| не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" /> |
| удничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао |
| ах је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на |
| и-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи |
| о сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благ |
| Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодн |
| <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога у |
| ном детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија |
| /p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — ј |
| дника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у |
| га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди т |
| танојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на |
| е јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми ск |
| о снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е |
| хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова ст |
| ти топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати так |
| ова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари |
| у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред с |
| а дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту |
| илије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је |
| главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и |
| па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, |
| ли усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанств |
| во пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{ |
| ану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојк |
| ош, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, |
| усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи |
| љи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу |
| кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубим |
| ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених |
| Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му |
| ме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу |
| обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, сн |
| и уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо |
| покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да |
| лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над |
| му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад |
| су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.< |
| израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</ |
| а Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му |
| и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје |
| х почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а ма |
| е хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма |
| е, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје |
| Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана |
| estone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је |
| о газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по |
| , хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, |
| тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И јед |
| е он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио |
| Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске |
| е од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су из |
| ога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звез |
| су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије |
| ћ нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Стан |
| да у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по ј |
| е осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она |
| е пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по |
| гина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћ |
| очео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му |
| ћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму. |
| е пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је |
| ахвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачека |
| Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се |
| да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој по |
| о му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук |
| , ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, ни |
| д се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док ј |
| ји брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их |
| ме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, |
| ну.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује х |
| очи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још |
| овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беш |
| 040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу |
| ну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем г |
| урите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете дев |
| д дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска при |
| пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо |
| о! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, препла |
| рча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо м |
| ца Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита св |
| рећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.< |
| Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе |
| најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} |
| та, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ |
| апољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала |
| м очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себ |
| кове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Же |
| длучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— |
| нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p> |
| их стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> и |
| под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налаз |
| ао и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— О |
| са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали |
| о је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ак |
| " /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити |
| џи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навук |
| ад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе |
| и се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и њег |
| рују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз л |
| мешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљ |
| њих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницим |
| а, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Руп |
| ђе му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан изра |
| дупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније |
| што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који п |
| <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и оглед |
| онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући до |
| еда мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозиру |
| остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће |
| ујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислит |
| о исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну |
| дахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче ка |
| ском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа мален |
| ва.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гле |
| му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба п |
| девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срам |
| ection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалек |
| аздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном |
| га, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом |
| се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је |
| ану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и по |
| ош само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уз |
| и се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен |
| едоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ов |
| е у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заш |
| <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их теш |
| гову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине д |
| p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав и |
| убљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се б |
| тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштољ |
| шти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на |
| решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупај |
| ругима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до ма |
| мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно |
| е трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је ра |
| нић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је |
| ера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — |
| о и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир. |
| најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна вазду |
| , а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, |
| ежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним пут |
| а нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори |
| киваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, |
| страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук |
| ла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат бр |
| рихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био в |
| оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана |
| је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спре |
| не потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених к |
| етовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собо |
| лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, |
| чи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он |
| е је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јао |
| ка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу не |
| у, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама |
| ком пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога |
| заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и ка |
| његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је см |
| адао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће |
| лаву укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, кој |
| не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! |
| S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледа |
| истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, |
| анас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њи |
| овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано |
| остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> < |
| вио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо ли |
| у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку |
| доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А |
| стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разго |
| скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, |
| он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p |
| утра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му |
| > Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђ |
| саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је |
| када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Ту |
| акне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлу |
| е материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо |
| па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта |
| дужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="cha |
| чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда |
| је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стран |
| За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена |
| ожда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако |
| о се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, го |
| м, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му |
| ало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двори |
| се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје поглед |
| осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити. |
| позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине |
| није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чу |
| освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти са |
| <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| а је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духо |
| могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што |
| ом нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — |
| н је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се |
| убаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на ор |
| е га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је мерк |
| е изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена |
| цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одго |
| ла се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се пр |
| астиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недић |
| без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак из |
| коме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Он |
| за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</ |
| им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> < |
| оје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња |
| да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А |
| јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднут |
| један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не |
| га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима ј |
| је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакн |
| ш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за о |
| надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно к |
| у чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, |
| темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му |
| , што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово |
| у до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило |
| е, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} На |
| започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{ |
| ати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и |
| и атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли? |
| у вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Сми |
| је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи се |
| тиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губ |
| де је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати |
| веде по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га |
| молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруш |
| сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви |
| песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и по |
| што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снах |
| е он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну с |
| а, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим |
| истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} |
| тао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, ка |
| то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло дог |
| ло сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са о |
| а све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље у |
| ао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесн |
| , много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одај |
| на туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој п |
| ење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине о |
| познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајућ |
| блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и |
| а?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да |
| ју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју с |
| .{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, |
| к и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Мило |
| } Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чис |
| е, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те |
| ен старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашен |
| руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, |
| е да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у ва |
| је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све |
| /p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, н |
| он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се |
| зан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што г |
| е му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и |
| рати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — проша |
| исао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило |
| Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки |
| ман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно |
| продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка |
| јала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамни |
| ака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p> |
| > <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако о |
| аучила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости |
| а приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — ре |
| ша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и |
| учи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блес |
| ог терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из |
| ско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће |
| е Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Ова |
| га; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без |
| бом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизв |
| <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да |
| ода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— У |
| Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, к |
| му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се |
| па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у гр |
| та.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и |
| чно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{ |
| ице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав прити |
| тима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје ме |
| зати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Р |
| глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на |
| од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од б |
| аха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаш |
| .{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је |
| ну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово ле |
| уче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годи |
| евојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати |
| авале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у |
| лази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му ма |
| иво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неко |
| је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да о |
| се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било |
| — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих ба |
| , а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пре |
| што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} |
| Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па |
| сту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жрт |
| који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — од |
| агу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје |
| према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлос |
| !</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки м |
| на притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач |
| му је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p |
| ку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби |
| часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га |
| париса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним |
| о руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли |
| ично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни |
| слови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p |
| ва у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, облив |
| ло, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, о |
| у незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прил |
| ице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обу |
| .</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} П |
| У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једн |
| а отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико |
| бог страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар |
| да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога |
| — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арха |
| а.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брз |
| /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено |
| по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а св |
| е, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један м |
| а дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="1 |
| га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му |
| ићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви |
| а бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз сел |
| рена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи |
| што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Ру |
| х бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао |
| це.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до |
| јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спр |
| ко њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га |
| у и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми доб |
| ан момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде и |
| — У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>П |
| их момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат |
| ива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман |
| омешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело |
| се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хв |
| доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одг |
| S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке |
| Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је |
| о да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни доч |
| он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени погле |
| над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и |
| шта скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, ка |
| помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за С |
| је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ |
| и ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер |
| у и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бри |
| и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар |
| ... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је ј |
| утра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом |
| Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране за |
| ропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у |
| а, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дуб |
| кидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме мест |
| добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судб |
| а, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној |
| о удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче |
| живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда |
| лели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре |
| орица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у |
| ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана посл |
| е и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од ра |
| а њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, |
| се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девој |
| бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним |
| рашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа проле |
| д, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, о |
| дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а |
| те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би мо |
| помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај |
| да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и дос |
| бицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити др |
| рећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, ко |
| игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека |
| Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али |
| а чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Харт |
| .</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче |
| ата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника |
| pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа |
| p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило та |
| („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још |
| ве, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сас |
| <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби |
| ојави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, |
| ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, |
| <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај гла |
| је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све |
| е, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али |
| је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невино |
| се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, |
| у зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варн |
| е над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и |
| е се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање |
| пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђер |
| лакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз о |
| ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке |
| , и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубин |
| запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> ча |
| дно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, |
| чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- па |
| дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него |
| и брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну |
| ></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити |
| тр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима. |
| > <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао |
| окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје |
| криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — |
| ако би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељ |
| умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препе |
| </p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећ |
| жбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, |
| ише није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом гла |
| те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости. |
| Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим |
| игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и |
| платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због |
| , што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је |
| онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у б |
| ј мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено |
| очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није |
| тирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то до |
| ајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> |
| де из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, ко |
| Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.< |
| </p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе |
| није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао те |
| лоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одм |
| спаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, |
| а ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је и |
| ом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме |
| } Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је т |
| есече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажа |
| јете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па |
| х, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — дод |
| ејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тел |
| и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — ре |
| о је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претво |
| писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајал |
| а јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава у |
| што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и му |
| имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-к |
| > <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.< |
| чезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамља |
| ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да |
| > <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чис |
| су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убиц |
| екну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. |
| писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима. |
| уди, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио некол |
| о знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је |
| Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да ј |
| о му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ћ |
| му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставит |
| ма.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову |
| , да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговор |
| је никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних та |
| лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића. |
| их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ниш |
| нути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, |
| у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи |
| атише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Тур |
| се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру о |
| S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одер |
| p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар д |
| у.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи |
| <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — |
| е му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који с |
| се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује љ |
| а страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло п |
| копао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли |
| р издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му |
| то је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је с |
| су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пун |
| у лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S |
| да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада |
| е заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушл |
| џаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како см |
| у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку |
| и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја вид |
| ице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узви |
| 9" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звал |
| а међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек за |
| ћемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Ба |
| о сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— |
| ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запе |
| срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно з |
| } А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном |
| дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, |
| ви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да ј |
| а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју. |
| у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће ј |
| о је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тв |
| посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама |
| ла дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све м |
| и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед |
| ње, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, к |
| вала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим о |
| 178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и са |
| жа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири п |
| </p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а |
| а везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатов |
| ао стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем ка |
| силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек до |
| да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, ал |
| Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је |
| ног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Але |
| леду опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро |
| е та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану, |
| пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Ра |
| ком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахиј |
| могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да |
| , па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се т |
| у главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, са |
| је свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га н |
| е.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да виш |
| кале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То ни |
| а разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Ме |
| његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{ |
| ле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и не |
| амет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никакв |
| бини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет |
| , које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули |
| нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехрис |
| душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села |
| а пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, |
| задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш |
| стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада н |
| ело.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, |
| Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело гл |
| лас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо |
| нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној дев |
| ишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето т |
| е у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зра |
| ано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и |
| .</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" />< |
| ку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опаз |
| а да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, с |
| се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одм |
| и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери |
| уту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у |
| му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — |
| чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао с |
| шчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога |
| у долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу у |
| студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна млад |
| и било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српск |
| та ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити |
| а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко з |
| одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село п |
| Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо пр |
| дио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи п |
| три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Так |
| игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да ос |
| теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта гов |
| илику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трп |
| његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало ч |
| де на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и ово |
| е, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговор |
| каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви пог |
| хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и |
| .{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Бо |
| ков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори |
| рискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже ру |
| ли се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зариш |
| о оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, |
| , а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи уг |
| у.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} |
| одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да о |
| е и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно |
| е Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p |
| ста направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час во |
| само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао |
| , да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад |
| воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само |
| е двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправд |
| ош да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни |
| палио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— |
| ти, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у се |
| .{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеш |
| а чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била |
| дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и пом |
| да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом пора |
| рујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз |
| бог некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувим |
| ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину сми |
| и и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах |
| е се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> < |
| ало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овог |
| амо дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p |
| љепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Уз |
| ривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p |
| Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан о |
| а шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храб |
| з хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је |
| ном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите |
| субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а |
| се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је |
| у ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што |
| два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој см |
| једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме |
| е, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло |
| пи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они с |
| Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> |
| ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то а |
| е успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца, |
| одинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад |
| омила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса |
| мо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза с |
| ло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још ч |
| га, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џ |
| Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} |
| милица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена т |
| >— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p> |
| ела приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p |
| о једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се |
| з девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада |
| гића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегл |
| <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p |
| Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! |
| >— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као пома |
| ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учин |
| како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога |
| </p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и т |
| ао сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као |
| уман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу |
| а.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се |
| p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи |
| заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, |
| истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> < |
| рехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} |
| ћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У |
| дно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И |
| а.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тести |
| ну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мал |
| , само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме |
| оје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" |
| На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за |
| кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И с |
| /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгле |
| ршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пу |
| овића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који с |
| еригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припрема |
| ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше |
| менуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то |
| ћа оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и с |
| ни одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од |
| гушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замаг |
| Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кмет |
| {S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме по |
| анас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> |
| се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили |
| гића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога с |
| ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му |
| онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљ |
| — Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и запо |
| 31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздра |
| Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то |
| је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле ј |
| Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толик |
| те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну |
| ога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућ |
| а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да |
| најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А |
| једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игу |
| о је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џи |
| камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Су |
| ола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с п |
| е трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам |
| гићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка д |
| ацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнал |
| у, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гаги |
| ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} |
| ш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она н |
| .{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло |
| ћа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S |
| јпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше јед |
| ири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага |
| дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче |
| > <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, шт |
| као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога д |
| азити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастир |
| p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n=" |
| дног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из |
| ју.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде п |
| Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, |
| Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га |
| игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагић |
| е Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиство |
| } И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха |
| к на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и пр |
| егао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић по |
| се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима |
| нама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: |
| чина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутр |
| ацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати |
| </p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништ |
| а дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању н |
| сле сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим |
| е.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села. |
| реши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прен |
| тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p |
| </p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђо |
| и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} А |
| одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и док |
| ио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју се |
| већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и |
| и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море |
| а.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он |
| -духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да |
| Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не |
| вреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила г |
| тргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџ |
| рло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао |
| што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није |
| p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њ |
| S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни з |
| или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пре |
| овиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случа |
| .{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p> |
| Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћ |
| де Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано |
| или фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то |
| Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвен |
| неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па |
| ти, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта |
| одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па |
| су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледа |
| ло е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у м |
| тме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ |
| ати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњи |
| м и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамењ |
| сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди о |
| ш под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ћ |
| — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Ј |
| или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако |
| еоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати |
| твори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Ст |
| баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и |
| дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати св |
| бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју |
| две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио |
| и тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако |
| на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p> |
| те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад се |
| ђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда, |
| — Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} |
| у главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} |
| танак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом проси |
| да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одј |
| ? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p> |
| и сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљу |
| овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за о |
| >Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а |
| и прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир |
| зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које с |
| ођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што |
| на грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За |
| тезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} |
| брану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је виш |
| браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на к |
| ичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састал |
| други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да |
| аха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв п |
| плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани к |
| о?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Гд |
| дуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад |
| у.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гоми |
| жја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас |
| а брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а д |
| кне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробу |
| из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака |
| а прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао |
| о по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину у |
| > <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конак |
| у.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се |
| а га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиро |
| после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђ |
| ико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да |
| онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Т |
| е хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рув |
| , која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушт |
| око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Р |
| мо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са |
| после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А т |
| ш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела т |
| у или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз |
| устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p |
| а, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div |
| е могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субот |
| S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, стар |
| >Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред с |
| ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и покл |
| болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да т |
| , па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, т |
| е моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрач |
| г Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе |
| и.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га ст |
| вој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две |
| уда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> < |
| у, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде б |
| .</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу |
| рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на |
| то одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па |
| и се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се |
| бе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да |
| налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана иг |
| орити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига |
| ацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у |
| тотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стуж |
| и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растур |
| ева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шиб |
| њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова п |
| д је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао с |
| вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени |
| и, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а нек |
| ине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а укр |
| степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — |
| аву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљ |
| и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело ње |
| ада се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су |
| оше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног шир |
| запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за п |
| то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, ка |
| ла наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, је |
| тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајн |
| да нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да н |
| p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и |
| ала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, |
| риђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а д |
| те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти |
| <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не ск |
| аче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева |
| о.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> |
| аки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле |
| бурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћа |
| бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетан |
| уку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одгов |
| Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговор |
| ох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овд |
| гом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /> |
| ићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута. |
| ам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? |
| п и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и кл |
| му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак |
| амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хо |
| асе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је са |
| сак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb |
| нчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим |
| ићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У |
| у.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје г |
| сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с два |
| па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све р |
| љак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n |
| ло, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су бу |
| калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не |
| евојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о |
| се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми |
| нојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговор |
| Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у |
| као поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би мог |
| де, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала |
| /p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља |
| иланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, ка |
| ај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ћ |
| народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи |
| слоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију |
| платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупић |
| а ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо |
| сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отић |
| поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви |
| је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то праза |
| а ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Ру |
| ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећ |
| ћи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна |
| и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше |
| „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а |
| ремена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезо |
| аклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слу |
| јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са остали |
| о помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их жив |
| зви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели, |
| ма, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што |
| се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништ |
| о би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи |
| .{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а ос |
| ити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S |
| агићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је пом |
| /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под |
| /p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подуж |
| се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је |
| .{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, ш |
| с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онд |
| Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Мор |
| ува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче |
| ободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити |
| мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рун |
| а ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S |
| к јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, |
| чити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, |
| ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а |
| тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е |
| дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи с |
| гано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, |
| сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић ка |
| е доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражил |
| /p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу куп |
| {S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, |
| и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> < |
| а, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћут |
| анака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да |
| молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљен |
| убоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{ |
| е глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — |
| се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и ве |
| b n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Тур |
| ељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе к |
| ексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу |
| оји су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и п |
| крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гав |
| ахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута |
| у, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је б |
| ити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати |
| <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко |
| роду вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, ј |
| ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одг |
| ољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, д |
| и и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и |
| о потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију п |
| ло, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, |
| грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те са |
| до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тег |
| опадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, |
| гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп ј |
| Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлави |
| дати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је |
| с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су |
| S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су ша |
| таласало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, проби |
| м, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увел |
| ој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа ма |
| дну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="2 |
| ић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу |
| рпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који |
| бегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и сил |
| ли у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више бли |
| е разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању д |
| здахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају зб |
| Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Тур |
| игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у такв |
| ред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју |
| рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу |
| сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало |
| риеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод |
| их испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чел |
| а витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{ |
| забрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака |
| јенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељаци |
| Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више |
| S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сад |
| } Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин |
| рзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе |
| ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ т |
| азмишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито гра |
| ију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утисну |
| истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, |
| а ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, |
| пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сак |
| оји пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допи |
| из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта крио |
| широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло пр |
| у, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</ |
| .</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због те |
| ојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— |
| ; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— |
| ?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> |
| ад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p |
| /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о кој |
| боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, в |
| крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одг |
| беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљу |
| три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи по |
| м, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милој |
| ијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, |
| као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка |
| агрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из |
| е дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, |
| дник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо |
| која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора |
| на звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу |
| ињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је оста |
| се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гаг |
| {S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође |
| на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније |
| оју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искуш |
| упује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може ос |
| Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити |
| рне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p> |
| трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.< |
| рса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура |
| се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — з |
| е, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице |
| p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, со |
| јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта |
| севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави? |
| b n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом мес |
| и-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и иску |
| иш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му мест |
| пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар т |
| векрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па са |
| ?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи с |
| !</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти |
| што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А |
| а тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — |
| им очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} |
| /p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси |
| рикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану |
| г.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без ов |
| илоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журн |
| пе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери они |
| спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колен |
| нај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили |
| ако му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за |
| </p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо |
| о саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и |
| као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа бра |
| </p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно бор |
| <pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја |
| нувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у |
| издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>— |
| шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску |
| з икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади |
| ево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је доб |
| овори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, б |
| шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а |
| као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора |
| м за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену из |
| се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одмета |
| <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери с |
| у.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на л |
| ила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат |
| о! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не |
| има највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове с |
| та ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми |
| ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одго |
| Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац |
| > <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него к |
| био и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на н |
| учке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, |
| ликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p> |
| ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да |
| дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао |
| ао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — |
| певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз ко |
| нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда |
| у старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p> |
| ном светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <di |
| у је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегов |
| не шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали |
| оме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неко |
| — Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Ст |
| се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш ко |
| кви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <p |
| ка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p> |
| е звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, |
| /p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом ста |
| а закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристиј |
| њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско |
| као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађ |
| ере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад |
| <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у о |
| аза, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила |
| >Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, |
| с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломље |
| што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио |
| пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних аг |
| </p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто |
| е шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познад |
| ма држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих пе |
| , не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшни |
| га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави |
| д.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, уп |
| му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за жив |
| елу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, г |
| им гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога кр |
| ало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто |
| — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{ |
| p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни рас |
| го са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељско |
| се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, |
| ше снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} |
| ај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда рон |
| а, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под миш |
| рудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— М |
| пасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игр |
| тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, |
| од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p> |
| г веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над |
| је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је уз |
| тка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма |
| отово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже |
| Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опро |
| глише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше о |
| а гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама |
| у својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру |
| 147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за пле |
| не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С |
| ије одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се |
| ко га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он |
| вуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гл |
| стрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Сам |
| } Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, к |
| .</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! — |
| ећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из послед |
| енутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима, |
| p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</ |
| Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гла |
| ем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само |
| их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевањ |
| p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па прол |
| м Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а |
| ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених |
| но, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, |
| какав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чи |
| ко ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим |
| е хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на в |
| p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> |
| ј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досад |
| ујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нем |
| аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајду |
| ецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не иза |
| танојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p |
| <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и зама |
| </p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује |
| кога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p> |
| пићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Ист |
| иноћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проло |
| > <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</ |
| , те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} |
| уком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од |
| уштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али |
| ан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врат |
| ани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим т |
| ће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а |
| ред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости |
| -Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још |
| и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамот |
| уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувиш |
| </p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — вик |
| Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само |
| илика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре |
| рва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него не |
| е страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једн |
| је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају |
| гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им |
| чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као с |
| на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Д |
| ени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да |
| .{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друк |
| p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње |
| ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ни |
| обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још је |
| шено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, |
| га Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набус |
| ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да пов |
| на, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала |
| рала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе |
| Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо зб |
| ше се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто |
| Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу с |
| аџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар ни |
| ма ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па |
| што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину |
| то су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у |
| еферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко б |
| етно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту |
| м.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бан |
| го су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упут |
| буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небра |
| — Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> |
| и.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шт |
| може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— |
| p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како |
| одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, |
| еоградске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима |
| , кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> |
| чки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p |
| и Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бив |
| мо допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово ј |
| — А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људ |
| .{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина к |
| и, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкрг |
| ило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је пок |
| асвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебил |
| p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и т |
| го волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је |
| {S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест |
| рица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташ |
| оче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, |
| сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе |
| ла се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По |
| место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају |
| чима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза с |
| Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако |
| Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, |
| то пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч је |
| мо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно поглед |
| , збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсни |
| увао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, |
| измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не в |
| мењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљ |
| то га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он |
| У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</ |
| се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, вез |
| дбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухо |
| етињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка ту |
| мицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка |
| и око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на је |
| /p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чо |
| стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар |
| пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У |
| <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламњ |
| ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ ска |
| 48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спре |
| е ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у |
| е је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи |
| ојима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је иг |
| га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слуша |
| заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете |
| уо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похва |
| p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме б |
| као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма |
| вуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опаз |
| у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! |
| 50" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромн |
| } Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је |
| приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали |
| ма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и ве |
| ?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш |
| истајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кунда |
| о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао ма |
| спред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивоко |
| рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваљ |
| и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Ру |
| ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не |
| га тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред кој |
| <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — вик |
| ем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</ |
| па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хата |
| то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не |
| опастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћ |
| дња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно са |
| } Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је |
| султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људ |
| ије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па |
| маћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да |
| -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — |
| љно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још зав |
| је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала пр |
| {S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који |
| ед Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се |
| S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погле |
| оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да |
| а Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хри |
| што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао |
| , села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али о |
| во стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла |
| непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са з |
| џи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш? |
| ве сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељо |
| >— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако с |
| ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Ру |
| ом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађе |
| пенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи |
| е се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> |
| аш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и |
| ло час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да |
| ено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разузда |
| , ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одгово |
| кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице м |
| ити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А |
| пићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове |
| и био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују н |
| Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загуш |
| Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу |
| и?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, ост |
| плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка |
| и ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, ко |
| асове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови п |
| ку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од в |
| p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас |
| је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га о |
| не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему ис |
| из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у обла |
| тај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати |
| ећ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из г |
| абили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање |
| стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> |
| >Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из ваја |
| ко врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти зами |
| > <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, |
| мо дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — п |
| игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све |
| а.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша |
| оворе: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу гла |
| У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише |
| даћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено |
| м ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него л |
| p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом |
| то га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха |
| — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дер |
| а? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће п |
| о си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само |
| разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је так |
| .{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насади |
| носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изн |
| на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу |
| еровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио |
| не из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо |
| умњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да ј |
| ичао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је |
| ло до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C2 |
| ло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помиса |
| ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би об |
| милавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце |
| од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били примора |
| аплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један |
| ака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би |
| у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми при |
| ме није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побрати |
| ка и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, в |
| е часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мај |
| вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко |
| Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, |
| амотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп |
| и и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући де |
| , јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не бри |
| нковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја м |
| над провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се ро |
| плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицин |
| лимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— П |
| ак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" |
| остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је с |
| , кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред |
| ио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје |
| Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање сам |
| ави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, о |
| а, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</ |
| запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну ј |
| е међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А б |
| то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак магл |
| итимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један друго |
| од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш |
| и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш |
| ује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ва |
| умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, |
| и крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па з |
| се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, |
| севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из у |
| } Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је б |
| ак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај |
| је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима о |
| одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста |
| , да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узам |
| .{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржав |
| сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, т |
| х седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, ис |
| анковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.< |
| скошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима |
| је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео |
| } Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликова |
| а старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им присл |
| ојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> |
| имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остај |
| чићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледају |
| бичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Мил |
| ик, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а |
| више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш |
| у.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, бра |
| поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико р |
| апи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га уб |
| а се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, а |
| поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бо |
| тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по ј |
| убо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саона |
| ми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скаме |
| ну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама |
| те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, ко |
| под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сот |
| шти. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела |
| селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла |
| у обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се |
| "246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се о |
| и.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Р |
| сти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p> |
| главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена стар |
| .<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склоп |
| стаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној пута |
| дију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку |
| ном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада си |
| или сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико виш |
| јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је |
| на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче прод |
| а погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се ст |
| ђе, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић. |
| ега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како |
| и речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупи |
| <p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџ |
| ћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p> |
| се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, |
| олико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га н |
| Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед |
| улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њ |
| свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљо |
| па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Ру |
| ој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде и |
| </p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и та |
| мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се к |
| прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови |
| но осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера |
| ашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици |
| — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не |
| ајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мир |
| штру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклик |
| р, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко |
| на за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују муш |
| оме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепе |
| е је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде |
| необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у ко |
| а.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега уском |
| са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> < |
| миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим гла |
| р! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у |
| онашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кро |
| ви су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима. |
| </p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке |
| да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цеп |
| ао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то с |
| ило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити. |
| а, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једном |
| шла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она |
| успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па |
| сапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на ов |
| е с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као т |
| е лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних |
| што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавај |
| ше сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није мога |
| ју немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над |
| је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребр |
| вене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, час |
| уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се гла |
| леко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки д |
| то мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински |
| а би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад сум |
| е већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и у |
| ли како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не оз |
| , што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну |
| сти, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се па |
| асак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није в |
| орне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније |
| договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром |
| аптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, н |
| омени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се |
| око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина |
| рано небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима сам |
| таде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи |
| У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као ст |
| ад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтед |
| илно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело |
| да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онак |
| а му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на |
| је најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити |
| чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је т |
| му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се |
| еба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче |
| ирину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљен |
| а.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћа |
| лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет |
| ма густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по |
| је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премерава |
| /p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао |
| агићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путни |
| хну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни ок |
| емног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, нам |
| ни на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и |
| ајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја |
| оне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестиј |
| ></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гом |
| јену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори |
| ласа и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете к |
| а је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неус |
| и <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу, |
| о?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одгово |
| се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовник |
| беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и ц |
| војим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до слав |
| слио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разб |
| е прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, с |
| је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хо |
| ао прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! |
| гледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село |
| ао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, |
| воре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те с |
| це сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити |
| аркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклиње |
| розорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Ре |
| авају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, м |
| од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смр |
| трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора |
| е више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух затала |
| лећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светло |
| е у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само |
| ње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n=" |
| Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море |
| еверни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским |
| ко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не |
| стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени гр |
| е меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, |
| е месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тиш |
| очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео |
| , ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> |
| ош једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Мора |
| забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тро |
| /p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша |
| у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} |
| и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никог |
| Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да и |
| брлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га |
| ао човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} |
| И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазит |
| До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између ње |
| а, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питај |
| о какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, |
| p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, д |
| те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати н |
| слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} |
| ојима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! |
| ан боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора |
| мљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па с |
| везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. |
| е, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — у |
| оје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје |
| аве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици, |
| , што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Сми |
| > <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>К |
| <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поз |
| јаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено пог |
| о јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи |
| ић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није |
| сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и |
| ле овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, |
| ико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени |
| ојима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака |
| ћемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме поз |
| рави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори |
| аташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мрати |
| еме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна по |
| уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио |
| Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног |
| а, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет л |
| очивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она |
| цу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у |
| ко трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче |
| </p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џ |
| а сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут |
| витим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађало |
| а је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у |
| оку тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде ча |
| расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, бра |
| га кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p |
| околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ов |
| од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе |
| хтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обн |
| као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно пре |
| су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој |
| али-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S |
| уку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бди |
| Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се |
| и се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки |
| а, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, шт |
| старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буд |
| сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} |
| н тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башт |
| окле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостин |
| обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху |
| да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим |
| хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав гла |
| се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласо |
| и на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија |
| <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— |
| једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се |
| Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и у |
| да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи |
| ном младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него |
| м главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S |
| а ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густ |
| човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али |
| реса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, ис |
| уша.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепр |
| пта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> |
| лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне леп |
| а онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесв |
| хвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао |
| и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му |
| умене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње к |
| асу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу |
| колико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро |
| хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на |
| о је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на план |
| ац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу око |
| лас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у |
| <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Ц |
| из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском п |
| жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{ |
| Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се |
| тајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је уср |
| и и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту |
| густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па с |
| и доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи |
| крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, |
| атиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим аго |
| p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранић |
| е, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у с |
| е, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколик |
| е опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову ре |
| еда на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиш |
| ти.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај |
| плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква |
| уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво |
| .</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе |
| <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, к |
| ве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и ис |
| у помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису уб |
| се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи с |
| /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели к |
| резам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио би |
| на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на |
| } Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то |
| ру од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси. |
| </p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала |
| нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека сам |
| рављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у тр |
| што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио |
| крсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе |
| словено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међ |
| јају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртв |
| кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто |
| облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и ка |
| ога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда |
| ише од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, м |
| ! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећниц |
| p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се о |
| у, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светл |
| е отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао |
| а га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазр |
| а поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни |
| , у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово |
| врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда мн |
| е наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би з |
| } Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрос |
| снути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Бож |
| ума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> |
| немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока к |
| мо ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од |
| уди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде |
| ад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако с |
| з руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милоје |
| д очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p |
| Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони, |
| си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На о |
| и од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи |
| етар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима |
| е планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним |
| ећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, г |
| ра и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише |
| је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом да |
| д разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше кр |
| ру дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја |
| море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> < |
| ића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђ |
| о су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, |
| де знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан к |
| и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна |
| ути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што |
| тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово |
| ва.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на к |
| ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густ |
| ат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Лед |
| подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, |
| претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак не |
| паса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, н |
| још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној о |
| узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачај |
| им одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покуш |
| емна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пру |
| едало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око |
| ака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти |
| не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p |
| оком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, |
| и, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи |
| гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.< |
| а да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Пок |
| а се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао т |
| разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт |
| ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} |
| ња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и ве |
| онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтел |
| женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко у |
| и више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да поб |
| азити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи та |
| е потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу уз |
| — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p |
| су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пу |
| } Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, кој |
| ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душ |
| иметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао о |
| т јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p |
| елих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну т |
| ала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — пр |
| муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му |
| ехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се |
| , рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико за |
| их очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на |
| старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде к |
| силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по гора |
| ино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Пав |
| олела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{ |
| ји ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни |
| дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p |
| ош силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Вр |
| мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав млад |
| силницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за |
| отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала |
| опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, ал |
| де на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер вр |
| ринесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива р |
| прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обра |
| 5" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко |
| Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p> |
| м загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља |
| е Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи ру |
| да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним румен |
| трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред оч |
| ђе му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима |
| е Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни к |
| >Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли г |
| о!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му |
| љале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта |
| страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев |
| на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, |
| p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило об |
| од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним поглед |
| .{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна |
| дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп |
| рели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb |
| је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли н |
| као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој с |
| арила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: |
| та обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота |
| се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груд |
| на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатов |
| помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по л |
| отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, ам |
| е више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, к |
| жио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место |
| енадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и |
| на!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сип |
| иле, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> |
| је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у гр |
| ожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да |
| што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устав |
| а <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није б |
| овник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе |
| >— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у |
| ти, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јеца |
| .{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су |
| ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена с |
| нице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо гл |
| ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није |
| оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> |
| /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па |
| Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али ш |
| е пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео |
| е зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мај |
| овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спас |
| јући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Са |
| ешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гле |
| а то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано с |
| ар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове |
| мачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад вис |
| рни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она |
| врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игума |
| ета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе суср |
| кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казни |
| асом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да |
| многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и ве |
| Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, о |
| о.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија б |
| м од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са ов |
| о дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочу |
| , Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића |
| а.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као |
| х боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" / |
| } Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашл |
| ка од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на пр |
| а, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод к |
| одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, сна |
| бодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита с |
| и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама проп |
| ади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} |
| ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш |
| мак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из соб |
| лону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и |
| о говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио једа |
| и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала |
| о браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмови |
| екшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} За |
| иновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од |
| тагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан |
| од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку |
| ој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео ј |
| торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код доб |
| — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ни |
| прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре п |
| ми се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа |
| бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пун |
| ="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога |
| навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</ |
| да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмогл |
| зађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снег |
| загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази к |
| и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолин |
| аки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких |
| но. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, |
| ива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној стран |
| . <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћ |
| им Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све |
| ман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по |
| не, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од сил |
| час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} |
| , напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен |
| ир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замиш |
| ако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, |
| коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, не |
| гом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> |
| шчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ |
| јући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аг |
| хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с план |
| на чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким бр |
| ој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу |
| бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељава |
| сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Ру |
| >— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — за |
| Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу |
| не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не по |
| мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је |
| , силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх |
| ml:id="SRP19040_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, сла |
| , с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се |
| ве с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милој |
| дости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној |
| у.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журниј |
| .{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да н |
| се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стоп |
| утами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с који |
| Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, ко |
| е донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> |
| тирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су о |
| вићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да |
| метом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и |
| пиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме с |
| ти пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико кор |
| ти.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, |
| а, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на |
| , па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, |
| ></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам упра |
| загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не |
| онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се мног |
| ешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, у |
| помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашт |
| е сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још |
| ден, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао |
| <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body |
| кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи с |
| цају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свако |
| га света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно по |
| а његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укоче |
| ри ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш р |
| . — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, би |
| руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била п |
| " /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама |
| о је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба |
| џи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод оч |
| S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p |
| Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је о |
| ! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Ру |
| а је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра стра |
| .</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.< |
| досте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више ов |
| умановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и |
| ђу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње н |
| а у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и |
| у, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p |
| д очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезов |
| субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још в |
| далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рође |
| почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — |
| тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према |
| вот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан ц |
| /p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, |
| спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праш |
| ико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе |
| ог његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је |
| ала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су др |
| ј њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планул |
| одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, |
| екоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је |
| ко ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са |
| } Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на |
| набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и па |
| има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, тол |
| од своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од то |
| у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клони |
| ше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, у |
| у крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, бра |
| на раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, а |
| Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да о |
| ути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, ш |
| покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>С |
| , нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио |
| овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и |
| старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје |
| да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној м |
| ковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, с |
| амољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од раз |
| -Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прис |
| с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, |
| нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве и |
| чинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, |
| и! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рам |
| шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па та |
| више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, к |
| на. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премер |
| тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу |
| га Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— |
| ко недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пр |
| о човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела гран |
| ић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — |
| то си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> |
| ку, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра |
| аха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па до |
| ћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска |
| Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, |
| <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је пис |
| у Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.< |
| едина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје |
| а мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња р |
| , изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је |
| ло и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} С |
| аш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ак |
| су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла. |
| очито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му дав |
| се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито |
| је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавниј |
| .{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцка |
| ко би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и го |
| удма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева зг |
| кни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин |
| ка тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле уд |
| а се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну |
| о да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му |
| а надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да |
| ли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, к |
| корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час и |
| у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се гу |
| {S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати |
| и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да |
| своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога |
| о фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ |
| ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још |
| ну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти то |
| } Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између |
| је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже с |
| , ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, |
| а се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, г |
| чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У т |
| да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је |
| страда, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ух |
| ла је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.< |
| да овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га прити |
| (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— |
| све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p> |
| ји се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се г |
| е?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт |
| — Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић оча |
| амо машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се ле |
| на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постеп |
| азити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућо |
| поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај! |
| х упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма |
| духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</ |
| а главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, |
| манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши |
| убаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— З |
| ку не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби виш |
| <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите |
| а.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгл |
| ла прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Вел |
| и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста |
| , од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам зале |
| ојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSe |
| је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлин |
| јо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом |
| замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне |
| се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Г |
| Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено |
| } Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с |
| м и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагић |
| завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а |
| е на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је |
| ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, |
| е га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да по |
| се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе пр |
| творио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белај |
| , али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућно |
| је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од сами |
| ачај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ре |
| то је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су |
| свим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још |
| .</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, |
| њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради? |
| ла овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лага |
| ењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила |
| и ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} |
| вле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници |
| биство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, |
| задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одма |
| положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — |
| горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео |
| о цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало |
| са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, |
| себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку пр |
| за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га |
| дао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па |
| ста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229 |
| ће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка н |
| колико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села |
| о мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?< |
| кле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да |
| {S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како |
| ="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу |
| оде, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олта |
| pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота ста |
| <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме |
| је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p |
| збавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо |
| рова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак |
| к.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљ |
| /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узан |
| оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрдн |
| Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро бил |
| стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можд |
| ма, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах пос |
| је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сес |
| ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пу |
| е, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на |
| д глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак |
| је убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до ју |
| , све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.< |
| клони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже п |
| ед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже ру |
| а се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности па |
| не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао г |
| лесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како ј |
| из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове |
| ена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоз |
| тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилик |
| ао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За |
| ти ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе |
| да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања |
| ред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши шт |
| S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема |
| {S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, |
| у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корац |
| но, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђе |
| Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у |
| ва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време |
| уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету |
| оју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад |
| и завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џин |
| де да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и |
| отерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао о |
| .{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p |
| .{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва |
| је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— |
| клоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи- |
| ита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њ |
| аш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} |
| о прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором при |
| Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n= |
| е из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе |
| илом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче г |
| необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око ц |
| вски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састана |
| оњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор о |
| и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљ |
| све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Ра |
| почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашт |
| земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитим |
| е одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трп |
| а онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с к |
| одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p> |
| ик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај н |
| ише не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма г |
| лели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно |
| ана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зи |
| во, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја.. |
| ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци |
| итву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помо |
| тину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на |
| а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је? |
| нио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбе |
| . — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! |
| немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — |
| ћ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу |
| <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе |
| " />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, |
| , до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, ј |
| е Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле |
| од му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па |
| био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>За |
| од је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи |
| Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас проп |
| нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му с |
| " /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџ |
| причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибиј |
| у да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука суд |
| мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје |
| понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испрод |
| Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што |
| су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, |
| њег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кне |
| е не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и мла |
| а, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који |
| кнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да пла |
| имо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић |
| > <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p |
| збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену |
| вршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па см |
| ји су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и |
| дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за |
| ај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очај |
| то нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушен |
| чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти |
| е ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамот |
| утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога све |
| ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали |
| p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервиш |
| им дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао |
| ји је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Ус |
| н је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао |
| па.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешк |
| ба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одгово |
| за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пут |
| ћариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195 |
| је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлат |
| ри и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S |
| них мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну иг |
| з и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том р |
| ти, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је |
| после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлик |
| сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико |
| и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Ш |
| о!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему с |
| а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико годи |
| а Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је |
| по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад |
| очасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} |
| ло обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади |
| астира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме |
| и више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони |
| ј заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, пр |
| А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле |
| е несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нере |
| не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само |
| енуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ |
| које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по к |
| је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле |
| о крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљи |
| ни! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се |
| а.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова |
| опила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе јо |
| ас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао зв |
| ч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није |
| се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим |
| смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и |
| пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, |
| ељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме |
| ијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што с |
| звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је виш |
| тали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сирот |
| вао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се |
| тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропас |
| заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, ш |
| оцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око в |
| лу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и |
| >— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с |
| очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што |
| Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— |
| ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бр |
| отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрз |
| го, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што |
| <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. |
| поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену де |
| нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> |
| раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онд |
| <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за ко |
| е народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би заце |
| сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља са |
| е би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. < |
| м озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже |
| покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћ |
| . — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете |
| ама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних оч |
| амо да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па |
| уша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћ |
| познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо |
| мо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у овакво |
| љево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочић |
| p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— |
| .{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Св |
| пијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ |
| дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи о |
| </p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p |
| /p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће с |
| колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу ос |
| растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међути |
| агића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако |
| све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније не |
| не?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причеш |
| које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, бр |
| на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину |
| је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, |
| ин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и п |
| ао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пу |
| ло да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да |
| ане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непр |
| </p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се раз |
| бима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се |
| S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, |
| Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, |
| а за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за ва |
| продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type=" |
| их му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, д |
| чај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина ба |
| држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо и |
| страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо |
| би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p |
| таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, н |
| ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њ |
| судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отиш |
| мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> |
| послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са |
| поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли |
| прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо сл |
| посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува зас |
| да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луд |
| то не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! ( |
| па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вај |
| т, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па |
| опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тог |
| започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју |
| м чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног ха |
| Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметну |
| и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чи |
| ога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича изм |
| пијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, моли |
| нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном неприја |
| иће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, б |
| малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она по |
| ом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмог |
| ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он |
| е.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу д |
| злога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb |
| судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, ка |
| те!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе |
| соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одго |
| > <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не мо |
| p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац |
| ве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све ч |
| ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено румен |
| рку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па он |
| ао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира јо |
| ао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуман |
| је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред т |
| ио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што ско |
| да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју са |
| сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, |
| зраз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктив |
| му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једно |
| а нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не с |
| празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{ |
| овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с |
| дар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и |
| а одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непр |
| га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне ст |
| е никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохвати |
| гову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав, |
| пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога |
| он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после |
| је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уз |
| дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренута |
| <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени |
| је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мор |
| ком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненад |
| {S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише врем |
| та се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је т |
| скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио ј |
| ст, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с мног |
| p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од |
| лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати |
| ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} |
| .{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши |
| је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита |
| с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља |
| овим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстарије |
| седе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљив |
| Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Бого |
| су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из ку |
| удо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све шт |
| и можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, т |
| , најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> |
| и између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докл |
| згледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне кућ |
| о му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га |
| , горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнез |
| , чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио, |
| доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="13 |
| ђе се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа |
| едао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђер |
| оме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који |
| S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријате |
| — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене. |
| о она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те |
| што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, |
| Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и ч |
| ћа, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се |
| му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год |
| преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> < |
| и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што |
| који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће |
| гњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су с |
| ло и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога |
| о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о |
| а на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и |
| зад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово послед |
| ена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на н |
| и смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно пог |
| чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад |
| ткако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима |
| ад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка |
| је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb |
| ћанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује |
| ца испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ра |
| му, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема су |
| Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво |
| — Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па зате |
| ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и прекли |
| зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу |
| рђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвор |
| зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни ро |
| е да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у |
| ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S |
| .{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарк |
| а и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупр |
| леће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, ос |
| е неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио с |
| има прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајни |
| видела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb |
| је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трн |
| а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам ј |
| носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог с |
| ли њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— К |
| аћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је до |
| прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера |
| моме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је М |
| храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна |
| е иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену од |
| стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима |
| је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избав |
| , да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја уби |
| а закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и не |
| ни, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву се |
| после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира н |
| пила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тре |
| — Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци |
| ином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад |
| е мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у дв |
| Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хт |
| е главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, |
| е Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> < |
| чина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада |
| ма у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тишта |
| } Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке млад |
| борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} На |
| ка се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје пог |
| аша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одма |
| во коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише |
| тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и |
| се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Ми |
| има на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за |
| чин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара |
| е сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе час |
| , што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је нај |
| кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где |
| , грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, |
| и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последњ |
| слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити |
| чица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори |
| езови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турци |
| растове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу |
| што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покуша |
| раз и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу |
| вчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, ук |
| а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише о |
| а и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се брани |
| а је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ев |
| горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— |
| ера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се преки |
| изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турц |
| и рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу м |
| а вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислит |
| — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђер |
| S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала |
| се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те |
| омовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му |
| ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одг |
| оје нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђ |
| ао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више |
| го да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, д |
| га, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ј |
| оложише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, ка |
| Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, ка |
| на мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. |
| . посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <p |
| и опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p |
| говори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво |
| ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то |
| n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не д |
| рмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми не |
| субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да т |
| м овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуц |
| ј и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Ј |
| зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{ |
| Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако моли |
| аши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— |
| молим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико тол |
| буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је и |
| ико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га |
| и јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на |
| Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у |
| понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. — |
| гачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! |
| ле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! |
| цити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да |
| у, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се в |
| да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага |
| а и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га не |
| удника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како |
| али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турци |
| је.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — вик |
| таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више! |
| положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете |
| каше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му па |
| другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, н |
| „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У ко |
| Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као шт |
| а би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смири |
| а три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако мора |
| емљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} |
| боки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Па |
| ити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подн |
| и, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довел |
| слој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што |
| а није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана см |
| е мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит поч |
| као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме час |
| омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане |
| , а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти |
| клони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе ниј |
| </p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Не |
| дно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној тр |
| је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А |
| он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће на |
| </p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} |
| <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело |
| И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, је |
| <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај |
| p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p |
| о Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме |
| ну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p |
| била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. |
| та ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и |
| > <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу о |
| г да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе |
| а, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. < |
| ло с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прик |
| ирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још |
| и, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамов |
| и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи |
| г да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је при |
| гаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— |
| </p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не |
| дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупи |
| Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти |
| икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били |
| днику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је |
| подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага п |
| о да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-д |
| не могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо ш |
| лавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се ра |
| ивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну |
| е тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намрг |
| , он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су |
| меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за |
| њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спа |
| онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито |
| ознати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцка |
| сле тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а м |
| а субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на |
| се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али д |
| ужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену |
| <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такну |
| > <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје |
| а. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писм |
| рађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се |
| образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растр |
| } Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n |
| све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак њего |
| уру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговор |
| у ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваш |
| горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомил |
| ису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> |
| куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растуруј |
| куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи- |
| ачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је |
| и Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их п |
| о био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинут |
| лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи А |
| дуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку |
| је могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, т |
| а му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није н |
| а је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске и |
| кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мрат |
| што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} |
| ругима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало др |
| ну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.< |
| удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада |
| е стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу н |
| да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, пок |
| о“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то |
| огурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, |
| ише браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина? |
| довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломил |
| на освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: |
| избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељ |
| бема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну |
| еку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цел |
| цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} |
| е поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти М |
| удника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар ра |
| p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад ви |
| њања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над |
| ћању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке преко |
| Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора ради |
| спод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ |
| исли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли |
| пажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да |
| .{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма ш |
| ед поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијо |
| е заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} |
| ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамот |
| драви с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе |
| еву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који и |
| чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити |
| то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику |
| зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнеми |
| о ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је м |
| верне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га ниј |
| силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло |
| свету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху |
| ина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом |
| ама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сеља |
| ка само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.< |
| а је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да |
| им шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим проти |
| , кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик с |
| ?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> |
| ота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља п |
| ник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се м |
| ницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Е |
| вци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима ра |
| о не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурч |
| али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зл |
| брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Погле |
| дан измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгле |
| ивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угле |
| да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али једа |
| Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову наме |
| празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставиш |
| вор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе |
| ако би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи |
| ти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди |
| ио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није воле |
| ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећа |
| ки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — о |
| !{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убист |
| присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се |
| ао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио |
| Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у з |
| и се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио |
| и: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао |
| кој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} |
| уге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p> |
| по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико |
| елу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, |
| а пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, |
| ош један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? |
| рац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S |
| у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шт |
| ш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добриј |
| ? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме тра |
| у пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>А |
| — Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и поз |
| д јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; |
| но мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан и |
| есницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гл |
| " /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад |
| ако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегн |
| p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с камен |
| сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни |
| ијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозор |
| села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се |
| ам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, св |
| у две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опро |
| лећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу |
| с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све там |
| Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Сил |
| у на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што с |
| чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одго |
| оску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одаз |
| му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборе |
| му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач |
| на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на дес |
| Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар |
| и Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испо |
| а му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> |
| ковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> |
| </p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада |
| е мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, |
| а га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико |
| баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им |
| да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с д |
| дник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, |
| он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ћ |
| пажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, сам |
| ра је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирск |
| S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма |
| а коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ва |
| иброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Пав |
| Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S |
| о, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Ста |
| <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} |
| во ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и |
| сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па |
| снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, |
| </p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећа |
| се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ т |
| ако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је по |
| ка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој г |
| а се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе |
| а вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> |
| шта?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се пле |
| међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба |
| као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он |
| му заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овог |
| ав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и |
| главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Стариц |
| ш који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напо |
| едајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, ста |
| не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, |
| о нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Ра |
| , прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар ос |
| и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и п |
| већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољам |
| што?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рам |
| о с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, це |
| манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Не |
| страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву кр |
| ви бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> |
| ?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тра |
| >— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се |
| рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље |
| књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вал |
| и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова го |
| ћа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, |
| лио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турч |
| манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно |
| ру Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у нат |
| гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну М |
| на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми! |
| гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао с |
| гићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, к |
| и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав |
| је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али |
| ао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смис |
| својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га |
| ишта.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржав |
| вај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак |
| о.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешт |
| , која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласн |
| ор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а погл |
| {S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховит |
| него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Рудник |
| о и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумња |
| дне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p |
| мањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим |
| да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на |
| то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на гла |
| зивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Т |
| помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо |
| је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пост |
| ашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме |
| /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Не |
| имо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, |
| и су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена под |
| , али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p> |
| ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову |
| било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових ми |
| е Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе чо |
| !{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не |
| је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијев |
| ише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник са |
| , још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, чес |
| 5" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не |
| , па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се ла |
| > да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народ |
| ко, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као |
| да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и |
| раткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} |
| бија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџ |
| зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се кого |
| милу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана г |
| сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна о |
| ваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима |
| а; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо ра |
| огледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике? |
| кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, пр |
| писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико |
| Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, |
| бухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, |
| шило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу |
| о јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет |
| обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено |
| сим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвн |
| авила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепе |
| и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима |
| одаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагић |
| ви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чуј |
| силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да м |
| у, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове мо |
| учио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Зн |
| касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сир |
| ао и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дође |
| овину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело |
| ше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви с |
| ше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама |
| ође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p |
| {S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, п |
| нда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико г |
| ка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се поту |
| ао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та г |
| том мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и |
| д му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једно |
| ече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају |
| био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепот |
| а, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, нај |
| ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Мило |
| Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мрж |
| омаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, |
| ила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она |
| чекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; |
| о, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — |
| гама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвор |
| су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одгово |
| дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од бра |
| настира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Ми |
| е остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако |
| у.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb |
| Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у кол |
| мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му |
| му, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрд |
| бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</ |
| ле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души |
| тина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку бед |
| тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у и |
| уше, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: а |
| е, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.< |
| а страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} |
| д све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћ |
| њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Руп |
| у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са о |
| крити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред |
| ри један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, |
| ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којим |
| мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који |
| е потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено п |
| те се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кр |
| гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени |
| гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одг |
| ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али |
| вамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све. |
| ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ет |
| лаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу |
| д је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише |
| ј је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери. |
| икну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си ч |
| у.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су с |
| есно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво |
| енутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не вид |
| ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво |
| нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила л |
| ри неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} |
| и толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот неви |
| да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мрат |
| ћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И от |
| е Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре св |
| орео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику гло |
| а! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узв |
| една дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина ус |
| ко се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џин |
| о убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Т |
| Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеок |
| у смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко им |
| "172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} |
| толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се |
| у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехн |
| друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој пр |
| се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нек |
| ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазна |
| војче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га |
| — Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било л |
| у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако ј |
| днички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону |
| е мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на |
| ка нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда |
| ири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања |
| против, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с ра |
| јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђер |
| вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у ле |
| послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авл |
| ном.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не о |
| и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, |
| ткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина |
| азабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора |
| погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него |
| више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, |
| арод на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у |
| ку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.< |
| немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на |
| и јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове гл |
| } Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета у |
| на полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује с |
| уме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче с |
| о из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало диза |
| и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве мило |
| , међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, |
| ак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самом |
| е обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста |
| ичека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хт |
| евојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p> |
| страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — ј |
| превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не од |
| ио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна г |
| тишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не |
| скалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић не |
| ла.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна |
| препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо |
| а тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с |
| у Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од друго |
| и и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије корак |
| трчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на ко |
| у душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутра |
| S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уз |
| своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торб |
| , све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p |
| не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, |
| као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу |
| рчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још |
| одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као з |
| агићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} |
| сто једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зуби |
| е Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш на |
| но Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се с |
| p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи ко |
| ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пу |
| ље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> |
| ља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и сра |
| ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе |
| рпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари з |
| , па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— |
| кромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешк |
| ечима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или |
| ојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било |
| аст, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и |
| — Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрет |
| оравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је ус |
| а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој гру |
| ак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасн |
| та чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, |
| нићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Мил |
| шило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је |
| и су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође ми |
| сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?< |
| кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгле |
| а ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После з |
| <p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један из |
| Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљив |
| је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помам |
| S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудни |
| сто и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај јо |
| а саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се |
| усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља по |
| је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила д |
| аком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, |
| /p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти м |
| збира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је по |
| д овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> < |
| рака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну |
| ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мрати |
| тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекива |
| допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанст |
| и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред |
| а њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче |
| тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се з |
| чију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p> |
| војој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} |
| оси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> мо |
| овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада |
| {S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спа |
| 4" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе |
| обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му |
| х и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Би |
| часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туг |
| а стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изн |
| ти у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{ |
| одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S |
| у врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, |
| јатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по |
| заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> |
| сто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас проб |
| ихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="1 |
| у задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Бл |
| трнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у уг |
| икну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хе |
| p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> |
| е образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па! |
| На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да |
| њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале јед |
| жу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора |
| нствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско |
| елиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљд |
| <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гле |
| осни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није о |
| е прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непр |
| а упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> < |
| молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико |
| На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време |
| њишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако и |
| у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио св |
| има, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све о |
| шавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и |
| које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци |
| и та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија |
| ћа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће т |
| е јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што |
| њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плави |
| равице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацал |
| одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, |
| чи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-дух |
| подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћ |
| очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} И |
| напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p> |
| базире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{ |
| замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па |
| ко камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја вазду |
| ам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио |
| још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из |
| о око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио |
| оглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад по |
| стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака и |
| влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S |
| хује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлост |
| па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не |
| сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо за |
| мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и с |
| одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.< |
| <pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у |
| чију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно буни |
| рикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обас |
| јане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} |
| ана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао |
| а.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Бо |
| је ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење |
| немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан гу |
| но ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак ниј |
| еће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, не |
| коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљу |
| ла!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— |
| главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак |
| мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и ње |
| же онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја |
| уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није мог |
| и никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао как |
| ред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабра |
| е овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће |
| ржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се |
| од шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно |
| откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти |
| су.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га с |
| разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне в |
| куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} З |
| ити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би |
| несе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он |
| оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и ме |
| казао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — проду |
| сташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, |
| S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут |
| а сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама |
| ују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не постра |
| ка Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А гд |
| S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да кр |
| осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смед |
| , те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудни |
| Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три н |
| ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не |
| не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко ј |
| му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен се |
| није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јата |
| сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} |
| арица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео |
| — Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не ди |
| је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасви |
| упне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и |
| дете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Кал |
| и се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја с |
| цима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, |
| , Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјек |
| хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише |
| но погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!< |
| љи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у на |
| ачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То |
| ичке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се ч |
| није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима п |
| а убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше |
| та Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговор |
| су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад ид |
| авчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, |
| највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима |
| дан од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се |
| добије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала с |
| де са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао д |
| урчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узруја |
| зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних да |
| и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дан |
| е мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлил |
| колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да г |
| > <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А |
| о нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти |
| вати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко |
| {S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води |
| ичан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем |
| ем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уз |
| јци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је пл |
| наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка ј |
| ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који |
| S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— |
| се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове |
| а, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му ш |
| >— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрва |
| а ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — |
| варао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после пос |
| можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да |
| врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, |
| се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној |
| отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="1 |
| стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни |
| потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива |
| џи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је углед |
| ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо |
| </p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој кум |
| </p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њ |
| елике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио? |
| Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само оби |
| биство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом |
| лико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто годи |
| ркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђер |
| его да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а |
| , и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и |
| одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је |
| ахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађен |
| те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за |
| г пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе. |
| ам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео |
| ао махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> |
| гавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан |
| Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S |
| ом женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је д |
| твом.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.< |
| ли и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} На |
| , који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> |
| мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико оп |
| амова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игу |
| камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком ча |
| и остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиро |
| , па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи с |
| људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да и |
| дина се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све виш |
| сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни ча |
| ћ. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.< |
| а све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Дево |
| одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари |
| помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може мног |
| избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало |
| ка, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их д |
| никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови |
| било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру |
| ији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислим |
| езу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је ови |
| села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и пошт |
| b n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта |
| о и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега о |
| уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не |
| а до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би |
| не за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је |
| {S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ћ |
| ри Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре ов |
| b n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се |
| шу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије |
| p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћ |
| се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — |
| који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био |
| ти Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, д |
| у.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навла |
| да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи |
| е твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, ј |
| амо, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се |
| тиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех |
| Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше |
| узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце |
| о да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје ј |
| амртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом |
| је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, |
| Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склони |
| е довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, |
| пио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} М |
| авла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n= |
| аху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два ру |
| не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести ка |
| светиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не |
| те се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек |
| натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету друг |
| лудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!< |
| p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После о |
| љан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли дево |
| ао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p> |
| рпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од |
| вао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор, |
| >— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устр |
| коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у |
| ари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, п |
| На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе л |
| чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго |
| аш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не |
| хо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приве |
| ико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не |
| као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме |
| ријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући |
| је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се |
| еслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите |
| ш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко по |
| лоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети с |
| о расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени п |
| лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове кућ |
| е занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је |
| што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не |
| своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био |
| пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, С |
| </p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} Посл |
| че размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој |
| исао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је в |
| бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада |
| ицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, |
| еране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p> |
| 68" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, т |
| титио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јо |
| аштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одвод |
| и су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их пос |
| први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта с |
| ри оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз |
| а знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или |
| ра чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душ |
| ам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, к |
| и, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта |
| ед онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам к |
| м гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну |
| , али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера од |
| ао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати |
| Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да |
| S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, у |
| S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је оно |
| е у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да |
| ркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Ку |
| ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе |
| ам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— |
| — Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохва |
| н мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Р |
| тима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу |
| Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није |
| .</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, |
| клињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слеп |
| Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— |
| анастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада ч |
| ,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... |
| > <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l> |
| а.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило к |
| гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, |
| је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их тол |
| званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало |
| усрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су јо |
| ова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али |
| или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле с |
| о га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да н |
| прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала по |
| о оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за |
| онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, |
| нимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разгова |
| а, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаре |
| у је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који |
| кса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не зн |
| рата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене ко |
| петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пал |
| омоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На |
| 20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како |
| смеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</ |
| џи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манас |
| ати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, |
| овео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико ј |
| а вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n=" |
| де, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и бл |
| лити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан |
| <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од |
| че се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је |
| да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један о |
| луја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини пост |
| .</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабани |
| ко те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Биће |
| </p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па |
| ало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина |
| од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Ха |
| ар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други. |
| гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити. |
| е силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="10 |
| то је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, |
| од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из око |
| ме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или |
| и Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити с |
| о расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима |
| о.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква |
| ла више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, з |
| о је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно |
| и“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети сво |
| > <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, |
| тресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње |
| кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да |
| лони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан дога |
| ела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се |
| с пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изнена |
| ваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше к |
| ена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, |
| та, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Јед |
| енуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену |
| јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залуп |
| о сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај |
| угубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са зг |
| док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</ |
| и око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици нек |
| ић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и |
| му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред пр |
| мке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, д |
| га, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и ра |
| p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић |
| вку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, |
| Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на зга |
| поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ |
| разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту |
| стаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раш |
| ињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да |
| о је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> < |
| мој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни |
| седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа |
| пита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чек |
| те ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим с |
| истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ле |
| га одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S} |
| <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар |
| еда у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.< |
| гослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите |
| риште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, |
| вредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што |
| и из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> < |
| и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвоји |
| гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запа |
| дијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да за |
| одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше |
| р се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је п |
| А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера на |
| зним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Са |
| речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ни |
| , и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечно |
| који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да |
| ше, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, |
| .</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали п |
| ао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше |
| /head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се |
| би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком |
| д тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о |
| /p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као г |
| ?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба |
| букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим за |
| жда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он |
| а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна стр |
| јком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, под |
| еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одго |
| ем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за |
| ичестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су с |
| а сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у ман |
| RP19040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По |
| су њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Ту |
| остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на |
| у Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбу |
| сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе |
| ко ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се |
| у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S |
| ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зи |
| легли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, н |
| ијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — |
| милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аг |
| жја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p> |
| ни, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео |
| ћнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Х |
| прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео с |
| мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.< |
| но шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игуман |
| прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачком |
| а разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се |
| ојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова |
| ју оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о праз |
| ира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога |
| апалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико |
| ви људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су с |
| искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она м |
| у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У |
| C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорил |
| ту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишља |
| огађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не ли |
| м камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, у |
| ну и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, ра |
| усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може деси |
| решно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и с |
| к лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, |
| кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да пота |
| ворио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца |
| м девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић из |
| им духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше з |
| скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких |
| у га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су ј |
| кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — вик |
| инића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако с |
| Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и испри |
| у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у мана |
| ј чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је |
| Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, к |
| не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Сам |
| севе, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у |
| утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од |
| Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још |
| рв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, о |
| се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Руд |
| шенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време обле |
| су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, |
| дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му |
| ирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те та |
| неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" |
| по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} |
| муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи- |
| с гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Ми |
| да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода гд |
| мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито |
| био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак |
| <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага |
| па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обу |
| ерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али от |
| А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} |
| ћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гом |
| ше не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло |
| о субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чу |
| е тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима |
| ни, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно д |
| ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао |
| ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их |
| ревину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да |
| петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и с |
| бе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бир |
| е би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људ |
| вите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе т |
| међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан |
| она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је д |
| ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате |
| е као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb |
| вољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решм |
| ти је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до зар |
| у.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у кол |
| ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Ст |
| м, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, |
| а колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног |
| и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у посл |
| , народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај с |
| о да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљ |
| а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим |
| адвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чел |
| ле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису с |
| ња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирч |
| ајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, раз |
| самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или ж |
| ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упа |
| S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме са |
| А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића |
| њање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да ј |
| улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли |
| не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му он |
| е спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитв |
| , јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — ј |
| риказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа |
| толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се ра |
| <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— |
| — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје |
| .</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и |
| , суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испр |
| отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко луп |
| и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко |
| а чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће он |
| атељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту, |
| јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу |
| сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али |
| а.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли |
| е у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена |
| у виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се с |
| били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их посл |
| а па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би мо |
| то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо ко |
| златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убија |
| је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно тр |
| оклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт С |
| поведником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и |
| па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор- |
| Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, |
| еђашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је |
| а се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Беогр |
| ерење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Ту |
| вих планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина св |
| са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узе |
| наку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким з |
| тане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друг |
| оренике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се ум |
| у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један! |
| његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, |
| мешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног |
| и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није мога |
| у људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа |
| а, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек су |
| о десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потај |
| нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој |
| па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина |
| — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ј |
| ко га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што ни |
| труја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расан |
| ла неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно |
| зава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Го |
| <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету |
| кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, п |
| асуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први |
| у, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмах |
| о.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табаним |
| у први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали |
| у му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} О |
| не оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сирото |
| коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, |
| ле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћи |
| мереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— |
| <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за |
| 7" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као ж |
| а ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало за |
| а је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S |
| а сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки санд |
| 040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако гов |
| од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биоград |
| едан мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је бе |
| месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога прем |
| оме очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разла |
| p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала |
| угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше пут |
| атише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим |
| јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје |
| ри моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на ист |
| е, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субаш |
| Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p> |
| и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће |
| ага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, |
| лној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као |
| ваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корач |
| ев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и н |
| ину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у он |
| самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну |
| е га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанп |
| ојна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благослов |
| } Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало уна |
| гића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, ког |
| ше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,< |
| овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамниц |
| тали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— По |
| реним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двор |
| степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану. |
| узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па з |
| ер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оч |
| д људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму поре |
| н, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пруж |
| ео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљ |
| годишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатир |
| која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломље |
| ман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ заб |
| лико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за |
| .{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли |
| Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој о |
| је по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Д |
| у и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у |
| тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право |
| асније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не |
| p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић ј |
| , па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо ра |
| хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађен |
| апрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толик |
| ок је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путни |
| е прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да |
| да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и ос |
| е загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте ру |
| , као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета |
| ичешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабу |
| /p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам |
| шене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене |
| све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чу |
| рептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у |
| <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га |
| ије видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, к |
| тово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, М |
| ик од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једн |
| се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколик |
| ите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и |
| рава косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разго |
| а у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забрину |
| ену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Ал |
| е беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији |
| му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад б |
| адали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: |
| та игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у |
| је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће г |
| , толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, |
| аду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, |
| ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и кро |
| има, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у к |
| се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак |
| езана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, б |
| {S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгуб |
| иште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратница |
| а и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и н |
| благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се прелива |
| , деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и |
| ечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти |
| аш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и |
| оноши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим и |
| — уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слу |
| ужаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ а |
| > <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на п |
| у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{ |
| обро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и за |
| > <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у |
| живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва |
| бузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстов |
| во и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен т |
| ани од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело л |
| } Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је |
| сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говори |
| де вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! |
| презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан |
| рану, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рук |
| > <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, |
| Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време |
| е могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало |
| му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман |
| под колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као |
| гано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што з |
| вде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а вр |
| естано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати |
| ладићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве |
| да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у д |
| овем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не зн |
| и-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Вој |
| је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, |
| ојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита |
| осла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, |
| ала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња |
| " /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој д |
| кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић |
| лед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинути |
| ога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед |
| су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња |
| еди Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S} |
| души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их с |
| Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, |
| та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотл |
| им ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима |
| /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаћ |
| запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би б |
| </p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви ш |
| олико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги |
| домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једн |
| ад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је п |
| ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на с |
| су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и с |
| е лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Мил |
| и ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је |
| врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао |
| она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад |
| а.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован са |
| рви хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој ј |
| > <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скр |
| пита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па |
| ва!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто го |
| играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговар |
| есити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да |
| ати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S |
| удничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирил |
| , а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му нека |
| се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није св |
| силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на |
| дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се н |
| то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и |
| авила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би н |
| првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петор |
| је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прек |
| } Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знају |
| , како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у |
| а Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да |
| тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} |
| вако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик |
| кешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узм |
| а пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p> |
| о изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се са |
| цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{ |
| ћа као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудник |
| арко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће |
| етала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре иза |
| /p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар |
| ка до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопо |
| ма ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни |
| на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чи |
| на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га с |
| чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, |
| а си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинит |
| брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу |
| ао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, зг |
| же се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом |
| као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовн |
| <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њези |
| им од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је |
| па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза |
| ха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и са |
| ше како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! |
| се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да |
| његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе |
| е од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на њ |
| ко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манас |
| кнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових |
| очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} |
| куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из цел |
| е друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице н |
| осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске с |
| храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Бо |
| !{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S |
| јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњани |
| ће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, |
| пић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача н |
| ушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да м |
| туче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећањ |
| са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-а |
| ека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманов |
| би шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне |
| Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то к |
| да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, |
| д овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p |
| ад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, м |
| Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама |
| зва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто м |
| оје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуко |
| но, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седиш |
| р и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, |
| се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} П |
| о, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — од |
| е душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој |
| гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би с |
| ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљ |
| а ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="8 |
| >није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Ка |
| , изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена це |
| и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају д |
| ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч зап |
| би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и бр |
| силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?< |
| Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више н |
| ађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим груд |
| и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указал |
| ! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само пог |
| да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, изба |
| <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које |
| за, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, кум |
| ић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке |
| се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито |
| } Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова по |
| х беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те |
| /p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет н |
| и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се рај |
| tone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и о |
| се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, |
| т ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} От |
| >— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваља |
| ирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} |
| ! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова |
| а нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене |
| .</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вил |
| -Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те види |
| везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| им шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне об |
| за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се дру |
| стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— |
| у зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? ( |
| е!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} |
| а?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних |
| /p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови |
| ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, че |
| себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и |
| да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са ос |
| а ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова |
| и и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешт |
| страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће м |
| м тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље |
| се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око |
| душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга ј |
| о,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чи |
| ао да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се пр |
| ице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, |
| Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још ни |
| трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, |
| е овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нем |
| квим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао |
| на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи ј |
| и се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лаг |
| .{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо |
| еше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с |
| змеђу два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра |
| оге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодоли |
| Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! |
| овори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е |
| Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев д |
| наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! |
| да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на |
| љу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком |
| што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по кој |
| ача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</ |
| ти није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у |
| а беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? |
| уто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си п |
| све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Док |
| сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске пору |
| Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио с |
| елог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово д |
| оре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложил |
| је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинић |
| усте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче длан |
| опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> с |
| S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што п |
| ста Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздиса |
| а, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби |
| а коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште |
| упићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му |
| вој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову г |
| ови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те к |
| себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полет |
| > <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} |
| ују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{ |
| под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама |
| ћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје ј |
| /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рође |
| да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати |
| итио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} |
| под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли как |
| било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке |
| што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки |
| ну.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш кад |
| нога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сат |
| асти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, ш |
| >Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући |
| калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврш |
| га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељив |
| !</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их заде |
| окрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и |
| се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо св |
| ђу брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је |
| жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је с |
| сло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је |
| као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуб |
| ме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира |
| S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а ка |
| <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у |
| Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некак |
| и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-а |
| ова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, ал |
| е предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, |
| љена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — |
| т, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кро |
| о се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S |
| тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрик |
| срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упут |
| је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још сумо |
| тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па |
| <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад г |
| /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна на |
| тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако |
| од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим нена |
| о у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— |
| д и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла |
| <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p |
| , оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p |
| лично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад р |
| тар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два о |
| Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p |
| си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупи |
| авио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе |
| дове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних |
| у му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и с |
| p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пак |
| Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична |
| едра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава |
| у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше чет |
| у.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком |
| ва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који |
| нај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да |
| поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну |
| <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад м |
| <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, |
| анастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{ |
| је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умо |
| удним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, ко |
| з пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза с |
| кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео |
| ло и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пи |
| часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он |
| е пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, |
| удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чин |
| е опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљ |
| магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најза |
| е су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуг |
| <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се |
| ово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име |
| БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body> < |
| ове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забри |
| ли се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над |
| посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји не |
| се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> < |
| кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита мо |
| ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.< |
| .</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледају |
| ста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом |
| p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с к |
| n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — |
| ни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узр |
| само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено г |
| его је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? |
| је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли |
| нићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Ка |
| злеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кро |
| — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво |
| амет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — уз |
| цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, т |
| бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди |
| го да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам |
| ја слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се |
| год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет |
| е овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, д |
| трељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што |
| ију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колен |
| pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она |
| и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваље |
| ко је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га |
| е диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— П |
| Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а н |
| неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, |
| ут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилаз |
| џи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће пр |
| мо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поруч |
| и аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна |
| ир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видај |
| н; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда |
| , под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (прокле |
| Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — н |
| {S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочит |
| .<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их св |
| да стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} |
| и, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p |
| У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пре |
| е, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића б |
| не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користи |
| више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села нап |
| , то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p |
| вите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису он |
| } И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p |
| то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред |
| м месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда |
| Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту |
| ко је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да |
| ласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопат |
| head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постал |
| била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџиј |
| поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у |
| ни крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га пос |
| радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Сми |
| Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је он |
| иство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа з |
| а је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје |
| итискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се пр |
| ади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се |
| ајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, |
| .</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се |
| о чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознава |
| ки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага |
| прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљо |
| е пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који |
| ћа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај п |
| њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћ |
| сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> |
| Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај |
| ку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у со |
| ише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, отку |
| кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?< |
| — Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> |
| p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио н |
| ако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило |
| жину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, ис |
| пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се |
| клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи- |
| чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> < |
| ти стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада че |
| сиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p |
| к остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и ово |
| уо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гл |
| </p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испра |
| његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима д |
| n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поз |
| !</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /> |
| бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче |
| прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>Н |
| то их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S} |
| n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни |
| и тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад |
| "23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разго |
| страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћ |
| у, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волел |
| , што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, з |
| већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта |
| и и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има |
| и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози |
| и камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сад |
| лна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотак |
| говим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} |
| управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> |
| l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </ |
| и.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у |
| раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни |
| а ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душ |
| p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, |
| љеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу |
| и мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину. |
| аг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гаги |
| ори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком м |
| ушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о п |
| ио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гусла |
| че духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ће |
| е стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом з |
| у.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је рас |
| јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, исти |
| рбији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеном |
| мену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, |
| — пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? |
| убише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ји им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиш |
| ла за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач |
| зивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њ |
| ицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумо |
| е кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница има |
| ела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магл |
| уше проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана |
| осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи об |
| >Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— |
| и, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу. |
| рати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци |
| ?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не |
| ицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати о |
| њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово хра |
| е познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него са |
| -Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџи |
| Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, аг |
| а необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— |
| стио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је |
| тина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрат |
| оласто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" |
| поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за |
| и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у г |
| о сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овом |
| а дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, |
| .{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави проле |
| Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више з |
| — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} З |
| одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, пр |
| а ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушт |
| к, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, п |
| и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, св |
| ћевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко у |
| брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:< |
| је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да |
| p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је |
| о, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Ид |
| са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им |
| му.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако ств |
| им путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искре |
| ајзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад |
| p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека |
| на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно |
| ку собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трепти |
| ију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју каб |
| Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете |
| и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави |
| е чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је не |
| мљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.< |
| ућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађ |
| лахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто слич |
| поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте |
| бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта |
| ко га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</ |
| е, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш |
| је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече д |
| са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — реч |
| у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „млади |
| чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој за |
| е, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне. |
| а је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у |
| еве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <d |
| /p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их |
| на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гаг |
| Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{ |
| марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече ула |
| је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S |
| миљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, о |
| о више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми |
| па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, а |
| <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="1 |
| а се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле |
| нице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. < |
| шајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кри |
| кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима к |
| управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ни |
| инуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могл |
| ке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манаст |
| м зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу |
| и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то вр |
| .{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необ |
| ло, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калу |
| аломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још |
| путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде |
| новца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке ра |
| на у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је вид |
| љ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг |
| моћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, |
| ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p |
| је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били |
| моћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже |
| видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, |
| > <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — од |
| овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло |
| е из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се ра |
| коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ п |
| ад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> < |
| Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуг |
| е се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараш |
| екаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. |
| .{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их |
| је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори А |
| Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд пре |
| ив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само |
| /p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је |
| лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по ман |
| дахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по паша |
| , и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њи |
| а. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувш |
| лек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гус |
| ати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакн |
| рова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред |
| сазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Об |
| ного карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше л |
| одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S |
| ко у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p |
| оје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола |
| нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а к |
| је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опо |
| на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихв |
| кну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и |
| им па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> |
| е по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га бац |
| селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никак |
| ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда |
| еш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа |
| ђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, к |
| овођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— |
| о време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати раки |
| очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А |
| е, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом |
| а између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А с |
| /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па п |
| откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да |
| евна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима |
| ануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, |
| хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у с |
| започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога се |
| коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији пр |
| да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, ч |
| и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто уп |
| ство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по ма |
| јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје са |
| ње Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сас |
| и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су |
| ра је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на |
| чу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} |
| на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово д |
| осподара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чи |
| рко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући по |
| стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење |
| дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре |
| ети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Руд |
| е напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђ |
| едала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се |
| , те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да с |
| знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А |
| ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кр |
| к.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се |
| јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина |
| само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупи |
| о је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игума |
| све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђе |
| , кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су о |
| огађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на с |
| и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак |
| Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је |
| овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Ан |
| сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је См |
| ића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би жур |
| е, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколи |
| ги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити |
| је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: |
| ир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, |
| вима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше, |
| потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, ср |
| ен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама |
| не гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чу |
| решила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана пок |
| ји га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака |
| ева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељ |
| е на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме |
| Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати ника |
| ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту |
| докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман |
| ака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то |
| омогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игумано |
| радају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике |
| државали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељ |
| хових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p |
| ко породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, с |
| p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравиц |
| ага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе |
| се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епит |
| му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једн |
| — Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>М |
| ила Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.< |
| з сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у јед |
| ламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконо |
| који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} |
| S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ва |
| откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин ур |
| у, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, |
| о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није |
| ="SRP19040_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као м |
| одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међ |
| еприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зач |
| екоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим |
| у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> |
| ="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type=" |
| е чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} На |
| /p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је пр |
| .</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се |
| народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали |
| Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, |
| ло се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнез |
| 9040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} |
| , о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напун |
| то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне |
| он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом |
| е душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с |
| о првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из |
| 040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је доп |
| сну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитв |
| анастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти с |
| снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча к |
| оје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад споме |
| женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је бил |
| све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челича |
| ла решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекушт |
| Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.< |
| едао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није |
| да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први пог |
| једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамов |
| на мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше |
| планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ н |
| ем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустаф |
| е само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замач |
| <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што вод |
| <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме. |
| !</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И с |
| нити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши |
| умњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, |
| најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да |
| /p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти |
| ослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Иде |
| и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта |
| ако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, |
| се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} |
| а га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га |
| > <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то |
| највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала се |
| пак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је за |
| убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире з |
| брава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турц |
| ажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу. |
| је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, |
| су.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али на |
| нђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те |
| гићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> < |
| честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадн |
| инило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела |
| а потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> < |
| да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за |
| ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{ |
| владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кул |
| о се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре укло |
| лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p |
| чини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало |
| упићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, |
| у. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Е |
| оте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли сн |
| а лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n= |
| е Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— О |
| приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и |
| ="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То |
| о ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије |
| гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са оно |
| у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста |
| ови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у к |
| Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви од |
| p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шт |
| Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан |
| ш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Р |
| звири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора с |
| ко висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири са |
| е, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа |
| естити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— |
| а. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, |
| куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да |
| да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмил |
| ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјет |
| зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му |
| сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не мож |
| ли дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од ово |
| н.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим год |
| 8" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо |
| } Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, н |
| тати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито уст |
| очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што |
| Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није |
| се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да ни |
| хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, м |
| овори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p |
| /p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човеч |
| па, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> < |
| да, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива |
| тварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова |
| је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су |
| што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све |
| Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p |
| овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају |
| Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пуз |
| све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села |
| авуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скри |
| поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу, |
| мажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p |
| Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, п |
| лајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера |
| с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнак |
| оји ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њ |
| а, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неко |
| аска Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> |
| хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном |
| апљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој |
| покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао о |
| ml:id="SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и |
| чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у ва |
| сту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки и |
| е изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, |
| , де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Руп |
| о памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра |
| љени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Г |
| ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се за |
| је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ |
| > <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Стар |
| која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <p |
| S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да с |
| је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовни |
| су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су о |
| ко му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у чес |
| у се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти |
| аџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У |
| као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких лити |
| рисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ |
| им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Г |
| није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних |
| у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туд |
| ла, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорч |
| Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се |
| да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсеч |
| д стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p> |
| мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, |
| а, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред |
| е Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стој |
| је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да с |
| ја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре |
| лико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да ост |
| а случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младе |
| ве мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} |
| а непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примири |
| и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледај |
| наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирск |
| канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини м |
| чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засен |
| Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, шт |
| манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао |
| а, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало |
| им корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињ |
| ежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомен |
| мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле ј |
| што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, |
| м изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њ |
| и, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала |
| хвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове за |
| дам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али |
| , шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не |
| тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким |
| ију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушал |
| седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не над |
| 9" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слуш |
| иш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{ |
| ог које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан |
| ј се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запом |
| им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час з |
| душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко не |
| и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему |
| менило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено |
| </p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</ |
| који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји |
| поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао |
| непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се |
| ко су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седиш |
| ишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џ |
| сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прав |
| х благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између гус |
| ма.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса |
| , као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа |
| ров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи |
| ве докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим пр |
| о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле |
| сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манас |
| вамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза |
| што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем |
| а по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова |
| то Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> |
| ево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и њего |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у |
| е према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један |
| већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић |
| чеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у |
| је знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а |
| сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, |
| нар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још је |
| о, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је сед |
| ела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила гу |
| јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, |
| измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасик |
| тили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и ост |
| огрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и разве |
| ко гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> |
| а га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим п |
| прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, |
| му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза |
| приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било в |
| ко ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Тур |
| аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. |
| иђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слути |
| ојих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах расп |
| ћ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те с |
| све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми нај |
| чини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људск |
| зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело |
| осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на ш |
| да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, н |
| ђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини тем |
| Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разл |
| којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је |
| {S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Мор |
| исао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна дево |
| умане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S |
| — одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} |
| ла је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смел |
| руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистр |
| затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и су |
| је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, |
| да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S |
| ље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић оп |
| неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Д |
| нова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рај |
| стргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом |
| и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана |
| ну.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> < |
| одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити п |
| лима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — у |
| снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> |
| Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га и |
| лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као |
| нег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очиј |
| е у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би дана |
| ријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, са |
| озрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с |
| ачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа г |
| лива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као |
| само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњен |
| ј коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених но |
| гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом |
| ојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе шт |
| змичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бу |
| у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месеч |
| ови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи |
| вој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше |
| оше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. |
| докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хан |
| забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, |
| им, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљи |
| нина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно кл |
| да сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша ма |
| p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Руп |
| арца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови ка |
| као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало при |
| амо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била |
| силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би не |
| слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели кр |
| о Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда н |
| p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг |
| залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напо |
| то гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је п |
| дан, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, б |
| сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по је |
| ело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зим |
| <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви |
| и крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Т |
| е ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лак |
| у, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост! |
| , донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост. |
| <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и пр |
| је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић |
| рча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који |
| бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу |
| ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Су |
| добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво п |
| о пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше пода |
| уднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којо |
| аве покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб |
| је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку с |
| беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихва |
| p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалос |
| зивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; |
| ко редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказива |
| исцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спу |
| олску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, |
| чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је го |
| и-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је |
| а, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са остал |
| анашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала |
| и; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки и |
| памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека |
| е се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а о |
| несе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплак |
| она за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима |
| ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је |
| је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игум |
| ицу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према ра |
| љавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле |
| ло! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> |
| м, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је |
| <p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у с |
| ставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, |
| у Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно |
| еко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену |
| га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и о |
| ветлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони |
| , а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са за |
| доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} До |
| чека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се |
| оје се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, |
| очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте р |
| И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати |
| аг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ве |
| у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило. |
| жио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, |
| ило би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Ту |
| р са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избиј |
| а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је |
| а су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су |
| ије смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Ша |
| Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето ш |
| .{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће пр |
| бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, по |
| , а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калу |
| дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздан |
| ашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стр |
| је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде |
| игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпе |
| тане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смиј |
| се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, |
| аред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да |
| ћи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђер |
| оје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба |
| ријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Ми |
| ута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по глас |
| вдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ва |
| утке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> |
| што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово |
| има, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Пон |
| чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим пр |
| с само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, за |
| упи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било |
| знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, |
| јих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је из |
| а потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, п |
| х литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— |
| ж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у г |
| ли док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило; |
| па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, к |
| им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или сна |
| се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам |
| рех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дан |
| младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, |
| p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина ми |
| а синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговориш |
| докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> |
| Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јара |
| Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А т |
| ство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, с |
| е место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, |
| упи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не |
| пу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из |
| .{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој |
| олицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим љу |
| ису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови |
| > једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећ |
| , <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село за |
| <p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— |
| баша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је |
| леда оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да |
| мо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не ср |
| >— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> |
| ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мис |
| био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрп |
| , нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је |
| већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А до |
| камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера |
| оне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разум |
| верао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, и |
| ем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, |
| хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пу |
| n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи |
| , да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред со |
| кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на |
| азре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, с |
| p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало зати |
| не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па |
| Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека |
| д његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком при |
| шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодиј |
| провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и |
| ној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његово |
| и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није |
| лицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати ник |
| ога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боло |
| олико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да изм |
| ађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџ |
| ижи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како |
| уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и т |
| а да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по |
| уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло расп |
| метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Г |
| сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана н |
| l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Про |
| е могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вече |
| трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није мога |
| укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до |
| скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? |
| и оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине б |
| у оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад |
| му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у вели |
| <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир |
| а се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што с |
| тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад н |
| упић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерин |
| рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете роб |
| их и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — |
| а опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, |
| и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час |
| та у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти веч |
| пуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се |
| да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађив |
| аох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за |
| ом, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да зн |
| ебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети г |
| дне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима кла |
| , куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, п |
| пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је |
| ог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их ј |
| та Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лиц |
| ене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи- |
| } Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџи |
| пео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком прек |
| танојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зид |
| агићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за сво |
| стало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено |
| ену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али |
| е и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести |
| да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, нег |
| шетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ |
| <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p> |
| оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије уд |
| рата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да закли |
| маћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; |
| а Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те |
| азговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се ни |
| поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.< |
| Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељ |
| S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, |
| акрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— |
| знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су не |
| .</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у прост |
| ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи |
| одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред н |
| у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило, |
| ђу Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} |
| ке, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манаст |
| >— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто |
| који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле |
| учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру |
| е и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако весело |
| у.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледал |
| га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурч |
| ио слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али же |
| е да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са |
| ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало не |
| чку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p |
| ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа св |
| ирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гоми |
| /p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штамп |
| сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па |
| Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један |
| абаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су од |
| ек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом |
| очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла се |
| Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из |
| ву дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже мале |
| ена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују н |
| и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као |
| рпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало |
| крај гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта |
| разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица. |
| ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну |
| убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није с |
| оме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> < |
| наге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силн |
| .</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико ор |
| p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо |
| ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах |
| ! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> |
| аљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} |
| г.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим вр |
| а сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли ку |
| >— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће. |
| воздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снаг |
| је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се |
| ем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја |
| ј страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине |
| јише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ј |
| ; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Мил |
| виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапава |
| ше и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, |
| ила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особи |
| Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лак |
| лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ра |
| е, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду увал |
| со! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из кућ |
| тима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао |
| у она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један |
| На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На |
| и, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над њего |
| ке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецат |
| , а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</ |
| да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n=" |
| дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једн |
| војче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од |
| урских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је д |
| ло.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти |
| S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} |
| се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам о |
| ли их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу. |
| прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо ск |
| лави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они г |
| дједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђав |
| — То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Р |
| и агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само оче |
| тињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босанск |
| од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим |
| руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га ј |
| p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манаст |
| раштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен |
| њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изг |
| гуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже |
| говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и |
| бијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао |
| јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> |
| ај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватит |
| а, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном |
| а рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у |
| .</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо ус |
| е прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге |
| една од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак превар |
| е посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само заје |
| ић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу |
| ло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је у |
| n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина м |
| ацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је с |
| су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још п |
| вопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И т |
| гих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у |
| на с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су с |
| вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвој |
| у се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће |
| ир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> |
| .{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово |
| њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су би |
| е жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се |
| у.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други |
| их закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се зава |
| "182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p |
| p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви лист |
| , била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком |
| ?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је |
| Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, |
| /p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у |
| гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други п |
| баша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, |
| поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је т |
| ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такв |
| бијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Мило |
| штољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} |
| ћу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко |
| гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> |
| } Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне аг |
| у, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао |
| <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — |
| одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Р |
| год спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чист |
| окојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влаж |
| ајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко |
| има.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласо |
| ије, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај- |
| коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неки |
| ледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјава |
| о су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет |
| чини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ пре |
| другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га ду |
| доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто |
| смена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гаг |
| исмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не |
| — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску |
| едајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за С |
| а ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} |
| еца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ |
| ово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него |
| толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма |
| сећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и |
| е, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без |
| замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Ка |
| ег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, |
| испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била ј |
| се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега |
| је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један |
| гићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сеља |
| Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па оп |
| лао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово |
| кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! — |
| кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" /> |
| у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како д |
| еши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и паж |
| .{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога |
| да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазн |
| ивају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а к |
| рица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутино |
| а дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је би |
| вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је ко |
| или, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, пот |
| /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S |
| можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима |
| има Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их |
| како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни м |
| тале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан и |
| им, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за |
| и ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Тур |
| амо је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук, |
| Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" |
| су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места н |
| сцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина |
| му кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Вла |
| и куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам и |
| и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p> |
| аве и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене |
| и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти |
| дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и о |
| , упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридес |
| поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је |
| је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дроб |
| били, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} |
| да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, |
| ан другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p |
| а била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема М |
| крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко друг |
| ајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда |
| е опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила |
| амо да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни |
| ије! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што м |
| гађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Њего |
| клони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста р |
| доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори |
| {S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угл |
| мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за |
| м?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милој |
| идим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — |
| мана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p |
| и то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — зап |
| о тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у |
| о поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, |
| изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјек |
| је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спом |
| ио толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забра |
| Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита |
| с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљ |
| си нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад |
| смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет. |
| лико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од |
| ли зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А |
| ору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми |
| е скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело ј |
| Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она с |
| итајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана |
| и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад |
| и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи |
| лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну |
| него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и |
| Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> в |
| уховниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао |
| </p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он |
| /p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало пос |
| у лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, так |
| одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена вра |
| , из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлуч |
| под ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било у |
| И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад |
| м гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало |
| тоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p |
| и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овд |
| и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! |
| направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио |
| ше захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, к |
| д Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очим |
| ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишч |
| /p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадит |
| .{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџакл |
| миља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усни |
| о тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко узд |
| жда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мисл |
| ајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеос |
| аспитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да мус |
| сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко с |
| -тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, |
| шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манаст |
| поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст |
| астурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрет |
| главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан ду |
| ама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу |
| а једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи |
| и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калу |
| у.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонул |
| ић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио |
| рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се у |
| је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не |
| но потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, |
| тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми |
| ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али т |
| .{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</ |
| елу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још |
| сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти гла |
| служи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на пр |
| а страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тад |
| агост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и |
| а бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, |
| љеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање |
| ојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и |
| је.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај |
| ића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине нед |
| тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало |
| чи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртогла |
| b n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> < |
| ше очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је |
| трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу сво |
| > <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хлад |
| е прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p |
| <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе |
| ед најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и по |
| и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.< |
| ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да |
| срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те |
| огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извад |
| боко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све |
| застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад |
| м не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по кој |
| ним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако |
| рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сван |
| ори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума |
| уцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало |
| чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и |
| , <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз гу |
| емом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сам |
| а своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини |
| и се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапут |
| них што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још са |
| главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, |
| уховник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жу |
| међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упад |
| јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих и |
| Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца ниј |
| с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезов |
| љене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Нем |
| у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их |
| сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене по |
| најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о че |
| имо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура |
| се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара |
| такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљи |
| {S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане а |
| су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испо |
| ном пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудни |
| о округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од на |
| да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Ст |
| енило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва |
| озори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је п |
| настир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осе |
| клони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди т |
| молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излази |
| о израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале |
| буку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која |
| се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очаја |
| еше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, |
| и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докл |
| ажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прос |
| аред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била |
| ш маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мрж |
| довољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњ |
| ема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићем |
| друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистах |
| и дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрад |
| ић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одгов |
| и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија неб |
| ој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе |
| боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, о |
| на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субот |
| о што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{ |
| целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао |
| ао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила |
| Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" /> |
| p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> < |
| боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, пр |
| вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — ви |
| — Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> |
| мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} |
| овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> < |
| т не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Ј |
| благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угле |
| и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нест |
| док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, д |
| свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — |
| .{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Ха |
| доше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb |
| уљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у ис |
| ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га по |
| p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда |
| пелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: |
| откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запит |
| људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. |
| ређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је |
| а, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговор |
| ен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге бор |
| е. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хв |
| у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, |
| еда у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помо |
| кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> |
| — Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима до |
| и.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први |
| и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић н |
| и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Е |
| — Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев, |
| еси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на |
| ка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</ |
| а Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урад |
| су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајн |
| и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилу |
| м прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у л |
| > <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће |
| још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће з |
| ога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— |
| {S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта |
| у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом ра |
| ином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под с |
| небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић |
| о зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње о |
| нило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху ст |
| ило само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова |
| живљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело по |
| беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што |
| ре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су |
| >— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе н |
| ић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од мако |
| <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> < |
| х.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ак |
| — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од |
| ово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више оти |
| истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е |
| ки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{ |
| касали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снаг |
| шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, |
| Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и |
| и у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се |
| омисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Тур |
| игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође |
| авађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда |
| груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко узд |
| аш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је дост |
| зао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну |
| и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, из |
| несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад виш |
| скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајућ |
| м, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гу |
| гне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Ми |
| те, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Г |
| крсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, |
| а, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако ред |
| в, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту |
| ачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мај |
| свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа |
| {S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и |
| овати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Ха |
| да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало |
| в изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у ман |
| амо је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Не |
| ти тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</ |
| ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца зак |
| } Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то |
| 24" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости |
| ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад виш |
| ?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, |
| се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбин |
| игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гл |
| и на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у ово |
| и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у |
| зређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, с |
| ме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједар |
| ера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</ |
| сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана |
| и у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, |
| ломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто |
| евојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи суба |
| ла тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта |
| рње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, у |
| уше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} |
| !{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субаш |
| уо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не |
| узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прим |
| и.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.< |
| а се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и мол |
| нога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га |
| адна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго са |
| , ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мук |
| вуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га прити |
| и у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине |
| који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали |
| од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Ме |
| дубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико |
| p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> < |
| божна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва |
| лопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На |
| љади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку |
| г, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим ни |
| апуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му на |
| тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> < |
| а пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> |
| ћ. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! |
| ву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени нар |
| ама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорит |
| на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапут |
| у, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се ли |
| ста.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више |
| Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} |
| језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му с |
| ожицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву с |
| p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболс |
| оноша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разбол |
| >— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n=" |
| Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, а |
| — простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чу |
| нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Де |
| улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и пог |
| агић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати не |
| жеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само с |
| мњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па как |
| РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј |
| зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и с |
| и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> |
| у да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p> |
| ни крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да |
| > <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба |
| мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у |
| егне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да |
| <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две најви |
| о бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{ |
| ion" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљ |
| е зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело |
| ајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак за |
| е и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробав |
| шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили ње |
| упа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници |
| главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах по |
| звадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> |
| ји што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је |
| још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, ка |
| ди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало |
| S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још по |
| стом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, |
| е хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове доб |
| и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде. |
| роз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом н |
| манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда |
| ости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да с |
| , докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком |
| су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово д |
| д више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало |
| почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом |
| е женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш |
| како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненад |
| атић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо? |
| ахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> |
| него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на |
| Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> < |
| p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} |
| оме што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која с |
| што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме час |
| ићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <p |
| о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душ |
| ане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p |
| /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче. |
| p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па о |
| .</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Са |
| вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић п |
| уна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се |
| они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим ост |
| иним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагић |
| ad>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком про |
| а су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а ов |
| можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освет |
| У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићев |
| ало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p |
| <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преобр |
| /p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким пог |
| /p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе ру |
| амо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у гу |
| </p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{ |
| ов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> |
| твари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није д |
| по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али |
| пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — уч |
| !</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} |
| а се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се |
| као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају |
| или.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљ |
| им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и ка |
| те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски |
| а оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — у |
| <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зи |
| алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ бе |
| је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</ |
| к добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Ш |
| <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али |
| ма!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!< |
| људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија |
| те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одго |
| хо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жал |
| , — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: и |
| има, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, шт |
| чана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његов |
| а ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Ш |
| ство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби |
| места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p> |
| <p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? |
| аћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не мог |
| есам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, |
| му зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по |
| ећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило ј |
| .“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} |
| сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна |
| p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вр |
| > <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као |
| х недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахире |
| рунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе |
| јаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље бес |
| еда не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кул |
| и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, п |
| оме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у |
| а снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиренос |
| инио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим ко |
| ка пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{ |
| њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похит |
| су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му |
| Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно |
| есе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S |
| ка пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хај |
| запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А т |
| те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде |
| а гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чв |
| Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, це |
| го икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима пошт |
| скушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p |
| ланинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па т |
| авославноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, |
| ош у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводов |
| , бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — За |
| е са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно сво |
| ога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, д |
| ало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S |
| ува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, < |
| руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, к |
| што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њих |
| и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Мил |
| роз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се н |
| гла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта |
| илици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у |
| а догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на с |
| ише, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је ве |
| <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стиг |
| газе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, |
| оване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> |
| , која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које до |
| ана и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{ |
| па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турц |
| о морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупи |
| га Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мал |
| страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је |
| н зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и м |
| се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Ст |
| ме ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и |
| га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — |
| још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" |
| лео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на до |
| манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднич |
| њу највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу |
| p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га |
| врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћи |
| аз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га |
| е силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећ |
| Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек до |
| би више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се и |
| твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то ис |
| че и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Су |
| о, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева |
| ман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају. |
| се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Л |
| е више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели |
| у грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса |
| беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову |
| е глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахн |
| урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неко |
| доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај |
| наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, |
| дне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним глас |
| да радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман |
| .{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} |
| угога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гусла |
| .</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио краје |
| ње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био |
| злегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S |
| у се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман |
| арали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S |
| во!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред св |
| у, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђе |
| нина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђ |
| ио је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била поз |
| .</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода |
| колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир |
| <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из |
| ним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај |
| ај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је |
| се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у к |
| а није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавш |
| , да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— |
| ише да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год |
| , притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Ј |
| Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друг |
| би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се |
| бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде |
| и га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој |
| тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобани |
| беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо с |
| ођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинут |
| убима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} |
| ка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти рак |
| дијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га б |
| помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Ру |
| бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред сам |
| м. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врат |
| ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете п |
| агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти ве |
| , па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, дод |
| ћ одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељ |
| е часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — |
| а растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, |
| ели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p |
| ући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним г |
| ори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, к |
| души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени |
| скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи |
| ва, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив. |
| ма?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси |
| што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој |
| е лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече |
| аметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — |
| а ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно |
| Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манас |
| тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић уз |
| па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисц |
| ="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Руп |
| га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од с |
| е, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесо |
| а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и с |
| ш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али |
| те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао гл |
| под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Ан |
| и се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање |
| одом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстим |
| Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.< |
| шта и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог |
| опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> < |
| <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и |
| p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А |
| скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, |
| нас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема |
| а вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да |
| .</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњ |
| ерује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, |
| му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} З |
| гу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посве |
| а неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш о |
| о час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића ув |
| ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта |
| лена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јек |
| ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, |
| зврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, м |
| јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио б |
| одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмц |
| смехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лије |
| а с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, б |
| — Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је д |
| .<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле |
| ста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће |
| а легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се врати |
| и, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли ко |
| а у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} |
| Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> < |
| алма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу |
| мо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди к |
| оник меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један |
| жеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одби |
| олитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакањ |
| — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи н |
| ом прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступ |
| p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> |
| е зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калу |
| болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ по |
| Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> |
| ме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Веза |
| е баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p> |
| кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га пог |
| .{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У |
| е смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу |
| аш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и п |
| наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и |
| виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се пот |
| ђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напо |
| увам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј |
| да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Ева |
| ки Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је в |
| {S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али |
| справља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џин |
| ога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, |
| его ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у црк |
| запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— |
| Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и |
| је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам рец |
| .</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико |
| није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, |
| сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само |
| ога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не по |
| дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива ње |
| на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се рад |
| оље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из ш |
| да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да проп |
| дна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и вер |
| души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> |
| м, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме! |
| имо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео ч |
| а је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<p |
| а Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Ш |
| ић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера |
| прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p |
| за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.< |
| Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за час |
| јде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n= |
| а реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, д |
| .</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p> |
| омогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p> |
| којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и п |
| рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно исти |
| ио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и д |
| па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је |
| унити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега при |
| ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више |
| м корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њег |
| p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом |
| pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Бо |
| сао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су |
| очеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повик |
| о загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у тр |
| јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна ка |
| н, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} З |
| и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте |
| па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин |
| јатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ј |
| па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће м |
| само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однес |
| одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— |
| растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и дево |
| амишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом |
| стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни |
| рини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће прим |
| своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> < |
| . <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игума |
| е ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да |
| ечено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да |
| а, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрве |
| атре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај |
| ст, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи |
| цало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог |
| их коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А |
| ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је н |
| воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита крат |
| сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да м |
| У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и |
| чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, ш |
| лака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека |
| би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега шт |
| грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се зарони |
| тајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а |
| але крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, |
| у, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше |
| pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљат |
| е не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— |
| ивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања |
| ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни |
| /p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га с |
| на пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше |
| е мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узруја |
| лана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавал |
| тић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пун |
| тио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверав |
| завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станк |
| ј затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли матер |
| , а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у |
| ћишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толик |
| м је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, по |
| ојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом |
| его што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима б |
| ховниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!< |
| е да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око боле |
| сну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се см |
| е.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, |
| угачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена |
| кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачки |
| настирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и С |
| саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче |
| уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања б |
| ремена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у не |
| b n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У ва |
| ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и глед |
| о осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак мога |
| } Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке |
| у, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз лич |
| мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за тр |
| ема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу |
| ши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у ст |
| у, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче |
| p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је т |
| з гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, кле |
| е врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у ј |
| гао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запев |
| иште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, |
| се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у коли |
| диковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па |
| је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, стар |
| послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћ |
| то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у м |
| стао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а |
| оштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ |
| естра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако |
| к; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрн |
| ини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнем |
| је недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода |
| ви ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу д |
| ху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново |
| бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неко |
| су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако б |
| познати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p |
| у.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Рудн |
| ош пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, |
| , да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред др |
| букли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ ч |
| аља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати ку |
| ети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће |
| редио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај |
| } Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти ве |
| беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отвори |
| је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и |
| Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, шт |
| асе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је |
| подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да н |
| рџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук. |
| и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда глед |
| азведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их вет |
| па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти п |
| очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмирк |
| и преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена |
| пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и о |
| убаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са |
| ост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n= |
| те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је го |
| овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му |
| Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо |
| ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, |
| а проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже гл |
| ="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би |
| S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одго |
| сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, |
| а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља! |
| такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизат |
| е сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за цркв |
| м белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице |
| езао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S |
| разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па |
| еви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је |
| алелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде |
| ма.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби |
| ачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али |
| те хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић |
| же!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Ш |
| да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му пог |
| , кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, |
| осумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај зато |
| то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да ме |
| гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шум |
| уне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни бе |
| и не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда |
| а.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то т |
| S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, мет |
| сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропада |
| и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нек |
| е загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Су |
| ана огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> < |
| лазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну ч |
| толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очи |
| p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а ко |
| вој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или |
| треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> |
| > <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! |
| , која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била она |
| плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! |
| у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога |
| кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; през |
| S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу п |
| са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну |
| се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, |
| то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој обр |
| иру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и к |
| Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на |
| рнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прек |
| учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрс |
| S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичк |
| овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други |
| " /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу м |
| о да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га у |
| м, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо с |
| аједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су јед |
| стане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад |
| д необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га |
| и на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} |
| и.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Н |
| што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога уч |
| ио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном икон |
| ипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих |
| се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се искол |
| је је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мир |
| {S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, |
| да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да |
| ема запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала |
| ла крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица |
| ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених |
| мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме пева |
| току светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазв |
| што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се о |
| о падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне |
| рискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових пр |
| ога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затр |
| асклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени пото |
| алила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њих |
| освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — |
| ина, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико |
| а пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он |
| јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пр |
| мка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово шт |
| илановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одго |
| овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као |
| или велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству |
| {S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у п |
| хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тре |
| ше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си на |
| е пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или |
| његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} |
| трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасав |
| макао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше к |
| у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако |
| напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу п |
| 133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну а |
| ими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} |
| и-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба мн |
| ком забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било |
| ли ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће |
| ану.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа уја |
| ици читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиг |
| , иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенц |
| Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли |
| остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <p |
| што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисл |
| Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, ш |
| о је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња к |
| ој одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово |
| да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, |
| ска.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико ни |
| што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и ш |
| и од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Х |
| у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубо |
| а двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p> |
| да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо |
| {S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мрш |
| је се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном каш |
| тавише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се н |
| једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако |
| ино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знад |
| ина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје. |
| ива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за |
| онетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг де |
| ру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићев |
| , није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рође |
| ји сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p> |
| сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, |
| а, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њези |
| мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалим |
| ном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и |
| нић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Ста |
| ју високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, ш |
| е око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од куб |
| p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манас |
| јех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити |
| етети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n |
| в младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу |
| , тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, с |
| скопаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спус |
| лу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, ка |
| м до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује. |
| ти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је ј |
| дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Ш |
| ао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста |
| се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслу |
| штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда |
| } Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Стано |
| нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад |
| како могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се |
| кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није |
| издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, д |
| а што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допа |
| х сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим с |
| овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као сало |
| и осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игу |
| ило једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из о |
| пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни |
| аску је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Стан |
| е види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — в |
| о и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се т |
| ко пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници не |
| е.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у |
| одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима |
| на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке з |
| застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било |
| {S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пр |
| бију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Аз |
| е, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мусел |
| државала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је п |
| а селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно |
| је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, |
| гићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, |
| али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки |
| и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га |
| би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! |
| акне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препечен |
| > <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, |
| умана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и вр |
| у ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души |
| пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста прене |
| чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" / |
| каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Ма |
| ш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им га |
| му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га п |
| ако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови ср |
| асом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не |
| касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозор |
| угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му |
| дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, |
| одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.< |
| на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен овакв |
| из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! |
| Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостру |
| а породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавал |
| сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се |
| односила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила |
| изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га о |
| ћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, коли |
| Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233 |
| <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским |
| сети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, |
| ? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па ш |
| се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером |
| клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница |
| оће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле |
| миља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакр |
| у јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијо |
| о узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му |
| светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или |
| дник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај п |
| ђутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало |
| лопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих |
| , само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јау |
| ругом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само |
| <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="1 |
| то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима мест |
| утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тиш |
| г од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и нарич |
| акон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је |
| е ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</ |
| ади!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — |
| валите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро |
| можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; |
| одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p |
| е у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, |
| је било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао ода |
| а се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су ј |
| покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> |
| ди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га |
| и.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати |
| његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским |
| Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогу |
| ња своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} |
| е, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које зам |
| очног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном |
| анастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p |
| ожна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталич |
| l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> |
| пети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару уби |
| и с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да |
| p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој |
| о је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p> |
| распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нис |
| ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају |
| алише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак, |
| камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасви |
| , па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњи |
| , па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро |
| е и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије п |
| .</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више н |
| да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шк |
| ори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се |
| b n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је поми |
| ајмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао |
| и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило |
| S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало с |
| адили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше |
| ово клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n= |
| у, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, |
| еће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној |
| тојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p |
| гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блис |
| о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Не |
| и се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су |
| саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да с |
| Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутр |
| ава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с н |
| -аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова. |
| би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бус |
| а Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић |
| , и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђ |
| наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, к |
| личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост. |
| коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш |
| о да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад |
| } У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспе |
| у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскора |
| а не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и пр |
| а да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једног |
| ло задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Бола |
| туристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{ |
| дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло |
| сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегну |
| а, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна |
| овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чек |
| д оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још |
| из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку т |
| у, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упит |
| а омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изн |
| одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себ |
| које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у |
| о Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је иг |
| бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она |
| мо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе об |
| искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један |
| то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак |
| е из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе сл |
| , — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n= |
| Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, кој |
| олитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебнос |
| о већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Д |
| зађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као ска |
| лно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не |
| ати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била |
| Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Паш |
| <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци ма |
| ош је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али |
| боје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{ |
| у.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезну |
| мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се једа |
| довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да в |
| амову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крв |
| ису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко п |
| мо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас |
| рили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. |
| ли Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се |
| Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Јо |
| /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али |
| ише смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње |
| олико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да |
| са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили проти |
| но и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово |
| дничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што |
| еби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво |
| о избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, |
| она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била ј |
| него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе |
| лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос |
| смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се |
| скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се ње |
| ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђер |
| у, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао д |
| ијатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико |
| ме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, |
| сти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{ |
| о молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и ала |
| о гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасј |
| S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више, |
| га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</ |
| ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни ре |
| и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како |
| аносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и заду |
| м ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, |
| , да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око |
| ле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли с |
| Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у |
| че разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је до |
| хита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, к |
| лед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској гла |
| сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини ув |
| шта, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод проз |
| уци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче |
| у зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћ |
| <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао |
| клаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој |
| ма закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! |
| а пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— |
| S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зр |
| децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана |
| ubSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом нада |
| реју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничк |
| а био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али |
| чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који |
| у девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи с |
| галу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а м |
| исина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакв |
| ан, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га |
| са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њој |
| видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, б |
| што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће па |
| умња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а оси |
| е питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и |
| итве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} |
| јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оруж |
| ном.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато |
| -Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мис |
| занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну при |
| а ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупи |
| ила унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се |
| мњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове |
| година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити |
| збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут |
| а, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> < |
| све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помама |
| одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти ре |
| с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко |
| па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од |
| Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћута |
| а и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, |
| за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала |
| ђаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити |
| ива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, |
| српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жу |
| мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрл |
| >Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> |
| очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неко |
| p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спас |
| а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча |
| ја јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врхови |
| круглу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена |
| ан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пу |
| > <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} |
| ут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коња |
| и језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се ск |
| се, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је |
| ко страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме п |
| баше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и тргов |
| p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћ |
| опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај п |
| ше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих не |
| и духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво |
| ама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</ |
| ић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког у |
| ме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p |
| апута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>У |
| а, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, |
| бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, |
| у веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У ман |
| ам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан |
| оследњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом |
| ј постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале о |
| њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на |
| з које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то |
| апреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ћ |
| донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати ста |
| ли, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанст |
| ним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је |
| ајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се с |
| очи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непо |
| нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћи |
| о, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету. |
| шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли |
| неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не |
| е.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се не |
| од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није ум |
| отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да |
| узе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му |
| неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све ст |
| задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што |
| уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако |
| огао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли |
| авао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо |
| и.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попев |
| /p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало |
| га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се |
| — Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, |
| икава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и |
| рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла поми |
| им, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када |
| еником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над |
| Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До сам |
| и, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Су |
| н себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда |
| ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и р |
| т хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{ |
| кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по сне |
| на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон! |
| Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуц |
| одрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лиц |
| дели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто |
| не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по |
| и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, го |
| /p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће |
| ет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је о |
| а.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <p |
| сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудн |
| ш чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са |
| у распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, хр |
| } Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ва |
| ђе му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, |
| ићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крв |
| {S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, п |
| .{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један дру |
| то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу љ |
| е и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља |
| {S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му |
| женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајућ |
| ећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пача |
| се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је |
| причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира |
| о скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази |
| иђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, а |
| веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хте |
| .{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога |
| руго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с |
| зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гаги |
| нула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, ок |
| који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе. |
| уних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила с |
| ана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посм |
| убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тр |
| су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седе |
| мо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још |
| !{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли |
| ом атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи? |
| а!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, ш |
| селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој |
| ке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подн |
| ци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Богов |
| омила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегн |
| ојој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освест |
| после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну ру |
| муле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију |
| е, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, к |
| е и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љ |
| љаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око |
| и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{ |
| ен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се |
| је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га т |
| о не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на |
| ебе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири |
| ћи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинск |
| губише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и ост |
| да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико гус |
| тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти с |
| снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, |
| , седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и |
| <p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од с |
| p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, |
| свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, |
| ни леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кро |
| онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако |
| Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— |
| азило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно он |
| тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само |
| љив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од трен |
| постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га н |
| {S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опаз |
| гићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радо |
| ко се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма |
| во држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те |
| то трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога |
| оме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје з |
| ошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња |
| мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се н |
| лније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био ј |
| а игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загр |
| умане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Т |
| поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, ста |
| атић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у то |
| ватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све |
| Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше ј |
| а се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче н |
| за, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој з |
| се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојиц |
| лније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> < |
| Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — ј |
| , не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче |
| } Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, |
| веде до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За им |
| : „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши |
| се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шт |
| мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева свет |
| пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке о |
| вреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, ка |
| лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу с |
| кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> |
| гла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p |
| и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлин |
| хватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p |
| очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се п |
| у околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле |
| о и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти |
| иш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште по |
| ела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="1 |
| <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179 |
| ако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И |
| избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га |
| шало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело њег |
| ви народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> < |
| рица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>К |
| емљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде зат |
| тењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима |
| ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> < |
| ина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, |
| о даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, |
| оздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још ду |
| одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> |
| о је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљ |
| — Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрост |
| њак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће |
| ребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако м |
| ну пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се на |
| <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и ст |
| турцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви |
| С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашк |
| ом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео |
| астрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад |
| м ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и |
| ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ак |
| беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско |
| и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— |
| о за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки ча |
| и распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница раз |
| би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми |
| а, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо |
| ретње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и о |
| скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања нанов |
| type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p> |
| сим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код р |
| не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над |
| ко паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прош |
| а.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме |
| — Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна |
| оспода! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, |
| а, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе сил |
| која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикну |
| је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S |
| pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто |
| се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p |
| бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погл |
| силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројец |
| ну изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносн |
| ини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам |
| н промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда буј |
| А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да пот |
| ватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада |
| љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с |
| ела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес |
| то нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше |
| </p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет |
| амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Пома |
| гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те ј |
| се шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Иста |
| <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица |
| Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију |
| није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице |
| хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће |
| а трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докл |
| су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> п |
| није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, гороста |
| ина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку ме |
| а топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Па |
| ковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је |
| толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на њего |
| .{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе ча |
| је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од |
| удна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем ча |
| S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</ |
| њена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она ниј |
| ху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци |
| е, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи с |
| и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових |
| томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено к |
| ћи реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и |
| ишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.< |
| Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је |
| и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како |
| >— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици с |
| p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме груну |
| </p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми |
| га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни |
| у држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек п |
| ој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.< |
| загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и з |
| ке.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груд |
| ретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала в |
| арони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загр |
| довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквен |
| положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос ј |
| е несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и н |
| осио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре |
| во јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у д |
| ану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира н |
| дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога |
| но небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморн |
| звукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбук |
| ци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што |
| роз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p> |
| {S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p |
| о од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троно |
| .</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не мор |
| што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под с |
| ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам позн |
| ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, |
| јекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога св |
| буђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну |
| не хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Вра |
| пића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, аг |
| онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разб |
| ан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, |
| р ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволи |
| згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се уби |
| а и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за д |
| о, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Изм |
| село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђери |
| све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се ра |
| јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема ком |
| <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Те |
| ечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратио |
| даше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљо |
| ! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> |
| закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикн |
| закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера |
| па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно шт |
| ?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викн |
| и од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето |
| — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их |
| прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — За |
| е и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познај |
| ао своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко |
| те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими з |
| {S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, ш |
| на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он заб |
| ковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, |
| азећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} |
| е побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па |
| Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над |
| азим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утач |
| Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и о |
| гнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се зат |
| гледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше |
| p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> < |
| мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n= |
| о је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жер |
| па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимо |
| агићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, б |
| ма нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона |
| жни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не |
| тиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле ј |
| {S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Гд |
| белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" / |
| арац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n=" |
| недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је у |
| а и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељ |
| бро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опр |
| њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је н |
| и пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гаги |
| "135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ б |
| <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убр |
| и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да на |
| e unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним румен |
| а ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} |
| је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> < |
| па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па м |
| <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је |
| нам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се |
| Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за |
| ана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што с |
| иста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свеж |
| ба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се |
| милу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} |
| рат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{ |
| војку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисн |
| гледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, |
| ћ, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песниц |
| кле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, |
| а ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћу |
| да долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се |
| шао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да |
| уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мр |
| ти, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одмет |
| вим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се |
| хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим |
| > <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе на |
| ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јеца |
| и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али т |
| рупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере пре |
| <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћи |
| брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастир |
| зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као с |
| лова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно |
| иле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу |
| овара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је п |
| p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с пр |
| дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу оглед |
| погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упа |
| је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у ст |
| <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Прит |
| сталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манасти |
| лоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса с |
| два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са |
| игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пр |
| а овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — т |
| тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? |
| скочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те |
| га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одуп |
| /p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побо |
| о, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима |
| и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали |
| су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштова |
| д зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, ко |
| па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати |
| то стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} |
| а, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, |
| к, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, г |
| седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад |
| и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину |
| је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да н |
| ?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли |
| ање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено б |
| едео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљај |
| санџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоче |
| "SRP19040_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо |
| кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, нај |
| га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних |
| етар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> брад |
| оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих б |
| по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало |
| нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — |
| ћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо; |
| бавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упроп |
| ве <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су |
| <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горк |
| ло, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за друг |
| наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Ка |
| х горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере д |
| ина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А |
| , склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, |
| ико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, ко |
| увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у пома |
| Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, |
| , дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! |
| леда како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, |
| овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна п |
| " /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази |
| ти до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повра |
| о га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће |
| узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срц |
| могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, |
| су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепи |
| пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудни |
| рујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да с |
| више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна нап |
| — Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лу |
| неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао |
| а очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није и |
| а се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику хра |
| на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и с |
| а да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а |
| е већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>п |
| и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи поче |
| е све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске со |
| — Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Ст |
| ај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Ве |
| вежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро |
| јци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали |
| једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран ост |
| -аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p |
| .{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела на |
| асточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, уто |
| тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога з |
| коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци |
| н је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и |
| проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да |
| е дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ре |
| као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помиса |
| за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све св |
| >— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо матери |
| трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040 |
| епрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n |
| дахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго м |
| нђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <p |
| , мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> |
| а у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи т |
| гословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb |
| По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио |
| само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да |
| ље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S |
| пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Ст |
| /p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зн |
| а идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми б |
| , па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, к |
| овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушки |
| о о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милој |
| рискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвеш |
| </p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи |
| врђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у |
| орина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше |
| оје кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено ра |
| е уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p |
| .</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то |
| лнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе би |
| н другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале с |
| ле душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке ј |
| ије одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па |
| ици.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после доче |
| а једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и че |
| и.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, и |
| Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} |
| етећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мич |
| о клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и |
| ве и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето |
| исли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргну |
| томе часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То |
| а до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p |
| само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је |
| се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, блен |
| } Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки |
| з којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сет |
| > <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено з |
| г Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Руп |
| терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одј |
| после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака пор |
| ису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p> |
| е, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твој |
| агано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо |
| ратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мај |
| оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо |
| <pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, стар |
| p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p |
| час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, |
| <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме |
| алиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни |
| ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Св |
| о све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не |
| ш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код |
| фу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А |
| главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и |
| Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не зна |
| горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покри |
| то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p |
| .</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> < |
| ђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нек |
| Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Зв |
| ибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — ј |
| е из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— |
| Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не зн |
| оја му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Н |
| .</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жерав |
| м ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духо |
| ше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, ш |
| /></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења |
| да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Ста |
| по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичиц |
| ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— |
| јасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> |
| о се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижн |
| грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешк |
| у.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрв |
| 3" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позе |
| нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — |
| ран и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одгово |
| наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја |
| ијатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у |
| пић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— |
| опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони |
| и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која |
| > <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром. |
| аху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а погл |
| мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га |
| вника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— В |
| ка.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на |
| ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с |
| о. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни |
| ђа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — |
| о и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Позд |
| <p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар |
| ти ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то з |
| амљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — К |
| а нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{ |
| <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџ |
| ека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клону |
| доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, ј |
| ицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> |
| ти, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си... |
| ено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже ч |
| ајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — вик |
| p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не зна |
| pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила |
| сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута |
| ко ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покр |
| бучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је |
| о га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико |
| цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован |
| љаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који засела |
| пићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истрг |
| ></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела з |
| оче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска |
| лупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку ос |
| ред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугуб |
| арац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грознича |
| еда овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово |
| узе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш |
| ом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> |
| агрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n |
| — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног |
| што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са у |
| > <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао |
| подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, |
| к био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, как |
| удске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца |
| м, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело гр |
| тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом |
| еговој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао |
| </p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n= |
| обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Ње |
| и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири прос |
| лости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону с |
| аву у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он ње |
| овим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно |
| — А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа |
| паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлос |
| ши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомили |
| свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану, |
| очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за ко |
| знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно |
| агићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још д |
| ла до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он с |
| н’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвије |
| о је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чем |
| џи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дозн |
| главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тих |
| оци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном |
| Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одгово |
| о је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{ |
| били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је |
| а Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу се |
| ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по |
| настиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, д |
| н положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем ра |
| оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирча |
| рада, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград |
| а, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох. |
| неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском |
| > <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овом |
| ва дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их |
| уну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић |
| /p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, ни |
| нева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту стра |
| ака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тикв |
| е тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни ми |
| све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле |
| ред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трест |
| — Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— |
| огледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај м |
| глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти м |
| сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, |
| миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све |
| Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдук |
| воју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога |
| иру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И |
| најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} З |
| мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао |
| е главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња |
| ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p |
| прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дам |
| лико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се изми |
| па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p> |
| ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прили |
| Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Бог |
| Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у |
| у. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у св |
| ињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} |
| — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним прокл |
| жину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ет |
| ко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим |
| /p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш |
| Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год ч |
| .</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у сел |
| д закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! |
| би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— |
| пићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, |
| А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који |
| </p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш еп |
| нске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а т |
| Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињо |
| ело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народ |
| ту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није мо |
| овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише см |
| p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми с |
| p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Он |
| , ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори |
| миља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику јед |
| е, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету |
| > <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана |
| — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p> |
| имо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмо |
| , полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће |
| пић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека |
| и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш! |
| на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео н |
| оју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> |
| слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни пом |
| а?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} Пос |
| , да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника. |
| рао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p> |
| а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чу |
| Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли |
| још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, |
| Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове |
| пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим |
| амо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само |
| Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није и |
| бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати г |
| е,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l |
| н се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и |
| ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припаз |
| могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> |
| да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица по |
| е пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао |
| . „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем |
| претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука |
| к и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод с |
| риковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одгов |
| </p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме |
| и и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да |
| оље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне к |
| авек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју |
| , њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога ја |
| аши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да |
| хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату |
| као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли |
| и.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој |
| шапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На п |
| д његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p> |
| шњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спа |
| ислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута об |
| док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb |
| га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те |
| сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео уг |
| у, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви |
| ило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађа |
| тво!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преу |
| <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока ти |
| о!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Ста |
| срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102 |
| стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкр |
| и пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јау |
| аџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта |
| и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера с |
| да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире |
| е ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, |
| ацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у виси |
| када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за |
| илоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи |
| ница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с по |
| мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једн |
| причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао посл |
| ош тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе ко |
| повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једн |
| Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него |
| аша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама са |
| с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село гл |
| {S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучин |
| ли, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетени |
| ило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} |
| /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, |
| авицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену |
| , у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива |
| упић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране з |
| чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова дв |
| у и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, |
| гађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци с |
| p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га |
| о, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива |
| м у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="12 |
| вића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи с |
| ами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поигра |
| њем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> |
| болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад |
| и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчани |
| p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Са |
| /></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> < |
| пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесве |
| узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пруж |
| е с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм и |
| ћа... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није |
| а велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет |
| Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњско |
| е часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игу |
| на, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а пос |
| олете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" / |
| дом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p |
| еда кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из рас |
| марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му |
| шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, к |
| згубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојев |
| игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну ру |
| цима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прил |
| е преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.< |
| p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, |
| оеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S |
| а се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— |
| груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обн |
| мештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке |
| жавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељац |
| крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у |
| га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што та |
| те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је |
| ко ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук |
| и окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу |
| <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одгово |
| хом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако |
| ко и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех |
| на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не мог |
| у.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— |
| лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с |
| исто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше. |
| та једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се шт |
| ненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} |
| испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради |
| дари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p |
| е, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразни |
| </p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће ве |
| ахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубур |
| рп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као |
| <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} |
| али тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манаст |
| ко устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, |
| S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! |
| .{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његов |
| о чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и оста |
| ило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају |
| пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се мо |
| ше, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни |
| Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што м |
| него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила |
| то поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сеља |
| и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га |
| и оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета! |
| један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Ту |
| клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни |
| а уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога |
| тарица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, |
| ђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а ли |
| у.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише. |
| изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жа |
| снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекив |
| .</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану М |
| у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка п |
| јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека |
| S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турц |
| ашицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са |
| викну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљу |
| чну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић |
| жје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манаст |
| о вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка ври |
| гао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли н |
| аз, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p> |
| ато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и |
| ути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанци |
| чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш |
| ј на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да |
| очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он ка |
| влађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из ње |
| енуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више |
| О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир |
| Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села ни |
| Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су ос |
| ешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да |
| пићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том |
| ме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима н |
| има и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане |
| о од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га мо |
| ислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сад |
| ло уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало ч |
| се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство |
| охајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али |
| ерио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу поха |
| о.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и |
| а њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те д |
| рво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожур |
| ом речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи о |
| своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе |
| мије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до |
| во руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких план |
| едино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="14 |
| авицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице с |
| дух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што виш |
| , али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које ч |
| дравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" |
| од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се |
| у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још |
| лед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони ч |
| ло је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без п |
| јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких засел |
| ву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз |
| овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео |
| њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и сн |
| због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да н |
| одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> |
| их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо, |
| је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прст |
| ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно |
| p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му |
| Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по уз |
| да могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, шт |
| да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и рас |
| где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| те главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извируј |
| ише ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситн |
| себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле |
| е граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија п |
| као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такође |
| целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајд |
| аре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је |
| поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се |
| ча-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p> |
| ћ и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те |
| дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> < |
| да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Ру |
| да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хај |
| су спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дот |
| зи из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило га |
| е.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети т |
| разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, |
| настиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју |
| му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртл |
| "81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} |
| удно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што |
| нуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана. |
| за, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она |
| х чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан пов |
| још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом там |
| ено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена |
| 040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који по |
| браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} |
| по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је м |
| и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па |
| траха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но сн |
| удо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њ |
| то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, шт |
| а појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни је |
| скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад с |
| му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора подн |
| нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде |
| невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбр |
| ише науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред |
| то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, к |
| кује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> < |
| спречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина |
| p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте, |
| ме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n=" |
| цом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, |
| једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и о |
| >Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно |
| ицом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као по |
| p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејан |
| да се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових уб |
| аперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена це |
| p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игу |
| озив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{ |
| </p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, |
| амо што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толи |
| се.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— |
| вој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, н |
| абринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и по |
| пи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене кап |
| ава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оно |
| шали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже |
| пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он |
| помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча |
| беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони |
| није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онем |
| на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога |
| клизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за ч |
| >— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула |
| пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— |
| те, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} |
| Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— |
| ред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао |
| {S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало зат |
| естрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— |
| ова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врис |
| subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једн |
| му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тур |
| ву у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена |
| сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не од |
| љењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с |
| је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, |
| <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли по |
| ио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој љ |
| е потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нис |
| слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ |
| } Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у п |
| муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну |
| > вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исц |
| ића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, зн |
| из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се |
| за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; |
| ва да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите с |
| ће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагић |
| ан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је |
| а, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он ј |
| за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени |
| их жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако |
| скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако |
| а пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао |
| ућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> < |
| их бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пр |
| оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си сми |
| } Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Ми |
| у очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је |
| сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, |
| пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам с |
| том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати |
| то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он |
| атити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p> |
| , полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од |
| на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не |
| кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух |
| га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо |
| ун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж |
| а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, |
| грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустит |
| ве, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непоко |
| и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере |
| о моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, |
| ао кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње |
| > <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум |
| ен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземн |
| се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али |
| ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног |
| е остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић |
| зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешћ |
| Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодор |
| сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манасти |
| мо један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погн |
| љаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а к |
| његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули |
| е трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а |
| ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова б |
| ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад |
| е руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако р |
| аши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у се |
| те за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и п |
| p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако у |
| све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, п |
| говађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</ |
| це му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа |
| г, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти |
| погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе |
| о ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица |
| ћа и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штет |
| <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја н |
| не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа н |
| пић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па |
| старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и о |
| ега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S |
| о у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је аг |
| S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако вед |
| шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у ма |
| говара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — |
| а сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле П |
| те ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.< |
| а да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Мит |
| деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је к |
| а судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга |
| тра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долаз |
| а сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па |
| } Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњ |
| едан Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али дух |
| /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, н |
| ед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе н |
| оље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба |
| , као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој с |
| играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! |
| и, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто |
| ешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде н |
| је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стај |
| трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је т |
| исам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин |
| ини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео |
| >— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна |
| ида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни реч |
| ка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже |
| ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо |
| и умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово |
| викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и н |
| губи.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, |
| е.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Мило |
| ве и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили |
| зекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбу |
| израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини |
| Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита |
| јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног дру |
| поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози в |
| опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук |
| га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворе |
| вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — з |
| егово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна ол |
| То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, |
| оју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре |
| мео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћута |
| дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера |
| ножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — о |
| дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гле |
| њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, по |
| ако је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} М |
| марцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станкови |
| тајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за св |
| а, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрв |
| ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а ка |
| — Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не м |
| оља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрх |
| Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста |
| причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазн |
| уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, |
| а походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се м |
| м затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и |
| еж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разг |
| време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао г |
| абуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} |
| рене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечер |
| ла је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, тр |
| > <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спу |
| притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажн |
| ксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти о |
| икну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде |
| p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, |
| ад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, |
| ећ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за |
| кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствар |
| е забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не |
| оју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да мож |
| умана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта |
| кну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не о |
| пи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и пол |
| чима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово прими |
| /p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовље |
| што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза с |
| ош осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника |
| нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну |
| ји јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђ |
| ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкива |
| е шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као |
| рпској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова д |
| рема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што ј |
| овом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним |
| ја сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права |
| /p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Га |
| ла за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно с |
| прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце |
| м и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци уско |
| к и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> б |
| све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у н |
| нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дош |
| .{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окуш |
| Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле с |
| едње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година, |
| аше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p |
| воју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега |
| ахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, п |
| <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p |
| /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвн |
| а, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало н |
| еће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По о |
| да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима |
| ек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни |
| авдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је |
| није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бега |
| ацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и ос |
| анојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њег |
| репери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жи |
| апута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине у |
| Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вра |
| па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, за |
| спаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним на |
| тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да |
| ространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне, |
| луј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир |
| о и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да м |
| им остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! |
| орећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ва |
| Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би |
| аким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хле |
| /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му сам |
| оре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим |
| е мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко р |
| Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора ј |
| чна свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се |
| ју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено |
| ед се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, зат |
| м, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа |
| мо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пах |
| м истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је |
| екрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир |
| , којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким |
| сетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и |
| и помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, |
| му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним ма |
| омне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећа |
| е Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох, |
| е од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га |
| у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџ |
| ка и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника |
| ој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n=" |
| у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих ди |
| дишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, пови |
| толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише |
| ио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако л |
| </p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенах |
| му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напре |
| дахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик м |
| р да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— |
| иди.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и ост |
| корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив вазду |
| ти.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним глас |
| зненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте |
| ! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не ост |
| ружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха затал |
| и, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом з |
| е тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је на |
| па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао |
| пустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама |
| ило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тре |
| је га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у ист |
| Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи |
| је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није ког |
| дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, ш |
| хане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, |
| овијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, ка |
| гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да ка |
| јало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај |
| зинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, поми |
| уменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, ка |
| инило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p |
| .{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало |
| , па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У у |
| га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао |
| љаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, |
| и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} |
| вих брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зи |
| куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите |
| Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако |
| га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби |
| о зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цеп |
| свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као |
| аман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново |
| е то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, |
| аја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! |
| мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овог |
| миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поч |
| кама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматра |
| крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара |
| о истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно с |
| а, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, |
| мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</ |
| , из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим хр |
| уку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненад |
| еним пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода |
| и никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место |
| о тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца ил |
| неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} |
| ерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато |
| тајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загл |
| век тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била |
| га из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су оти |
| као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, |
| их шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, |
| Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лута |
| з и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило |
| тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ |
| же зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S |
| етно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако не |
| усто испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били с |
| којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они |
| о којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А |
| >Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз |
| башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога з |
| да, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скида |
| мисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само п |
| ред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао иск |
| што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен |
| је, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши |
| а онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милан |
| ла је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача не |
| >Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, |
| ци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи креве |
| одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p |
| ајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао |
| аређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за |
| ј заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с |
| аду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајду |
| оји пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се вр |
| да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећ |
| кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу бли |
| винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се ст |
| ре и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и сумор |
| се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само |
| а, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве? |
| нега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Но |
| а средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукош |
| ачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, с |
| епенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као |
| аше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не ис |
| ну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ух |
| ир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb |
| .{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод |
| страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом дог |
| вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су н |
| то везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило не |
| и се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се јед |
| е као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију ис |
| ој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном пева |
| ти.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> < |
| ци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан, |
| ти.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад ра |
| е обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао о |
| ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како гло |
| ело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је у |
| и вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодоли |
| оту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим |
| е, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија ми |
| агића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одг |
| и Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — |
| — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} З |
| е не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпос |
| и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас ч |
| p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</ |
| ри!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... |
| — По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила |
| овољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</ |
| аћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога |
| е, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не пит |
| одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака |
| тлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, |
| ста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачу |
| еки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, ка |
| мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да |
| он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и за |
| е нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова |
| окле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема |
| — То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они чов |
| и момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јани |
| о зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турци |
| о сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с |
| не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се |
| а би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се п |
| едњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро |
| сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је сам |
| ред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, |
| које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се ду |
| Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{ |
| е осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми д |
| ар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срб |
| разним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим п |
| што, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смот |
| вари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Б |
| није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудн |
| онама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на ко |
| нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p |
| Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај би |
| инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, |
| са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да т |
| снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и н |
| p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене |
| кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.< |
| се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје |
| ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха |
| огла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим |
| S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећа |
| од, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су м |
| доше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, ко |
| а људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> |
| видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, |
| </p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га ј |
| од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p> |
| погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чу |
| од куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчин |
| </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} |
| S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој |
| , што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Га |
| ле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе |
| <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, |
| их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесе |
| Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, |
| S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p |
| ој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, сн |
| кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S |
| о и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /> |
| — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и за |
| ад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола |
| омаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче |
| своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и он |
| клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Ре |
| Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње т |
| што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и н |
| дничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да б |
| отово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њ |
| ло око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; |
| на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску твр |
| главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети с |
| овића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар |
| о ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обо |
| га Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће |
| вим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} |
| p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чуд |
| и се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> |
| Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би |
| >Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић |
| n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ум |
| лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нис |
| , Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио? |
| рвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли. |
| ци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> |
| стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је о |
| велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се у |
| а ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p> |
| и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} |
| А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, |
| Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у н |
| о ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да |
| чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се |
| >— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не |
| ма власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир- |
| ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лиж |
| а као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одај |
| као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари |
| } Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради |
| екрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, |
| ним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него |
| .</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сирот |
| свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна |
| веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима н |
| ла из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="22 |
| p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82 |
| есносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипа |
| часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још |
| да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а к |
| <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири |
| , е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зор |
| а, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и |
| ас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чис |
| уком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо нај |
| това.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој зап |
| иће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они сл |
| гао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чу |
| ржао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па |
| и су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они ов |
| где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић |
| и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за р |
| грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово |
| — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће |
| па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш |
| м, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> |
| днети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{ |
| в над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их |
| вариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете |
| ље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и на |
| нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</ |
| лучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је су |
| који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, |
| ледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупни |
| обом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се |
| ервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, аг |
| нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском |
| це на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић |
| — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме у |
| Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратил |
| као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> < |
| ик?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу |
| S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — о |
| да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падал |
| одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се |
| а; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p |
| д ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак |
| грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је |
| себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло |
| ије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а |
| што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у |
| ас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p |
| амо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, |
| пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не зн |
| везен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дође |
| исто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погл |
| е Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи |
| </p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, |
| узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како |
| <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикн |
| једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азн |
| p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — |
| невно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и |
| ратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла |
| аш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и д |
| освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, оно |
| усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале н |
| аче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши нев |
| у једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да |
| е вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се |
| ајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— |
| погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао пр |
| — Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! |
| де онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слобод |
| а.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков лис |
| е калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овог |
| ујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састан |
| већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распут |
| .</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчово |
| ки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак |
| , а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газим |
| ика да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p> |
| се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још |
| > <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. |
| је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крч |
| зађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свек |
| а би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, ко |
| пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којим |
| илна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај |
| а један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, |
| обанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестр |
| дро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се пору |
| ијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало |
| их груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита м |
| се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле |
| 19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника р |
| дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— |
| ка склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли |
| Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За јед |
| је свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само неј |
| стреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао |
| SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, ко |
| ра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> д |
| ина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока с |
| њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села п |
| као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и с |
| , кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и |
| по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а |
| и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну. |
| но гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке твр |
| ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, о |
| као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да св |
| 7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је |
| има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светло |
| з ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Стано |
| време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би м |
| ан кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p |
| га стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као по |
| и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз |
| еравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га пр |
| мишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто |
| -Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети |
| их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао м |
| о, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од пом |
| радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози ва |
| чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина |
| е зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из и |
| </p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим |
| уменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лиц |
| вај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само |
| n" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусо |
| ћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, |
| а.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да и |
| Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> |
| и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се ба |
| тамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али |
| ајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо паме |
| вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до |
| ао укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно |
| едишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе мома |
| ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу |
| о и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђ |
| ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја |
| едаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је |
| вом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био ко |
| здахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се ути |
| спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на к |
| има, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци см |
| а навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри |
| ле горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мисл |
| е умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаш |
| , који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога |
| ислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, |
| који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање |
| Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су јо |
| а им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после оср |
| загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златни |
| ћ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вел |
| нише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала |
| јатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се о |
| А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гаг |
| нцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да |
| p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Ру |
| ила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и пот |
| се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без крај |
| ртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} О |
| ан.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се сво |
| новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb |
| дило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово з |
| мове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да |
| ења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е |
| ислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и про |
| као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи н |
| ћ од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим не |
| палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зач |
| амо да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину н |
| бесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и |
| ове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би река |
| сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре ук |
| и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да са |
| и.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разле |
| ком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</ |
| д Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као |
| ница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат. |
| и.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гаги |
| виле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао запо |
| о из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прост |
| м вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добр |
| и, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо |
| али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теб |
| жја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими |
| ново разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза са |
| Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у т |
| и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупи |
| b n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, |
| лико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а сум |
| размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега. |
| рењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме б |
| провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати. |
| же остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо |
| ! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њи |
| коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>П |
| у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побе |
| патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму |
| а страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На д |
| ате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? |
| овори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао |
| ија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докл |
| показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на |
| аковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, |
| дан, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — |
| е пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свеж |
| Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У |
| остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна измеђ |
| ну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— |
| онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико |
| /p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шу |
| ога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — од |
| трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми пла |
| </p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод о |
| , па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико д |
| Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу. |
| колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако о |
| у степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе ниј |
| 73" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, |
| иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— |
| дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда |
| га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немо |
| мишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплах |
| гледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже оч |
| вој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није бил |
| едају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapte |
| није лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па и |
| ћом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који с |
| ци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача над |
| н посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тр |
| не да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први |
| што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре ук |
| аче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— |
| } У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстре |
| чајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило |
| напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прс |
| хо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb |
| а, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сал |
| дала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, |
| аклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на св |
| мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да |
| но тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово н |
| ене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према ње |
| е ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тај |
| ње невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да |
| пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код |
| о, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} |
| гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсме |
| омагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се дово |
| е дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко узда |
| оју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па |
| ати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је |
| а јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свест |
| е Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је и |
| Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза руднички |
| мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он ос |
| личе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, |
| селнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; а |
| осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га |
| хмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедник |
| ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</ |
| стрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца о |
| тити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка |
| није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква од |
| кле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и |
| ужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снаш |
| три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде в |
| да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да т |
| атка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се по |
| ајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци. |
| ћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак по |
| ињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та |
| >Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи погле |
| — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у |
| м, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала |
| Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева б |
| добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешт |
| ебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. |
| </p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, т |
| да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> < |
| зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ниш |
| че!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод |
| е све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је |
| </p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S |
| та снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разлива |
| прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко |
| мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколи |
| тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ва |
| и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагић |
| истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну |
| до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! |
| трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из посл |
| уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, |
| кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни јед |
| о му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разр |
| зи напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину су |
| бе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема |
| највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине м |
| и.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и |
| .{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чуј |
| драсло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено п |
| но, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да не |
| удуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају нев |
| } Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, к |
| <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клеца |
| <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечуј |
| Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Г |
| дужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево |
| рело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су |
| други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, чест |
| они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо |
| ти Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <m |
| воје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. |
| све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо |
| А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, шт |
| обичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не |
| Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} На |
| , откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше н |
| де.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p> |
| ој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Ту |
| игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак |
| о да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај ум |
| ме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p |
| Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с т |
| све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим |
| да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крв |
| огао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини љ |
| своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну сл |
| амке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Ми |
| у је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог |
| р је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливад |
| а његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо уту |
| ом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони |
| дука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! |
| ју их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у се |
| лази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину |
| м гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од |
| ко његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да |
| адржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој к |
| молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебн |
| на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> |
| /p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па |
| мети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је у |
| арња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову |
| ти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађа |
| којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога р |
| ед овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко |
| а се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир- |
| ву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало |
| а осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не ид |
| се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, |
| аће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих |
| ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Р |
| м светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматр |
| руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одва |
| овече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи сева |
| ео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део о |
| ло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поме |
| мо да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави |
| у одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје |
| десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње |
| а, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рам |
| ма, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога |
| ви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће ви |
| то он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера |
| сом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојн |
| оп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и |
| убаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А д |
| ше трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку ж |
| е, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурња |
| итно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него |
| /p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумств |
| Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш |
| гића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар с |
| га. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо |
| он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, |
| говорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу |
| а ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да и |
| и ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктим |
| емо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, ту |
| агословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу |
| ијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. |
| е под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, |
| , и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да прич |
| о одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострад |
| су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алек |
| — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ с |
| и и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, ш |
| рао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не б |
| p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју сн |
| ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе |
| луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман т |
| дио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на ка |
| ним корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њ |
| збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да |
| и косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S |
| ста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n |
| мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Р |
| урно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! |
| } Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бог |
| <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га |
| Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира |
| атити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Ш |
| нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да з |
| ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да и |
| ересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смел |
| е за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овд |
| p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" |
| рпски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone un |
| , толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и суви |
| насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Руп |
| ви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станој |
| >За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а |
| ми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а кам |
| о јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Мило |
| Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше ј |
| његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Је |
| ђер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p |
| оворе.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за т |
| ј трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу с |
| у по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Ј |
| штих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налази |
| <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — |
| вих дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме п |
| њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај ј |
| је био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову леп |
| не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабљ |
| p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби. |
| јна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, д |
| ј говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p> |
| то дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочи |
| оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђе |
| на освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић |
| еђу поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два |
| у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена |
| један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свако |
| момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из с |
| клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана |
| исао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њег |
| ати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњи |
| ајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јец |
| о седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и |
| мо га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је |
| војице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања |
| ако пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Ру |
| вача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћ |
| шала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружил |
| е, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили |
| најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима. |
| .</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Ту |
| лико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је |
| p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако |
| амаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Па |
| ом нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Не |
| је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке уст |
| , како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, |
| о и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, |
| ко се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку |
| њем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер ода |
| а.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име |
| опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад с |
| реме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима |
| анима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима оста |
| ји ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, |
| ичких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{ |
| охита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рука |
| ? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коњ |
| х и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико |
| , а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркв |
| од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да ја |
| помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка уде |
| да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да ј |
| и отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљи |
| ако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди |
| ли да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа |
| да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, с |
| душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} За |
| се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и |
| било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострад |
| полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се н |
| пропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Д |
| уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у |
| да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само |
| адаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на з |
| а је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као |
| игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претњ |
| мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића |
| д?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њег |
| тан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, |
| могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај од |
| ез сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му в |
| ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над |
| ико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га |
| но, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или зго |
| јина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао |
| , али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дуб |
| јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У ово |
| а дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да |
| ове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов о |
| мо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног у |
| <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где ј |
| бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стр |
| и у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати мес |
| анина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и л |
| за или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дох |
| узе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и |
| толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, т |
| а бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не см |
| по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На са |
| Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме |
| >— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} |
| пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Ов |
| ући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необич |
| из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост оглед |
| .{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци |
| ше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били |
| докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, |
| руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што |
| приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблу |
| тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима |
| амову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што |
| трмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико |
| , диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и |
| е простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у вис |
| ам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се дим |
| нији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша |
| <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <p |
| ник; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, н |
| иле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, |
| дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сру |
| лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати |
| дише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мрати |
| је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, |
| загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не зам |
| то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одг |
| изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, та |
| ју као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован с |
| а Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у |
| јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друг |
| а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да |
| где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе сра |
| оме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Неће |
| че чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш |
| е се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гусла |
| осле још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази ма |
| , не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} |
| раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где |
| тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на о |
| уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од т |
| /p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хл |
| уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећај |
| уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путниц |
| ђоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш т |
| и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p> |
| гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у |
| м угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је |
| ну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама. |
| ћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћа |
| румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто |
| а Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић- |
| ри ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић |
| е разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео |
| ђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} |
| шко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Мил |
| /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио |
| </p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где ре |
| ве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> |
| било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких |
| емо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, |
| образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не би |
| тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана ц |
| ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, |
| исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цр |
| у се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џи |
| и, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, |
| се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи |
| , а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно просто |
| а оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, |
| е мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Же |
| рском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време бил |
| с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу |
| избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је миса |
| нуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година |
| а не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа |
| устити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p> |
| ен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам |
| захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро о |
| цу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гле |
| старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ од |
| ру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. |
| д Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те та |
| е доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, |
| шају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> |
| ајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући |
| кога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и |
| је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче њег |
| гуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала п |
| е дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је ос |
| ан, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</ |
| агићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, г |
| чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом. |
| блену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осе |
| едала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, |
| а докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састаја |
| атеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих ч |
| а се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких ст |
| b n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Ру |
| тане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сру |
| и су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као му |
| зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуш |
| ру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, ка |
| подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у стран |
| ој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она |
| Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамља |
| ри овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку |
| е утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни тала |
| /p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— |
| је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајки |
| n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бац |
| дука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не с |
| набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма |
| окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и нан |
| у слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би |
| ст и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навућ |
| сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи- |
| , у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, о |
| асули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, к |
| деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглуши |
| то да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те |
| а: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тв |
| к, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и |
| трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњ |
| за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу с |
| , што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари |
| уд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробн |
| замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе в |
| дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према т |
| у лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт |
| рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! |
| снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад |
| </p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> |
| указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу |
| једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а |
| опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Ра |
| ше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи |
| {S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе и |
| још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и |
| ебало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и |
| дати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бо |
| сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, |
| лопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} |
| познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће м |
| е се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували |
| > <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђер |
| ако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаш |
| гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злоп |
| ао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, |
| узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет |
| се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и прија |
| црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице |
| зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке |
| После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда |
| ду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као ов |
| насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупи |
| остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где с |
| елуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом |
| помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугач |
| о налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села |
| апољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p |
| а овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвав |
| да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово |
| испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око ср |
| ену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан |
| слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сак |
| ваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, |
| на зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће ок |
| а, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним г |
| их петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча з |
| ер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаш |
| ан кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепе |
| у, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p |
| ча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча би |
| ара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом |
| ао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвије |
| ла на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорч |
| а, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Га |
| ле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема к |
| душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му |
| ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, |
| зеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу кој |
| , а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, |
| али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и |
| нео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p |
| ипуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамл |
| /p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у ов |
| је стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ва |
| падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шк |
| о човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, а |
| а од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Стан |
| очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурчениц |
| а, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима н |
| дило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и |
| е ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим другов |
| цима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. < |
| рос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску ст |
| ривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угл |
| , као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и |
| же и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</ |
| рибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину |
| <p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа |
| авикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као |
| и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове ми |
| ајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилиц |
| ељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у |
| <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо |
| бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па |
| о?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је к |
| кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спу |
| у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, зауста |
| модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко л |
| исоко, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа ум |
| Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи |
| код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима |
| Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} |
| све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чис |
| уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло д |
| за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, |
| на малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак с |
| ета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?< |
| ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена, |
| ина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, |
| ога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, н |
| а необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, |
| е калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изв |
| то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} |
| рица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S |
| зују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ћ |
| није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <m |
| Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је п |
| ао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се |
| одавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, |
| о осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица по |
| на.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{ |
| авнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, |
| акло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико не |
| аљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збу |
| и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, |
| е муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је |
| , сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите. |
| ма.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада б |
| ако далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а друг |
| и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљ |
| Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али |
| ти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако пор |
| о, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја и |
| ћев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашино |
| /p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано с |
| ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, ка |
| ла у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао |
| ко срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћур |
| оја је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа |
| з ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова |
| г удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној ом |
| ечи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се |
| та уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага |
| е беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турч |
| а оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само |
| а низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, мо |
| ице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и па |
| ло живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочи |
| >Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густ |
| > <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> |
| <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Он |
| <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи |
| ње.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше до |
| где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће |
| а Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњс |
| ара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено тр |
| ник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— До |
| аваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџ |
| четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се |
| и Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука. |
| у Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Тур |
| ло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то а |
| ику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још пр |
| сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде |
| ланина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно |
| ине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мраз |
| о на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на |
| <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели |
| на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одвед |
| рских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком пре |
| и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} По |
| рна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну |
| н се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, |
| еј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздр |
| један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, |
| покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> < |
| и.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага |
| >То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ с |
| >Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчин |
| аза мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва |
| Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто п |
| чека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити |
| гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— |
| д иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњо |
| ену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну |
| гибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш |
| пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у ово |
| престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупи |
| Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два ср |
| Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћет |
| стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и нат |
| </p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па |
| ли свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина |
| до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> |
| орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне |
| кова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S |
| збавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издад |
| напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дуб |
| — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} |
| лови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се |
| а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Ми |
| моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{ |
| пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан из |
| и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Км |
| к.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме |
| амо у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и |
| аде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један |
| данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p |
| прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало |
| иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово |
| с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се ви |
| ља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле |
| рибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да |
| напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Је |
| тње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново пла |
| ри по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као |
| бојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова |
| о поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ п |
| имајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је мог |
| абрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили вел |
| а се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више сна |
| знад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу |
| праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је |
| аестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изглед |
| ужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске леп |
| о жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог ч |
| ићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без о |
| ачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је п |
| а је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних |
| сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне о |
| !{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрач |
| тим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да |
| је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џи |
| це на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе |
| , после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака п |
| >— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А с |
| >— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је |
| ављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога |
| годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушн |
| ић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много |
| ице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића |
| А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепт |
| " /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му с |
| земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде з |
| здолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, к |
| руди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n |
| ша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! |
| егове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, к |
| иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах ниј |
| ло за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик |
| цом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу |
| бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седал |
| S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјес |
| којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до ч |
| ше у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и о |
| ић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то вр |
| Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и с |
| неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише |
| субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба |
| >Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и |
| еда.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће |
| а старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде |
| , да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживај |
| сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаш |
| а каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад |
| нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљ |
| хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледа |
| ла брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху |
| џи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, |
| } Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју цареви |
| о те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими |
| да је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео |
| селимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда |
| е с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам |
| ега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је |
| p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онд |
| к дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а |
| не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, шт |
| ашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осе |
| ме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</ |
| м.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је суба |
| pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и |
| ло море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају н |
| лажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиш |
| .{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оч |
| е Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка м |
| ашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо ук |
| биђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће |
| ниче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко врем |
| Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда б |
| вљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рук |
| брио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко по |
| /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита |
| гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запит |
| који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад углед |
| ане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благо |
| {S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то |
| ана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву |
| успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не |
| рсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа б |
| ве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али |
| косте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не |
| огло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је |
| међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наме |
| царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију |
| песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била |
| д се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да |
| у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изуст |
| .{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У час |
| лави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је д |
| иђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили н |
| (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондака |
| у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и |
| обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — з |
| риваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опар |
| се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне ха |
| b n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, с |
| алуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој |
| лонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао |
| ишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте |
| на рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На |
| лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{ |
| нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени нес |
| сити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи |
| акао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="19 |
| м пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151 |
| о се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, |
| поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га м |
| аља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано |
| ерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љуто |
| ан.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у је |
| склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за |
| их гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други |
| {S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма |
| нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> < |
| <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле. |
| е овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна |
| на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није н |
| ако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <p |
| е, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и |
| о погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме |
| е решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчуп |
| а.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; са |
| заман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и о |
| еве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу |
| а.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, уја |
| заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су ј |
| на, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а |
| о противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, |
| о, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћу |
| ћ и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испус |
| он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су |
| се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод кол |
| ачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и су |
| решише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе задад |
| >Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се на |
| срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — од |
| год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, |
| ме.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није |
| о, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад п |
| ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се |
| ори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под зем |
| не ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну |
| ао холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Р |
| у, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и |
| утра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавг |
| по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— |
| Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, и |
| и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да М |
| кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести бе |
| је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се |
| настирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, ш |
| просио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана п |
| што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га |
| прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, |
| S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он сту |
| е према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви |
| ндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена |
| ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} М |
| ђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је |
| јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, |
| унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина |
| /p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како |
| ажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— |
| е је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као |
| ићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли |
| /p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију о |
| илоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би |
| блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p |
| у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" |
| ну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у |
| и момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је два |
| рвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и |
| га јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, сво |
| цио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџ |
| оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена кр |
| е Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не прес |
| ардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци |
| није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потегли |
| готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеж |
| ао страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу уста |
| ог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, п |
| луга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с пони |
| стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шу |
| лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико трен |
| ристи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и т |
| и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је и |
| .</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи |
| гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена |
| p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p |
| <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао нокт |
| ти, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са |
| <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> < |
| зви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> |
| села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.< |
| p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опро |
| ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш |
| ашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Д |
| И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти |
| амо једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када |
| оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} |
| ну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и |
| љене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на св |
| алих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p> |
| брњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он |
| у.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоц |
| клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор |
| ци, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се о |
| Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у том |
| ма.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, |
| вима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање о |
| Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, д |
| ога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очи |
| како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало |
| напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним г |
| шла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разг |
| авади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{ |
| и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве |
| се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ств |
| познатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше но |
| и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њи |
| да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к |
| мози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га ј |
| Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљан |
| <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом г |
| утње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је б |
| разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли. |
| су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игума |
| оварали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели. |
| тово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред |
| ину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи- |
| чанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и |
| но зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, |
| Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се |
| јкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станк |
| гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од с |
| ве.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџа |
| анесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали о |
| ак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запре |
| Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашт |
| бичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вуков |
| и остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуц |
| ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто ска |
| Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још |
| Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</ |
| ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.< |
| Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџ |
| , да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у |
| ами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била |
| ме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрача |
| аше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се |
| м је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стар |
| <pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирен |
| раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се |
| у да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу. |
| ина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло. |
| ељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли у |
| а једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не |
| е позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо баци |
| ивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој |
| се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под |
| многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали |
| одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> |
| на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопш |
| а дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се |
| ање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их о |
| кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами по |
| би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тел |
| јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он |
| те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица ле |
| ад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до |
| S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тод |
| вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео |
| око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако си |
| да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женс |
| {S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Трострук |
| ео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му |
| ни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њези |
| Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шум |
| домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и |
| S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро по |
| ма договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци по |
| таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сре |
| и час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{ |
| о питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све |
| зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропа |
| м буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом |
| стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по |
| после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је п |
| дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио т |
| апила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, он |
| изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљ |
| башина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која |
| век, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у |
| ам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом м |
| нином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљ |
| ивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крс |
| робуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче |
| гоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставит |
| ега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S} |
| небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно |
| ј злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни |
| су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живе |
| ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу |
| .{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} |
| стих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горск |
| <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n |
| о, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и |
| } Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо т |
| цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p |
| требно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када |
| ла, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нис |
| па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из с |
| } Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покуш |
| еде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређал |
| Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамење |
| ћање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко |
| отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечу |
| руја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у |
| и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутк |
| , па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А |
| д тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти |
| и су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не пос |
| ије ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дак |
| сколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и |
| гово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витл |
| ељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гоми |
| тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћ |
| удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тиш |
| а укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио |
| ва, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса |
| о тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало |
| Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у ко |
| це Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за |
| мрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено пос |
| а теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколик |
| уди дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и |
| закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га |
| а?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb |
| мо погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбиј |
| } У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му с |
| е плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да |
| и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агам |
| нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом |
| тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је за |
| ле, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Тур |
| иљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђ |
| ли су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> |
| и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један др |
| /p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим посл |
| та жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче |
| ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После некол |
| је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти |
| а се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, |
| љацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагић |
| дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива |
| склике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са |
| ди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отво |
| Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корак |
| мо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — |
| <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врат |
| пода, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џами |
| укаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, |
| црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у г |
| аше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, о |
| кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— |
| Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, |
| , докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли |
| лико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да оби |
| ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те так |
| естара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и |
| ежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази. |
| <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С |
| рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студе |
| S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог |
| куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут |
| су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господст |
| оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој с |
| ајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад |
| ти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважит |
| нао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. |
| милова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпун |
| о није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог |
| а, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у |
| ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е |
| p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера |
| ћу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година |
| сјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, |
| а то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као |
| аја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p |
| у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — |
| ада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају |
| е кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио ј |
| омиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе ча |
| је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две т |
| рв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Ми |
| диш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сат |
| .{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте с |
| ко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да г |
| да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и м |
| амнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која |
| ижио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу |
| ини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гла |
| била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћи |
| >— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (В |
| и на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли п |
| ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сру |